Dva pitanja koja vas mogu odmah izvući iz stanja iracionalnog straha

Dva pitanja koja vas mogu odmah izvući iz stanja iracionalnog straha

Svaki iracionalni strah je iracionalan jer se bazira na imaginaciji. Razlika između imaginacije i realnosti je u vremenu. Realnost je nešto što se događa sada, samo sada i nikada više. Imaginacija može da se odnosi na budućnost (šta ako …?) ili prošlost.

Dva pitanja za vraćanje u relanost

  1. Da li se ovo dešava sada ili ja to samo zamišljam u svom umu?
  2. Šta se zaista dešava sada?

Pogedajte ceo video

Ako želite da nuačite još korisnih tehnika za prevladavanje iracionalnih strahova i misli pogledajte i naručite moj program Kako da se sami rešite opsesivnih misli u samo 4 jednostavna koraka.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onliepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Šta je uzrok agorafobije?

Šta je uzrok agorafobije?

Agorafobije u bukvalnom prevodu znači strah od trgova, jer agora znači trg a fobija znači strah. Zato se agorafobija često prevodi kao strah od otvorenog prostora. Međutim, afgorafobija uopšte nije strah od otvorenog prostora. Agorafobija je fobični strah osobe da se odaljava sama od sigurnog mesta.

Agorafobija je vrsta fobije jer ima ključnu karakteristiku svake fobije a to je izbegavanje. Što osoba više izbegava određene situacije zbog straha koji oseća, taj strah se sve više povećava i učvršćuje. Zato agorafobija ako se ne leči s vremenom postaje sve jača i osoba na kraju ostaje da živi u veoma skučenom krugu situacija u kojima se jedino oseća sigurno.

Čega se osoba sa agorafobijom stvarno plaši?

Osoba koja ima agorafobiju se zaista ne plaši otvorenog prostora, ulica, mostova ili izlaska iz kuće. Osoba se plaši da bi u tim situacijama mogla da doživi panični strah. Osoba koja ima agorafobiju se plaši da se sama suoči sa svojim nagomilanim strahom koji je godinama izbegavala i potiskivala jer duboko u sebi veruje da to neće podneti.

Podsvesne fantazije koje stvaraju panični strah koji čini srž agorafobije

Osoba koja ima agorafobiju na podsvesnom nivou zamišlja da sama nema kapacitet da strah podnese, telesno i / ili mentalno.

Najčešće, tipične fantazije kod agorafobičara su:

  1. Osoba ima podsvesnu fantaziju da ako se prepusti strahu da će to nauditi njenom telu, odnosno da će joj iznenada pozliti i da će to imati loše ili čak fatalne posledice po nju.
  2. Druga vrsta fantazije jeste da ako se prepusti strahu da će poludeti i izgubiti kontrolu, na nekom javnom mestu, pred drugima.
  3. Treća fantazija koja se javlja kod nekih osoba koje imaju agorafobiju jeste da će se obrukati pred drugima i da će je drugi kritikovati, ismevati ili poniziti. Često (ne kod svih koji imaju agorafobiju) se agorafobija javlja udruženo sa socijalnom anksioznošću.

Zašto osoba koja ima agorafobiju ne ide nigde bez sigurne osobe?

Osoba koja ima agorafobiju se ne usuđuje da ide nigde ili nigde daleko bez sigurne osobe. On ili on se ne usuđuje da se sama / sam udaljava od sigurnog mesta (najčešće je to kuća ili mesto blizu neke zdravstvene ustanove).

Ostajanje na sigurnom mestu ili napuštanje sigurnog mesta sa sigurnom osobom daje osobi koja ima agorafobiju lažni i privremeni osećaj sigurnosti. Uz sigurnu osobu, privremenu sigurnost uliva i nošenje flašice sa vodom, nekog anksiolitika u džepu, i / ili novca za taksi i sl.

Osoba koja ima agorafobiju veruje da prisustvo sigurne osobe (najčešće je to član porodice ili dečko / devojka) čini da se ona oseća sigurno. To je naravno iluzija koja čini da osoba postaje zavisna od prisustva sigurne osobe. Ostajanje na sigurnom mestu ima takođe sličnu funkciju.

Šta osoba mora da uradi da bi se oslobodila agorafobije?

Osoba koja ima agorafobiju mora da se na kraju suoči sama sa svojim strahom. Agorafobija nije ništa drugo nego iracionalni (ali često intenzivan) strah osobe da se suoči sa strahom. Strah je postao intenzivan je jer osoba mnogo puta izbegavala da se sa njim suoči i svaki pu kada je to činila ga je povećala i učvrstila.

Strah od suočavanja sa strahom se bazira na podsvesnim fantazijama o unutrašnjoj slabosti. Osoba zamišlja da neće podneti strah, neprijatne simptome, ili će poludeti. To se naravno nikada ne desi jer je to samo fantazija.

Mnogi agorafobičari toga nisu svesni jer intenzivni strah koji osećaju ih tera da oni zaista veruju u te fantazije i nemaju distanicu u odnosu na njih. Jedna od stvari koju radimo na psihoterapiji ili u okviru programa samopomoći jeste da klijente naučimo kako da uspostave distanicu u odnosu na te zastrašujuće fantazije, distanciraju se i ne udubljuju u njih. To dovodi do toga da se strah smanjuje i nestaje postepeno. Takođe učimo klijente kako da se prepuste strahu i da mu se ne opiru jer opiranje je to što stvara neprijatne simptome, simptome “neizdrža”.

Dakle, da bi osoba prevazišla agorafobiju i panični strah ona mora da nauči da se suoči sama sa svojim strahom.

Da bi u tome uspela mora da nauči:

  1. da se distancira od strašnih, iracionialnih misli kako ne bi doživljavala paniku i preplavljivanje strahom
  2. da nauči da se ne opire strahu kako bi on mogao da prođe

Ako želite da naučite da sami prevaziđete agorafobiju pogledajte ovaj program. U ovom programu dajem jasne i praktične isntrukcije kako da se suočite sa bilo kojim iracionalnim strahom i prevaziđete ga zauvek. Strahove ne možemo pobediti i eliminisati ali ih možemo prevazići i pustiti da odu. Upavo to ću vas naučiti u ovom efikasnom programu samopomoći.

Ako želite da naučite kako da se nosite sa iracionalnim, strašnim mislima, pogledajte ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

 

 

 

 

 

 

Šta je uzrok napada panike?

Šta je uzrok napada panike?

Mnogi klijenti koji imaju napade panike me pitaju šta je uzrok napada panike? Ne postoji jedan jedinstveni uzrok napada panike. Postoji tri faktora koji kada se udruže zajedno dovode do javljanja napada panike. Sada ću opisati i razmotriti svaki od njih.

Genetska predispozicija – emocionalna senzitivnost

Prvi faktor je genetska predispozicija. Ne postoji genetska predispozicija za napade panike ali postoji genetska predispozicija za emocionalnu senzitivnost. Emocionalno senzitivne osobe imaju veće šanse da tokom svog života dobiju napade panike ili imaju neki drugi anksiozni poremećaj. Emocionalna senzitivnost je odlika temperamenta i određena je uglavnom nasleđem, odnosno genima. To nije niti poremećaj niti slabost. Emocionalno senizitivne osobe imaju niz dobrih karakeristika, oni su obično umetnučke duše, tople i empatične osobe. Ako ste senzitivna osoba, biće vam od koristi da pročitate ovaj članak. O crtama ličnosti anksioznih osoba i osoba koje su sklone napadima panike možete pročitati ovde.

Kumulativni stres

Kumulutavni stres je posledica niza stresnih događaja koji su se desili osobi zaredom u nizu. Kumulativni stres može biti posledica skorašnjih, uzastopnih stresnih događaja ili niza negativnih, stresnih događaja koji su se dešavali tokom godina. Niz traumatskih iskustava takođe dovodi do kumulativnog stresa. Male traume se sabiraju i posle nekog vremena daju isti efekat kao jedna velika trauma.

Neadekvatne strategije nošenja sa stresom

Neadekvatan način nošenja sa stresom je glavni razlog za javljanje napada panike. Kumulativni stres nikada ne bi ni nastao kada bi osoba znala da se nosi sa stresom na pravi, adekvatan, zdrav način. Odusustvo adekvatnih veština za nošenje sa stresom dovodi do gomilanja stresa i posledično do javljanja anksioznosti i napada panike. Osoba koja ima napade panike je osoba koja trpi stres već duže vreme. Rešenje nije u trpljenju, jer niko ne može trpeti do veka. Trpljenje dovodi do nagomilavanja unutrašnje tenzije. Osobi je potrebno da nauči da toleriše negativne emocije a ne da ih trpri. To se naročito odnosi na strah. Pročitajte o razlici između trpljenje i tolerisanja straha ovde.

Neadekvatne strategije za nošenje sa stresom su:

  1. borba (potiskivanje, supresija)
  2. izbegavanje i
  3. somatizovanje.

Glavni razlog opstajanja straha i drugih negativnih emocija je opiranje. Ako želite da naučite kako da prestanete da se opirete strahu pročitajte ovaj tekst.

Dve grupe osoba koje sklone napadima panike

Jedna grupa su oni koji su pretrpeli previše stresa, trauma i frustracija i zbog toga njihova frustraciona tolerancija je slaba. Oni su previše trpeli, imali su previše strasa kada nisu bilu u stanju da se sa njim nose. Previše negativnog naboja se skupilo i sada se javljaju napadi panike kao pokušaj organizma da se oslobodi tog naboja. Ovom tipu osoba je potrebno da nauče da otpuste stres i negativni emocionalni naboj, da ga više ne trpe i ne bore se sa njim kako se u budućnosti ne bi opet nagomilavao stres i ne bi ponovo dolazilo do javljanja anksioznosti i panike.

S druge strane tu su osobe koje nisu naučile da se samostalno nose sa frustracijama, već su bile prezaštićivane i negde su ostale zavisne od pomoći, nege i podrške drugih. Zbog oslanjanja na druge i nesamostalnosti njihova tolerancija na frustraciju je takođe mala. Kada su oni prinuđeni da se sami nose sa nekim problemima, poteškoćama i frustracijama oni su skloni da se osećaju nemoćno i lako upadaju u paniku. Ovim osobama je potrebno da nauče da se osamostale, da nauče da veruju u sebe i svoje kapacitete da se nose sa sopstvenim emocija. Potrebno im je da nauče da mogu da tolerišu strah i druge neprijatne emocije sami bez ičije pomoći i podrške.

Ako ste pročitali ovak tekst korisno je da pročitate i ovaj tekst o napadima panike.

Kako da se oslobodite napada panike?

Najbolji način da prevaziđete napade panike je da krenete na psihoterapiju kod stručnjaka koji se bavi rešavanjem tog problema. Najbolja i najbrža psihoterapijska metoda za rešavanje napada panike je KBT (kognitivno bihejvioralna terapija). Psihoterapeut će vam pomoći da naučite sve što treba da naučite da biste se oslobodili napada panike, održaće vašu motivaciju, pomoći će vam da prevaziđete iracionalna uverenja koja čine da se opirete strahu i nagomilavate unutrašnju tenziju.

Ono što treba da znate, napadi panike se vrlo uspešno rešavaju. To je empirijska činjenica. Ja sam lično pomogao stotinama ljudi da prevaziđu ovaj problem. To čine i drugi psihoterapeuti koju znaju kako se rešava ovaj problem.

Takođe, treba da znate da se ovaj problem može rešiti relativno brzo. Zašto kažem relativno? Zato što različiti ljudi imaju različit tempo prevazilaženja ovog problema ali u globalu može se reći da se problem može rešiti brzo. Ne postoji nikakva misterija u vezi napada panike. Iskusan psihoterapeut zna kako da pomogne klijentu na najbolji i najbrži način kako bi se klijent rešio napada panike.

Šta ako nisam u mogućnosti da priuštim sebi psihoterapiju a želim da sam / sama rešim napade panike?

Ako niste u mogućnosti da sebi priuštite psihoterapiju ja vam nudim moj program samopomoći Kako da sami zauvek prevaziđete napade panike. Ovaj program je nastao kao posledica mog dugogodišnjeg rada sa klijentima koji su imali i prevazišli napade panike uspešno.

Protokol se sastoji od niza proverenih tehnika i koraka koje treba da primenite u praksi kako biste se zauvek oslobodili panike i anksionzosti. U okviru ovog programa naučiću vas šta sve treba da uradite a šte treba da izbegavate kako biste se oslobodili napada panike.

Pogram je praktičan, bez teoretisanja. Program se sastoji od PDF priručnika sa jasnim isntrukcijama i MP3 audio snimka sa dodatnim instrukcijama. Do sada su mnogi pomogli sebi i prevazišli napade panike koristeći ovaj program.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Suočavanje sa strahom

Suočavanje sa strahom

Mnogi me pitaju da li je moguće pobediti strahove? U samoj formulaciji ovog pitanja sadržan je uzrok problema. Odgovor je NE. Strahove ne možemo pobediti, možemo ih samo prevazići. Zašto?

Ako govorimo o borbi, to podrazumeva da u konfliktu učestvuju bar dve strane. Pobeda jedne strane podrazumeva poraz druge. Znači ako govorimo o strahu, pobediti strah bi značilo izvojevati pobedu nad sobom, odnosno poraziti sebe. To je paradoksalno i stoga je nemoguće.

Strah je deo nas, deo onoga ko se plaši. Onaj ko se plaši je u isto vreme subjekat i objekat straha. Dakle, onaj ko misli da strahove može pobediti, zapravo ne priznaje strah, ne priznaje da je on/ona taj koji se plaši. Tu je reč o poricanju straha. Onaj ko ne priznaje svoj strah nastoji da ga potisne, suzbije ili eliminiše na sve moguće načine. Problem je u tome što se strah (kao ni jedno drugo osećanje) ne može potisnuti u potpunosti. Obično se dešava suprotno, što ga više potiskuje to vam se on više vraća u jednom ili drugom obliku. Znači, potiskivanje straha je apriori osuđeno na neuspeh.

Iracionalni, neurotski strahovi

U ovom tekstu govorimo o tzv. neurotskim, iracionalnim strahovima a ne tzv. realnim strahovima (kao što su strah da će nas pregaziti auto koji sumano ide ka nama i sl.). Neurotski strahovi su podjednako realni s tim što postoji razlika u objektu straha. Neurotski strahovi obično su strahovi od određenih ideja i misli u koje osoba veruje (a procenjuje ih kao ugoržavajuće, opasne po sebe) ili osećanja kojih se osoba plaši.

Kako prevazići strahove?

Ako ne možemo pobediti strah, ako ga ne možemo potisnuti, ako ne možemo pobeći od njega, šta onda možemo učiniti sa strahom? Bez obzira o kojoj vrsti straha je reč (fobijski strahovi, panika, slobodno lebdeći strah itd.) postoji samo jedan konstruktivan način za tretiranje straha. To je suočavanje. Za razliku od potiskivanja i negiranja, suočavanje sa strahom podrazumeva prihvatanje straha, odustajanje od izbegavanja i osvešćivanje onoga čega se bojimo.

Suočavanje sa strahom podrazumeva sledeće:

Promenu stava prema strahu – podrazumeva prihvatanje sledećih ideja: da strah nije opasan već samo neprijatan, da se može podneti, da strah sam po sebi ne dovodi do bolesti (telesne niti duševne), da se strah može prevazići jedino suočavanjem i izlaganjem a nikada izbegavanjem i potiskivanjem, da strah nije izraz slabosti a da je suočavanje sa strahom izraz hrabrosti, da je strah normalna pojava i deo ljudske prirode, da je strah prolazan.

Dolaženje do saznanja čega se zaista bojimo – mi se nikada ne bojimo situacija (kao što su vožnja liftom, povišen puls, visina, javni nastup, upoznavanje, intervju za posao itd.) već značenja koje pridajemo tim situacijama. Značenja (očekivanja, predviđanja, zaključivanja o posledicama) su ta koja nas zastrašuju a ne same situacije. To znači da se mi najčešće plašimo ideja u koje verujemo a ne neposredne realnosti koja nas okružuje. Kada jednom otkrijemo i izgovorimo te ideje onda smo u stanju da na njih utičemo, menjamo ih ili ih korigujemo.

Prihvatanje da se strah ispolji u celosti – podrazumeva izlaganje situacijama u kojima osećamo strah, dopuštanje da se strah pojavi i ostajanje u situaciji dok strah ne prođe. Na taj način dokazujemo sebi da strah sam po sebi nije opasan, da ga možemo podneti i da to ako se plašimo ne znači nužno i da je sama situacija opasna. Da bi smo mogli da se oslobodimo straha moramo ga pustiti da se pojavi i prestane. Ovu proceduru je potrebno dosledno ponavljati, sve dok strah u potpunosti prestane da se javlja u tim situacijama.

Usvajanje strategija za suočavanje sa strahom – učenje šta možemo sve preduzeti i učiniti dok se suočavamo sa strahom. Možemo korisiti neke od tehnika disanja koje uvode u relaksaciju, možemo tokom izlaganja osporavati ideje kojima stvaramo strah i zameniti ih idejama koje su realističnije i kojima se ohrabrujemo. Pogledajte programe samopomoći koji se tiču prevazilaženja napada panike i opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Uzroci anksioznosti i napada panike

Uzroci anksioznosti i napada panike

Napad panike je intenzivni i neočekivani talas anksioznosti koji izgleda kao da se javlja van vaše kontrole i uključuje sledeće simptome: ubrzani rad srca, probadanje u grudima i otežano disanje, vrtoglavicu, nesvesticu, pojačano znojenje, drhtanje ruku, nogi ili celog tela, osećaj da se gubi kontakt sa realnošću (depersonalizacija) i strah od nadolazeće opasnosti kao što je umiranje, strah od ludila, strah od potpunog gubitka kontrole.

Nelagodnost koja je posledica anksioznosti/paničnih napada može uzrokovati strah od ponovnog ulaženja u situaciju u kojoj ste prvobitno doživeli anksioznost/panični napad. To je naročito slučaj ako je u pitanju situacija iz koje ne možete odmah izaći, kao što je na primer vožnja u kolima na autoputu, vožnja liftom, stajanje u redu u prodavnici i sl. Pošto želite da izbegnete buduće napade panike, vi počinjete da izbegavate te situacije za koje se plašite da biste u njima ponovo mogli da doživete panični napad ili intenzivnu anksioznost. Ono čega se vi stvarno plašite nije specifična situacija, kao što je na primer prodavnica, lift ili autoput, već mogućnost da ponovo doživite panični napad u toj situaciji.

Anksioznost ili panični napadi mogu biti slabi, umereni ili intenzivni u zavisnosti od broja situacija koje izbegavate i stepena restrikcije koju sebi namećete u tim situacijama. U nejgorem slučaju vi možete postati potpuno zatvoreni u kući (agorafobija). Agorafobičarima je potrebna „sigurna osoba“ i „sigurno mesto“ gde se oni mogu osećati oslobođeno od straha ili panike. U najekstremnijem slučaju, agorafobičar ne može napustiti to sigurno mesto bez paničnog straha. U najvećem broju slučajeva anksioznosti/napada panike postoji veliki broj situacija i mesta van kuće u kojima se osoba ne oseća anksiozno i postoji samo nekoliko specifičnih fobogenih situacija.

Drugi sekundarni problem (pored izbegavajućeg ponašanja) koji razvijaju osobe koje imaju problem sa anksioznošću/paničnim napadima je zavisnost i depresija. Biti sa nekim kome verujete (vaša „sigurna osoba“) sprečava vas da učestvujete u aktivnostima ili budete na mestima u kojima biste želeli da budete sami. Možete postati zavisni od te osobe, preko mere koju biste želeli. Depresija se razvija zbog osećanja bespomoćnosti u vezi sa nemogućnošću da kontrolišete vaše panične reakcije a naročito zbog nemogućnosti da budete na mestima ili radite stvari koje drugi ljudi rade sa lakoćom. Tokom vašeg oporavka od anksioznosti/paničnih napada razvićete veći stepen samo-dovoljnosti i optimističniji i vedriji pogled na život.

Najčešći uzroci i okidači napada panike, agorafobije i anksioznosti

Sada ću navesti neke od najčešćih uzroka javljanja naksioznosti ili napada panike. Neke vrste stresnih događaja često pretstavljaju okidač za prvi panični napad. Takav događaj može biti zadnja kap u čaši, jer u većini slučajeva postoji dugogodišnje akumulirani stres. Među najčešćim precipitirajućim događajima (okidačima) su:

Značajan lični gubitak – gubitak značajne osobe usled smrti ili razvoda, gubitak posla, gubitak finansijskih sredstava ili gubitak zdravlja.

Značajna životna promena – bilo koja kvalitativno značajna promena u životu kao što je ženidba/udaja, dolazak dece na svet, završetak fakulteta, promena posla, preseljenje itd.

Upotreba supstanci i droga – nije neuobičajeno da se prvi panični napad dogodi nakon preteranog unosa kofeina u organizam. Isto tako panični napad može biti iniciran upotrebom kokaina, amfetamina, LSD-a, visokih doza marihuane kao i usled skidanja sa sedativa i trakvilizera.

Glavni uzroci operišu, deluju sada i ovde i oni održavaju anksioznost i napade panike. Ti primarni uzroci su:

Fobično izbegavanje – nastavljanje izbegavanja součavanja sa vašom fobijom je glavni način njenog održavanja. Očigledno je da je to izbegavanje veoma nagrađujuće, nagrada je pošteđivanje sebe osećanja anksioznosti. Mišljenje o bekstvu iz fobijske situacije vam neće pomoći sve dok nastavite da izbegavate direktno suočavanje.

Anksiozni unutrašnji govor – unutrašnji govor je ono što govorite sami sebi unutar svog uma. Taj govor može biti do te mere automatizovan i suptilan da ga uopšte ne primećujete sve dok ne obratite pažnju na njega. Izjave koje govorite sebi počinju sa rečima: Šta ako? Kao na primer: Šta ako doživim panični napad ponovo? Ovakve izjave stvaraju još veću anksioznost. Šta ako izgubim kontrolu nad sobom dok vozim? Šta će ljudi misliti o meni ako postanem anksiozan dok stojim u redu u prodavnici? Ovakva vrsta unutrašnjeg govora anticipira pogoršanje. Zajednički naziv za ovu vrstu govora je briga. Možete naučiti da prepoznate vaš unutrašnji govor koji provocira anksioznost, zaustaviti ga i zameniti ga podržavajućim i smirujućim izjavama o sebi.

Obuzdavanje osećanja – supresovanje osećanja ljutnje, frustracije, tuge ili uzbuđenja može doprinositi javljanju stanja slobodno-lebdeće anksioznosti. Slobodno-lebdeća anksioznost je slučaj kada se osećate neodređenu anksioznost i ne znate zašto se tako osećate. Možda ste primetili da kada izrazite osećanja ljutnje ili se dobro isplačete, osećate se smireno i spokojno. Izražavanje osećanja ima jasan fiziološki efekat koji dovodi do redukovanja nivoa stresa i anksioznosti.

Nedostatak asertivnosti – da biste izražavali osećanja pred drugim ljudima važno je da razvijete asertivni stil komunikacije. Asertivnost, najprostije rečeno je izražavanje sebe na direktan, otvoren (iskren) način. To podrazumeva zdrav balans između submisivnosti (kada se plašite da tražite ono što želite) i agresivnosti (kada zahtevate i pretite drugima). Osobe koje su sklone anksioznosti i fobijama često se ponašaju submisivno. One izbegavaju da direktno traže ono što žele i plaše se da izraze jaka osećanja, naročito ljutnju. Često oni se plaše izlaganja pred drugima zbog toga što se plaše da li će odražati pred drugima sliku prijatne i dobre osobe. Oni mogu biti uplašeni da će asertivna komunikacija udaljiti njihovu sigurnu osobu, od koje zavisi njihovo bazično osećanje sigurnosti. Naučiti da se bude asertivan i da se direktno komuniciraju potrebe i osećanja je krucijalno za prevladavanje anksioznosti ili napada panike.

Nedostatak veština za brigu o sebi – ono što je slično za većinu osoba koje pate od nekog anksioznog poremećaja je jako osećanje nesigurnosti. Ovo je posebno slučaj u agorafobiji, gde potreba da se bude blizu sigurnog mesta ili sigurne osobe može biti veoma jaka. Ovakva vrsta nesigurnosti nastaje u zavisnosti od različitih uticaja iz detinjstva kao što su: zanemarivanje od strane roditelja, odbacivanje, zlostavljanje, prezaštićivanje, perfekcionizam, alkhololizam ili zavisnost od droga u porodici. Pošto ove osobe nikada nisu dobile konzistentnu i pouzdanu negu kao deca, one kao odrasle osobe imaju manjak kapaciteta da adekvatno vode računa o svojim potrebama. Ove osobe ne znaju kako da vole sebe i da brinu o sebi, one pate od niskog samopoštovanja i mogu se osećati anksiozno i preplavljeno kada se suočavaju sa zahtevima i dužnostima odraslih. Ovaj nedostatak veština za brigu o sebi podupire anksioznost. Najbolji način da izađete na kraj sa posledicama zloupotrebe od strane roditelja i deprivacije jeste da postanete dobar roditelj samom sebi.

Visoko stresan život – upravljanje stresom smanjuje vulnerabilnost za panične napade i anksioznost uopšte. Usvajanje koncepata i veština relaksacije, vežbanja, ishrane, unutrašnjeg govora, otkrivanja disfunkcionalnih uverenja i osećanja, i asertivnosti doprineće da smanjite stres u vašem životu.

Nedostatak smisla i osećanja svrhe – imao sam česta iskustva da su ljudi osetili oslobođenje od anksioznosti i fobija kada je njihov život dobio svrhu, smisao i direkciju. Sve dok ne pronađete nešto što je veće od ličnog samozadovoljenja – nešto što vašem životu daje smisao i svrhu – možete biti podložni osećanjima dosade, nedostatka smisla, ograničenosti, zato što ne shvatate šta bi ste sve mogli biti. To osećanje ograničenosti može biti potencijalna hrana (osnova) za anksioznost, fobije, čak i panične napade.

Kako da sami prevaziđete napade panike?

Radeći sa stotinama klijenata kojima sa pomogao da prevaziđu napade panike napravio sam sjajan i delotovran program za prevazilaženje napada panike. Program se naziva Kako da sami, lako i zauvek prevaziđete napade panike. U ovom programu naučiću vas kako da prevaziđete napde panike korak po korak. Program se pokazao kao veoma uspešan u praksi i do sada je pomogao mnogima da sami prevaziđu napade panike.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com