Koliko zaista vrediš?

Koliko zaista vrediš?

Velika većina savremenih ljudi vrednuje sebe i često pita sebe koliko vredim? Vrednovanje u tom klasičnom smislu se bazira ne upoređivanju sa drugima. Upoređivanje se uvek odvija na osnovu nekog kriterijuma. Na primer, ljudi se često porede sa drugima u pogledu toga koliko atraktivno izgledaju, koliko imaju novca, kakav im je status u društvu, koliko su uspešni u nečemu, koliko imaju fanova, koliko im je lepa žena ili muž i sl. To su tipični kriterijumi koje ljudi koriste kako bi vrednovali sebe.

Šta je problem sa takvim načinom vrednovanja?

Problem je tu tome što takav način vrednovanja sebe urušava osobi samopouzdanje i čini da se osoba oseća hronično manje vrednom i / ili neispunjenom, nezadovoljnom. Opisani kriterijumi za poređenje i samovrednovanje su u osnovi takmičarski jer se zasnivanju na tome ko ima više, ko je lepši, uspešniji i sl. To je pogrešan način razmišljanja koji dolazi iz kapitalističkog miljea. Upravo u najrazvijenijim kapatalističkim društvima ljudi najviše pate od psihičkih poremećaja jer svesno ili nesvesno slede filozofiju takmičenja sa drugima i vrednovanja sebe na osnovu toga koliko nečega imaju ili nemaju. Takav pristup nužno vodi u depresiju manjeg ili većeg intenziteta.

Šta je alternativa tome?

Prvo treba reći da svaka osoba vredi bez obzira koliko je lepa, pametna ili koliko ima novca. Svi ljudi vrede i treba da postoje bez obzira na individualne i socijalne razlike. Treba da postoje svi ljudi a ne samo oni koji su u nečemu superiorni. U svakom slučaju niko nije superioran u svemu. Primer za to su oni autistični genijalci za matematiku i fiziku. Dakle, svi vrede i svi zaslužuju da postoje i to je svačije prirodno pravo. Niko ne mora to da zasluži.

Ko kome vredi ili ne to je stvar procenjivača? Koliko vredim mojim bližnjima? Koliko vredim svojim prijateljima? Koliko vredim svojim kolegama? Koliko vredim nekome sa ulice ko me ne poznaje uopšte? Verovatno ne isto, zar ne?

Svakome vredim u različitom stepenu jer je moja vrednost za njih stvar njihove subjektivne procene i njihove motivacije (toga da li imaju neku korist od mene). Šta to govori o meni i mojoj vrednosti? Pa ništa. Dakle, nemojte bazirati vrednovanje sebe na osnovu toga kako vas vrednuju drugi.

Koliko ja vredim sam sebi? Sebi vredim najviše jer to mi je sve što imam i to treba da podelim sa drugima.

Nikada ne vrednujte sebe kao osobu nego vrednujete samo svoje postupke

To je jako važno pravilo. Nikada ne vrednujete sebe kao osobu. Vrednujte svoje ponašanje. Osoba, odnosno to što nazivamo JA je nešto apstraktno, to je samo ideja, generalizacija koja ne postoji u realnosti. Ideja da smo mi neka celovima zaokružena i nepromenjiva persona je iluzija jer se mi stalno menjamo. Ako vrednujete sebe umesto svog ponašanja vi nužno pravite grešku preterane generalizacije i propuštate priliku da identifikujete i promenite tačno ona ponašanja koja možete i trebate promeniti.

Da li treba da uveravam sebe da vredim?

Ne treba sebe da uveravate u nešto što je očigledno. Vredite kao i svako drugo ljudsko biće ni više ni manje i zato odustanite od poređenja i vrednovanja sebe. Budite ono što jeste bez obzira kome se to sviđa a kome ne sviđa. Šta god da radite uvek će biti nekog kome se sviđate i nekog kome se nesviđate. Ipak najveći broj ljudi vas ni nepoznaje i biće ravnodušni prema vama. Ne trudite se da nikoga fascinirate, samo radite od srca ono što želite i to će vas ispuniti. Ispunjenje uvek dolazi iznutra a ne spolja. Da li to znači da ne treba da vrednujem ništa? Ne znači. Vrednujete svoje ponašanje.

Kako da vrednujete svoje ponašanje?

Pitajte sebe da li ovo što činim mi koristi ili šteti? Da li mi to pomaže da postignem svoje ciljeve ili ne? Da li ovo što radim je u skladu sa mojim moralno-vrednosnim sistemom i mojom vizijom života koji želim? Kako ovo što radim utiče na druge? Mislite i na druge, budite empatični, ne mislite samo na sebe i svoje ciljeve.

Kako je korisno da vrednujemo svoje ponašanje?

Ako zaista želite da vrednujete “sebe” na koristan način probajte na način koji ću sada opisati. Postoji jedan dobar kriterijum na osnovu kojeg to možete učiniti. Koji je to kriterijum? Vrednim onoliko koliko pomažem drugima.

Pitajte sebe koliko dajem drugima, koliko doprinosim društvu, svojim prijateljima, kolegama, porodici, klijentima, komšijama, društvu? Koliko ono što radim i činim doprinosi da se drugi osećaju bolje? Koliko moj rad koristi drugima, mojoj porodici, deci, klijentima?

Poredite se sa sobom a ne sa drugima. Pitajte sebe, da li sam napredovao u odnosu na pre? Da li se razvijam ili propadam? Da li učim nove stvari? Da li se menjam nabolje ili ostajem rigidan? Da li se prilagođavam promenama ili tvrdoglavo se opirem?

Ako želite da saznate još nešto o tome kako da razvijete svoje samopouzdanje pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako da povratite vaše samopouzdanje?

Kako da povratite vaše samopouzdanje?

Složićete se da je samopouzdanje veoma važna tema? Velika većina ljudi širom sveta ima problem sa samopouzdanjem u većoj ili manjoj meri.

Zašto je samopouzdanje tako važno?

Zato što problem sa samopouzdanjem smanjuje osobi kvalitet života. Zar ne? Zato ću u ovom tekstu govoriti o tome kako da zaista izgradite pravo, realno i trajno samopouzdanje. Želim da odmah na početku napomenem da to što ćete ovde pročitati je potpuno različito od 99% saveta koje ste mogli pročitati u raznim knjigama samopomoći, knjigama iz takozvane popularne psihologije i sl. Ako ste spremni da čujete nešto drugačije, pročitajte ovaj tekst.

U čemu je razlika između pravog i lažnog samopouzdanja?

Kada pričamo o samopouzdanju, prvo što treba da znate jeste razlika između pravog (autentičnog, realnog) samopouzdanja i lažnog, kvazi samopouzdanja. Obratite pažnju, samopouzdanje je samo termin, reč u rečniku i svakodnevnom govoru. Šta se krije iza te reči? Treba razmisliti o tome a ne nužno slepo verovati i slediti ono što misli većina, ono što nameće kultura. Ako ste spremni na takav iskorak na pravom ste mestu.

Lažno, kvazi, samopouzdanje se bazira na mitu da vi kao osoba vredite onoliko koliko ste dobri, vredni, poželjni, usepšni, voljeni, dopadljivi drugima, onima za koje vi mislite da su vama važni, vredni ili bolji od vas. To je koncept sampouzdanja u koji veruje velika većina ljudi, implicitno (skriveno, neizrečeno) ili eksplicitno. Lažno samopouzdanje se bazira na ideji vrednovanja sebe u odnosu na druge. Za vrednovanje su potrebne dve stvari: poređenje sa drugima i kriterijum na osnovu kojeg se poredimo.

Kome ste vredni, dobri, dopadljivi a kome niste? U odnosu na koga ste uspešni a u odnosu na koga niste? Lažno samopouzdanje se bazira na poređenju sa drugima i usvojenim kriterijuma uspeha, lepote, ljubavi itd. Ti kriterijumi su pozajmljeni od drugih, od društva, kulture u kojoj živite.

Da li postoji neki objektivni kriterijum za to koliko vredite?

Naravno da ne. Vi niste roba pa da imate cenu. Vrednosti su arbitrarne. Ono što je za nekog vredno za nekog može biti bezvredno. Kakva god da ste osoba i kakve god kvalitete i mane da imate možete biti dopadljivi, dobri i vredni samo nekim ljudima, obično članovima vaše porodice i onim ljudima kojima ste iz nekog njihovog razloga bitni, njima slični ili imate sa njima neke zajedničke interese. Nije realno očekivati da ćete se dopasti svima i da ćete svima biti podjendako dragi, vredni, atraktivni. To je nerealno zar ne? Ukusi su različiti. Ni vama se ne dopadaju svi podjednako, zar ne? Ako se odlučite da bazirate svoj stav prema sebi (samopouzdanje) na principu dopadljivosti drugima, onda ćete sigurno imati problem sa samopouzdanjem. Ako implicitno procenjujete vlastitu vrednost (koliko sami sebe cenite i vrednujete) na osnovu toga šta drugi misle o vama, odnosno na osnovu toga koliko se njima dopadate, sigurno ćete biti u problemu. Šta drugi misle o vama nema veze sa tim kakvi ste vi. Zato je samopouzdanje bazirano na poređenju sa drugima lažno, kvazi samopouzdanje. Postoje mnogi ljudi koji su atraktivni, pametni, uspešni a imaju jako malo samopouzdanja, zavisni su od drugih, nesrećni, stalno moraju da se nekome dokazuju, ne vole sebe dovoljno. Postoje i suprotni primeri. To implicira da samopouzdanje nema veza sa vašim objektivnim karakteristikama već sa tim kako se vi sami odnosite prema sebi, da li imate pravo ili lažno samopouzdanje.

Šta čini pravo samopouzdanje?

Naspurot lažnom samopouzdanju koje je produkt kulture, postoji pravo, realno i autentično samopouzdanje koje se uopšte ne bazira na tome šta misle druge. Pravo samopouzdanje je vaša lična stvar. Ono je odraz vašeg i samo vašeg odnosa prema samom sebi. Onako kako se vi odnosite prema sebi tako ćete se osećati. Svako sasvim prirodno ima ovo pravo samopouzdanje samo ono je kod većine ljudi blokirano jer su usvojili štetan koncept poređenja sa drugima. Verovanje u lažno samopouzdanje blokira prirodnu sposobnost da imamo pravo, realno i trajno samopouzdanje. Za razliku od lažnog samopouzdanja, pravo samopouzdanje nije varijabilno, ne zavisi od drugih ljudi i okolonosti, ne bazira se na iluzijuma o vlastitoj inferiornosti / superiornosti niti osećanjima poput euforije / stida, straha.

Pravo samopouzdanje nije stvar osećanja već stava prema sebi. Osoba koja ima pravo smopouzdanje se ne oseća ni inferiorno ni superiorono, ni euforično ni depresivno. Osoba koja ima pravo samopouzdanje nema strah od javnog nastupa, mišljenja i kritike drugih, nema strah da će biti odbačena, ponižena i sl. Osoba koja ima pravo samopouzdanje se oseća spokojno i celovito. Nije u konfliktu sa sobom, ne teži nikoga da fascinira.

Šta treba da uradite da bi ste dozvolili sebi da imate realno, pravo, tajno sampouzdanje?

Treba nešto da promenite. Šta? Treba da se odreknete nekih loših navika i zamenite ih drugim, korisnim. Sada ću vam reći šta možete odmah da promenite, već danas.

Prva stvar koju treba odbaciti ako želite da imate pravo samopouzdanje je odbaciti koncept vrednovanja sebe. Vrednovanje se bazira na poređenju sa drugima. Odustati od vrednovanja znači odustati od poređenja sa drugima. Odustati od stalnog preispitivanja kakvi su drugi a kakav sam ja? Ko je sve bolji od mene i u čemu? Od koga sam ja bolji? Ako se poredite sa drugima u velikom ste problemu jer uvek će biti neko ko je bolji od vas u nečemu. Uvek postoji neko ko bolje izgleda, neko ko ima više novca, talenta, inteligencije, ko je zdraviji, jači i sl.

Ako se poredite sa onima koji su u nečemu bolji od vas osećaćete se inferiorno, manje vredno, nedovoljno dobro. Ako se poredite sa onima za koje vi smatrate da su u nečemu lošiji od vas i tu ste u problemu jer kada sretnete one koji su bolji, cela vaša krhka i veštačka superironost će se urušiti kao kula od karata. Zato odbacite svako poređenje. Zaboravite na to. Nemojte se porediti uopšte.

Zašto je dobro da odustanete od poređenja?

Ako prestanete da se poredite sa drugima:

1. uštedećete sebi puno energije i vremena
2. nećete se više osećati frustrirano, bespomoćno i inferiorno kada vidite da je neko bolji od vas u nečemu
3. počećete da više cenite sami sebi
4. više ćete se baviti sobom i rešavanjem vaših problema
5. stvorićete sebi važan preduslov da zavolite i prihvatite sebe bezuslovno

Zašto ne treba da poredite sebe sa drugima?

Zato što:

1. Drugi su drugi, razlikuju se od vas u svemu, u genitici, porodičnom i kulturnom nasleđu, životnim okolnostima koje su imali i imaju itd. To su nefer poređenja. Fer poređenja imamo samo kada su uslovi za svakog isti. Na primer na sportskom takmičenju svi imaju iste uslove pa ko pobedi svaka mu čast. U životu nije tako, svako ima različite uslove, različite startne pozicije. Na primer: nije isto roditi se u bogatoj ili u siromašnoj porodici, nije isto roditi se zdrav ili bolestan, nije isto roditi se u bogatoj i siromašnoj zemlji itd. Ljudi nemaju iste šanse u društvu i životu ali zato imaju iste šanse da vole i prihvate sebe i budu srećni sa onim što imaju. Imati i voleti nisu iste stvari.
2. Poređenje sa drugima implicira da vi treba da budete kao neko drugi. To je potpuna laž, vi ne treba da budete kao neko drugi. Vi treba da budete samo ono što već jeste i ono što Vi autentično možete da budete. Pustite druge, drugi su drugi, vi ste vi. Vi imate u sebi jedinstveni sklop talenata, sposobnosti, vrlina i ograničenja, mana, limita. Bićete ono što možete biti i ono što istinski i autentično osećate iznutra da želite biti.
Poređenje sa drugima vas odvraća od vaših ciljeva, namera i težnji. Možete stvarati sebi konfuziju u vidu samopreispitivanja, da li ovo što radim jer dobro, šta kažu drugi? Nije bitno šta kažu drugi, bitno je šta vi kažete. Drugi imaju svoje težnje, ciljeve i namere a vi imate svoje.
3. Poređenje sa drugima je izbegavanje lične odgovornosti za vlastiti život, postupke i odluke. Moje odluke su uvek moje, bez obzira da li sam se pre odlučivanja savetovao sa nekim ili nisam. Ako očekujete da drugi donose odluke umesto vas, u velikom ste problemu. Niko vam ne može pomoći i ugoditi koliko vi možete sami sebi. Niko vas ne poznaje kao vi sami sebe. Često vi ne umete da to verbalizujete precizno ali vi sebe zaista poznajete najbolje, čak bolje i od vaših roditelja, braće i sestara.

Druga stvar koje se treba odreći da biste imali pravo samopouzdanje jeste očekivanje da vas drugi prihvate i pokažu prema vama simpatije, razumevanje i naklonost. Zaista je komforno i prijatno kada vas neko hvali, razume, pomaže, voli i prihvata. To je sjajno. Ali koliko često se to zaista dešava u realnom životu van vašeg porodičnog gnezda? Koliko je realno da to očekujete od vaših prijatelja, poznanika, kolega i sl. I oni to negde očekuju od vas. Ali s druge strane i oni su kao i vi preokupirani svojim problemima, brigama, sobom, negativnim emocijama sa kojima ne znaju šta da rade. Oni, kao i vi vide svet kroz prizmu vlastitih uverenja, briga i želja. Što osoba ima više svojih problema (naročito onih koje ne ume da reši) to osoba ima manje kapaciteta da se bavi drugima, da njima pomaže i njih razume. Takođe treba istaći da nisu svi ljudi podjednako empatični. Neki ljudi su sebični i nemaju kapacitete da se empatišu sa drugima.

Ali kakve to veze ima sa vama, tačnije sa vašim odnosnom prema sebi? Ne bi trebalo da ima. To kako se vi odnosite prema sebi ne bi trebalo da ima veze sa drugim ljudima jer to vaša unutrašnja, intimna stvar. Prestanite da očekujete, zahtevate i nadate se da drugi treba da vam pomognu, da vas razumeju, uteše i vole i preporodićete se. Doživećete ogromno olakšanje. Zbacićete stenu sa vaših leđa koju ste nosi jako dugo. Ako vam neko ponudi simpatiju, pomoć ili razumevanje, to je ok, prihvatite ali nemojte vi to tražiti, nemojte vi to zahtevati jer vam to nije potrebno.

Podrška, ljubav, razumevanje prija ali vam nije neophodna i na kraju krajeva ne pomaže jer uvek vlastite probleme morate rešiti sami. Kada prestanete da očekujete da se dopadnete drugima, vi ste slobodni, nezavisni i autentični. Nikoga ništa ne molite, niste više emocionalni prosjak. Zar to nije pravo samopouzdanje? Kako sama reč kaže samo – pouzdanje, koliko se vi uzdate sami u sebe, a ne koliko se vi uzdate u druge.

Ne očekujte od drugih da misle na isti način kao i vi, da dele iste vrednosti, stavove i uverenja. To je toksično za vaše samopouzdanje i nadovezuje se na iracionalnu želju da morate da dobijete prihvatanje i razumevanje od strane drugih. Vi imate prava da mislite i verujete u šta hoćete i ne tražite sledbenike. Ako u nešto zaista verujete nije vam potrebna potvrda sa strane. Ako u nešto sumnjate onda tražite potvrdu od drugih, zar ne? Najbolji način da naučite da verujete u sebe jeste da ne tražite potvrdu od drugih. Umesto toga, život će vam uvek, pre ili kasnije dati potvrdu za vaša verovanja ili će ih opovrgnuti. Ne možete i ne morate uvek biti u pravu, jer to nije realno. Nemate dovoljno životnog iskustva. Koliko god da ste pametni i šta god da ste prošli u životu, nemate dovoljno iskustva. Život je uvek mnogo kompleksniji, raznovrsniji, fleksibilniji nego sva vaša pamet, uverenja i svo vaše iskustvo. Život uvek može da vas iznenadi, čak iako ste mnogo toga prošli. Zato ne morate biti mudriji od života. Budite samo spremni na učenje i promene, budite fleksibilni i spremni da se menjate.

Još gora stvar od toga da očekujete potvrdu vaših stavova od drugih jeste da vi njih ubeđujete u vaše stavove. To je vrhunac rigidnosti i očajničke potrebe da održite lažno i veoma fragilno samopouzdanje. Ne traba vam to. Ako nastojite da druge ubedite u vaše stavove potrošićete mnogo energije i ništa nećete postići. Okrenite se sebi i rešavajte svoje probleme. Pitajte sebe iskreno zašto ja moram da druge ubeđujem u ono što ja mislim? Da li ja zaista verujem u to što mislim ili samo tražim potvrdu u nešto u šta nisam ni sam siguran?

Ako želite jako, zdravo, stabilno i trajno, pravo i realno samopouzdanje:

1. odmah od sada i zauvek prestanite da se poredite sa drugima u bilo kom pogledu, umesto toga možete se porediti sa sobom, sa vašim prethodnim iskustvom
2. prestanite da vrednujete sebe na osnovu uspeha i neuspeha, uspesi i neuspesi su u vezi sa vašim ciljevima a ne vama kao osobom
3. odustanite od očekivanja i zahteva da vas drugi prihvate, vole, razumeju i podrže i olakšaćete sebi život i komunkaciju sa drugima
menjate sebe, učite iz iskustva i nemojte forsirati druge da misle isto što i vi
4. sledite samo vaš put, put koji ste sami odabrali jer svaki drugi put koji su vam drugi odabrali je stranputica, nije onaj pravi. Čak i kada zalutate to ste sami učinili. Iz toga možete naučiti nešto i vratiti se na vaš pravi put.
5. dozvolite da verujete sebi tako što ćete raditi i odlučivati ono što vi mislite da treba a ne šta drugi misle. Druge možete saslušati i dobiti korisne informacije ali odluka je uvek vaša. Prezumite odgovornost za vaš život.

Počnite da primenjujete ove savete u praksi, u vašem realnom životu, u svakodenvnim situacijama. Zapamtite, bez primene nema uspeha. Dobri saveti ne vrede ništa ako se ne primene u životu. Ako vam se desi da se ponekad vratite na staro, počnete ponovo i automatski da se poredite sa drugima, očekujete njihovu pažnju i prihvatanje i sl., ne brinite samo se podsetite na ovo što ste naučili i počnite iz početka. Svako učenje je proces uvežbavanja i primene i potrebno je vreme da se proces automatizuje i na kraju postane automatska radnja, navika. Zato vežbajte.

Šta još možete učini da povećate vaše samopouzdanje i učinite ga trajnim?

Možete naučiti kako da volite sebe bezuslovno. Šta to znači? To znači da odbacite sva iracionalna uverenja koja vas sprečavaju da volite sebe onakvim kakvi zaista jeste, volite i prihvatate sebe sa svim svojim vrlinama i manama koje ne možete prevazići. Ako vam to zvuči privlačno, pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

kontakt: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog