Postoje eksperimentalni dokazi vršeni na životinjama koji dokazuju da oštećenja organa mogu biti uzrokovana emocionalnim stresorima. U najvećem broju slučajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskih oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine žlezde. Stanja emocionalne napetosti, prolongirana i hronična anksioznost, unutrašnji konflikti, osećanja krivice ili osećaj manje vrednosti, naglašena ambicioznost itd., mogu izazvati poremećaje fizioloških funkcija ili dovesti do trajnog oštećenja organa ili pojedinih tkiva.

Psihosomatska oboljenja su telesna (somatska) oboljenja u čijem nastanku psihički činioci imaju značajnu ulogu. Intenzivne emocije, potiskivanje i kumulacija besa, agresivnosti i slično moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogoršati već postojeća oboljenja.

Šta su psihosomatske reakcije a šta psihosomatske bolesti?

Psihosomatskim reakcijama: većina nas ih ima ponekad i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremećaj (trenutni poremećaj u radu nekog organa), ali nema promene na organu (zbog toga se u ovom slučaju ne govori o oboljenju). Tipične psihosomatske reakcije su: iznenadni ubrzan rad srca, znojenje dlanova, crvenilo na licu, osipi na koži, vrtoglavice, hiperventilacija i sl.

Psihosomatskim bolestima: u ovom slučaju se podrazumeva postojanje promena na organu, odnosno oštećenje organa usled dejstva stresa. Neke od tipičnih psihosomatskih bolesti su:

Kardio-vaskularne: infarkt miokarda, hipertenzija arterije, vaskularne glavobolje. Javljanju hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. Smatra se da su osobe sklone hipertenziji hronično besne.

Gastro-intestinalne: ulkus – čir (na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu), povraćanje, gastrični bolovi i abdominalne kolike.

Respiratorne: bronhijalna astma je najčešći respiratorni poremećaj. Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina. Gušenje deteta izaziva kod majke paničan strah. To su najčešće anksiozne, nesigurne, agresivne majke koje odbacuju dete. Napad se javlja kao strah od napuštanja ili preteće agresije majke.

Endokrine: hipertireoza, hipotireoza, povišen šećer.

Poremećaji kože i zglobova: ekcemi, promene na koži, mijalagije, kočenje, bolovi u zglobovima.

Ko su osobe sklone psihosomatskim poremećajima?

To su osobe koje nisu u stanju da misle, verbalizuju, rečima izraze svoja osećanja. Oni naprosto ne umeju da misle o svojim osećanjima. Ovaj fenomen naziva se aleksitimija (“bez reči za osećanja”), nesposobnost da opišu sopstvena osećanja. Zbog nesposobnosti da verbalizuju ono što osećaju kod ovih osoba sva unutrašnja tenzija koja je sastavni deo osećanja se direktno izliva u telo i osoba nema kontrolu nad osećanjima. Hronično izlivanje i stvarenje unutrašnje tenzije može dovesti do poremećaja u radu unutrašnjih organa ili njihovog trajnog oštećenja. Psihotrepijski rad sa ovim osoba sastoji se u učenju klijenata da govore o svojim osećanjima, da kažu čega se plaše, šta je to povodom čega hronično brinu, šta im smeta i povodom čega se ljute itd. Kada nauče da govore o svojim osećanjima onda postaju sposobni da o njima misle, što predstavlja nužan preduslov za kontrolu i menjanja osećanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com