Psihosomatski poremećaji

Psihosomatski poremećaji

Postoje eksperimentalni dokazi vršeni na životinjama koji dokazuju da oštećenja organa mogu biti uzrokovana emocionalnim stresorima. U najvećem broju slučajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskih oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine žlezde. Stanja emocionalne napetosti, prolongirana i hronična anksioznost, unutrašnji konflikti, osećanja krivice ili osećaj manje vrednosti, naglašena ambicioznost itd., mogu izazvati poremećaje fizioloških funkcija ili dovesti do trajnog oštećenja organa ili pojedinih tkiva.

Psihosomatska oboljenja su telesna (somatska) oboljenja u čijem nastanku psihički činioci imaju značajnu ulogu. Intenzivne emocije, potiskivanje i kumulacija besa, agresivnosti i slično moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogoršati već postojeća oboljenja.

Šta su psihosomatske reakcije a šta psihosomatske bolesti?

Psihosomatskim reakcijama: većina nas ih ima ponekad i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremećaj (trenutni poremećaj u radu nekog organa), ali nema promene na organu (zbog toga se u ovom slučaju ne govori o oboljenju). Tipične psihosomatske reakcije su: iznenadni ubrzan rad srca, znojenje dlanova, crvenilo na licu, osipi na koži, vrtoglavice, hiperventilacija i sl.

Psihosomatskim bolestima: u ovom slučaju se podrazumeva postojanje promena na organu, odnosno oštećenje organa usled dejstva stresa. Neke od tipičnih psihosomatskih bolesti su:

Kardio-vaskularne: infarkt miokarda, hipertenzija arterije, vaskularne glavobolje. Javljanju hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. Smatra se da su osobe sklone hipertenziji hronično besne.

Gastro-intestinalne: ulkus – čir (na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu), povraćanje, gastrični bolovi i abdominalne kolike.

Respiratorne: bronhijalna astma je najčešći respiratorni poremećaj. Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina. Gušenje deteta izaziva kod majke paničan strah. To su najčešće anksiozne, nesigurne, agresivne majke koje odbacuju dete. Napad se javlja kao strah od napuštanja ili preteće agresije majke.

Endokrine: hipertireoza, hipotireoza, povišen šećer.

Poremećaji kože i zglobova: ekcemi, promene na koži, mijalagije, kočenje, bolovi u zglobovima.

Ko su osobe sklone psihosomatskim poremećajima?

To su osobe koje nisu u stanju da misle, verbalizuju, rečima izraze svoja osećanja. Oni naprosto ne umeju da misle o svojim osećanjima. Ovaj fenomen naziva se aleksitimija (“bez reči za osećanja”), nesposobnost da opišu sopstvena osećanja. Zbog nesposobnosti da verbalizuju ono što osećaju kod ovih osoba sva unutrašnja tenzija koja je sastavni deo osećanja se direktno izliva u telo i osoba nema kontrolu nad osećanjima. Hronično izlivanje i stvarenje unutrašnje tenzije može dovesti do poremećaja u radu unutrašnjih organa ili njihovog trajnog oštećenja. Psihotrepijski rad sa ovim osoba sastoji se u učenju klijenata da govore o svojim osećanjima, da kažu čega se plaše, šta je to povodom čega hronično brinu, šta im smeta i povodom čega se ljute itd. Kada nauče da govore o svojim osećanjima onda postaju sposobni da o njima misle, što predstavlja nužan preduslov za kontrolu i menjanja osećanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Emocije i telo

Emocije i telo

Pored toga što emocije predstavljaju subjektivni doživljaj i subjektivnu reakciju na spoljašnje ili unutrašnje okolnosti, emocije se sastoje i od telesnih reakcija. Bez tela, odnosno bez telesnih promena ne bi ni bilo emocija. Zamislite šta bi bio strah bez svih onih telesnih senzacija koje se jave kada se uplašimo.

Sve te telesne promene koje se javljaju kada doživaljamo neko osećanje imaju neku svoju adaptivnu funkciju. Na primer, kada se uplašimo, telesne reakcije koje se dešavaju u organizmu imaju funkciju da nas pripreme za bekstvo ili borbu u situaciji koja se procenjuje kao opasna. Kada takvih promena u organizmu ne bi bilo, zamislite kako bi uopšte bilo moguće da pobegnemo ili se borimo kada se nađemo u nekoj situaciji za koju mislimo da preti da ugrozi naš život ili psihički integritet.

S obzirom da same emocionalne reakcije ne traju dugo (ako ih mi ne održavamo) i telesne promene (na primer: promene krvnog pritiska, srčanog pulsa, dubine i ritma disanja, hormonalne promene, znojenje itd) koje su sastavni deo emocionalne reakcije relativno brzo prestaju, odnosno organizam se vraća u stanje uobičajenog funkcionisanja. Organizam poseduje svoje specifične mehanizme putem kojih vrši unutranju autoregulaciju, odnosno omogućava da se procesi u organizmu ponovo uravnoteže kada na primer opasnost prođe. Ti mehanizmi nisu pod direktnom kotrolom naše volje i osoba ne mora ništa da čini kako bi telesne promene nastale tokom emocionalnog reagovanja se vratile na uobičajeni nivo funkcionisanja.

Telesne promene koje se događaju kada osoba emotivno reaguje mogu nekada biti veoma intenzivne a često i veoma neprijatne (na primer, kada osećamo intenzivan strah,paniku, intenzivan bes itd). Međutim iako su neprijatne, ove senzacije same po sebi nisu opasne i ne mogu da ugroze vaše telesno funkcionisanje i zdravlje. Međutim, hroničan stres, hronično strahovanje, bes i drugi intenzivni afekti ako traju danima pa čak i mesecima, mogu negativno uticati na vaše telesno zdravlje i dovesti do tzv. psihosomatskih poremećaja.

Kod psihosomatskih poremećaja, usled dugotrajnog, hroničnog stresa može doći do poremećaja u funkcionisanju pojedinih organa ili do njihovog trajnog oštećenja (na primer, visokog krvnog pritiska, migrena, čira na želudcu, dijabetisa, infarkta miokarda itd). Osobe koje pate od psihosomatskih poremećaja obično ne izražavaju svoja osećanja i ne umeju da misle o svojim osećanjima (ne umeju da ih verbalizuju i mentalizuju) što za posledicu ima to da se ti afekti direktno izlivaju u telo. Samim tim što osoba ne ume da misli o onome što oseća ne može na te afekte ni da utiče. Dakle, u osnovi psihosomatski poremećaja su emocionalni problemi koji zahtevaju psihološki tretman.

Pošto osećanja imaju svoju telesnu komponentu, jasno je zašto se osećanja nikada ne mogu potisnuti u potpunosti. Vi možete potisnuti misli koje su sastavni deo vaših osećanja (tako što će te naterati sebe da ne mislite o nečemu što je za vas bolno i sa čim ne umete da izađete na kraj) ali same telesne promene koje su sastavni deo osećanja ne možete potisnuti i eliminisati. Tako na primer, neko ko ima izrazitu tremu pred javni nastup, može zavaravati sebe da se on/ona uopšte ne plaši kada javno nastupa ali zato može imati na primer, dijareju pred svaki javni nastup.

Hronično potiskivanje emocija dovodi do poremećaja u funkcionisanju skoro čitavog organizma. Pored hormonskih promena tu su i promene u krvnom pritisku, načinu disanja itd. Hronično potiskivanje i stres se odražavaju i na stanje mišićne napetosti u telu. Mnogi ljudi koji su pod stresom pate od hroničnih mišićnih tenzija (kojih obično i nisu svesni jer se radi o hroničnom stanju napetosti koje je za njih svakodnevnica) koje takođe mogu izazivati glavobolje (tzv. tenzione glavobolje), bolove u leđima i druge organske smetnje.

Stanje hronične mišićne napetosti karakteristično je za osobe koje stalno strahuju ili se često i intenzivno ljute. Kod ovakvih klijenta pored rada na psihološkim aspektima problema potrebno je raditi i na obučavanju klijenata veštinama relaksacije. To se postiže različitim metodama i tehnikama poput tehnika progresivne mišićne relaksacije, tehnika disanja, biofidbek metoda, autogenog treninga itd.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com