Kako nastaviti dalje nakon prevare u vezi ili braku

Kako nastaviti dalje nakon prevare u vezi ili braku

Kada osoba otkrije prevaru u vezi/braku to za nju predstalja intenzivno i bolno emotivno iskustvo. Ono što je karakteristično za ovo stanje je početna faza šoka ili neverice a zatim konfuzija, kunfuzija u emocijama i konfuzija u mislima. Osobi se motaju po glavi misli/slike fokusirane na sam čin prevare-kako se to dogodilo, gde, s kim (ako nije otkrila), u kom periodu, da li je samo jednom ili je bilo više puta, misli koje su vezane za samog partnera-kako je mogao to da mi učini, kako se usudio, on/ona je loša/nemoralna, bezvredna osoba (ovakve misli održavaju osećanje povređenosti i besa), osoba preispituje šta je bilo loše u odnosu sa partnerom/-kom, razmišlja o tome kako nije mogla da primeti šta se događa ili je primećivala a nije reagovala, ponekad razmišlja o tome da li je ona doprinela da se ovako nešto desi što izaziva osećanje krivice. Osoba može dovesti u pitanje i svoje fizičke i psihičke osobine, njeno samopouzdanje može biti poljuljano, jer je njen partner/-ka izabrao nekog drugog a ne nju, možda ta osoba ima nešto što on/ona ne poseduju.
Neke osobe ovu konfuziju razrešavaju tako što donosu čvrstu odluku da izađu iz odnosa, međutim, nekima je jako tešto da odluče. U dilemi su „Šta činiti?“, osećaju se povređeno, besno, iznevereno, čak i odbačeno ali sa druge strane razmišljaju o tome da oproste partneru/-ki i ostanu u vezi/braku. U ovom tekstu će biti reči upravo o ovoj vrsti dileme, koja se u praksi često sreće kod klijenata koji su doživeli prevaru od strane partnera/-ke.

Da li zaista želite da ostanete u vezi/braku sa partnerom/-kom koji vas je prevario/-la?

Ako ste sebi postavili ovo pitanje, pre svega je bitno da ne razmišljate više o partneru i samom činu prevare, o tome šta se desilo i da iznova i iznova opterećujete i povređujete sebe različitim scenarijima u glavi. Važno je da se odmah i u potpunosti fokusirate na SEBE i sopstvene RAZLOGE ostanka u vezi/braku. Razlozli za ostanak mogu biti različiti, proverite da li je vaš razlog zaista ljubav prema partneru ili je nešto drugo u pitanju. Navešćemo neke moguće razloge ostajanja u vezi/braku:

Strah od samoće. Može se desiti da vam je mnogo teže da podnesete situaciju da ste ponovo sami nego da ostanete u vezi/braku iako vas je partner prevario. Sama pomisao na to da ste sami i nemate nekoga pored sebe vas užasava i imate utisak da bi ste osetili još veći emotivni bol nego što sada osećate.

Strah da počnete iznova. Razmišljate o tome kako je teško ponovo naći partnera, kako se to možda neće desiti, kako ste možda manje poželjni ili zanimljivi suprotnom polu, kako ste ispali iz „forme“ što se tiče komunikacije, flertovanja, izlazaka na sastanke. To za vas predstavlja zastrašujuće novo polje u kome ne znate kako ćete se snaći.

Osveta. Želite da ostanete u vezi/braku samo da biste se osvetili svom partneru/ki, želite da oseti tu količinu bola koji ste vi osetili. Mislite da će vam tako biti lakše i da će vaš bol nestati ili bar biti manji.

Finansijska sigurnost. Ostajete jer smatrate da niste dovoljno sposobni da sebi obezbedite finansijsku sigurnost. Ne biste da odustanete od konfora i načina života koji ste imali do sada, smatrate da je to značajnije od emotivnog odonosa koji imate sa partnerom.

Deca. Ako se prevara dešava u braku u kome već postoje deca, onda se često u braku ostaje zbog dece. Ipak, tenziju koja postoji između partnera deca lako mogu da osete, pogotovo ako prevarena strana uključi decu u problem koji se dogodio a koji se tiče isključivo odraslih.

Stidite se šta će drugi reći. Neke osobe prevaru od strane partnera doživljavaju kao sopstveni poraz. Stide se da priznaju prijateljima i rodbini da ih je partner prevario i celu priči zataškavaju. Često su tu i uverenja da brak mora opstati po svaku cenu i da je sramno razvesti se zbog takve stvari.

Ovo su samo neki od razloga koji mogu postojati u vašoj glavi. Ono što je bitno jeste da osvestite šta zaista želite i da li želite vašeg partnera nazad. Naravno, pod predpostavkom da druga strana želi da ostane i da izražava određeni nivo iskrene krivice i kajanja. Ono što je bitno jeste činjenica da ne možete očekivati da odnos bude isti kao što je bio pre prevare, vi ste se promenili, poverenje vam je srušeno, ljubav prema partneru je dovedena u pitanje. Takođe,partner ima u glavi određenu dozu konfuzije i može se desiti da iako vam kaže da želi da se vrati u sebi oseća emotivnu klackalicu. Trebaće vam mnogo snage da pre svega sebe utešite, nadogradite, zavolite a tek onda da izgradite odnos sa partnerom. Isto tako, njemu ne treba da pokazujete da ste depresivni, očajni, da vam je samopouzdanje poljuljano, da kritikujete, napadate, svađate se. Budite svoji, vi niste krivi za prevaru, to je problem koji postoji u vašem partneru tako to treba i da mu predstavite. Ali kada mu to predstavljate morate biti u miru i zadovoljni sobom, bez kritičkog tona, bez samosažanjenja, bez zapomaganja ili držanja lekcija o moralu. Jasno partneru predstavite situaciju i zajedno preispitajte njegove/njene razloge zašto je do toga došlo. Jako je važno šta vam partner iznese kao razlog jer od toga može zavisiti i vaša odluka o ostanku ili napuštanju (o mogućim razlozima prevare pročitajte više ovde). Ukazati na posledice njegovog/njenog ponašanja. Ako odlučite da ostanete i oprostite, partner mora videti da ste vi stabilna osoba koja se brine o sebi i poštuje sebe, koja racionalno prihvata to što se dogodilo i ostaje ali ne zato što zavisi od patnera na bilo koji način već zato što to želi i zato što još uvek ima emocije za drugu stranu.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja

Dve vrste posesivnosti

Dve vrste posesivnosti

U tekstu ljubomora i posesivnost na našem sjatu, govorio sam o razlici između ljubomore i posesivnosti. Ako niste pročitali ovaj tekst, pročitajte ga. U ovom tekstu govoriću o dve različite vrste posesivnosti, o tome kako da ih prepoznate i šta možete da očekujete od osobe koja ima jednu ili drugu vrstu posesivnosti.

U čemu je razlika između posesivnosti i ljubomore?

Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.

Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.

Šta je to „benigna“ posesivnost?

“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.

Da li ste dostigli elementarnu zrelost u ljubavi?

Da bi osoba sazrela u ljubavnom smislu ona mora da iskusi sve lepote vezivanja za nekog ali i sav bol odvezivanja od nekog s kim je bila duže u vezi. Osobe koje nisu prebolele odvezivanje posle duge i intenzivne ljubavne veze se obično preterano boje ostavljanja. Tek kada osoba prođe kroz iskustvo bola koji nastaje kao posledica odvezivanja osoba je zrela, slobodna i ima bolji kapacitet da uđe u novu vezu bez straha od odbacivanja i gubitka. Ono čega se ljudi plaše nije prevara i gubitak sam po sebi, već sopstveni bol koji osećaju povodom gubitka ili prevare. Osobe koje nisu imale iskustvo odvezivanja zamišljaju taj bol kao preplavljujući i onda zbog toga ostaju grčevito u vezama koje im suštinski ne odgovaraju ili stalno strahuju od ostavljanja.

Nekada se dešava da osoba strahuje da će je partner ostaviti, proverava ga, ispituje, sumnja u njegovu iskrenost. A na kraju se ispostavi da ona je ta koja nije dovoljno zagrejana i da zapravo ona želi da ode iz te veze, napusti njega ali se ujedno toga i plaši, jer se plaši odvezivanja, bola i toga da bude sama ili ima osećaj krivice. Ko ne nauči da bude sam nije sazreo za zrelu ljubav i kvalitetnu vezu. Nema ničeg lošeg u tome da se bude sam neko vreme.

Iskustiti odvezivanje je druga važna lekcija u ljubavnom sazrevanju. Odvezivanje može biti bolno čak i kada smo se totalno ohladili od partnera. Na primer, zamislimo da sam bio u vezi sa devojkom sedam godina, to je prilično duga veza zar ne? Već posle pet godina ja sam se totalno ohladio, ona me više ne privlači, ne vidim našu zajedničku budućnost, previše smo različiti i to je sada jasno kao dan. Međutim u isto vreme proveli smo mnogo vremena zajedno, imamo mnogo lepih uspomena, zajedničkih putovanja, prijatelja i sl. Ja sam joj mnogo učinio i pomogao u životu i ona meni isto toliko. Jednistavno rečeno mi smo se vezali, zbližili i postali jako dobri prijatelji. Ja u potpunosti poznajem njen život do detalja, sve one intimne strane, lepe i bolne, ona isto tako. Više se ne volimo kao muškarac i žena ali se volimo kao ljudi, kao prijatelji. To naravno nije dovoljno za vezu između muškarca i žene i mi raskidamo. U mom srcu se sada javlja jedan paradoks. S jedne strane ja sam srećan što više nisam u toj vezi, ponovo osećam slobodu, sa radošću provodim vreme sam ili gledam druge devojke. Ali u isto vreme osećam neku tugu, nostalgiju, neku prazninu, neki gubitak. Nedostaje mi bivša partnerka, nedostaje mi parče mog života koji smo proveli zajedno, sada znam da je to završeno i da nikada više takvog života neće biti. Taj deo mene jednostavno želi da odtuguje gubitak, neće ispariti iz mene za par dana. Osećam se srećno i slobodno a u isto vreme tužno, nostalgično. Jedno raspoloženje, smenjuje drugo. Većina ljudi kada se nađe na takvoj emotivnoj klackalici počinje da potiskuje onu negativnu stranu i tako blokira proces odvezivanja. Odvezivanje je moguće samo ako priznamo i osetimo tugu, dozvolimo joj da nesmetalno dođe i prođe. Potiskivanje remeti taj proces i usporava odvezivanje. Zato, ako ste tužni nakon prekida veze, to je ok, prihvatite tugu jer to će vam pomoći da se odvežete.

Šta je to „maligna“ posesivnost?

“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.

Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.

Zašto je važno da znamo razliku između ove dve vrste posesivnosti?

Zato što ova prva je nešto što se može prevazići a druga ne može. Iako je poseivnost generalno nešto loše u vezi, nešto što guši vezu, osoba koja ima posesivnog partnera se može naći u dilemi da li da ga ostavi ili ne. Problem se javlja kada s jedne strane osoba joj odgovara jer ima puno kvaliteta ali je s druge strane posesivna i to guši vezu. Tada treba imati u vidu o kojoj vrsti posesivnosti se radi. Da li je osoba samo nesigurna i ljubavno nezrela ili se radi o osobi koja ima neki poremećaj ličnosti.

Ako ste posesivni i želite da se rešite te vrste samoterora, zakažite vaš termin savetovanja putem skajpa. Ja ću vas naučiti kako da se oslobodite posesivnosti, straha od obacivanja i ego anksioznosti što će vam omogućiti da imate više samopouzdanja i gradite veze na zdravijim osnovama, jer je to jedini način da budete sreći u ljubavi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog, psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

skype: vaspsiholog

Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

U ovom tekstu govorićemo o prevarama u vezi i braku. Prevare su česta pojava u vezi i braku i čest su razlog za dolazak na psihoterapiju. Do sada smo imali veliki broj klijenata koji su dolazi kod nas zbog prevare. Praksa pokazuje da su i muškarci i žene podjednako skloni prevari. Obično na terapiju dolazi osoba koja je prevarena, ponekad dolaze i oba partnera ako žele da se pomire i rešavaju probleme u braku ili vezi. Ponekad partneri dolaze zajedno jer žele da rasčiste neke stvari, kažu jedno drugom ono što žele pre nego što odluče da se razvedu ili rastave. Obično partneri dolaze na terapiju jer žele da čuju sud i profesionalno mišljenje stručne i pre svega neutralne osobe.

Kako se oseća prevarena osoba?

Prevarena osoba se često oseća povređeno, besno, depresivno, očajno, ima psihosomatske tegobe, nesanicu i druge simptome stresa. Obično je prva reakcija na otkrivenu prevaru neverica i šok, zatim sledi faza ljutnje, i na kraju faza razočarenja koja se nekada završava razdvajanjem a ponekad pomirenjem.

Da li može doći do pomirenja nakon prevare?

Da li će do pomirenja uopšte doći zavisi od mnogo faktora kao na primer: motivacije da se sačuva veza ili brak, spremnost na iskrenu komunikaciju i rešavanje problema, spremnost na izvinjenje i pokajanje, spremnost na promenu itd.

Koje je značenje prevare u braku ili vezi?

Prevara predstavlja čin rušenja poverenja. Partner koji je varao izgubio je poverenje onog drugog partnera. Taj gubitak se teško nadoknađuje, jer poverenje se stiče postepeno a ruši veoma lako. Često je lakše oprostiti prevaru nego ponovo izgraditi narušeno poverenje. Problem sa tim je i činjenica da osobe koje su sklone prevarama u ljubavnim odnosima često su sklone i drugim oblicima laganja i neiskrenosti.

Ko je sklon prevari u vezi ili braku?

Postoje dve grupe osoba koje su sklone prevarama. Prvi tip su osobe koje imaju problem da se emocionalno vežu zbog straha od vezivanja (to su obično nezrele osobe) ili osobe koje nemaju kapacitet da se vežu (osobe koje imaju neki od poremećaja ličnosti, najčešće, granični, narcistički ili neki od oblika psihopatije). Osobe koje imaju strah od vezivanja najčešće stupaju u površne emocionalne odnose, ne vezuju se i obično biraju sebi slične osobe. Za njih prevara predstavlja novu avanturu i na taj način takve osobe se samopotvrđuju, dokazuju sebi da su atraktivne, željene i to čini jedan vid kompenzacije za sopstveni osećaj ego anksioznosti (popularno osećaj manje vrednosti) i osećaj unutrašnje praznine. Osobe koje nemaju kapacitet da se vezuju stalno varaju svoje partnere jer takve osobe nisu ni sposobne za ljubav i dublji emotivni odnos. Takve osobe su najčešće sklone promiskuitetu, pa čak i rizičnim oblicima ponašanja.

Drugi tip osoba koje čine prevaru su tzv. “normalne osobe”. Najčešći uzrok prevare kod ove grupe ljudi je hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku. Većina ljudi ne varaju jedni druge samo zato što su videli nekog mlađeg, atraktivnije, zanimljivijeg ili zabavnijeg, već zato što imaju problem u sopstvenoj vezi ili braku koji oni doživljavaju da ih guši, čini nezadovoljnim, frustriranim i usamljenim. Dakle, prevara najčešće se ne javlja kao posledica slučajne prilike koja se ukazala osobi, već obično osobe koje varaju same traže takve prilike.
Hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku nastaje kao posledica nagomilanih, nerešenih i zamrznutih konflikata, odsustva komunikacije, hronične ljutnje i razočarenja, stalnih svađa i nesuglasica, seksualnih problema i sl.

Koji je najčeći razlog za prevaru u braku ili dugoj vezi?

Kada je osoba dugo u vezi ili braku a ne rešava probleme sa svojim partnerom ili partnerkom, dolazi do javljanja usamljenosti, frustracije, hroničnog nezadovoljsva pa čak i zahlađenja odnosa. Tako usamljena i nezadovoljna osoba traga za zadovoljstvom, pažnjom ili seksualnim užitkom negde drugde, izvan veze, izvan braka. To predstavlja najčešći motiv da osoba počne da pokazuje interesovanje za druge osobe, najčešće osobe iz svoje bliže okoline (najčešće na poslu, komšiluku i sl.) ili jednostvano aktivno traži drugu osobu preko Interneta ili ih upoznaje u noćnim izlascima.

Kako reaguju oni koji su prevareni kada to otkriju?

Mnogi bračni supružnici i osobe u dugoj vezi se iznenade i šokiraju kada saznaju da su prevareni, neshvatajući da je njihova veza ili brak već dugo u krizi, da postoji mnogo nerešenih problema i da nema međusobne konstruktivne komunikacije već duže vreme. Neke osobe su u braku dvadeset godina kada jedna strana slučajno sazna da je muž ili žena vara već deset godina. Neki su imali više avantura i veza u braku nego neki koji nisu u braku. Za neke prevara i povremene seksualne avanture predstavljaju vid bekstva od realnosti, bekstva od problema, seksualno zadovoljenje koje ne mogu da dobiju kod kuće, traganje za pažnjom ili divljenjem koje ne dobijaju kod kuće i sl.

Najčešći motivi za prevaru

Usamljenost u braku ili vezi često može biti motiv za traženje pažnje i avanture sa strane. Osobe koje mnogo rade i odsutne su fizički i mentalno veći deo vremena, osobe koje se previše bave decom a zanemaruju potrebe partnera, osobe koje nekvalitetno provode vreme sa partnerom često mogu doprineti osećanju usamljenosti, odbačenosti i nerazumevanja kod drugog partnera. Ako takvo stanje traje duže vreme i nema izgleda da se reši kroz komunikaciju i nalaženje kompromisa, osoba koja se oseća usamljeno može početi da se zanima za druge žene / muškarce.

Čest motiv prevare može biti hronično odsustvo seksualnih odnosa u vezi ili braku. Seksualnih odnosa nema jer jedan od partnera ima neki seksualni problem koji ne rešava. Drugi partner pokušava da pomogne ali saradnje nema sa druge strane.

Neke osobe ostaju u vezi ili braku iako nisu više emotivno naklonjeni svom partneru, nego ostaju iz straha od samoće, neke koristi, dece i sl. Osoba je formalno u vezi ali emotivno nije i čeka se prilika za prevaru, kao impuls da se iz veze izađe ili da se olakša monotonija života u braku sa osobom koju više ne voli.

Jedan od motiva za prevaru može biti osveta. Jedan od partnera je varao i bio je uhvaćen u tome ili samo osumnjičen i sada drugi partner želi da se osveti pa uzvraća istom merom. U ovom slučaju radi se o ispoljavanju ljutnje, revolta, kako bi se osoba osećala manje povređeno. Iako možda na prvi pogled izgleda da prevarena osoba vara da bi povratila narušenu ravnotežu takav vid osvete ne donosi trajnu satisfakciju onome ko se sveti, niti umanjuje osećaj povređenosti i bola.

Preterana ljubomora i posesivnost može dovesti do prevare. Osoba koja je posesivna kontroliše partnera i narušava njegovo pravo na slobodu. Takve osobe mogu biti i agresivne. To dovodi do nagomilavanja ljutnje i nezadovoljstva kod drugog partnera koje može rezultirati u prevari koja se doživljava kao osveta za kontrolisanje ili izlaz iz loše veze ili braka.

Kako da prepoznate da li vas partner vara?

Mnogi klijenti koriste sofisticiranu tehnologiju kako bi pronašli dokaze da ih partner vara. Danas su dostupne razne aplikacije za pametne telefone i kompjuterski programi koji mogu biti instalirani na telefonu ili kompjuteru i pratiti šta radite, pišete ili s kim pričate bez da osoba koja je špijunara to može da primeti. Moje mišljenje je da je mnogo lakše saznati da li vas partner vara tako što ćete biti prisutni i u kontaktu sa njim / njom, tako što ćete pokazati interesovanje za njega / nju i njegovo / njeno ponašanje prema vama.

Najčešći signali da vas partner vara su:

1. Česta odsutnost od kuće i / ili izbegavanje viđanja
2. Česti izlazci ili zadržavanje na poslu, učestali izgovori i “nepredviđene okolnosti” zbog kojih on / ona mora da ode iz kuće
3. Dugi telefonski razgovori sa osobama koje vi ne poznajete, često sms dopisivanje ili dopisivanje na skajpu, facebook-u i sl.
4. Smanjena učestalost seksualnih odnosa, odbijanje seksualnih odnosa ili pojava nekih novih oblika ponašanja u seksu koje vaš partner nije do sada praktikovao, polne infekcije i bolesti
5. Učestale svađe, ljutnja, mrzovoljnost bez nekih značajnijih povoda
6. Mentalna odsutnost, vi govorite a partner vas ne sluša, u mislima je odsustan a znate da to nije zbog posla ili nekog drugog problema
7. Emocionalno zahlađenje, smanjena komunikacija i manjak interesovanja za zajedničko provođenje vremena
8. Učestalije sređivanja, kupovanje nove garderobe, naročito ako osoba nije tome sklona i ako to nije činila često u prošlosti
9. Euforičnost i dobro raspoloženje koje vi ne povezujete sa nekim aktuelnim dešavanjima
10. Grandioznost, bahatost, povećano “samopouzdanje”, arogantnost
11. Laganje, misterioznost
Verovatno da simptoma ima još više, ali ovi su najčešći. Šta možete uraditi da biste sprečili da do prevare dođe:
1. Komunicirajte sa svojim partnerom iskreno i konstruktivno o svemu
2. Rešavajte probleme u vezi i braku umesto da ih ignorišete ili izbegavate
3. Negujte i unapređujte seksualni život
4. Budite aktivni organizator kvalitetnog načina provođenja vremena sa vašim partnerom
5. Nemojte previše kontrolisati partnera, nemojte gušiti njegovu / njenu slobodu

Da li možemo sprečiti partnera da nas ne prevari ili ostavi?

Na kraju ipak treba reći da je svako slobodna osoba koja ima pravo da slobodno donosi odluke. Ako je neko čvrsto odlučio da prevari svog partnera ništa i niko ga / je u tome ne može sprečiti. Ako je tako, zašto bi ga / je neko uopšte sprečavao? Na to možete gledati ovako: ako vas neko ostavi a vi ste dali sve od sebe, niste bili pasivni u vezi, trudili ste se da veza uspe, onda niste vi krivi, onda vas ta osoba nije ni volela. A ako vas neko ne voli, vi to prihvatite koliko god to bolno bilo za vas, jer ljubav druge osobe ne možemo ni isprositi, ni oročiti, ni kupiti već samo dobiti na poklon od srca. Dakle, ako ste prevareni, ne morate biti depresivni, očajni, besni i povređeni jer ako budete iskreni prema sebi bićete samo tužni i nezadovoljni. Nigde ne piše da vi morate biti samo sa određenom osobom u vezi ili braku i da vaša sudbina, mentalno zdravlje i sreća zavise baš i samo od te osobe. Vaša ljubav i vaše srce nije eksluzivno rezervisano samo za određenu osobu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Skype: vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Da li se prevara isplati?

Da li se prevara isplati?

Na prevaru u vezi ili braku možemo gledati iz različitih uglova. Jedan od njih je sagledavanje prevare iz ugla moralno-vrednosnih orijentacija. Pošto prevara uključuje neiskrenost, laganje i povredu osećanja partnera, možemo se pitati da li je prevara moralni čin. Mislim da bi takva diskusija dovela do brojnih neslaganja i što je još važnije do relativizovanja prevare. Upravo je to ono što ću pokušati da izbegnem u ovom tekstu a istovremeno ću istaći psihološke aspekte prevare. Pokušaću da odgovorim na sledeća pitanja: Koje osobe su sklone prevari/prevarama? Šta je to što neke ljude najčešće motiviše na prevaru? Da li se isplati varati?

Šta je prevara?

Pod prevarom se obično smatra postojanje paralelne, tajne veze sa drugom osobom dok je osoba koja vara u isto vreme u vezi ili braku. Dakle o prevari možemo govoriti samo kada je osoba koja vara već u nekoj vezi u kojoj se moralno, usmeno i/ili pravno obavezala na vernost. Sve drugo se ne može smatrati prevarom već promenama seksualnog partnera ili promiskuitetnim ponašanjem. Neki ljudi su skloni da prave razliku između prevare koja je motivisana čisto seksualnim motivima od prevare koja je motivisana zaljubljivanjem u drugu osobu. Kada budem govorio o motivima koji stoje u osnovi prevare videćemo da suštinski nema razlike između ove dve vrste motiva iako to možda tako izgleda na prvi pogled.

Koji su najčešći motivi za prevaru?

Hronično nezadovoljstvo i svađe u vezi ili braku – nerešavanje konflikata dovodi postepeno do gomilanja nezadovoljstva, ljutnje, javljanja čestih svađa a kasnije i do međusobnog prezira i distanciranja. Sve to vodi blokadi ljubavi i pozitivnih osećanja prema partneru koji se sada posmatra samo kroz prizmu besa i kriticizma. Hroničan osećaj nezadovoljstva i neprihvatanja od strane partnera motiviše osobu da potraži pažnju i prihvatanje na nekoj drugoj strani kako bi se ponovo osetila prihvaćeno i voljeno. Kroz prevaru osoba pokušava da kompenzuje svoje narušeno samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi kao nekome ko vredi.

Strah da se ostane sam – neke osobe ostaju dugo u vezama ili brakovima u kojima nisu zadovoljni i gde je strast i ljubav odavno prestala da postoji. Razlog tome je eksplicitan ili implicitan strah da se bude sam. Neke osobe naprosto misle da samoću ne mogu da tolerišu, da je usameljenost užasna i neizdrživa, pa birajući između dva zla prave kompromis – ostaju u vezi sa osobom koju ne vole a imaju avanture sa strane kako bi porekli svoj strah i potvrdili svoje narušeno samopoštovanje. I ovde je reč o nesigurnosti u sebe i negativnom samovrednovanju. Osoba se plaši samoće jer veruje da neće lako naći novog partnera jer nije dovoljno atraktivna i/ili zanimljiva. Postoje i osobe koje misle da ako ostanu same da ih to čini jadnim i da će ih drugi ljudi sažaljevati. I ovde se radi o nesigurnosti koja se projektuje na stav okoline.

Nesigurnost u sebe koja se želi kompenzovati samodokazivanjem (sindrom Don Žuana) – osobe koje su duboko nesigurne u sebe i koje imaju difuzan identitet (na primer sumnjaju u svoju muškost i sl.) nastoje da kroz osvajanje i menjanje seksualnih partnera kompenzuju snažan i dubokoukorenjen osećaj neadekvatnosti. Potraga za novim avanturama može poprimiti prisilni karakter, jer ako osoba prestane da upražnjava ovaj vid ponašanja može se javiti osećaj anksiznosti povodom procene sopstvene manje vrednosti. Ove osobe sklone su da idealizuju svoje partnere, tragajući za perfektnom osobom koja će im se diviti i u potpunosti ih prihvatiti. Problem je u tome što ova vrsta idealizacije ne može da traje dugo, pa kada dobiju divljenje i prihvatanja, brzo se ohlade  i te osobe im postanu dosadne, nezanimljive i manje vredne. Zbog toga se odmah upuštaju u traganje za novom avanturom i novim izazovima. Glad za samodokazivanjem (u čijoj osonovi je poricanje osećanja vlastite neadekvatnosti) je bezgranična, to je prosto rupa bez dna.

Način da se indirektan način osveti partneru za njegova/njena  loša ponašanja – pasivne i pasivno-agresivne osobe koje ne umeju da na direktan i otvoren način izraze svoje nezadovoljstvo i suprotstave se maltretiranju, posesivnosti, kontroli  i uvredama od strane partnera sklone su da se osvete partneru tako što će ga/je prevariti. Dok je prethodna strategija uglavnom muška ova je uglavnom karakteristična za žene. Problem sa ovom vrstom ponašanja je u tome što prevara ne dovodi do redukcije ljutnje na pertnera, ne popravlja dugoročno narušeno samopouzdanje i ne pruža osobi nova iskustva i veštine kako da se suprotstavi i zaštiti sebe. Često se u ovim slučajevima može javiti osećaj krivice kada osoba uvidi zašto je počinila prevaru.

Nemogućnost da se ostvari bilo kakva emocionalna vezanost sa drugom osobom – predstavlja najteži vid psihopatologije kada je u pitanju prevara. Ovde je reč o narcističkim, psihopatskim osobama koji funkcionišu na nivou poremećaja ličnosti. Ove osobe su egoistične sa apriori slabim kapacitetom za empatiju i ljubav. Ove osobe su sklone površnim vezama, stalnom flertovanju i promiskuitetnom ponašanju. Ova vrsta ponašanja u suštini i ne bi mogla da se nazove prevarom jer ove osobe nisu u stanju da se za nikoga vežu pa samim tim postavlja se pitanje koga one varaju.

Kao što smo videli  osobe koje varaju svoje partnere su osobe koje su nesigurne u sebe, osobe koje slabo tolerišu frustraciju, osobe koje se jako plaše razdvajanja, osobe koje ne umeju da na otvoren način izraze svoje stavove, želje i nezadovoljstvo i na kraju osobe koje su nesposobne za bilo koju vrstu vezivanja. Dakle, reč je o različitim tipovima ličnosti.

Da li se prevara isplati?

Na kraju može postaviti smisleno pitanje da li se isplati varati? Ili preciznije formulisano: ako varate partnera koga vi zapravo varate, sebe ili drugog? Prevara je pre svaga neiskrenost prema sebi. Osoba koja vara zavarava sebe jer nije u stanju da se suoči sa bolnim istinama – sopstvenim osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti, strahom od vezivanja ili razdvajanja, nedostatkom veština da se rešavaju konflikti u vezi ili braku itd. Umesto varanja i traženja izlaza u paralelnim vezama, avanturama ili flertu, konstruktivni (ali teži) način jeste suočavanje sa vlastitim problemima i njihovo rešavanje. Prevara je poricanje problema a poricanje ne vodi nikada do rešenja. Možemo se zapitati: da li prevarama razrešavamo strahove i osećaj manje vrednosti ili prevazilatimo konflikte u vezi ili braku? Odgovor je jasan: NE. Prevara predstavlja isključivo trenutno olakšanje, privremeno bekstvo od realnosti, prolazno zadovoljstvo a ne rešavanje problema. Ako prevaru sagledamo iz tog ugla zaista nam nisu potrebne moralističke osude.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com