Veštine socijalne komunikacije-pitanje ličnosti ili učenja

Veštine socijalne komunikacije-pitanje ličnosti ili učenja

Razvijene veštine socijalnog komuniciranja su u današnje vreme veoma poželjne. Ako uspostavljate kontakte s ljudima i održavate komunikaciju, bićete poželjniji kako među prijateljima, tako i na poslu među kolegama, a verovatno i kod osoba suprotnog pola. Međutim, neke osobe teže uspostavljaju komunikaciju, stide se da iniciraju prvi kontakt, plaše se da će ih osoba sa kojom stupe u komunikaciju na neki način odbiti, biti gruba prema njima ili čak ismejati. Često misle da to što će reći neće biti dovoljno interesantno ili će ih prikazati u lošem svetlu. Za ove osobe socijalne situacije predstavljaju preteće mesto, sa kog bi najradije pobegli ili se sakrili. Drugi ljudi ovakve osobe procenjuju kao stidljive, zatvorene a ponekad i nezainteresovane.

Da li su veštine socijalnog komuniciranja urođene? 

Sama reč veštine znači da je to nešto što je sklono učenju i usavršavanju. Međutim, sigurno poznajete neke ljude iz okoline koje biste opisali kao komunikativne, otvorene  za nova uzbuđenja, vesele, aktivne, vole da se nađu u velikim skupovima ili da budu u centru velikih dešavanja.  Sa druge strane, tu su i oni koji su rezervisaniji, nekako oprezni, ponekad i stidljivi, zatvoreni, češće se kreću u manjim skupinama ljudi koje dobro poznaju. Ovi prvi se često karakterišu kao ekstraverti, a ovi drugi kao introverti. Važno je znati da su ekstravertnost i introvertnost dva ekstremna pola jedne iste dimenzije odnosno crte ličnosti Ekstraverzija pa se neko može naći bliže jednom ili drugom polu ili pak negde između. Dakle, većina ljudi balansira između ova dva pola (više o razlici između ekstraverzije i introverzije mozete pročitati ovde). Crta ličnosti je nešto za šta kažemo da je dominantno urođena čovekova osobina odnosno to je predispozicija koju donosimo rođenjem. Ako ste po prirodi ekstravertniji vi ćete težiti da komunicirate sa što više ljudi, da stalno upoznajete nove ljude, tragate za uzbuđenjima i slično, u suprotnom moguće je da ćete manje komunicirati u novom društvu, teže uspostavljati kontakte, biti povučeniji, družiti se samo sa određenim krugom ljudi. Ali, da li se nešto može promeniti? Šta se dešava kada osoba koja je po prirodi povučena želi da postane komunikativnija?

Veštine socijalne komunikacije mogu da se nauče

U psihoterapiji glavni cilj jeste da načine ponašanja koje smatramo neadekvatim zamenimo novim. Dakle, akcenat je na učenju (novih načina ponašanja). Prema tome moguće je da ako ste po prirodi povučeniji, manje komunikativni, radite na tome da to promenite. Važno je znati da neko ko je introvertniji po prirodi ne može postati ekstravertan i imati jednako dobre komunikacijske veštine kao takve osobe, ALI u izvesnom stepenu može biti uspešniji u socijalnoj komunikaciji nego što je bio ranije. Vi ne možete biti ono što niste, ali možete usavršiti određeno ponašanje, veštinu do one mere kada će ona postati za vas funkcionalna i koristiti vam u svakodnevnom životu. Prema tome, nemojte očajavati i razmišljatu u stilu „Ja nisam takav/-a, meni to nikada neće poći za rukom“, jer to nije tačno. Ono što jeste tačno je da ste vi onakvi kakvi jeste i da ukoliko želite možete promeniti određene aspekte sopstvenog ponašanja kako biste u određenim situacijama imali bolje ishode.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064/ 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Učenje po modelu

Učenje po modelu

Kada se pomene reč učenje, većina ljudi misli na učenje nekog gradiva, obično onog gradiva koje se uči u školi, fakultetu ili u nekom drugom formalnom ili neformalnom obrazovnom kontekstu. Ova vrsta učenja predstavlja samo mali deo onoga što učimo tokom života. Ceo život se sastoji u učenju i to je proces koji nikada ne prestaje.

Još od malih nogu učimo da tolerišemo glad i neprijatne telesne senazacije, učimo da govorimo i hodamo, da komuniciramo sa sredinom koja nas okružuje, učimo da izražavamo osećanja, učimo da pišemo i čitamo, učimo da vozimo bicikl itd. Kasnije tokom adolescencije i mladalaštva učimo da se družimo, sklapamo prijateljstva, učimo kako da se ponašamo u vezi, podnosimo odbacivanje i raskid, učimo kako da izražavamo svoju seksualnost itd. Tokom odraslog doba učimo kako da živimo u braku i porodici koju smo osnovali, kako da odgajamo decu  i mnogo toga još. Jednom, rečju učenje nikada ne prestaje i nikada ne znamo dovoljno. Život je uvek ispred nas. Po pravilu ulazimo u sve važne životne situacije (kao što su brak, veze, posao, roditeljstvo itd.) nespremni, jer nemamo dovoljno iskustva, znanja i veština. Retko kada smo spremni za ono što nam je nepoznato ili malo poznato. Upravo ti zahtevi koje pred nas postavlja život teraju nas da stalno učimo.

Većina ljudi smatra da se uči samo gradivo u školi a u stvari zaboravlja da se zapravo svako ponašanje uči. Pored navika i veština uče se i crte ličnosti koji predstavljaju relativno trajne obrazce reagovanja i ponašanja. Jedan od važnih oblika učenja koji je u osnovi učenja tih relativno trajnih oblika ponašanja i reagovanja je učenje po modelu. Učeći po modelu mi usvajamo različite oblike socijalnog ponašanja, socijalnih veština, stavova, vrednosti, predrasuda itd.

Učenje po modelu je oblik učenja u kojem subjekt (osoba koja uči) posmatrajući model (uzor) usvaja odeređene oblike ponašanja koje taj model ispoljava. Pored direktnog podučavanja dece (ili odraslih) jedan deo socijalizacije i razvoja ličnosti ostvaruje se na taj način što dete ili odrasli aktivno imitira stavove ili ponašanja drugih (roditelja, drugova, nastavnika i sl.). Na taj način osoba koja uči usvaja te oblike ponašanja ili stavova iako uzori koje imitira nisu imali nameru da ih tome nauče. Ponašanje drugih služi kao model i može često da poništi učinke direktnog podučavanja. Na primer: roditelj kažnjava dete zato što se potuklo sa drugovima, čineći to sa namerom da nauči dete da ne udara druge. Međutim dete istovremeno uči na roditeljskom primeru, jedan oblik fizičke agresije i baš to učenje po modelu može da odredi kako će se dete ubuduće ponašati kada bude bilo na sličan način frustrirano u svom odnosu sa drugim ljudima.

Učenje po modelu ima često mnogo moćniji efekat nego bilo koji vid direktnog podučavanja. To je naročito slučaj kod dece. Roditelj koji puši teško će svoju decu savetima podučiti da ne ne puše kada u isto vreme svojim ponašanjem pruža detetu model tog ponašanja. Često je ponašanje roditelja u suprotnosti sa onim što roditelji govore i traže od dece. U takvim situacijama dete će se gotovo uvek ugledati na ono što roditelj čini a ne na ono što govori. Upravo to je mehanizam putem kog roditelji prenose mnogo toga dobrog ali i lošeg na svoju decu bez namere da to učine.

Kako odrastamo tako naši roditelji postaju sve manje važni uzori ali sve veći značaj dobijaju vršnjaci, nastavnici, ili duge osobe koje doživljavamo kao autoritete. Učenjem po modelu možemo naučiti mnoge korisne ali i štetne obrazce ponašanja. Ova vrsta učenja ima veoma važnu ulogu u formiranju vlastitog i socijalnog identiteta.

Vladimir Mišić

dipl. Psiholog

 

Stilovi i tehnike učenja

Stilovi i tehnike učenja

Tokom perioda školovanja većina učenika izgradi sopstvene metode učenja. Nekom u otkrivanju najefikasnijih  metoda učenja pomažu stariji brat ili sestra,  roditelji,  nastavnici ili drugari iz razreda. Često se i spontano usvoji neki način učenja ili otkrije novi. Ipak i kad već imamo sopstvene metode, pitamo se da li postoji još neka tehnika koja bi ubrzala čitav proces.

Najnoviji pristupi koji se bave usavršavanjima tehnika učenja ukazuju na to da je najbolje koristiti onu tehniku koja odgovara stilu učenja određene osobe. Prema tome,  nisu sve strategije učenja odgovarajuće za sve osobe. U zavisnosti od sopstvenog stila učenja možete izabrati sledeće tehnike:

Vizuelni ili prostorni stil učenja:  Nekome je mnogo lakše da zapamti definicije ili činjenice ako ih predstavi odgovarajućom šemom ili slikom koju asocira sa rečima iz teksta. Problem je što šematsko predstavljanje ponekad može da oduzme dosta vremena ali će ove osobe gotovo sigurno zapamtiti sve što su sebi vizuleno predstavile.

Auditivni stil: Za osobe sa ovim stilom je najbolje da prisustvuju predavanjima jer tako najlakše uče. Za njih je auditivna informacija koju dobiju od nastavnika više od polovine obavljenog posla. Tehnike koje se ovde preporučuju sastoje se u pretvaranju informacija iz verbalno-vizuelnog u auditivni domen. Na primer, snimanje sebe ili predavača koji izlaže određeno gradivo može biti od velike koristi.

Logički ili matematički stil: Informacije se obrađuju tako što se otkriva njihova unutrašnja logika.  Osoba teži da razume kako su određene informacije povezane, da li postoji neki princip koji im je u osnovi, povezuje nove informacije sa logičkim sistemom informacija koje već ima. Ovde se osim prostog memorisanja koristi i dublja obrada informacija pa ukoliko pokušate da na ovaj način naučite neko gradivo budite sigurni da ćete ga se dosta dugo sećati. Ovakav način učenja zahteva veći intelektualni angažman od prethodna dva ali donosi mnogo više koristi.

Socijalni ili interpersonalni stil: Neko voli da bude potpuno sam sa knjigom dok uči a nekome to predstavlja najveću kaznu. Osobe sa ovakvim stilom najbolje uče u društvu i kada nove informacije obrađuju zajedno sa svojim drugarima iz razreda ili grupe. Kroz interakciju osobe jedna drugoj otkrivaju načine na koje su shvatile gradivo te je uvek moguće saznati nešto novo i dopuniti ono što smo sami propustili da uočimo.

Za efikasno učenje najbolje je kombinovati nekoliko prikazanih stilova odnosno tehnika koje se u okviru njih primenjuju. Važno je znati da nijedan od ovih stilova nije pogrešan i da svako treba da se opredeli za onaj koji mu najviše odgovara.  Opet, sadržaj nekad diktira koju od tehnika treba primeniti. Definicije ili nabrajanja koje iziskuju puko memorisanje najbolje je učiti vizuelnim prikazivanjem, dok za neke sadržaje koji sami po sebi sadrže logiku kao na primer učenje o nekim prirodnim sistemima ili zakonima najbolje je primeniti logički ili matematički stil.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog

 

Trening učenja

U savetovalištu Ekvilibrijum organizujemo individualne treninge učenja. Trening učenja se bazira na primeni psiholoških saznanja u pomaganju zainteresovanim pojedincima da poboljšanju svoje veštine i motivaciju za učenje. Trening učenja sastoji se iz: otkrivanja, analize i otklanjanje prepreka koje pojedinac ima u savladavanju nekog gradiva i učenja uopšte, učenja veština i tehnika uspešnog učenja i sticanja radnih navika, pronalaženja i jačanja motivacije za učenje.

Mnogi đaci i studenti različitih uzrasta imaju problema sa učenjem. U osnovi problema sa učenjem mogu biti različiti uzroci. Najčešći su to: nedostatak unutrašnje motivacije (interesovanja) za gradivo koje se uči, odsustvo radnih navika, nepoznavanje uspešnih tehnika i metoda učenja, problemi sa koncentracijom, hronično odlaganje, niska frustraciona tolerancija, konflikti sa roditeljima, vaspitna zapuštenost, učenje nakon dužih pauza u školovanju, perfekcionizam i preterana želja za dokazivanjem, neadekvatna organizacija vremena itd. Obično pojedinac ima nekoliko od navednih prepreka koje ga remete u učenju.

Trening učenja podrazumeva individualni prisutup. Svaki pojedinac je individua za sebe i ima svoje specifične probleme, kognitivni stil, lične motive, aspiracije i sposobnosti. Zbog toga ova vrsta treninga je u potpunosti prilagođena pojedincu.

U našem savetovalištu već dugo vremena radimo sa đacima različitih uzrasta kao i studentima. Ako ste zainteresovani za ovu vrstu treninga možete nam poslati email, postaviti dodatna pitanja i zakazati termine. Email adresa našeg savetovališta je savetovaliste@vaspsiholog.com.

Vladimir Mišić dipl. psiholog