Kako da povratite vaše samopouzdanje?

Složićete se da je samopouzdanje veoma važna tema? Velika većina ljudi širom sveta ima problem sa samopouzdanjem u većoj ili manjoj meri.

Zašto je samopouzdanje tako važno?

Zato što problem sa samopouzdanjem smanjuje osobi kvalitet života. Zar ne? Zato ću u ovom tekstu govoriti o tome kako da zaista izgradite pravo, realno i trajno samopouzdanje. Želim da odmah na početku napomenem da to što ćete ovde pročitati je potpuno različito od 99% saveta koje ste mogli pročitati u raznim knjigama samopomoći, knjigama iz takozvane popularne psihologije i sl. Ako ste spremni da čujete nešto drugačije, pročitajte ovaj tekst.

U čemu je razlika između pravog i lažnog samopouzdanja?

Kada pričamo o samopouzdanju, prvo što treba da znate jeste razlika između pravog (autentičnog, realnog) samopouzdanja i lažnog, kvazi samopouzdanja. Obratite pažnju, samopouzdanje je samo termin, reč u rečniku i svakodnevnom govoru. Šta se krije iza te reči? Treba razmisliti o tome a ne nužno slepo verovati i slediti ono što misli većina, ono što nameće kultura. Ako ste spremni na takav iskorak na pravom ste mestu.

Lažno, kvazi, samopouzdanje se bazira na mitu da vi kao osoba vredite onoliko koliko ste dobri, vredni, poželjni, usepšni, voljeni, dopadljivi drugima, onima za koje vi mislite da su vama važni, vredni ili bolji od vas. To je koncept sampouzdanja u koji veruje velika većina ljudi, implicitno (skriveno, neizrečeno) ili eksplicitno. Lažno samopouzdanje se bazira na ideji vrednovanja sebe u odnosu na druge. Za vrednovanje su potrebne dve stvari: poređenje sa drugima i kriterijum na osnovu kojeg se poredimo.

Kome ste vredni, dobri, dopadljivi a kome niste? U odnosu na koga ste uspešni a u odnosu na koga niste? Lažno samopouzdanje se bazira na poređenju sa drugima i usvojenim kriterijuma uspeha, lepote, ljubavi itd. Ti kriterijumi su pozajmljeni od drugih, od društva, kulture u kojoj živite.

Da li postoji neki objektivni kriterijum za to koliko vredite?

Naravno da ne. Vi niste roba pa da imate cenu. Vrednosti su arbitrarne. Ono što je za nekog vredno za nekog može biti bezvredno. Kakva god da ste osoba i kakve god kvalitete i mane da imate možete biti dopadljivi, dobri i vredni samo nekim ljudima, obično članovima vaše porodice i onim ljudima kojima ste iz nekog njihovog razloga bitni, njima slični ili imate sa njima neke zajedničke interese. Nije realno očekivati da ćete se dopasti svima i da ćete svima biti podjendako dragi, vredni, atraktivni. To je nerealno zar ne? Ukusi su različiti. Ni vama se ne dopadaju svi podjednako, zar ne? Ako se odlučite da bazirate svoj stav prema sebi (samopouzdanje) na principu dopadljivosti drugima, onda ćete sigurno imati problem sa samopouzdanjem. Ako implicitno procenjujete vlastitu vrednost (koliko sami sebe cenite i vrednujete) na osnovu toga šta drugi misle o vama, odnosno na osnovu toga koliko se njima dopadate, sigurno ćete biti u problemu. Šta drugi misle o vama nema veze sa tim kakvi ste vi. Zato je samopouzdanje bazirano na poređenju sa drugima lažno, kvazi samopouzdanje. Postoje mnogi ljudi koji su atraktivni, pametni, uspešni a imaju jako malo samopouzdanja, zavisni su od drugih, nesrećni, stalno moraju da se nekome dokazuju, ne vole sebe dovoljno. Postoje i suprotni primeri. To implicira da samopouzdanje nema veza sa vašim objektivnim karakteristikama već sa tim kako se vi sami odnosite prema sebi, da li imate pravo ili lažno samopouzdanje.

Šta čini pravo samopouzdanje?

Naspurot lažnom samopouzdanju koje je produkt kulture, postoji pravo, realno i autentično samopouzdanje koje se uopšte ne bazira na tome šta misle druge. Pravo samopouzdanje je vaša lična stvar. Ono je odraz vašeg i samo vašeg odnosa prema samom sebi. Onako kako se vi odnosite prema sebi tako ćete se osećati. Svako sasvim prirodno ima ovo pravo samopouzdanje samo ono je kod većine ljudi blokirano jer su usvojili štetan koncept poređenja sa drugima. Verovanje u lažno samopouzdanje blokira prirodnu sposobnost da imamo pravo, realno i trajno samopouzdanje. Za razliku od lažnog samopouzdanja, pravo samopouzdanje nije varijabilno, ne zavisi od drugih ljudi i okolonosti, ne bazira se na iluzijuma o vlastitoj inferiornosti / superiornosti niti osećanjima poput euforije / stida, straha.

Pravo samopouzdanje nije stvar osećanja već stava prema sebi. Osoba koja ima pravo smopouzdanje se ne oseća ni inferiorno ni superiorono, ni euforično ni depresivno. Osoba koja ima pravo samopouzdanje nema strah od javnog nastupa, mišljenja i kritike drugih, nema strah da će biti odbačena, ponižena i sl. Osoba koja ima pravo samopouzdanje se oseća spokojno i celovito. Nije u konfliktu sa sobom, ne teži nikoga da fascinira.

Šta treba da uradite da bi ste dozvolili sebi da imate realno, pravo, tajno sampouzdanje?

Treba nešto da promenite. Šta? Treba da se odreknete nekih loših navika i zamenite ih drugim, korisnim. Sada ću vam reći šta možete odmah da promenite, već danas.

Prva stvar koju treba odbaciti ako želite da imate pravo samopouzdanje je odbaciti koncept vrednovanja sebe. Vrednovanje se bazira na poređenju sa drugima. Odustati od vrednovanja znači odustati od poređenja sa drugima. Odustati od stalnog preispitivanja kakvi su drugi a kakav sam ja? Ko je sve bolji od mene i u čemu? Od koga sam ja bolji? Ako se poredite sa drugima u velikom ste problemu jer uvek će biti neko ko je bolji od vas u nečemu. Uvek postoji neko ko bolje izgleda, neko ko ima više novca, talenta, inteligencije, ko je zdraviji, jači i sl.

Ako se poredite sa onima koji su u nečemu bolji od vas osećaćete se inferiorno, manje vredno, nedovoljno dobro. Ako se poredite sa onima za koje vi smatrate da su u nečemu lošiji od vas i tu ste u problemu jer kada sretnete one koji su bolji, cela vaša krhka i veštačka superironost će se urušiti kao kula od karata. Zato odbacite svako poređenje. Zaboravite na to. Nemojte se porediti uopšte.

Zašto je dobro da odustanete od poređenja?

Ako prestanete da se poredite sa drugima:

1. uštedećete sebi puno energije i vremena
2. nećete se više osećati frustrirano, bespomoćno i inferiorno kada vidite da je neko bolji od vas u nečemu
3. počećete da više cenite sami sebi
4. više ćete se baviti sobom i rešavanjem vaših problema
5. stvorićete sebi važan preduslov da zavolite i prihvatite sebe bezuslovno

Zašto ne treba da poredite sebe sa drugima?

Zato što:

1. Drugi su drugi, razlikuju se od vas u svemu, u genitici, porodičnom i kulturnom nasleđu, životnim okolnostima koje su imali i imaju itd. To su nefer poređenja. Fer poređenja imamo samo kada su uslovi za svakog isti. Na primer na sportskom takmičenju svi imaju iste uslove pa ko pobedi svaka mu čast. U životu nije tako, svako ima različite uslove, različite startne pozicije. Na primer: nije isto roditi se u bogatoj ili u siromašnoj porodici, nije isto roditi se zdrav ili bolestan, nije isto roditi se u bogatoj i siromašnoj zemlji itd. Ljudi nemaju iste šanse u društvu i životu ali zato imaju iste šanse da vole i prihvate sebe i budu srećni sa onim što imaju. Imati i voleti nisu iste stvari.
2. Poređenje sa drugima implicira da vi treba da budete kao neko drugi. To je potpuna laž, vi ne treba da budete kao neko drugi. Vi treba da budete samo ono što već jeste i ono što Vi autentično možete da budete. Pustite druge, drugi su drugi, vi ste vi. Vi imate u sebi jedinstveni sklop talenata, sposobnosti, vrlina i ograničenja, mana, limita. Bićete ono što možete biti i ono što istinski i autentično osećate iznutra da želite biti.
Poređenje sa drugima vas odvraća od vaših ciljeva, namera i težnji. Možete stvarati sebi konfuziju u vidu samopreispitivanja, da li ovo što radim jer dobro, šta kažu drugi? Nije bitno šta kažu drugi, bitno je šta vi kažete. Drugi imaju svoje težnje, ciljeve i namere a vi imate svoje.
3. Poređenje sa drugima je izbegavanje lične odgovornosti za vlastiti život, postupke i odluke. Moje odluke su uvek moje, bez obzira da li sam se pre odlučivanja savetovao sa nekim ili nisam. Ako očekujete da drugi donose odluke umesto vas, u velikom ste problemu. Niko vam ne može pomoći i ugoditi koliko vi možete sami sebi. Niko vas ne poznaje kao vi sami sebe. Često vi ne umete da to verbalizujete precizno ali vi sebe zaista poznajete najbolje, čak bolje i od vaših roditelja, braće i sestara.

Druga stvar koje se treba odreći da biste imali pravo samopouzdanje jeste očekivanje da vas drugi prihvate i pokažu prema vama simpatije, razumevanje i naklonost. Zaista je komforno i prijatno kada vas neko hvali, razume, pomaže, voli i prihvata. To je sjajno. Ali koliko često se to zaista dešava u realnom životu van vašeg porodičnog gnezda? Koliko je realno da to očekujete od vaših prijatelja, poznanika, kolega i sl. I oni to negde očekuju od vas. Ali s druge strane i oni su kao i vi preokupirani svojim problemima, brigama, sobom, negativnim emocijama sa kojima ne znaju šta da rade. Oni, kao i vi vide svet kroz prizmu vlastitih uverenja, briga i želja. Što osoba ima više svojih problema (naročito onih koje ne ume da reši) to osoba ima manje kapaciteta da se bavi drugima, da njima pomaže i njih razume. Takođe treba istaći da nisu svi ljudi podjednako empatični. Neki ljudi su sebični i nemaju kapacitete da se empatišu sa drugima.

Ali kakve to veze ima sa vama, tačnije sa vašim odnosnom prema sebi? Ne bi trebalo da ima. To kako se vi odnosite prema sebi ne bi trebalo da ima veze sa drugim ljudima jer to vaša unutrašnja, intimna stvar. Prestanite da očekujete, zahtevate i nadate se da drugi treba da vam pomognu, da vas razumeju, uteše i vole i preporodićete se. Doživećete ogromno olakšanje. Zbacićete stenu sa vaših leđa koju ste nosi jako dugo. Ako vam neko ponudi simpatiju, pomoć ili razumevanje, to je ok, prihvatite ali nemojte vi to tražiti, nemojte vi to zahtevati jer vam to nije potrebno.

Podrška, ljubav, razumevanje prija ali vam nije neophodna i na kraju krajeva ne pomaže jer uvek vlastite probleme morate rešiti sami. Kada prestanete da očekujete da se dopadnete drugima, vi ste slobodni, nezavisni i autentični. Nikoga ništa ne molite, niste više emocionalni prosjak. Zar to nije pravo samopouzdanje? Kako sama reč kaže samo – pouzdanje, koliko se vi uzdate sami u sebe, a ne koliko se vi uzdate u druge.

Ne očekujte od drugih da misle na isti način kao i vi, da dele iste vrednosti, stavove i uverenja. To je toksično za vaše samopouzdanje i nadovezuje se na iracionalnu želju da morate da dobijete prihvatanje i razumevanje od strane drugih. Vi imate prava da mislite i verujete u šta hoćete i ne tražite sledbenike. Ako u nešto zaista verujete nije vam potrebna potvrda sa strane. Ako u nešto sumnjate onda tražite potvrdu od drugih, zar ne? Najbolji način da naučite da verujete u sebe jeste da ne tražite potvrdu od drugih. Umesto toga, život će vam uvek, pre ili kasnije dati potvrdu za vaša verovanja ili će ih opovrgnuti. Ne možete i ne morate uvek biti u pravu, jer to nije realno. Nemate dovoljno životnog iskustva. Koliko god da ste pametni i šta god da ste prošli u životu, nemate dovoljno iskustva. Život je uvek mnogo kompleksniji, raznovrsniji, fleksibilniji nego sva vaša pamet, uverenja i svo vaše iskustvo. Život uvek može da vas iznenadi, čak iako ste mnogo toga prošli. Zato ne morate biti mudriji od života. Budite samo spremni na učenje i promene, budite fleksibilni i spremni da se menjate.

Još gora stvar od toga da očekujete potvrdu vaših stavova od drugih jeste da vi njih ubeđujete u vaše stavove. To je vrhunac rigidnosti i očajničke potrebe da održite lažno i veoma fragilno samopouzdanje. Ne traba vam to. Ako nastojite da druge ubedite u vaše stavove potrošićete mnogo energije i ništa nećete postići. Okrenite se sebi i rešavajte svoje probleme. Pitajte sebe iskreno zašto ja moram da druge ubeđujem u ono što ja mislim? Da li ja zaista verujem u to što mislim ili samo tražim potvrdu u nešto u šta nisam ni sam siguran?

Ako želite jako, zdravo, stabilno i trajno, pravo i realno samopouzdanje:

1. odmah od sada i zauvek prestanite da se poredite sa drugima u bilo kom pogledu, umesto toga možete se porediti sa sobom, sa vašim prethodnim iskustvom
2. prestanite da vrednujete sebe na osnovu uspeha i neuspeha, uspesi i neuspesi su u vezi sa vašim ciljevima a ne vama kao osobom
3. odustanite od očekivanja i zahteva da vas drugi prihvate, vole, razumeju i podrže i olakšaćete sebi život i komunkaciju sa drugima
menjate sebe, učite iz iskustva i nemojte forsirati druge da misle isto što i vi
4. sledite samo vaš put, put koji ste sami odabrali jer svaki drugi put koji su vam drugi odabrali je stranputica, nije onaj pravi. Čak i kada zalutate to ste sami učinili. Iz toga možete naučiti nešto i vratiti se na vaš pravi put.
5. dozvolite da verujete sebi tako što ćete raditi i odlučivati ono što vi mislite da treba a ne šta drugi misle. Druge možete saslušati i dobiti korisne informacije ali odluka je uvek vaša. Prezumite odgovornost za vaš život.

Počnite da primenjujete ove savete u praksi, u vašem realnom životu, u svakodenvnim situacijama. Zapamtite, bez primene nema uspeha. Dobri saveti ne vrede ništa ako se ne primene u životu. Ako vam se desi da se ponekad vratite na staro, počnete ponovo i automatski da se poredite sa drugima, očekujete njihovu pažnju i prihvatanje i sl., ne brinite samo se podsetite na ovo što ste naučili i počnite iz početka. Svako učenje je proces uvežbavanja i primene i potrebno je vreme da se proces automatizuje i na kraju postane automatska radnja, navika. Zato vežbajte.

Šta još možete učini da povećate vaše samopouzdanje i učinite ga trajnim?

Možete naučiti kako da volite sebe bezuslovno. Šta to znači? To znači da odbacite sva iracionalna uverenja koja vas sprečavaju da volite sebe onakvim kakvi zaista jeste, volite i prihvatate sebe sa svim svojim vrlinama i manama koje ne možete prevazići. Ako vam to zvuči privlačno, pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

kontakt: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

Vaš Psiholog

13 komentara na: “Kako da povratite vaše samopouzdanje?

  1. Tanja says:

    Ako sam imala problem sa samopozdanjem i prevazišla ga, da li je normalno da me ljudi koji ovaj problem i dalje imaju i ja ga primećujem, nerviraju? Da li je normalno da nemam strpljenja za ljude koji traže potvrdu svojih stavova od mene i ako je ne dobiju, doživljavaju to kao moje nevrednovanje njih? Osećam se kao da gubim bitku obašnjavajući dragim ljudima koji nemaju samopouzdanja da treba da rade na sebi i onda se zapitam da li je to signal da moje samopouzdanje nije dobro.

    • Rade says:

      Moje nestrucno misljenje je da si mozda malo kruta… Zasto samo ne kazes da ti tako ne posmatras stvari, ili da jednostavno ne razmisljas o tome.. na pocetku ce se mozda ljutiti, al posle nekog vremena ce poceti da cjeni to vise nego da samo klimas glavom potvrdno. Mada ja kad osjetim da je ljudima potrebna podrska, a da je stvar nebitna, slazem lijepo i posteno, jer nista me ne kosta. Samo kazem odlicno tebra! Vrhunski!

  2. Vaš Psiholog says:

    Ako vas iritiraju, pitajte sebe zasto vas iritiraju? Neko ko ima samopouzdanja se ne zanima mnogo time da li drugi imaju ili nemaju samopouzdanja. Kao u sto utekstu pise, samopouzdanje je stvar odnosa prema sebi a ne prema drugima. Ne treba da drugima dajete savete i ubedjujete ih da rade na sebi to nema efekta. Ljudi mogu da rade na sebi samo kada sami to odluce, odnosno kada imaju motiv za to. Ne morate da potvdjujete stavove drugih, ako sikreno mislite drugacije od njih. Jedan od pokazatelja samopouzdanja je asertivnost odnosno sposobnst da se kaze ne ili ne slazem se, ali asertivnost nije ubedjivanje drugih. Nadam se da sam odgovorio na vase pitanja

    Dr Vladimir Misic

  3. Katarina says:

    Imam prilicno veliki problem sa samopouzdanjem.. Puno kompleksa,fizickih i psihickih. Upravo sam shvatila da je to uzrok mojim napadima panike kada se nadjem u masi ljudi,u centru paznje.. Hvala na ovom tekstu, ukazao mi je na neke stvari. Ispostovacu ga. Pozdrav!

  4. Vaš Psiholog says:

    Hvala Katarina, drago mi je da vas tekst inspirisao. Ako osoba potiskuje stid pred drugima moze stvoriti anksioznost koja moze prerasti u napade panike, prihvatite stid i ne opirite mu se i on ce proci. Pozdrav

    Dr Vladimir Misic

  5. Pingback: Kako da povratite vaše samopouzdanje? | MediaPress

  6. zeljka says:

    Imala sam mnogo planova u svom zivotu…radila sam u firmi koja je bila dobrostojeca. Pre deset godina sam otisla iz te firme samovoljno i pocela raditi u firmi od muza…i misli da je sve nizbrdo vec odavno. Stalno je njemu tesko jer on mora zaraditi i za mene i za sebe rado bi pobjegla rafila neki drugi posao ali sve kontskte sam pogubila i nezmam odakle da krenem u depri sam .

  7. Semko says:

    Odlican text!Pravo samopuzdanje je ono koje se temelji na stavovima i stvarima koje su nepromjenjivi cijelog zivota i koje niko ne moze osporiti.
    Ne bi.bilo lose da napisete text upravo o navikama i kako se one mijenjaju.

  8. Indi says:

    Hvala vam na tekstu nista nebi dodala. Imam pitanje ako zelite da mi odg?! Imam anksioznost i okp i zao mi jer me ponekad sprecava u zivotu u smislu da mislim da drugi nemaju ovaj problem da su srecnij od mene i da sam ja teska osoba. Samopouzdanje mi je uvjek bio na nivou tako da sam uvjek bila ono sto jesam nisam dala neko da me ponizi i prohvacala sam sebe sa svojim manama ali odkad sam se udala i dobila djete primjecujem da mi je samouoozdanje palo tako sto sebe uporedjujem sa drugima napr. Blago se njoj ili njemi sto nemaju ovaj problem blago njoj tako je jaka psihicki.. Itd i normalno da se desi da sam onda isfrustrirana i depresivna i nisam sama sa sobom tadovoljna zato sto sam prestala da samu sebe prihvacam sa svojim manama i mana mi jeste okp i to sto sam previse strasljiva. Ovak problem utjice i na moj brak. U smislu kad nisam ratpolozena zbog tih ili tih misli onda sam nervozna i sitnice me nerviraju zato sto nemam vise samopuzdanje kao nekad. Imam osecaj da zbog tog poremecaja sam zavisna od muza jer bez njega sam izgubljena i kad nije tu samo razmisljam zelim da budem opet nezavisna i srecnija da uzivam isko kao drugi da se ne svadjamo samo sto sam ja isfrustriana.. Naravno da muz isto grjesi a onda kad se svadjamo iako je on kriv ja se mislim opet sam ja kriva zato sto nemogu da stanem na kraj sama sa sobom. Ponekad mi samopouzdanje opet vrati da nemoze niko i nista da me iznerviva jer sama sebe volim i kao sto se kaze kad volis sebe volis svakoga.. Kako da izadjem iz tog kruga da iako imam okp/ anksioznost da ne gubim samopouzdanje jer sad znam da je to bio razlog mojeg neraspolozenja.. Mislim da ste me razumeli. Nezelim sebe vise opiredjivat sa drugima zato sto mislim da drugi nemaju probleme ne zelim misliti da imam los brak zato sto sloboda nije vise kao sto je bila moram da se pomirim sa tim iako mi ponekad fali drustvo jer nisam navikla. Imam 26 godina i zelim opet da imam samopouzdanje konpre i da se ne svadjam zbog sitnica i da ne mislim da imam los zivot ili brak.. Jeli to nisko samopouzdanje? I jeli normalno da u okp tako mislim i moze li osoba imati realno samopouzdanje sa tim poremecajem? Hvala unapred

  9. ,Nina says:

    Nina
    Pozdrav i postovanje!
    Imam 40 godina.Moja dg.anksiozno panicni potemecaj.Nedostatak samopouzdanja pratio me cijeli zivot.Medjutim situacija se mijenja otkako sam clan jedne terapijske grupe.
    Grupa radi po sistemu psihoanalize.Veoma sam zadovoljna.Terapiju pohadjam dvije godine i mislim da cu uskoro zavrsiti svoj rad u grupi.Toplo preporucujem ovakav vid lijecenja.Molim doktora da mi odgovori da li postoji mogucnost da se simptomi vrate u nekoj buducnosti.Unaprijed zahvalujem!

  10. Travis says:

    Pre svega hvala na ovom tekstu, ovo misljenje zaista jeste razlicito od 99% ostalih na ovu temu.
    Kao totalnom laiku, sve ovo sto ste napisali izgleda jako privlacno, ali mi otvara neke nedoumice.

    Naime, covek ipak jeste drustveno bice i ne moze, niti je mogao u svom formiranju, da bude ravnodusan ili nezainteresovan sta drugi o njemu misle. Postoje pustinjaci koji su se usudili da se odvoje od zajednice sa ostalim ljudskim jedinkama i nastave bivstvovanje po planinama, brvnarama, pecinama, pustim ostrvima… Naravno da tim „odmetnicima“ nije bitno kakvo misljenje ostali ljudi imaju o njima, sto bi nekako spadalo u domen onoga sto Vi definisete kao lazno samopouzdanje. Ali, to su ipak samo pojedinci, ocigledno neprilagodjeni zivotu u zajednici.

    Sta bi mogao biti objektivan kriterijum tome koliko vredite? Pa recimo, misljenje vecine. Kao sto kaze domaca poslovica, „Ako vam 10 ljudi kaze da ste pijani, lezite pa se valjajte, koliko god trezni bili“.

    Cini mi se da ste ono sto nazivate pravim samopouzdanjem opisali kao neku vrstu letargicne blaziranosti. Izvinjavam se ako sam pogresno shvatio, kao sto rekoh, totalni sam laik iz ove oblasti, ali mi je licno, tema jako interesantna.

    Moje misljenje je da je poredjenje sa drugim jedinkama (prevashodno suparnicima, u opstem smislu te reci) stvar koja je pokrenula i sve vreme odrzava evoluciju ljudske (i ostalih) vrsta. Morate biti bolji od ostalih, da biste bili interesantniji suprotnom polu i da biste omogucili bolje uslove za razvoj potomstva. Da biste bili bolji, morate znate koliko su drugi dobri, t.j. losi. Slazem se da to otvara novo polje nedoumica oko ocenjivanja i rangiranja, ali te nedoumice nece nestati ako ih jednostavno prenebregavamo.

    Primer sportskog takmicenja koji ste pomenuli je po mom misljenju idealan, jer se ne mozete TAKMICITI ako ste ravnodusni po pitanju ko je bolji, odnosno da li vas je briga da li cete pobediti ili izgubiti.
    To sto neki imaju bolje genetske predispozicije od vas, samo znaci da su se njihovi preci jace i bolje takmicili od svojih suparnika, pa to genima preneli na potomke. Jer, svi imamo jednog, odnosno zajednickog pretka (ovo je diskutabilno samo ljudima koji imaju predeterministicke religiozne stavove).

    Stavke u Vasem tekstu pod brojevima 2) i 3) se zapravo odnose na na vrstu licnosti. Introvertni ce poraze tumaciti negativno i katastroficno, ekstrovertnima ce to biti podsticaj da se vise potrude i budu bolji od ostalih. Kako ce znati da su bolji od ostalih? Pa poredeci se sa drugima, odnosno, tako sto ce ih okolina porediti sa drugim jedinkama iz njihovog okruzenja, i priznati im da su bolji, vodje copora, alfa-muzjaci ili zenke… Ostali, losiji, su samo beznacajni pratioci i posmatraci sa strane. To im kazu i njihove partnerke svojim prihvatanjem ili odbijanjem.

    Izvinjavam se sto sam oduzio sa pisanjem, sustina onoga sto zelim reci je da ste na dobrom tragu, ali da istinito samopouzdanje lezi negde izmedju ova dva ekstremna pojma laznog i pravog samopouzdanja. Cini mi se, moram reci nazalost, da je nemoguce biti deo sadasnje civilizacije bez imanja povratne sprege o tome sta o vama misle ostali pripadnici zajednice.

    • Rade says:

      Mozda bi drugi u nasim zivotima mogli biti samo neka vrsta orjentira, a ciljevi da budu odredjeni prema nama i nasim sposobnostima, odnosno prema kvalitetima i manama koje sad i ovdje imamo. Prema drugima se tek toliko okrecemo da znamo gdje smo, jer kad bismo zeljno htjeli da budemo kao Novak Djokovic, a vidno smo limitirani onda sumnjam da bismo uopste imali zelju da se takmicimo, zbog toga postavljamo ciljeve u odnosu na sebe. Pozdrav!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *