Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

Često se dešava da donosimo odluke u svrhu ostvarenja nekih svojih ciljeva. Lako je ciljeve postaviti ali izgleda da neke nije lako i ostvariti.  Najteže je ostvariti one ciljeve koji su dugoročni odnosno za čije ostvarenje nam je neophodna dugoročna upornost, strpljenje, doslednost i trud. Ovakvi ciljevi donose najviše satisfakcije nakon svog ostvarenja ali ujedno zahtevaju najviše od nas, pa na tom putu mnogi odustanu. Zbog čega nismo istrajni u ostvarenju dugoročnih ciljeva?

Kratkoročni hedonizam

Najveći neprijatelj na putu ka ostvarenju dugoročnih ciljeva je kratkoročni hedonizam koji podrazumeva tendenciju ka trenutnim zadovoljenjima i uživanjima na uštrb ostvarenja ciljeva. Na primer, ako želite da smršate ili da oblikujete svoje telo i krenete na treninge može vam se desiti da trening odložite zato što vas je upravo pozvala drugarica na palačinke koje toliko volite. Ili, želite da završite fakultet i spremate jedan jako težak ispit ali vas pozove kolega na „nenormalno“ dobru zabavu na koju ide celo vaše društvo. Nekada možete priuštiti sebi slatka zadovoljstva i uživanja ali ne stalno jer će vas to udaljiti od ostvarenja konačnog cilja. Važno je sebi priuštiti zadovoljstvo ali ono je najslađe ako dođe nakon nekog napornog rada ili uspešno završenog posla. Potrebno je da shvatite da načini ostvarenja dugoročnih ciljeva nisu i ne mogu biti prijatni. Ne očekujte da vam stalno bude prijatno-to je nemoguće, ono što možete očekivati je da vam bude prijatno s vremena na vreme.

„Kopanje“ po prošlosti

Kada ka ostvarenju svojih ciljeva naiđete na problem npr. ne možete da učite ili vas mrzi da idete na treninge, počnete da se preispitujete kako ste postali takvi lenji i dekoncentrisani i zašto vam se to dešava. Traženje uzroka sopstvenog ponašanja neće promeniti vaše trenutno ponašanje. Ukoliko počnete da „kopate“ po prošlosti i tražite uzroke,koji pritom mogu biti potpuno osujećujući, možete samo izgubiti vreme i demotivisati se. Zato, nije toliko bitno šta se dešavalo ranije i kako ste postupali ranije već šta je potrebno učiniti sada da se stvari promene i da se cilj koji ste zacrtali ostvari.

Nisam dovoljno dobar/-a da bih ostvario/-la određeni cilj

Etiketiranje sebe kao nekog ko nije dovoljno dobar da ostvari određeni cilj takođe može biti velika smetnja konačnom uspešnom ishodu. Na primer, nisam dovoljno inteligentan/-a da bih završio/-la fakultet ili ja sam smotan/-a, neću znati da vežbam i ne treba ništa ni da radim kad sam takav/-a. Ovakva očekivanja obično proizilaze iz sopstvenog perfekcionizma koji vam poručuje da morate biti savršeni da biste uspeli u nečemu. Svaki početak je težak i na početku će vam sve izgledati teško ali nakon upornog i doslednog zalaganja počeće da se javljaju i prvi rezultati. Treba prihvatiti sebe sa svim vrlinama i manama; možda vam je potrebno više vremena da učite od ostalih ali to ne znači da nešto nećete naučiti kako valja ili možda niste toliko vešti u koordinaciji pokreta ali to ne znači da je za vas vežbanje zabranjeno. Svako ima limite ali često se dešava da neki limiti mogu da se prevaziđu ili da se značajan uspeh može ostvariti u okviru svojih mogućnosti.

Ne odustajte pre nego što ste počeli, ne očekujte da će put biti prijatan ali budite istrajni jer vas na kraju uvek čeka nagrada.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako da ostvarite ono što ste „zacrtali“

Kako da ostvarite ono što ste „zacrtali“

Većina ljudi na početku godine pravi planove za sledeću godinu koji najčešće obuhvataju menjanje dotadašnjeg  nekorisnih načina ponašanja, odnosno menjanje tzv. loših navika. Većina planova se odnosi na poboljšanje nekih aspekata sopstvenog života i/ili sopstvene ličnosti, npr. počeću više da se družim, radiću na smanjenju svoje telesne mase, izdvojiću više vremena za porodicu, više ću čitati, ostaviću pušenje, itd.  Međutim, samo mali broj ljudi ostane istrajno u onome što su obećali sebi da će promeniti. Danas ćemo govoriti o nekim načinima koji mogu povećati mogućnost da ono što „zacrtate“  zaista i ispunite.

Budite precizni u definisanju svojih ciljeva. Jedno od najosnovnih pravila u definisanju ciljeva je njihovo preciziranje. Npr., možete odlučiti da želite da promenite svoj način života i da živite boljim životom nego što ste do sada. Ali, šta „živeti boljim životom“ podrazumeva? Ovakav cilj je u startu nemoguće ostvariti jer je postavljen previše široko. Dakle, vi možete sebi reći „Želim da živim boljim životom što znači: više ću vežbati i više ću se družiti sa prijateljima. I opet, ova dva sada specifikovanija cilja isto treba razložiti. Više ću vežbati što znači- ići ću u teretanu dva puta nedeljno, a više ću se družiti s prijateljima-ići ću sa prijateljima na kafu dva puta tokom nedelje i jednom za vikend.

Ne postavljajte sebi prevelike ciljeve. Postavljanje prevelikih ciljeva je najčešće razlog odustajanja od istih. Na primer, ako želite da smršate tako što ćete više vežbati, možete zadati sebi da idete u teretanu četiri dana nedeljno. Zapitajte se da li je ostvarivo u odnosu na vaše kapacitete da idete toliko često. Ako niste nikada vežbali četiri puta nedeljno će biti prenaporno, zato je bolje da krenete sa dva do tri puta nedeljno ALI toga se pridržavati.

„Držite“ svoje ciljeve u svom vidokrugu. Kada definišete specifičan cilj i korake za njegovo ostvarenje (npr. cilj: više vežbanja, koraci: 2 puta nedeljno) bilo bi dobro da to negde zapišete i da se stalno toga podsećate. Na primer, možete papirić sa ovim ciljem zalepiti na vaš radni sto ili sto za kompjuter, možete ga zalepiti pored ogledala, na orman, itd. negde gde znate da ćete sigurno proći i pogledati. Ovako stalno sebe podsećate na ono što ste obećali i vremenom vam neće trebati papirić jer ćete automatizovati vašu novu navku i ona će postati deo vaše svakodnevne rutine.

Počnite sa izvršenjem ciljeva odmah nakon njihovog donošenja. Kada formirate cilj i korake nemojte odlagati početak njihovog izvršavanja, parola je „što pre to bolje!“. Dakle, nemojte čekati da zaradite novac i odete u oređenu teretanu koja je baš po vašem ukusu. Otiđite u neku drugu jeftiniju i počnite sa vežbanjem, ili uvedite sebi obavezne šetnje od po četrdestet pet minuta u terminu kada biste išli u teretanu. Važno je da uđete u ritam i to što pre, čim vas ritam ponese teže će vam pasti na pamet da odustanete.

 Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Donošenje odluka

Donošenje odluka

Donošenje odluka nekad može biti težak zadatak, naročito ako se odluke odnose na važne aspekte života i ako će ono što je odlučeno imati dugoročne posledice. Nekada je donošenje odluke izarazito lako i nedvosmisleno dok ponekad to može biti veoma složen proces.

Šta sve može uticati na donošenje odluka?

Na naše odluke uglavnom utiče više faktora odjednom, kao na primer: naše želje i nezadovoljeni motivi, emocionalno stanje u momentu odlučivanja, sistem vrednosti koji smo usvojili, način na koji sagledavamo sopstvene ambicije i sposobnosti, naša procena sredinskih uslova i prepreka itd.

Na teškoće u donošenju odluka mogu uticati: emocionalne blokade (konfuzija, strah, depresija), pasivnost i zavisnost od drugih, ambivalencija, konflikt dvostrukog odbijanja, pritisak sredine i sl. U ovom tekstu razmotrićemo neke od tipičnih faktora koji mogu otežavati donošenje odluka.

Tipične emocionalne blokade koje mogu ometati proces donošenja odluka

Emocionalne blokade su najčešći uzrok problema u odlučivanju. Tipična blokada nastaje usled straha. Osoba odlaže donošenje odluke jer se plaši mogućnosti greške. U osnovi ovog straha je verbalizovani ili neverbalizovani iracionalni zahtev prema sebi: Ja moram biti 100 % siguran da je moja odluka ispravna i ne smem ni pod kojim okolnostima pogrešiti. Ovo vrsta iracionalnog zahteva prema sebi proizilazi iz perfekcionističke životne filozofije koja podarazumeva set verovanja da osoba mora biti u svemu najbolja, nepogrešiva i besprekorna. Dok god razmišlja na ovaj način osoba će sumanjati u ispravnost svojih odluka jer retko kada (gotovo nikada) ne postoji garancija za posledice naših odluka. Polazeći od ovakvog stava osoba stvara sebi intenzivnu strepnju (anksioznost) koja vodi u izbegavanje (odlaganje donošenja odluke) i/ili stvaranje konfuzije. Dok god osoba sama sebi stvara anksioznost, on/ona usmerava svoju pažnju na brigu i razmišljanje o mogućim (i fantaziranim) negativnih ishodima umesto da razmišlja o mogućim alternativama i pozitivnim ishodima. Mnogo korisniji stav za donošenje odluka jeste prihvatanje mogućnosti da se pogreši jer i drugi ljudi ponekad greše. Odustajanje od zahteva za nepogrešivosti dovodi do redukcije anksioznosti. Pored straha, depresivno raspoloženje može otežavati donošenje odluka. Kada je osoba obeshrabrena, potištena ili opterećena osećanjima krivice teško da se može fokusirati na sam proces odlučivanja. U tom slučaju odlučivanje se može pretvoriti u depresivno ruminiranje (stalno ponavljanje crnih slutnji i zamišljanje negativnih ishoda). Generalna preporuka je da važne odluke, odluke koje mogu imati dalekosežne i dugoročne efekte ne treba donositi u afektivnom stanju (stanju kada je osoba besna, depresivna, preplašena itd.). Bolje je sačekati da to stanje prođe i onda razmisliti o svemu. Ljudi su skloni da razmišljaju u skladu sa aktuelnim raspoloženjem. Na primer: kada je neko potišten on/ona ima pesimističke misli, razmišlja o prošlim i budućim neuspesima i sl., teško da u tom raspoloženju može razmišljati pozitivno, konstruktivno ili razmišljati o svojim uspesima, željama i ciljevima.

Pasivnost i zavisnost od drugih može značajno otežavati donošenje odluka. Donošenje odluka pored svesti o sopstvenim željama podrazumeva i preuzimanje lične odgovornosti za moguće posledice, za moguće uspehe ili neuspehe. Preuzimanje odgovornosti za vlastiti život i vlastite odluke podrazumeva da osoba veruje da ima prava na lični izbor, pravo da traži i dobije ali i pravo da pogreši jer jer nesavršeno ljudsko biće. Upravo to nedostaje pasivnim i zavisnim osobama. Pasivne i zavisne osobe apriori odustaju od svojih želja i pravo odlučivanja prebacuju na drugog (obično osobe od kojih zavise ili sa kojom su u simbiotskom odnosu). Time što prepuštaju drugima ovaj zadatak imaju izvesnu kratkoročnu dobit koja proizilazi iz toga što ne moraju da ulažu nikakav napor koji može nositi odlučivanje kao ni odgovornost za posledice tih odluka. S druge strana ovakav stav ima negativne dugoročne posledice – odustajanje da se spoznaju i zadovolje vlastite, autentične, istinske želje, slabljenje samopouzdanja, pospešivanje zavisnosti od drugih, jačanje osećanja beznadežnosti i bespomoćnosti. Osoba koja prepušta donošenje odluka drugima, često zaboravlja na sebe i svoje želje, što se manifestuje kroz apatiju i konfuznost u prepoznavanju i saopšavanju onoga što žele ili ne žele. Prevazilaženje ovih problema podrazumeva učenje asertivnih veština.

Ambivalencija je stanje u kojem u isto vreme imamo u potpunosti suprotne emocije prema istom objektu ili cilju. Na primer: osoba želi da ode da živi u inostranstvu ali se ujedno toga i plaši, osoba hoće da prekine vezu ali se plaši usamljenosti itd. Ambivalencija često vodi u odlaganje. Ambivalentni konflikt se razerašava tako što osoba nastoji da razreši, preispita i prevaziđe negativne emocije koje ima prema objektu ili pokuša da pronađe adekvatne resurse za njihovo prevazilaženje. Na primer, osoba koja se plaši da bude usamljena, može razmišljati o tome kako da na kostruktivan način prevaziđe ili minimizira usamljenost (pronađe dodatne aktivnosti, pronađe nove prijatelje i sl.) ili prepispita svoje stavove o usamljenosti (da li je usamljenost zaista nešto što je užasno i nepodnošljivo ili je samo  neprijatno, ako je usamljen/na šta to govori o njemu/njoj i sl.).

Konflikt dvostrukog odbijanja je situacija kada osoba od dva zla mora izabrati jedno, obično manje. I ova vrsta konflikta može uvesti osobu u odlaganje jer šta god da odluči i uradi osobu ne čeka ništa prijatno. U ovim situacijama osoba treba da ima na umu da je razrešenje konflikta nagrada koju će dobiti, odnosno prestanak neprijatnog isčekivanja, premišljanja i odlaganja rešenja.

Pritisak sredine se odnosi na situacije kada za osobu značajni drugi vrše pritisak da osoba odluči u skladu sa njihovim željama i preporukama. Na primer: roditelji vrše pritisak na dete koju školu da upiše i sl. U ovakvim situacijama odlučivanje u skladu sa zahtevima sredine mogu osobu osloboditi pritiska i odgovornosti za posledice ali dugoročno gledano to nije konstruktivan način odlučivanja. Ako osoba donese odluku pod pritiskom sredine a kasnije ustanovi da to nije želela može se javiti ljutnja na sebe i samooptuživanje. Takođe treba imati na umu da niko drugi ne može da odluke donosi adekvatnije od vas samih iz razloga što vas niko toliko dobro ne poznaje (čak ni roditelji), nema jasan uvid u vaš unutrašnji svet želja, emocija i načina razmišljanja. Tako da i pored pritiska sredine najbolje je da odluke ipak donosite samostalno. Druge možete konsultovati ili saslušati ali neka vaše odluke budu samo vaše.

Kako da mudro donosite odluke?

I na kraju umesto zaključka, možemo izneti neke opšte preporuke kada je u pitanju donošenje odluka:

  • Ako donosite važne odluke sa dugoročnim posledicama uzmite u obzir sve dobiti i štete koje možete imati (primenite tehniku procene dobiti i štete)
  • Pored racionalnih argumenata jako je važno da u vašu kalkulaciju uključite i ono što osećate, nije dobro da ne poslušate vaše srce pre nego što donesete odluku. Nekada (ne uvek) vaše srce zna bolje šta je dobro za vas nego bilo kakva racionalna analiza ili mišljenje drugih osoba. Zato slušajte svoje srce.
  • Prepoznajte emocionalne blokade koje vas ometaju u odlučivanju i poradite na njima. Otklonite bar privremeno vaš perfekcionizam, strahove da možete pogrešiti ili konfuziju koju stvarate stavovima da nemate prava na ostvarenje vaših želja i ciljeva.
  • Preuzmite u potpunosti odgovornost za vaše odluke. Ako ste neku odluku doneli samostalno i iskreno nećete se posle kajati čak i da pogrešite. Pođite od stava da ljudi ponekad greše a pošto ste vi čovek/žena i vi možete pogrešiti čak i kada to ne želite.
  • Konsultujte se sa drugima, saslušajte njihova mišljenja i preporuke ali uvek odlučujte samostalno. U tom slučaju ćete se najmanje kajati ako pogrešite a bićete ponosni na sebe ako ste bili u pravu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype:vaspsiholog

www.vaspsiholog.com