Strah od neuspeha vs. strah od uspeha

Strah od neuspeha vs. strah od uspeha

Nakon kontinuiranog i intenzivnog rada obično očekujemo rezultat, ostvarenje cilja, uspeh. Ako logično razmišljamo dosledno ulaganje će doneti određene dobitke. Međutim, naš iracionalni deo nas sprečava da održimo ovaj logičan sled stvari. Jedan od faktora koji će nas sputati na našem putu da ostvarimo ciljeve i postignemo uspeh jeste naš iracionalni strah od neuspeha ili uspeha. Starh od neuspeha je nešto što nam je više poznato i približnije svakodnevnom iskustvu dok nam strah od uspeha zvuči dosta kontraintuitivno jer priznaćete-ko bi se još plašio uspeha? Često se oba ova straha prepliću pa nije jasno koji je trenutno “na sceni”. U ovom tekstu će biti prikazane sličnosti i razlike između ova dva straha i posledice njihovog održavanja na postizanje željenih rezultata.

Šta je zajedničko strahu od neuspeha i strahu od uspeha

Iako naslov teksta stavlja fokus na razlike između dve vrste straha, za početak ćemo ukazati na njihove sličnosti. Prvo, zajedničko je da kao emotivnu komponentu imamo strah odnosno anksioznost iza koje stoji iracionalno uverenje tipa “Ako padnem ispit drugi će misliti da sam glup/nesposoban” ili “Ako položim ispit i to još sa viskom ocenom drugi će misliti da sam nešto posebno a ja to nisam”. Drugo, u oba slučaja karakteristično ponašanje je ne preuzimanje rizika odnosno osoba ide putanjom koja joj je poznata. Na primer, kada je u pitanju strah od neuspeha osoba iako je učila neće izaći na ispit jer smatra da to nije dovoljno, dok će osoba koja se plaši uspeha naučiti taman toliko da to bude dovoljno za prolaz i mozda nešto više ali neće iako je sposobna preskočiti taj “optimalni nivo”.Treće, jako je bitno kakav utisak osoba ostavlja na druge ljude, šta će drugi ljudi misliti, kako će je proceniti te je često prisutno i osećanje stida.

Razlike straha od neuspeha i straha od uspeha

Kao što je navedeno strah od neuspeha je nešto sa čime se skoro svaka osoba susreće kroz svoj životni razvoj. Uspeh je nešto što društvo i pojedinci koji ga čine favorizuju-biti uspešan u školi, na poslu, u sportu, u socijalnim odnosima i sl. je svakako poželjno. Osobe koje imaju strah od neuspeha obično sebe procenjuju kao manje vredne ako nešto ne postignu. Sa druge strane, one postavljaju visoke perfekcionističke ciljeve kojima teže i ako nisu sigurne da su dale sto odsto od sebe izbegavaće situacije u kojima treba da prezentuju svoj rad. Perfekcionizmom pokušavaju da sebe osiguraju od bilo kakve greške, što je unapred nemoguća misija. Ove osobe zapravo teže ka uspehu ali je problem što ga izjednačavaju sa sopstvenom vrednošću- kada postignem uspeh ja vredim i percepiram sebe kao sposobnog u suprotnom ja sam gubitnik.

Osobe koje imaju strah od uspeha zapravo na uspeh gledaju kao na nešto što je posebno, rezervisano za druge, nešto što donosi odgovornost jer se mora održavati, nešto što će ih izdvojiti iz mase i izložiti procenama drugih (makar one bile i pozitivne). Obično ove osobe sebe potcenjuju a uspeh precenjuju i ako im se dogodi prepisuju ga nekom spoljšnjem faktoru (sreći, višoj sili) a ne sopstvenim sposobnostima. Hodanje po putanji gde postoje padovi i gde se postižu prosečni ili zadovoljavajući rezultati za ove osobe pretstavlja sigurnu zonu kretanja, svako iskoračivanje iz te zone je ulaženje u nepoznato i “za druge” rezervisano područje. Ovde je važno shvatiti da uspeh nije samo za “posebne” već da je jednako dostupan svima koji se dovoljno zalažu i imaju određene sposobnosti/talente.

Ako sumiramo i zaključimo-suština je u našoj percepciji uspeha i neuspeha. Ni jedna ni druga kategorija ne treba da se uzima kao suviše značajna i trajna. Uspeh kao i neuspeh su odraz trenunutka, jednako se mogu i ne moraju dogoditi i sledeći put u zavisnosti od naših ulaganja, sposobnosti, i nekih spoljašnjih činilaca i mogu biti podjednako korisni.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

mob.tel: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

Šta vas sprečava da ostvarite svoje ciljeve?

Često se dešava da donosimo odluke u svrhu ostvarenja nekih svojih ciljeva. Lako je ciljeve postaviti ali izgleda da neke nije lako i ostvariti.  Najteže je ostvariti one ciljeve koji su dugoročni odnosno za čije ostvarenje nam je neophodna dugoročna upornost, strpljenje, doslednost i trud. Ovakvi ciljevi donose najviše satisfakcije nakon svog ostvarenja ali ujedno zahtevaju najviše od nas, pa na tom putu mnogi odustanu. Zbog čega nismo istrajni u ostvarenju dugoročnih ciljeva?

Kratkoročni hedonizam

Najveći neprijatelj na putu ka ostvarenju dugoročnih ciljeva je kratkoročni hedonizam koji podrazumeva tendenciju ka trenutnim zadovoljenjima i uživanjima na uštrb ostvarenja ciljeva. Na primer, ako želite da smršate ili da oblikujete svoje telo i krenete na treninge može vam se desiti da trening odložite zato što vas je upravo pozvala drugarica na palačinke koje toliko volite. Ili, želite da završite fakultet i spremate jedan jako težak ispit ali vas pozove kolega na „nenormalno“ dobru zabavu na koju ide celo vaše društvo. Nekada možete priuštiti sebi slatka zadovoljstva i uživanja ali ne stalno jer će vas to udaljiti od ostvarenja konačnog cilja. Važno je sebi priuštiti zadovoljstvo ali ono je najslađe ako dođe nakon nekog napornog rada ili uspešno završenog posla. Potrebno je da shvatite da načini ostvarenja dugoročnih ciljeva nisu i ne mogu biti prijatni. Ne očekujte da vam stalno bude prijatno-to je nemoguće, ono što možete očekivati je da vam bude prijatno s vremena na vreme.

„Kopanje“ po prošlosti

Kada ka ostvarenju svojih ciljeva naiđete na problem npr. ne možete da učite ili vas mrzi da idete na treninge, počnete da se preispitujete kako ste postali takvi lenji i dekoncentrisani i zašto vam se to dešava. Traženje uzroka sopstvenog ponašanja neće promeniti vaše trenutno ponašanje. Ukoliko počnete da „kopate“ po prošlosti i tražite uzroke,koji pritom mogu biti potpuno osujećujući, možete samo izgubiti vreme i demotivisati se. Zato, nije toliko bitno šta se dešavalo ranije i kako ste postupali ranije već šta je potrebno učiniti sada da se stvari promene i da se cilj koji ste zacrtali ostvari.

Nisam dovoljno dobar/-a da bih ostvario/-la određeni cilj

Etiketiranje sebe kao nekog ko nije dovoljno dobar da ostvari određeni cilj takođe može biti velika smetnja konačnom uspešnom ishodu. Na primer, nisam dovoljno inteligentan/-a da bih završio/-la fakultet ili ja sam smotan/-a, neću znati da vežbam i ne treba ništa ni da radim kad sam takav/-a. Ovakva očekivanja obično proizilaze iz sopstvenog perfekcionizma koji vam poručuje da morate biti savršeni da biste uspeli u nečemu. Svaki početak je težak i na početku će vam sve izgledati teško ali nakon upornog i doslednog zalaganja počeće da se javljaju i prvi rezultati. Treba prihvatiti sebe sa svim vrlinama i manama; možda vam je potrebno više vremena da učite od ostalih ali to ne znači da nešto nećete naučiti kako valja ili možda niste toliko vešti u koordinaciji pokreta ali to ne znači da je za vas vežbanje zabranjeno. Svako ima limite ali često se dešava da neki limiti mogu da se prevaziđu ili da se značajan uspeh može ostvariti u okviru svojih mogućnosti.

Ne odustajte pre nego što ste počeli, ne očekujte da će put biti prijatan ali budite istrajni jer vas na kraju uvek čeka nagrada.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako da ostvarite ono što ste „zacrtali“

Kako da ostvarite ono što ste „zacrtali“

Većina ljudi na početku godine pravi planove za sledeću godinu koji najčešće obuhvataju menjanje dotadašnjeg  nekorisnih načina ponašanja, odnosno menjanje tzv. loših navika. Većina planova se odnosi na poboljšanje nekih aspekata sopstvenog života i/ili sopstvene ličnosti, npr. počeću više da se družim, radiću na smanjenju svoje telesne mase, izdvojiću više vremena za porodicu, više ću čitati, ostaviću pušenje, itd.  Međutim, samo mali broj ljudi ostane istrajno u onome što su obećali sebi da će promeniti. Danas ćemo govoriti o nekim načinima koji mogu povećati mogućnost da ono što „zacrtate“  zaista i ispunite.

Budite precizni u definisanju svojih ciljeva. Jedno od najosnovnih pravila u definisanju ciljeva je njihovo preciziranje. Npr., možete odlučiti da želite da promenite svoj način života i da živite boljim životom nego što ste do sada. Ali, šta „živeti boljim životom“ podrazumeva? Ovakav cilj je u startu nemoguće ostvariti jer je postavljen previše široko. Dakle, vi možete sebi reći „Želim da živim boljim životom što znači: više ću vežbati i više ću se družiti sa prijateljima. I opet, ova dva sada specifikovanija cilja isto treba razložiti. Više ću vežbati što znači- ići ću u teretanu dva puta nedeljno, a više ću se družiti s prijateljima-ići ću sa prijateljima na kafu dva puta tokom nedelje i jednom za vikend.

Ne postavljajte sebi prevelike ciljeve. Postavljanje prevelikih ciljeva je najčešće razlog odustajanja od istih. Na primer, ako želite da smršate tako što ćete više vežbati, možete zadati sebi da idete u teretanu četiri dana nedeljno. Zapitajte se da li je ostvarivo u odnosu na vaše kapacitete da idete toliko često. Ako niste nikada vežbali četiri puta nedeljno će biti prenaporno, zato je bolje da krenete sa dva do tri puta nedeljno ALI toga se pridržavati.

„Držite“ svoje ciljeve u svom vidokrugu. Kada definišete specifičan cilj i korake za njegovo ostvarenje (npr. cilj: više vežbanja, koraci: 2 puta nedeljno) bilo bi dobro da to negde zapišete i da se stalno toga podsećate. Na primer, možete papirić sa ovim ciljem zalepiti na vaš radni sto ili sto za kompjuter, možete ga zalepiti pored ogledala, na orman, itd. negde gde znate da ćete sigurno proći i pogledati. Ovako stalno sebe podsećate na ono što ste obećali i vremenom vam neće trebati papirić jer ćete automatizovati vašu novu navku i ona će postati deo vaše svakodnevne rutine.

Počnite sa izvršenjem ciljeva odmah nakon njihovog donošenja. Kada formirate cilj i korake nemojte odlagati početak njihovog izvršavanja, parola je „što pre to bolje!“. Dakle, nemojte čekati da zaradite novac i odete u oređenu teretanu koja je baš po vašem ukusu. Otiđite u neku drugu jeftiniju i počnite sa vežbanjem, ili uvedite sebi obavezne šetnje od po četrdestet pet minuta u terminu kada biste išli u teretanu. Važno je da uđete u ritam i to što pre, čim vas ritam ponese teže će vam pasti na pamet da odustanete.

 Sanja Marjanović

dipl.psiholog