Komponente besa

Komponente besa

Emocija ili osećanje besa je složena kombinacija fizičkih senzacija, kognitivnih (misaonih) procesa i ponašanja.

Fizičke senzacije koje su povezane sa besom se lako prepoznaju. To su: ubrzan rad srca, skraćeno disanje, sušenje usta, osećanje napetosti u stomaku, pojava crvenila i rast temperature tela.  Ovi fizički simptomi su veoma slični sa simptomima koji se javljaju prilikom osećanja anksioznosti. Interesantno je da isti fiziološki mehanizam leži u osnovi oba ova osećanja. U problematičnim životnim situacijama organizam se priprema ili na borbu ili na beg (“fight or flight”), prema tome bes kao emocija je zadužena za borbu u alarmantnim okolnostima.

Fizičke senzacije ovih emocija su pod uticajem hormona koje luči nadbubrežna žlezda. Hormon koji ova žlezda luči naziva se adrenalin, on se izlučuje u krv i velikom brzinom se raspoređuje po telu. Adrenalin priprema organizam na borbu ili povlačenje ubrzavanjem rada srca i ritma disanja, povećanjem krvnog pritiska, rastom mišićne tenzije itd.

Kognitivna komponenta besa uključuje tipične misli koje se obično javljaju u trenucima njegove eskalacije: ,, On/ona NE SME to da mi kaže ili uradi!” ili ,,To nije fer!”.

Ponašajne manifestacije besa uključuju, na primer, stezanje pesnica i vilica, kao i narušavanje ličnog prostora druge osobe.

Sve tri komponente su međusobno povezane i deluju jedna na drugu, uzrokujući povećanje ili smanjenje osećanja besa. Na primer, ako ste besni i dozvoljavate sebi da svoj bes izrazite kroz ponašanje karakteristično za ovu emociju- glasnim vikanjem ili urlanjem– vaše telo će lučiti više adrenalina, što će dalje povećavati emociju besa.

Bes sam po sebi nije problem-to je emocija koja u nekim situacijama može da koristi. U davna vremena kada je čovek morao da preživi u surovim prirodnim uslovima, on je bio neophodan u borbi za teritoriju, hranu ili prtnera. Danas, većina ljudi ne mora da se fizički bori kako bi preživela.  Zamislimo da se danas ponašamo kao naši preci u skladu sa sopstvenim besom, to bi moglo da izazove niz problema. Ipak, nije poenta eleminisati bes iz našeg života, ali ako nam on donosi probleme sa drugima, trebalo bi ga oblikovati i učiniti manje razarajućim. U idealnom slučaju, najbolje bi bilo iskoristiti ga da radi ,, za nas a ne protiv nas”.

Kako uticati na  bes? U kognitivno-bihejvioralnoj terapiji glavni uticaj na bes je preko kognitivne komponente odnosno naših misli koje su povezane sa besom. Kako su naše misli od fundamentalnog značaja za naše osećanje besa (pored fiziološke komponente i ponašanja), uspeh u  promeni  ovih misli će uticati i na promenu ostalih dveju komponenti. Često su naše misli odnosno naše interpretacije događaja glavni okidači agresivnog reagovanja. U ovoj vrsti psihoterapije, radi se na tome da se razviju što racionalnije interpretacije sveta oko nas, kako bi se uticalo na naša osećanja.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Nagrada i kazna kao regulatori ponašanja

Nagrada i kazna kao regulatori ponašanja

Nagrada i kazna na jednako moćan način regulišu ponašanje i ljudi i životinja. Nagrada može biti bilo koja draž (situacija, ponašanje, supstanca itd) koja dovodi do osećaja prijatnosti, zadovoljenja neke želje ili potrebe. Za životinje tipična nagrada je hrana dok kod ljudi postoji širok spektar draži koje mogu izazvati zadovoljstvo pa samim tim mogu biti nagrade (hrana, ljubav, poklanjanje pažnje, pohvala, seksualno uživanje, novac, droge itd.). Pored toga, nagradom se smatra i prestanak neke neprijatnosti, bola (ovaj fenomen se u psihologiji naziva negativno potkrepljenje). S druge strane kazna je čista suprotnost nagradi. Kazna je bilo koja draž koja izaziva neprijatnost ili bol.

Kako nagrada i kazna utiču na ponašanje?

Nagrađivanje nekog ponašanja dovodi do njegovog učvršćivanja (osoba ili životinja, nagrađivano ponašanje manifestuje češće i intenzivnije) dok kazna dovodi do njegovog slabljenja. Nagrada predstavlja motivaciju za ponavljanje nekog ponašanja dok kazna predstavlja motivaciju za izbegavanje nekog ponašanja.

Veliki istraživač kako nagrađivanje oblikuje ponašanje bio je B.F. Skiner, američki psiholog. On je pokazao da je nagrada moćno sredstvo oblikovanja i upravljanja ponašanjem. Skiner jer do svojih nalaza došao eksperimentišući sa životinjama (uglavnom pacovima i golubovima). Ono što važi za pacove i golubove važi i za ljude, jedina razlika je u tome što ljudi imaju svest, mišljenje i jezik (simboličku funkciju) pa je spektar i složenost nagrada i nagrađivanja znatno širi i složeniji (na primer: novac je tipičan primer simboličke nagrade). Ali princip je isti – nagrađivanjem se veoma moćno upravlja ponašanjem.

Skiner je bio veliki protivnik kažnjavanja jer je došao do nalaza da kažnjavanje nema tako pozitivan uticaj na menjanje ponašanja. Kažnjavanje ne dovodi do zaboravljanja ili eliminacije nekog ponašanja već samo do izbegavanja tog ponašanja. Kazna kod osobe izaziva strah i/ili  bol i osoba nastoji da u budućnosti izbegava ponašanja koja su bila kažnjavana u prošlosti. Jake kazne mogu izazvati jak strah i bol što može voditi generalizaciji straha i izbegavanja i na druge situacije (koje prvobitno nisu bile asocirane sa kaznom), time se stvara znatna šteta.

Nagrada i kazna deluju na ponašanje bez obzira da li smo svesni (da li znamo ili ne) da smo nagrađeni ili kažnjeni. U većini situacija ljudi znaju kada su i zašto nagrađeni (na primer: ocenama u školi, napredovanjem u karijeri i sl.) ali postoje situacije kada jasna svest o nagradi ne postoji ali nagrada ipak deluje. Dobar primer je nastanak fobija. Fobije nastaju tako što osoba uči da izbegava situacije u kojima se plaši (ma primer: vožnja liftom). Ono čega se osoba zaista plaši nije sama situacija već strah koji doživaljava u takvim situacijama. Svaki puta kada osoba napusti ili izbegne tu situaciju dolazi do prestanka straha što predstavlja prestanak zadovoljstva, znači nagradu. Posle određenog broja ponavljanja izbegavajuće ponašanje se učvršćuje i fobija je postala naučena (stečena) reakcija.

Nagrađivanje nije samo u osnovi nastanka strahova već je i u osnovi nastajanja svih adikcija (zavisnosti), kao što su pušenje, alkoholizam, narkomanija, prejedanje, kockanje itd. Glavni razlog zašto ljudi puše je uživanje, dakle nagrada, a ne postojanje neke fiziološke zavisnosti, pušenje je čista psihološka zavisnost. U osnovi prejedanja je takođe nagrađivanje, osoba koja je opterećena strahovima i depresijom poseže za hranom jer prejedanje dovodi do umrtvljivanja bolnih emocija a uzimanje hrane koja sadrži šećer (čokoladice i poslastice) samo po sebi dovodi do zadovoljstva, čime osoba kompenzuje neprijatna osećanja apatije, praznine i depresije. Skiner je radeći sa životinjama pokazao da ako se nagrade ne daje uvek kada životinja uradi nešto što eksperimentator želi, već samo ponekad, to dovodi sporije do učvršćivanja tog ponašanja ali i do njegovog težeg gašenja kada nagrađivanje skroz prestane. Eksperimentalne životinje nastavljaju da pritisakuju pedale u kavezu (koje je instalirao eksperimentator) i kada nagrađivanje potpuno prestane. Ovaj način nagrađivanja Skiner je nazvao parcijalno pokrepljenje. Parcijalno potkrepljenje dovodi i kod ljudi do veoma teškog odustajanja od nagrađivanog ponašanja. Dobar primer toga je kockanje. Iako osoba racionalno zna da dugoročno gledano ne može ostvariti dobit kockanjem, on/ona uporno nastavlja sa kockanjem jer očekuje da će dobiti nagradu.

Odrasli ljudi mogu upravljati svojim ponašanjem putem samonagrađivanja. Svaki put kada uradite nešto što želite da vam postane navika nagradite sebe. Pronađite nešto što vam čini zadovoljstvo i nagradite sebe svaki put kada istrajete u nečemu što želite da postane vaša navika. U programima self menadžmenta ljudi uče kako da putem nagrade i kazne oblikuju svoje ponašanje u pravcu kom žele. Tako što će kad ostvare ciljano ponašanje sebe nagraditi a kada ga ne ostvare sebe kazniti. Kazna može biti i nedavanje, izostajanje nagrade.

Roditelji, vaspitači i dreseri životinja su najbolji poznavaci ovog sistema upravljanja ponašanjem. Ako umete da dobro prepoznate šta su nagrade i da njima manipulišete u određenim situacijama vi ste u stanju da upravljate tuđim i svojim ponašanjem. Problemi nastaju kada ne znamo da je neko naše ponašanje nagrađujuće. To je slučaj kod izbegavanja strahova (kako je već gore opisano). Takođe tipačan primer je i situacija kada roditelji koji se ne bave dovoljno svojom decom počnu da se deru na decu kada ona naprave neki prestup. Čineći to roditelji zapravo nagrađuju dete (konačno obraćaju pažnju na dete) i time mimo njihove želje učvršćuju detetovo problematično ponašanje.

Ljudi su veoma osetljivi na nagrađivanje, što može biti dobro za promenu ponašanja ali može biti i loše kada su u pitanju strahovi, zavisnosti i izbegavajuće ponašanje. Pošto ljudi kao i životinje teže zadovoljstvu i izbegavanju bola, ljudi imaju sklonost da ponekad pridaju veći značaj trenutnom zadovoljstvu nego dugoročnom zadovoljstvu ili dugoročnoj šteti koju imaju od nekog ponašanja. Dobar primer za to su adikcije (osoba ne prestje da puši jer ne želi da se odrekne trenutnog zadovoljstva iako vrlo dobro zna da je pušenje štetno na dugoročne staze).

U psihoterapiji mi klijente učimo kako da prepoznaju koja su to ponašanja nagrađujuća i da shodno tome nauče da njima upravljaju kako bi menjali ponašanje u željenom pravcu. Takođe učimo klijente da odlažu zadovoljenje i kratkoročne nagrade zamene dugoročnim zadovoljstvom (na primer: učimo klijente da se suočavaju sa strahom kako u budućnosti ne bi patili od napada panike ili fobija). Vežbanje samonagrađivanja jako je važno za razvijanje samodiscipline i izgradnju navika. Prepoznavanjem nagrada putem kojih klijenti održavaju svoje disfunkcionalno ponašanje, klijenti mogu da se tih nagrada odreknu i zamene ih drugih nagradama koje neće održavati disfunkcionalno ponašanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

KBT i REBT

KBT i REBT

Kognitivno-bihejvioralna terapija (skraćeno CBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja (kognicije) u onome šta osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja. Ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo ili se ponašamo na način koji ne želimo, možemo identifikovati razmišljanja koja uzrokuju naša osećanja i ponašanja i naučiti kako da ih zamenimo razmišljanjima koja vode reakcijama koje želimo.

Glavne karakteristike KBT terapija

KBT je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija – kognitivno-bihejvioralna terapija je zasnovana na naučnoj činjenici da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje iako se situacija povodom koje smo reagovali nije promenila.

KBT je kratkotrajna terapija sa dugoročnim efektima – kognitivno-bihejvioralna terapija spada među “najbrže” terapije po postizanju željenih psihoterapijskih rezultata. Prosečan broj susreta koje klijent ima sa psihoterapeutom (bez obzira na vrstu problema) je oko 16. Drugi oblici psihoterapije, kao što je na primer psihoanaliza, mogu trajati godinama.

Dobar terapijski odnos je neophodan za efektivnu psihoterapiju, ali nije dovoljan za terapijsku promenu – neke psihoterapijske škole pretpostavljaju da je glavni razlog zbog kojeg je ljudima bolje postojanje pozitivnog odnosa između psihoterapeuta i klijenta. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti veruju u važnost dobrog, pouzdanog i saradničkog odnosa, ali smatraju da to nije dovoljno. KBT terapeuti veruju da se klijenti menjaju kada nauče da misle i ponašaju se drugačije.

KBT podrazumeva zajednički rad psihoterapeuta i klijenta – kognitivno-bihejvioralni terapeut teži da nauči šta klijent želi od svog života (njegove ciljeve) i da mu zatim pomogne da postigne te ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, razume, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio u svom svakodnevnom životu.

KBT je strukturisana i direktivna terapija – kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret sa klijentom. Specifične tehnike / koncepti se uče tokom svakog susreta. KBT je fokusirana na pomaganje klijentu u postizanju ciljeva koje je klijent sam postavio. U tom smislu KBT je direktivna. Ipak, KBT terapeuti ne govore svojim klijentima šta da rade – oni radije uče klijente kako da rade.

KBT je bazirana na edukativnom modelu – KBT je zasnovana na naučno podržanoj pretpostavci da je većina emocionalnih i ponašajnih reakcija naučena tokom života. Zbog toga je cilj psihoterapije da pomogne klijentu da se oduči od svojih neželjenih reakcija i da nauči nove načine reagovanja, kako bi se osećao bolje i ostvario željene ciljeve.

U KBT terapiji klijentima se zadaju domaći zadaci – uloga domaćih zadataka u KBT-u je da se klijenti aktivno uključe u rad na sopstvenim problemima, da ono što su naučili na psihoterapiji, testiraju i primene u svakodnevnom životu, da uvežbavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koji će ih dovesti do željenog terapijskog cilja.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT)

REBT je jedna vrsta kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je osnivač američki psiholog Dr Albert Ellis. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni i promene svoja uverenja i stavove kojima stvaraju neželjena psihička stanja (kao što su panika, depresija, stid, krivica, bes itd). Proces promene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada prestanu da dolaze na psihoterapiju. U procesu učenja klijenata kako da upravljaju svojim mislima, emocijama i ponašanjima, REBT terapeuti koriste brojne psihoterapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, empatiju i strategije rešavanja problema.

U osnovi REBT-a leži šest osnovnih principa

Osećamo ono šta mislimo, odnosno mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Na primer: ljudi koji su socijalno anksiozni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni poremećaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.

Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja. Pošto nas misli uznemiravaju, neophodno je raditi na promeni naših uverenja o sebi, drugima i svetu. Na primer: umesto da sebi govori da će ga razgovor sa osobama suprotnog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to užasno, klijenta možemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko užasno kao što to on ili ona pretpostavljaju.

Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.

Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.

Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna psihoterapija.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com