Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Naučite kako da se distancirate od opsesivnih misli

Glavna karakteristika opsesivnih misli jeste da su one po sadržaju jako uznemiravajuće i da kod osoba koje ih imaju aktiviraju osećanje straha a često i gađenja. Pored toga, ove misli imaju osobinu da se uporno javljaju a pošto je sadržaj iritirajuć osoba uporno pokušava da ih suzbije i uspostavi kontrolu nad njima. Ipak, misli i daje opstaju kao i osećanje straha. Postoji niz strategija koje ljudi koriste u borbi protiv opsesivnih misli a koje su bezuspešne.

Više o tome šta ne treba da radite sa opsesivnim mislima pročitajte ovde.

Ako želite da na pravi način prevaziđete opsesivne misli važno je da:

  1. Prihvatite opsesivne misli kao simptome vašeg problema a ne kao činjenice koje se tiču vaše ličnosti i/ili namera,
  2. Naučite kako da se od njih distancirate.

U ovom video je prikazana tehnika koja će vam pomoći da se distancirate od opsesivnih misli i tako ih lakše prevaziđete.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja

Čemu služe kompulsivne (prisilne) radnje i kako da ih se oslobodite?

Čemu služe kompulsivne (prisilne) radnje i kako da ih se oslobodite?

Kompulsivne ili prisilne radnje su rituali koje upražnjavaju osobe koje imaju tzv. opsesivno kompulsivni poremećaj. Opsesivno kompulsivni poremećaj spada u anksiozne poremećaje. Može se prevazići, ali zahteva dosta rada i upornosti. Suština ovog poremećaja je u izbegavanju osobe da se suoči sa sopstvenim strahovima, njenim nastojanjem da strah i druga neprijatna osećanja kontroliše i suzbije .

Osoba koja pati od opsesivno kompulsivnog pormećaja treba da nauči:

  1. da napravi distancu u odnosu na iracionalne opsesivne misli, da nauči da ne pridaje mislima magijski značaj
  2. da prekine da upražnjava prisilne, kompulsivne rituale
  3. suoči se sa strahom i oslobodi ga se
  4. nauči da ne izbegava negativna osećanja i nauči da ih toleriše

Kako izgledaju kompulsivne, prisilne radnje i rituali u praksi?

Primeri kompulsivnih (prisilnih) radni su prekomerno pranje ruku, preterano čišćenje, brojanje predmeta, izbegavanje nekih mesta, vraćanje na neko mesto da se “ponište negativne misli”, stalno proveravanje vrata, šporeta i sl.

Šta karakteriše prisilne radnje:

  1. iracionalnost, nelogičnost, “magijski karakter”
  2. izrazita upornost
  3. osećaj da ih osoba radi protivno svojoj volji
  4. praktikovanje ovih radnji je jako isrcpljujuće i naporno jer osoba sprovodi rituale svakodnevno mnogo puta

Značenje prisilnih radnji

Prisilne, kompulsivne radnje i rituali imaju svoje značenje ali je to značenje simboličko a ne bukvalno. Na primer, pranje ruku može pretstavljati želju osobe da se oslobodi od nekih osećanja koje ona smatra “prljavim”. “Poništavanje negativnih misli” može simbolizovati kontrolu nad negativnim osećanjima i mislima i sl.

Kada je u pitanju značenje rituala, treba da znate dve stvari:

  1. značenje je subjektivno i različito od osobe do osobe, ne postoji univerzalno značenje isto za sve osobe koje sprovode isti ritual
  2. otkrivanje značenja tog rituala neće dovesti do nestanka straha i prestanka želje da se ritual i dalje praktikuje, zato što poznavanje značenja, ne znači eliminsanje uzroka problema.

Zašto su prisilne radnje prisilne?

Osoba koja ima prisilne rituale ima osećaj unutrašnje prisile da uporno obavlja te rituale. Iako ti rituali i samoj osobi izgledaju besmisleno i nelogično osoba ipak oseća snažnu potrebu da ih upražnjava.

Koji je razlog tome? Razlog tome je njihova funkcija a ne sadržaj samih radnji. Funkcija prisilnih radnji je da skrene pažnju sa anksioznosti i pomogne osobi da trenutno smanji anksioznost i tako je “drži pod kontrolom”. Problem s tim je što je iluzija da osoba može kontrolisati anksioznost na taj način. Ali osoba veruje da može, jer oseća trenutno olakšanje i nadu da će anksioznost nestati, zato tako uporno sporovodi rituale.

Zašto prisilne radnje ne dovode do nestanka anksioznosti?

Prisilne radnje su čin skretanja pažnje i trenutno dovode do olakšanja ali ne i nestajanja anksioznosti. Upravo iz tog razloga osoba je zavisna od tih radnji i oseća stalnu potrebu da ih upražnjava.

Prisline radnje su jako uporne jer osoba ima dvostruku motivaciju da ih upražnjava jer:

  1. dovodi do osećaja privremenog rasterećenja anksiznosti
  2. osoba se jako plaši da prestane da ih upražnjava jer bi to dovelo do inteziviranja anksioznosti sa kojom osoba ne zna šta da radi

Kratkoročno gledano, praktikovanje prisilnih rituala dovodi do olakšanja ali dugoročno gledano doprinosi upornom održavanju opsesivno kompulsivnog poremećaja. Rešenje ovog problema se ogleda u prestanku praktikovanja rituala i suočavanju sa strahom.

Šta bi se desilo ako bi osoba prestala da upražnja prisilne radnje, kompulsivne rituale?

Ako bi osoba svesno i namerno, prestala da upražnjava rituale došlo bi do javljanja i pojačavanja anksioznosti a to je upravo ono čega se osoba najviše plaši. Osoba se najviše plaši da se suoči sa anksioznošću i drugim neprijatnim osećanjima koje potiskuje (često to može biti bes prema nekog bliskoj osobi, osećaj krivice, stid i sl.).

Odustajanje od praktikovanja rituala neminovno dovodi osobu u situaciju da se suoči sa osećanjima od kojih beži, pre svega sa strahom. Jedini način da osoba prevaziđe iracionalne strahove je da se suoči sa njima, ne postoji drugo rešenje. Ne postoji rešenje koje isključuje suočavanje sa strahom.

Suočiti se sa strahom znači da se osoba prepusti strahu, ne opire mu se, pusti da strah dođe i prođe. Da bi to osoba učinila mora se distancirati od iracionalnih, misli koje kada je preplave ne ume da kontroliše. Ako želite da naučite kako da se distancirate od iracionalnih, strašnih, opsesivnih misli i da naučite kako da ih stvarno kontrolišete poručite moj program samopomoći kako da sami prevaziđee opsesivne misli u samo 4 jednostavna koraka.

Kako da se oslobodite prisilnih rituala?

Pre nego što počnete bilo šta da radite u praksi, potrebno je da:

  1. donesete odluku da zaista želite da se oslobodite rituala koliko god to bio neprijatno i koliko god vremena bilo potrebno da to uradite
  2. donesete odluku da više nećete bežiti od straha već da ćete se suočiti sa njim svaki put kada se on javi
  3. doneste odluku da ćete istrajati do kraja, koliko god vremena bilo potrebno

Kada ste doneli ove odluke, učinite sledeće korake:

  1. Kada osetite potrebu da uradite neki ritual koji ste do sada mnogo puta radili, recite sebi: STANI, ne moram ovo da radim sada, spreman sam da se suočim sa strahom i da ga istolerišem sada, ne moram više da bežim od straha
  2. Vratite pažnju na sadašnji momenat, napravte razliku između mašte i realnosti, zamišljanja i sadašnjeg momenta, pogledajte ovaj video
  3. Usmerite pažnju na osećaj straha u telu i prepustite mu se skroz bez opiranja
  4. Fokusirajte se na disanje, primenite na primer tehniku disanja stomakom kako biste smanjili anksioznost
  5. Govorite sebi: Sada osećam iracionalni strah, to nije opasno, nisam u opasnosti, ne gubim kontrolu, samo se prepuštam iracionalnom strahu, ne moram da ga kontrolišem jer je to samo osećanje, neprijatno je ali ja to mogu da tolerišem sada u ovom momentu
  6. Recite sebi: Ja nisam ovaj strah, strah je samo osećanje i nije odraz mog identiteta, mojih želja, ovaj strah se bazira na imaginaciji, mašti
  7. Sačekajte da strah prođe skroz
  8. Ponovite sve ove korake svaki put kada osetite potrebu za nekim ritualom

Šta ne treba da radite ako želite da se oslobodite prisilnih, kompulsivnih rituala?

  1. nemojte nekada prestati da koristite ritual a nekada ne, budite dosledni u odustajanju od vršenja rituala
  2. kada strah naraste i osetite neprijatnost, nemojte odustati tada, jer će to učvrstiti iracionalni strah. Ako to uradite to je kao da sebi kažete: ja to ne mogu da podnesem, moram i dalje da izbegavam strah i da mu se opirem.
  3. kada se suočavate sa strahom nemojte se stezati i stvarati napetost u telu jer to sprečava da strah prođe brzo i lako
  4. nemojte odlagati da se suočite sa strahom i prestanete sa ritualima jer to održava iracionalni strah
  5. nemojte se udubljivati u iracionalne misli koje se mogu javiti tokom suočavanja sa strahom, već ih pustite da dolaze i prolaze, nemojte ih analizirati niti pokušavati da ih oterate
  6. ako ste odlučili da se suočavate sa strahom, nemojte piti alkohol, uzimati dorge ili benzodijazepime (sedative) dok se suočavate sa strahom. Ako ste pod terapijom lekovima, konsultujte se sa vašim psihijatrom.

Primenjujte ove korake što češće možete. Budite istrajni. Ako vam nekada ne uspe, nije smak sveta, nemojte odustati. Naučite da tolerišete strah i druga negativna osećanja. Naučite kako da se ne opirete strahu.

Da li je moguće osloboditi se kompulsivnih rituala i prisilnih radnji?

Da, moguće je. Da li ih je lako prevazići? Nije lako. Potrebna je upornost i doslednost. Koliko će vam trebati vremena da uspete da ih prevaziđete? To zavisi najviše od vas samih, odnosno od vaše spremnosti da dosledno primenjujete opisane korake, naterate sebe da prestanete sa ritualima namerno i prepustite se strahu. Da li svi mogu da se solobode rituala sami? Neki da neki ne, zavisi od intenziteta straha i težine poremećaja. Ako ne možete sami, obratite se za pomoć psihoterapeutu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

 

Opsesivne misli ,,bez” kompulzija

Opsesivne misli ,,bez” kompulzija


Većina ljudi,
kada se pomene opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), imaju u glavi sliku osobe koja prisilno iznova i iznova pere ruke ili slaže stvari u ormaru po određenoj boji ili OKP mešaju sa opsesivno-kompulzivnim karakterom. Zapravo, mnogi ljudi prisilne kompulzivne radnje vide kao glavni simptom ovog poremećaja. Iza kompulzivnih radnji uvek postoje opsesivne misli, osoba misli da će se zaraziti jer njene ruke nisu dovoljno čiste ili da će se nešto desiti njenim bližnjima ako ne uradi određenu radnju nekoliko puta. Opsesivne misli čine osobu anksioznom, napetom te ona mora brzo da posegne za kompulzivnim radnjama kako bi neutralisala to neprijatno stanje.

Šta je „Pure O“?

Posebnu vrstu OKP-a predstavlja tzv. “Pure O”, njega karakteriše ispoljavanje opsesivnih misli, slika i impulsa bez kompulzivnih radnji. To su na neki način bizarne, neprijatne misli koje se iznova i iznova ponavljaju stvarajući visok nivo straha kod osobe. Poroblematično za ovu vrstu poremećaja jeste da osobe koje poseduju ovakve misli često sebe počinju da poistovećuju sa njihovim sadržajem, i sumnjaju u vlastiti um često pretpostavljajući da su na pragu psihotičnog poremećaja. Kako je sadržaj vezan za nešto što nije u skladu sa ličnošću i vrednostima date osobe (npr. nasilni sadržaji vezani za druge često bliske osobe, sadržaji vezani za incest, pedfiliju, sumnju u sopstvenu seksualnu orjentaciju, bogohuljenje). Baš zbog toga što je sadržaj jako bizaran i socijalno neprihvatljiv osoba okleva da se javi stručnjaku jer postoji bojazan da 1. dobije potvrdu da je npr. psihopata/pedofil/homoseksualac ili 2. da će ga proglasiti “ludim” i zatvoriti. Međutim, što više osoba odlaže javljanje stručnjaku OKP postaje sve razvijeniji a poistovećivanje sa sopstvenim mislima osobu vodi u stanje bezvoljnosti i razvoja depresije kao sekundarnog problema.

Međutim i “Pure O” prate kompulzije ali one nisu spolja vidljive, motoričke već se odigravaju na mentalnom nivou a osoba ih ne doživljava kao nešto što je disfunkcionalno (kao što u većini situacija osoba koja kompulzivno pere ruke, zna da je to besmisleno i disfunkcionalno). Ovo je razlog više zašto osoba teže shvata da zapravo ima OKP.

Mentalne kompulzije

Najčešća forma menatalnih kompulzija je razuveravanje (pročitajte više o tome ovde) osoba stalno pokušava da nađe dokaze za to da li je ona zaista ono što joj njene misli poručuju. Na primer, ako osoba ima misli nasilnog sadržaja prema svojim bližnjima (majci, ocu, sestri, bratu, deci, supružniku) ona pokušava da na različite načine nađe za ili protiv argumente pre svega u svojoj prošlosti, uzimajući u obzir sopstvene postupke, misli, osećanja ali i tražeći informacije i iz nekih drugih izvora ˗ stručne literature, interneta ili čak postavljajući pitanja članovima porodice šta oni misli da li bi ona mogla da učine to i to (u slučaju da su saopštili da imaju problem jer i to izbegavaju plašeći se osude). Ma koliko bizarne ove misli bile one se mogu javiti apsolutno kod svake osobe (više o tome pročitajte ovde). Moljenje da misli prestanu da li u vidu verske molitve ili obične molbe u sebi da misli prestanu predstavlja takođe jednu vrstu mentalne kompulzije. Opstajanje opsesivnih misli je posledica biohemijskog disbalansa u mozgu i nemogućnosti da se osoba ,, prebaci ” na misli koje je manje opterećuju, zapravo to je kao da imate ,, pokvarenu ploču” u glavu koju ne možete da zaustavite. Prema tome, ne možete zaustaviti ovaj proces samo molbom da misli prestanu to se može rešiti na drugačiji način i zahteva vreme. Isto tako, nemojte biti besni bilo na misli ili na sebe što imate takve misli to samo pogoršava vaše stanje, već potražite stručnu pomoć. Produkcija pozitivnih misli takođe je mentalna kompulzija koja neće zaustaviti opsesivne misli. Na primer, lanac opsesivnih misli tipa ,,Šta ako sam ja ubica, šta ako naudim sopstvenoj porodici” … nastavljate sa ,, Neću da mislim o tome, sve je dobro, svi se dobro slažemo, baš mi je lepo u krugu porodice,…”

Mentalne kompulzije samo pomažu opstajanje opsesivnih misli i straha od istih, iako vam se ponekad čini da mogu pomoći ta pomoć je kratkoročna. 

Više o pravilnim načinima prevladavanja opsesivnih misli pročitajte ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Opsesivno-kompulzivni poremećaj

Neki ljudi imaju prirodnu tendenciju da budu uredniji, sređeniji i tačniji od drugih. Ove osobine mogu biti korisne u mnogim situacijama, u kući i na poslu. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja se ove osobine dovode do ekstremnog nivoa koji postaje ometajući za normalno funkcionisanje. Osobe koje provode sate i sate čisteći, sređujući, proveravajući ili uređujući stvari u poseban poredak, i sve to ih odvlači od uobičajenih dnevnih aktivnosti najverovatnije je da se bore sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Međutim, nije sve tako jednostavno. Opsesivno-kompulsivni poremećaj je nešto više od preterane urednosti.

Šta su opsesije? Opsesiju su ometajuće, ponavljajuće,uznemiravajuće misli, ideje ili slike koje izgledaju besmislene, ali koje nastavljaju da se javljaju i održavaju u glavi. Takve misli mogu biti jako uznemiravajuće pa osobe pokušavaju da ih potiskuju ili ignorišu; obično su to slike nasilja, misli da ćete nekoga povrediti, scene/misli seksualnog sadržaja koje nisu prihvatljive vašem sistemu moralnih vrednosti, bogohulne misli, ali i misli koje referiraju da sve mora biti po nekom određenom redu jer ako nije tako onda će se nešto loše desiti ili misli o mogućnosti zaraze, itd. Osobe prepoznaju da su ove misli i slike iracionalne i pokušavaju da ih potisnu ali one nastavljaju da im „uskaču“ i da se održavaju u glavi satima, danima, nedeljama i duže. Uobičajeno ove misli nisu vezane za svakodnevne realne životne probleme.

Šta su kompulzije? Kompulzije su ponavljajuća ponašanja ili mentalni rituali koje osoba izvodi kako bi minimizovala anksioznost koju su proizvele opsesije. Na primer, možete prati ruke neizmeran broj puta kako biste se osigurali da se nećete zaraziti, proveravati šporet ponovo i ponovo kako biste bili sigurni da je ugašen, ili neprekidno gledati u retrovizor kako biste bili sigurni da niste nekoga udarili ili pregazili. Iako postoji svest o tome da su ovi rituali besmisleni ne možete ih zaustaviti jer će to povećati anksioznost povodom vaših opsesija. Ponekad se opsesije javljaju bez kompulzija, npr. osoba stalno ima strah da će povrediti nekog bliskog ali nema kompulsivne radnje. Obično svka opsesija ima svog karakterističnog parnjaka u kompulziji. Npr, ako bezbroj puta perete ruke, izbegavare rukovanje, direktno hvatanje za bravu, tuširate se satima da biste se osigurali da niste zaraženi, imate opsesije vezane za mogućnost dobijanja ili prenošenja zaraze. Ili, stalno proveravare da li su vam vrata zaključana zbog opsesije da ćete biti opljačkanji; stalno proveravate da li vam je šporet isključen zbog opsesije da će izbiti požar. Mentalna kompulzija brojanja, koja podrazumeva da morate brojati do određene cifre ili da ponavljate neku reč određeni broj puta javlja se kako biste smanjili anksioznost povodom toga da će se nešto loše deseti vama ili nekom drugome.

Važno je znati da to što imate opsesivno-kompulzivni poremećaj ne znači da počinjete da „ludite“ jer ste sve vreme svesni da su vaše misli i ponašanja besmislena i veoma ste frustrirani činjenicom da ne možete da ih kontrolišete.

Kakav je tretman opsesivno-kompulzivnog poremećaja? Opsesivno-kompulsivni poremećaj spada u kategoruju anksioznoh poremećaja, njegov psihoterapijski tretman se uglavnom zasniva na tehnikama kognitivno-bihejvioralne terapije. Jedna od tehnika koja se primenjije je izlaganje i prevencija reagovanja. Ova tehnika uključuje sistematsko izlaganje osobe situaciji koja izaziva opsesivne misli a zatim se prevenira bilo kakvo kompulsivno ponašanje. Na primer, ako neko ima opsesije o mogućoj zarazi i pere ruke kompulsivno takva osoba se izlaže nečemu za šta ona smatra da je prljavo kao što je kvaka, a zatim vežba da redukuje broj pranja ruku ili se potpuno uzdržava od pranja. Obično osoba izvodi ovo uz pratnju nekog, bliske osobe ili terapeuta kako bi se „izdržalo“ preplavljujuće osećanje anksioznosti kada se kompulzija ukine. Ovo je jedna tehnika vezana za ovu specifičnu opsesiju, međutim postoji niz kognitivnih tehnika koje se uglavnom prvo primenjuju i svode se na to da se opsesije prihvate i posmatruju a ne odbacuju ili potiskuju jer se time samo povećava njihov značaj.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog