Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Šta raditi sa povišenom anksioznošću tokom trudnoće

Povišena anksioznost tokom trudnoće se može javiti kod žena koje su već imale neki od anksioznih poremećaja   (npr. panični poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj) pre prenatalnog perioda ili nezavisno od toga. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na one žene koje su već imale problema sa povišenom anksioznošću u prošlosti te imaju bojazan da bi se oni mogli ponovo javiti.

Da li će se simptomi vratiti tokom trudnoće?

Pre svega, važno je znati da se anksioznost ne mora nužno povećati tokom trudnoće već se ona u ovom period može i smanjiti ili ostati nepromenjena po intenzitetu. Sprovedene studije pokazuju da od žena koje su u istoriji imale panični poremećaj vrlo mali procenat njih ima simptome paničnog poremećaja i tokom trudnoće (oko 3%) dok je nešto veći rizik da se simptomi vrate nekoliko meseci nakon trudoće (oko 10%). Nešto je drugačija situacija sa ženama koje su imale opsesivno-kompulzivni poremećaj, verovatnoća da se simptomi pojave tokom trudnoće i nakon porođaja je oko 20%.  Ono što se savetuje klijentkinjama koje imaju problema sa nekim od anksioznih poremećaja jeste da se na korak o proširenju porodice odlučuju nakon što se ustanovi da nema više simptoma anksioznih poremećaja  ili su oni svedeni na minimum.  Takođe, ukoliko je klijentkinja uzimala medikamente uporedo sa psihoterapijom potrebno je da se sa svojim psihijatrom posavetuje o postepenom prekidanju terapije.

Kako lečiti simptome povišene anksioznosti tokom trudnoće?

Terapija izbora za anksiozne poremećaje, generalno, je kognitivno-bihejvioralna terapija, ona se preporučuje i tokom trudnoće zajedno sa vežbama relaksacije.

Kao vežbe relaksacije tokom trudnoće preporučujemo vam abdominalno disanje i progresivnu mišićnu relaksaciju.

Dakle, psihoterapija, vežbe relaksacije i lagana fizička aktivnost pre svega joga su najbolji i najbezbedniji načini za prevazilaženje povišene anksioznosti u periodu trudnoće. Takođe, ukoliko je osoba već prošla kroz adekvatan psihoterapijski tretman biće joj lakše da sve što je naučila primeni i u ovom periodu. Što se tiče upotrebe medikamenata, najčešća preporuka psihijatara je da se oni ne uzimaju jer  dejstvo lekova može naštetiti plodu pogotovo u prvom tromesečju. Pojedini lekovi kao što su anksiolitici iz grupe benzodiazepina nikako ne treba koristiti u prenatalnom periodu. Ipak, ukoliko su simptomi jaki, samo i jedino u dogovoru i pod nadzorom sa psihijatrom, može se primeniti medikametozna terapija u malim dozama i obično po potrebi a ne kontinuirano. Takođe, korišćenje biljnih preparata nije preporučljivo jer njihovo dejstvo na plod nije dovoljno ispitano.

Dakle, ukoliko dođe do povećanja simptoma u periodu trudnoće, pokušajte koliko god možete da simptome sanirate na načine koji su bezbedni po vas i vaše dete.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja

Kako premenstrualni sindrom (PMS) može uticati na povišenu anksioznost

Kako premenstrualni sindrom (PMS) može uticati na povišenu anksioznost

Povišena anksioznost se može javiti kod svakog čoveka i ona može biti aktivirana u određenim životnim sitacijama. U ovom tekstu će biti reči o povišenoj anksioznosti koja se javlja kao simptom anksioznih poremećaja. Ovi poremećaji nastaju kao proizvod genetske predispozicije i uticaja spoljašnjih stersova. Njihovo održavanje je pre svega vezano za način interpretiranja simptoma i tzv. anksiozne misli. U psihoterapiji je jako bitno da klijent nauči da prepoznaje ove misli, da ih ne shvata kao deo realnosti i da ih zanemaruje . Nakon određenog vremena, kod klijenta dolazi do poboljšanja i simptomi povišene anksioznosti i anksioznih misli počinju da blede i polako nestaju. Međutim, dešava se da u toku ovog procesa bude nekih dana kada su ti simptomi jači. Kod osoba ženskog pola se često dešava da to bude upravo u toku premenstrualnog perioda kada dolazi do disbalansa hormona pa se one dodatno uplaše da im se ne vraćaju stari simptomi koje su već u velikoj meri prevazišle. U ovom tekstu ću objasniti zašto se ovo dešava.

Zašto dolazi do povišene anksioznosti tokom premenstrualnog perioda?

Pokazalo se da u toku fizioloških promena, koje se dešavaju u premenstrualnom periodu, dolazi do povećanja kortizola, hormona stresa koji utiče na povećanje anksioznosti. Inače, kada osoba prolazi kroz stresni period a sklona je povišenoj anksioznosti, njena uznemirenost će se povećati. Isto tako kod osoba ženskog pola, u toku premenstrualnog perioda, ovo se dešava na telesnom planu bez ikakvih spoljašnjih stresova (koji naravno ako se pojave u ovom periodu prave dodatnu poteškoću). Ono što je važno za žene koje inače imaju neki od ansksioznih poremećaja da se ne uplaše usled pojačanja simptoma u ovom periodu i da to shvate kao trenutno stanje koje će brzo proći. Kada dođe do povećane anksioznosti žena/devojka treba uvek da odgovori na dva pitanja: „Da li sam imala neke stresne, konfliktne situacije u ovom periodu?“ i „Da li sam u PMS-u?“.

Više o povezanosti povišene anksioznosti i ralnih, životnih stresova pročitajte ovde.

Kako prevazići povišenu anksioznost u premenstrualnom periodu?

Kao prvo, jako je važno da shvatite da je do pogoršanja simptoma odnosno do povećanja anksioznosti, uznemirenosti, anksioznih misli došlo usled PMS-a i da je to samo trenutno stanje. Recite sebi, da se vi ne vraćate u stanje u kom ste bili na početku tretmana tj. da vam se ne vraća pomremećaj već da su ovo samo lošiji dani koji će proći. Činjenica da znate zašto se nešto dešava će umanjiti vašu uznemirenost povodom pogoršanja simptoma. Takođe, možete primeniti sve tehnike koje ste naučili tokom psihoterapije, koje će umanjiti posledice ovih fizioloških promena ali je najbitnije da budete strpljive i sačekate.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja