Panični poremećaj–problem u nedostatku informacija

Panični poremećaj–problem u nedostatku informacija

Panični poremećaj nastaje kao posledica pogrešno protumačenog prvog paničnog napada. Stoga, u tretmanu paničnog poremećaja osobi treba pre svaga objasniti prirodu i mehanizam delovanja ovog problema. Inicijalni napad panike nastaje obično nakon jednog ili više značajnih stresnih događaja (npr. smrt bliske osobe, raskid, razvod, gubitak  posla i sl.) ili kontinurianog stresa (na poslu, u porodici i sl.) i to obično kod osoba koje imaju predispoziciju za razvoj anksioznih poremećaja.  Karakteristika prvog paničnog napada jeste iznenadno javljanje niza intenzivnih fizioloških reakcija (ubrzano lupanje srca, osećaj gušenja, trnjenje udova, izraženo znojenje, osećaj vrtoglavice ) . Osobe koje dožive inicijalni panični napad ne moraju nužno razviti panični poremećaj ali usled nedostatka informacija one smatraju da se nešto katastrofalno događa sa njihovim organizmom–pada im na pamet da bi mogli dobiti srčani udar, ugušiti se, izgubiti kontrolu  nad sobom ili poludeti. Naravno, sve ove informacije su pogrešne ali to osoba ne zna i javlja se strah odn. anksioznost usled anticipiranja novog paničnog napada. Dakle, osoba predviđa da bi joj se panični napad ponovo mogao dogoditi i to kod nje stvara anksioznost koju prate sve gore opisane fiziološke reakcije te osoba sama proizvodi svaki sledeći panični napad i tako razvija panični poremećaj.

Više o tome šta se zaista dešava sa vašim organizmom tokom paničnog napada saznajte ovde

Koje su oubičajene greške koja osoba pravi…

Intenzivne fiziološke reakcije su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i ne možemo ih svesno kontrolisati. Uobičajena greška koja se pravi jeste da osoba pokušava da kontroliše reakcije svog organizma i time pokuša da prekine neprijatni doživljaj. Međutim, te reakcije su pod kontorlom samo i jedino našeg autonomnog nervnog sistema,  koji mimo voljnih procesa vraća organizam u regularno stanje za maksimalno desetak minuta. Međutim, pogrešna uverenja osobe da će se sa njom desiti „najgore“  održavaju strah a time i sve neprijatne fiziološke reakcije pa se vreme trajanja ovih reakcija značajno produžuje. Naravno, to osoba ne zna i umesto da sačeka da prođe „neprijatni talas“ reakcija ona se bori sa njima i tako upada u začarani krug disfunkcionalnosti.

Osobe se, nakon doživaljavanja prvog paničnog napada,  najčešće odlučuju da posete specijaliste kardiologije, pulmologije i nakon što dobiju uredne rezultate obično odlaze psihijatru. Kada se obrate psihijatru smatraju da su konačno došli na pravo mesto i obično za svoj problem dobijaju određenu medikamentoznu terapiju. Neretko se dešava da se nakon uzimanja ove vrste terapije ništa ne menja, odn. osoba i dalje doživljava učestale panične napade. Jedan deo problema potiče svakako od toga što osoba ne razume šta se sa njom dešava, ona ni od koga nije dobila informaciju o tome kako izgleda mehanizam nastanka novih paničnih napada i da je pokretač svakog sledećeg zapravo pogrešan način razmišljanja koji je osoba sama stvorila a koji nije kritički doveden u pitanje. Dobijanje potpune informacije o tome šta se sa njom dešava i kakav je mehanizam njenog problema već u početku tretmana, umnogome poboljšava stanje osobe.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarajnovic@gmail.com

skypename: psihologsanja