Kako se osloboditi preteranog osećanja krivice

Kako se osloboditi preteranog osećanja krivice

Osećanje krivice se javlja kada ne postupimo u skladu sa nekim svojim moralnim načelima i/ili nanesemo štetu drugima. Ovo osećanje  se formira tokom normalnog procesa socijalizacije, kroz njega učimo da korigujemo svoje ponašanje. Krivica je znak da smo uradili nešto što je imalo negativne posledice za nas ili za druge, upozorava nas da treba da rezimiramo svoje ponašanje kako ne bismo pravili iste greške.

Da li je loše osećati krivicu?

Osećanje krivice nije samo po sebi loše, ukoliko je: realno, ne traje dugo, uključuje prihvatanje sebe kao pogrešivog bića i vodi korekciji ponašanja odnosno učenju iz sopstvenih postupaka. Ukoliko osećanje krivice postane cilj sam za sebe, odnosno ukoliko osoba stalno razmišlja o tome šta je uradila ili nije uradila i oseća se loše povodom toga onda je ono nezdravo. Ovakav začarani krug uvodi osobu u stanje apatije, straha, bespomoćnosti i samokažnjavanja. Patološko osećanje krivice je jedan od simptoma depresije (više o tome pročitajte ovde). Suprotno preteranom osećanju krivice je stanje potpunog odsustva krivice koje je patološko i karakteristično je za psihopatiju.

Kako se osoloboditi preterane krivice?

 

Realnost krivice

Prvo pitanje na koje treba odgovoriti jeste: Da li je realno da se osećam krivim povodom nečega? Na ovo pitanje ćete dobiti odgovor tako što ćete proveriti da li je neki vaš postupak  nameran i da li ste bili svesni negativnih posledica koje bi taj postupak mogao proizvesti (npr. devojka nema nameru da povredi osećanja svog partnera time što se tajno viđa sa nekim drugim ali zna da bi njegova osećanja bila povređena povodom toga). Ako ne postoji ni jedna od ove dve komponente onda je krivica nerealna. Isto tako, treba razmisliti o tome u kojoj meri neki vaš postupak ili ponašanje zavisi od vas a koliko od drugih ljudi/spoljašnjih okolnosti. Ako neko ponašanje ne zavisi samo ili većim delom od vas onda ne možete biti krivi za to. Npr. ako vas partner optužuje da stalno kasnite na sastanke a pritom vas redovno duže zadržavaju na poslu i upadate u špic u saobraćaju onda ne možete preuzeti odgovornost i osećati se krivim povodom kašnjenja.

U međuljudskim odnosima postoji opasnost da neko zloupotrebi vaše osećanje krivice i počne da manipuliše njime u svoju korist. Više o tome pročitajte ovde.

Prihvati sebe kao pogrešivo biće

Ako vam se dogodi da prekršite sopstvena pravila i uradite nešto što je imalo negativne posledice po druge, to znači da ste pogrešili i da niste savršeni. Ni jedno ljudsko biće nije savršeno, svi smo pogrešivi, zašto biste baš Vi bili izuzetak? Ako Vam se desi da pogrešite prihvatite grešku, prihvatite da ste krivi povodom nekog postupka, ali oprostite sebi i potrudite se da se to više ne dogodi. Isto tako zatražite oproštaj od osobe koja je pretrpela posledice nekog vašeg pogrešnog postupka, možda nećete dobiti taj oproštaj ali to nije ni važno, važno je da pokažete da ste svesni svoje odgovornosti i da se kajete. Kada ovo uradite ne vrtite više u glavi situaciju povodom koje ste osetili krivicu, stavite je ad acta, i nastavite dalje sa svojim životom.

Učite iz svojih postupaka

Kao što je navedeno na početku krivica ima za cilj da nas upozori da radimo nešto pogrešno, nešto što nije u skladu sa nama. Nije problem ako ste prekršili svoja pravila, to je nešto što se dešava i što sme da se dešava. Međutim, ako vas to uvodi u preterano osećanje krivice onda je važno da takva ponašanja korigujete, da uradite nešto povodom toga, da obećate sebi da u sledećoj situaciji nećete postupi na isti način. Ovo je najbolji način da se do kraja izborite sa svojim osećanjem krivice.

Budite iskreni prema sebi, ne bežite od svojih negativnih osećanja, prihvatite odgovornost za svoje postupke ali budite realni i kada je u pitanju procena tuđe odgovornost. Prihvatite sebe kada grešite jer ste pogrešivi kao i svi ljudi ali naučite da izvučete najbolje iz svojih grešaka.

Mr Sanja Marjanović

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Osećanje krivice kao sredstvo emocionalne manipulacije

Osećanje krivice kao sredstvo emocionalne manipulacije

Jedno od najjačih sredstava emocionalne manipulacije je izazivanje osećanja krivice kod drugih. Osobe koje su sklone da u različitim situacijama proizvode kod sebe osećanje krivice, koje nema realne osnove, lako u verbalnoj ili neverbalnoj komunikaciji sa drugima aktiviraju krivicu — ona se automatski „pali“ i osoba preuzima potpunu odgovornost na sebe za sve što se dešava, ulazi u začarani krug samooptuživanja i pokušava na sve moguće načine da se iskupi. Ove osobe u osnovi imaju problema sa niskim samovrednovanjem i nedostatkom asertivnog reagovanja. Kod njih postoji strah da ih drugi ne odbace te stoga pokušavaju da im udovolje, makar to bilo i na njihovu štetu. Dodatno, osobe koje lako skliznu u osećanje krivice imaju veoma razvijenu svest o sopstvenoj odgovornosti što im onemogućava da shvate da se odgovornost obično deli na više osoba ili više faktora. Vešti manipulatiori upravo biraju ovakve osobe za „žrtve“ svojih manipulacija.

Kako se manipuliše osećanjem krivice

Vešti emotivni „idu“ na to da kod drugih u svakoj mogućoj situaciji izazovu osećanje krivice a često i stida kako bi dobili ono što žele. Na primer, često to izgleda ovako: „ Ako ti je zaista stalo do mene ti bi…“ , „Da imaš razumevanja za mene ti bi…“ , „Da si zaista dobra osoba ti bi uradio/-la to i to“ , „Nisi uradio to i to, znači da nisi dobar prijatelj“ ili „Šta sam sve učinio/-la za tebe a ti se ponašaš tako i tako“ i  sl.

Kako izaći iz zamke manipulacije osećanjem krivice

1.Registrujte osećanje krivice. Prvi korak je registrovanje osećanja krivice koje se javilo u određenoj situaciji. Obično se osećanje krivice razvija kroz detinjstvo ukoliko su roditelji bili previše kritični. Važno je shvatiti da većina tih kritika nije realna i da sada kada smo odrasli ne moramo osećati krivicu za određene postupke i da imamo pravo da se izborimo za sebe. Prema tome, nije zdravo a ni racionalno gajiti osećanje krivice i za početak ga treba samo registrovati a ne prihvatiti „zdravo za gotovo“.

2. Proverite realnost. Kada primetite da osećate krivicu zapitajte se: Šta sam konkretno uradio/-la loše? Da li sam u obavezi da uradim ono što on/ona od mene traži? Koliko je tu deo moje odgovornosti a koliko deo njegove/njene ili drugih faktora?

3. Vratite deo odgovornosti drugoj osobi. Osobe koje lako skliznu u osećanje krivice često su sklone da u svakom postupku vide samo sopstvenu odgovornost. Važno je shvatiti da kada postoji odnos dvoje ljudi nikada se odgovornost ne može pripisati samo sebi već i drugoj osobi ili dodatnim faktorima. Dakle, umesto da usled manipulacije potvrdite svoju netačnu hipotezu da ste vi za sve odgovorni odnosno za sve krivi, potrudite se da aktivno potražite deo tuđe odgovornosti i jasno to iznesite.

4. Izborite se za svoja prava i ostanite dosledni. Kada iznesete činjenicu da odgovornost nije u potpunosti vaša već i osobe preko puta vas ona to neće lako prihvatiti. Zato je važno da ne „nasedate“ na dodatna izazivanja osećanja krivice već da ostanete dosledni tako što ćete uporno ukazivati na deo odgovornosti koji ne pripada vama. Važno je da i vi prihvatite deo odgovornosti ali da se ne opravdavate jer će vas preterano opravdavanje ponovo odvesti u krivicu.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja

Osećanje krivice

Osećanje krivice

Osećanje krivice pretstavlja štetnu i nezdravu emociju. Često se javlja u sklopu nekih oblika depresije, kod osoba koje su sklone autoagresiji koja se ispoljava u vidu samooptuživanja. Povod za osećanje krivice može biti neki događaj čije značenje se odnosi na kršenje neke moralne norme (pravila) ili povredu osećanja najčešće neke bliske osobe. Osobe sklone osećanjima krivice sklone su da preuveličavaju sopstvenu odgovornost za počinjene prekršaje i minimalizuju odgovornost drugih učesnika u događaju. Takođe, osobe sklone osećanima krivice sklone su i da preuveličavaju mogućnost kazne ili odmazde koja bi mogla uslediti za njihovo ponašanje.

Zašto je osećanje krivice nezdravo osećanje?

Osećanje krivice je nazdravo osećanje jer osobu često može voditi u samokažnjavanje, depresivnost ili potpuno poricanje lične odgovornosti. Osećanje krivice je izraz autoagresivnog stava prema sebi. Osoba koja proizvodi osećanje krivice čvrsto veruje da nipošto nije smela da pogreši u datim okolnostima i da to što je pogrešila/o govori o tome da je ona/on loš čovek. U ovakvom verovanju nailazimo na dve iracionalne komponete u mišljenju. Prva je apsolutistički zahtev prema sebi o nepogrešivosti a druga, preterana generalizacija (ako sam loše postupio to znači da sam loš čovek).

Šta je zdrava alternativa osećanju krivice?

Zdrava alternativa osećanju krivice je osećanje kajanja. Osoba koja se kaje prihvata ličnu odgovornost za sopstvene postpuke ali ne precenjuje svoju odgovornost i negeneralizuje procenu svog ponašanja na procenu celokupne ličnosti. Osoba koja se kaje povodom nekog počinjenog prekršaja razmatra svoje postupke u kontekstu ostalih pratećih događaja i na taj način preraspodeljuje odgovornost na sebe i druge učesnike u negativnog događaju. Osoba uzima u obzir olakšavajuće faktore i neisčekuje nužno kaznu i odmazdu. Kajanje je zdrava emocija jer osobi omogućava da prevaziđe bol koji prati uviđanje sopstvene greške i ostavlja osobi mogućnost da na konstruktivan način promeni svoje ponašanje u budućnosti ili pokuša da nadokandi štetu.

Osećanje krivice i depresija

Intenzivna i hronična osećanja krivice možemo sresti kod nekih oblika depresije a potpuno odsustvo osećanja krivice i kajanja kod psihopatije. Ono što je najdestruktivnije u osećanju krivice jeste samokažnjavanje. Samokažnjavanje nije korisno jer ne motiviše osobu na promenu ponašanja već samo na izbegavanje ponašanja koje je označeno kao nemoralno ili pogrešno. Za razliku od toga, kajanje predstavlja zreliji, racionalniji i složeniji način odnošenja prema sopstvenim greškama i proceni lične odgovornosti, što otvara više prostora za konstruktivnu samokritiku i korigovanje sopstvenog ponašanja.

Važan aspekt u proceni lične odgovornosti je postojanje namere (da li je osoba počinilac imala nameru ili motiv) da se izvede neko ponašanje. Odsustvo namere umanjuje stepen lične odgovornisti za posledice nekog ponašanja i u tom slučaju odgovornost se preraspodeljuje i na druge učesnike u događaju. Drugi važan činilac jeste predvidljivost mogućih ishoda nekog ponašanja (da li je osoba uzela u obzir dok kakvih sve posledica može dovesti određeno ponašanje). Primer za to je pijani vozač koji je pregazio dete koje je pretrčavalo ulicu. Iako je dete pretrčavalo ulicu vozač je odgovoran jer je mogao da predvidi da alkohol umanjuje sposobnost da se brzo i precizno reaguje u opasnim i iznenadnim situacijama. Iako vozač nije imao nameru da nekoga povredi on/ona snosi ličnu odgovornost za nastalu nesreću.

Osobe koje su sklone intenzivnim i hroničnim osećanjima krivice ne uzimaju u obzir ove faktore pri proceni lične odgovornosti za počinjeni akt. Ove osobe krive i kažnjavaju sebe previđajući činjenice da nisu imale nameru da učine nešto loše kao i da nisu bile u stanju da predvide sve moguće ishode nekog svog ponašanja u datim okolnostima. Ove osobe zapravo potcenjuju značaj okolnosti i sebi pridaju značaj svemoćne (omnipotentne) osobe koja nema prava da greši. S obzriom da su ljudi nesavršena bića, skloni su greškama. Odustajanje od iracionalnog zahteva da se nikada i ni pod kojim uslovima ne sme grešiti značajno može smanjiti osećaj krivice. Kada osoba prihvati da je smela da pogreši iako to nije želela, preboli nepovoljne posledice (umesto da se samokažnjava) biće u stanju da promeni svoje ponašanje u budućnosti i normalno nastavi dalje svoj život bez samooptuživanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

Strategije koje ljudi koriste za prevladavanje stida

Strategije koje ljudi koriste za prevladavanje stida

Većina ljudi se može normalno nositi sa privremenim stidom. Ova vrsta stida sigurno je neprijatna u izvesnom stepenu, ali to brzo prolazi. Zdrav (koristan) stid nam šalje poruku koju treba da čujemo. Ali za osobe koje žive sa prekomernim stidom, stid nikada ne prestaje, šta god oni radili. Kada bi ga slušali sve vreme, bili bi vođeni u očajničke akcije ili bi jednostavno odustali u očaju. Ova vrsta stida je često bolna za podnošenje.

Stid i osećaj krivice

Stid i osećanje krivice mogu se često pobrkati. Osećanje krivice imamo kada mislimo da smo uradili nešto loše. Stid imamo kada mislimo da smo mi sami loši. Stid je univerzalno iskustvo i svaka osoba je sklona stidu do određenog stepena. Stid može biti zdrav ili nezdrav. Zdrav stid je normalan, privremnog je karaktera i obezbeđuje nam poruku da održimo zdravi balans u vezi našeg mišljenja i ponašanja. Nezdravi stid je prekomeran i izopačen. Osobe sa nezdravim stidom bile su postiđivane više nego što je to normalno, bilo prolongirano ili ponavljano, verovatno hronično. Prekomerni stid izgleda kao da nikada ne prolazi. Osobe koje imaju prekomerni stid običino pate od socijalne anksioznosti.

Koliko se stidite, procenite sami

Procenite koliko se Vi stidite. Popunite ponuđeni upitnik o stidu. Kada budete popunjavali upitnik možda ćete imati visoke skorove na nekim pitanjima a niske na nekim drugim. Ova vrsta samoprocene je korisna za vas da počnete da mislite i više razumete koja je uloga stida u vašem životu.

Skala od 0-10 (0-potpuno netačno, 10-izrazito tačno)012345678910
Zabrinut/a sam u vezi toga kako izgledam012345678910
Brinem se u vezi toga šta drugi ljudi misle o meni012345678910
Kada kažem nešto što stvarno mislim kasnije se osećam neprijatno012345678910
Imam utisak da konstantno motrim na sopstveno ponašanje kada sam u društvu drugih ljudi012345678910
Teško podnosim kritiku od strane drugih ljudi012345678910
Plašim se da bih se mogao obrukati pred drugim ljudima012345678910
Brinem se da bi drugi mogli videti moje mane012345678910
Primećujem svakodnevno svoje mane i nedostatke012345678910
Kada me neko pohvali, teško mi je da mu/joj poverujem012345678910
Mislim da nisam toliko dobar/a kao drugi ljudi koje znam012345678910
Stidim se načina na koji se ponašaju neki članovi moje porodice012345678910
Ponekad osetim stid a da uopšte ne znam zašto012345678910
Brinem se da ne uradim nešto loše012345678910
Mrzim kada me neko procenjuje, čak i kada znam da sam nešto dobro uradio/la012345678910
Stidim se kada sam u društvu nekoga ko se ponaša blesavo012345678910
Ukupni skor

Postoji nekoliko načina na koji ljudi izobličavaju osećanja stida. Osoba koja potiskuje stid često nije svesna da se brani od stida. Takva osoba verovatno i ne uočava da ima problem sa stidom. Odbrane protiv stida mogu pomoći osobi da se nosi sa osećanjima povređenosti i bola, ali u dugoročnom smislu to ne pomaže zalečivanju i prevazilaženju stida. Niko ne može da prevaziđe stid tako što će ga ignorisati. Odbrane protiv stida su samo strategije za prevladavanje stida. Osobe koje su sklone prekomernom stidu i koriste ove strategije onemogućavaju sebe da nauče da su one zaparavo osobe koje su vredne ljubavi i poštovanja. Sada ću govoriti o nekim tipičnim strategijama koje ljudi koriste da bi prevladali prekomerni stid.

Poricanje stida

Najednostavniji način odbrane od stida je poricanje. Oni koji poriču svoj stid, nisu svesni tog svog osećanja. Ove osobe obmanjuju sebe verujući da se ne stide a zapravo osetili bi jak stid kada bi postali svesni šta se odigrava unutar njih. Oni pogrešno, žele da veruju da su potpuno prihvatljivi sebi i drugima i tako zaslepljuju sebe. Ljudi koji se preterano stide često žive u svetu spoljašnjosti, površnosti. Oni će učiniti sve da zaštite svoju sliku o sebi kao dobroj osobi, čak iako to podrazumeva ignorisanje realnosti. Na primer, mnogi alkoholičari poriču da imaju problem sa alkoholom. Oni mogu doživeti ogroman stid ako priznaju da ne mogu da kontrolišu upotrebu alkohola. Oni veruju da nešto nije uredu sa osobama koje su nemoćne pred pićem. Oni ne mogu da razumeju da neko može biti istovremeno i alkoholičar i dobra osoba. Oni misle: Alkoholičari su bezvredne osobe. Ja nisam takav. Mrzeo bih sebe ako bi se napio. Ja ne smem biti alkoholičar. Njihov strah od preplavljujućeg stida je toliko jak da su oni slepi za dokaze o njihovoj zavisnosti od alkohola. Ovakve osobe nisu u stanju da se suoče sa svojim stidom i zato ubeđuju sebe da nemaju problem. Poricanje stida nije karakteristično samo za alkoholičare. Međuostalom, stid se tiče srži identiteta osobe. Sve ono čega se osoba može stideti, moguće je poricati. Mi se branimo od onoga što ne želimo da vidimo. Poricanje ima svoju cenu. U procesu oporavka i rešavanja ovog problema presudno važno je suočiti se sa realnošću koliko god ona bila bolna. Ali vi to možete tek onda kada naučite da prevladate (preživite) svoj stid. Otklanjanje stida je put ka izlasku od skrivanja.

Izbegavanje stida

Druga strategija odbrane od stiga je povlačenje. Ljudi se povlače kada su suočeni sa stidom jer su tada kontakti sa drugim osobama previše bolni i neprijatni za podnošenje. Bekstvo je normalna reakcija na situacije u kojima se osoba oseća izloženo i ranjivo. Povlačenje je česta reakcija na stid. Inicijalna telesna reakcija na stid je prekidanje kontakta očima i gladanje u pod ili sa strane. Osoba koja oseća stid kaže svom sagovorniku: Sada se osećam jako loše u vezi sebe i zato te ne mogu gledati u oči. Ne mogu ostati blizu tebe zato što će to povećati moje osećanje stida. Osoba koja oseća intenzivan stid, oseća se ogoljeno pred svetom i ne želi da drugi bulje u nju. Osoba veruje, bar privremeno da svako može videti njenu dušu i videti da je ona neadekvatna ili loša osoba. Osobe koje su intenzivno postiđene povlače se i na druge načine. Često one izbegavaju neprijatne teme u razgovoru sa drugima ili u komunikaciji sa drugima ostaju emocionalno nepristupačne. Neke osobe su uvežbale praksu slabe vidljivosti. One su uvek tu (među drugima) ali su nevidljive. Primer su veoma talentovane osobe iza scene koje se plaše izlaganja i na taj način one svojim postignućima doprinose tuđem uspehu. Osobe koje se prekomerno stide mogu postati zarobljene u povlačenju od drugih ljudi. Takve osobe mogu učiniti sve da druge održe na distanci iako su već bile postiđene. Direktni, značajni i intimni kontakti sa drugima su veoma ugrožavajući osobama koje se ne osećaju dobro u vezi sebe. „Ne osećati se dobro u vezi sebe“ je pravilo stida. Držanje drugih na distanci je zaštita od poniženja, osuđivanja ili odbacivanja.

Stid i prefekcionizam

Još jedna od tipičnih odbrana od stida je perfekcionizam. Perfekcionista stalno strepi da će napraviti neku grešku, zato što misli da greške dokazuju da nešto fundamentalno nije u redu sa njim/njom kao osobom. Ako u nečemu omane, perfekcionista iracionalano veruje da je totalni gubitnik. Perfekcionista koji se brani od stida je u stanju da pojmi samo dva stanja postojanja: perfektno (savršeno) ili sramno (sve ili ništa). Ovakve osobe očajnički se bore protiv toga da budu pogrešivi ljudi, jer one izjednačavaju ljudskost i pogrešivost sa porazom. Ali jednostavno svi smo ljudi – ljudi sa svojim ograničenjima u snazi, inteligenciji, kreativnosti i mudrosti. Nije sramno biti nesavršen, kada niko od nas ne može biti savršen.

Stid i arogancija

Perfekcionista nije specifično arogantan. On ne glumi boga kada želi da bude nepogrešiv. On se samo trudi da zadrži svoj stid. On oseća ogroman pritisak dok nešto radi da bi demonstrirao svetu i sebi kako je adekvatan kao osoba. On je konstantno svestan mogućnosti da se pojavi njegov stid, on je ubeđen da drugi stalno motre na njegovo ponašanje tražeći njegove greške, i kada uoče njegove mane, zaključiće da je bezvredan. Kao što vidite, perfekcionizam je situacija u kojoj se ne može pobediti. Koliko god da je on kompetentan, koliko god nešto dobro radi, koliko god je uspešan, perfekcionista nikada ne oseća da se odmakao makar jedan korak dalje od svog stida. On može odložiti osećanje poniženosti na neko vreme, tako što će na primer naporno raditi kao niko drugi, ali on se ne može osećati dobro zato što ne zna kako da prihvati sebe kao dobro ali nesavršeno ljudsko biće. Obično osobe koje se stide osećaju da su manje vredne nego drugi ljudi. Ali šta ako osoba koja se stidi ubedi sebe u suprotno – da je iznad drugih? Tada će ove osobe postati arogantne.

Možete li se setiti neke osobe koja koristi perfekcionizam kao odbranu od stida? Da li je to možda i vaša odbrana? Kako ste je naučili?

Stid i bes

Šta se dešava kada se duboko postiđena osoba ne može povući iz preteće situacije? Može se javiti bes, još jedna od odbrana od stida. Besna osoba viče i preti: Ne prilazi mi. Prišao si previše blizu mom stidu i ja neću nikome dopustiti da vidi taj deo mene. Skloni se ili ću te napasti. Besna osoba se očajnički trudi da druge drži na distanci kako je ne bi uništili.

Ljudi su skloni da pobesne kada su iznenađeni neočekivanim napadom na njihov identitet. Na primer, prijatelj može nepristojno reći svom drugu da mu je odeća jeftina i neadekvatna za izlazak sa određenom devojkom. On se mogao šaliti, ne nameravajući da povredi svog prijatelja. Ali njegov prijatelj je povređen. „Kako to misliš, da ja ne mogu izaći sa tom devojkom?“ Sigurno izgledam mnogo bolje od tebe, u najmanju ruku ne ćopam kao ti. Ova posramljena osoba može misliti samo o tome kako da se odbrani od napada na njenu ličnost.

Bes pali. Bes tera ljude i tako štiti osobu od suočavanja sa sopstvenim stidom. Ponekad je to sasvim uspešna odbrana. Ljudi počinju da izbegavaju besne osobe koje su previše senzitivne na moguće uvrede. „Želeo bih da budem Ivanov prijatelj„, neko može reći, „ali kad god mu priđem bliže on pronađe nešto što ga iritira, a onda me napada bez ikakvog razloga„.

Strategija besnih osoba je da se odbrane od preplavljujućeg stida koji slabi njihovo samopoštovanje. Ove osobe će se verovatno osetiti još defektnijim kada drugi, uplašeni od njihovog besa, krenu da se distanciraju od njih. Bes prekida kontakte između ljudi i tako povećava stid kod postiđenih osoba. Hronično besni ljudi postaju zatvorenici usamljeništva koje su sami proizveli. Svako može reagovati besom s vremena na vreme, naročito kada je neočekivano osramoćen. Ali osobe koje se intenzivno stide mogu reagovati besom mnogo češće nego drugi ljudi. Njihov bes pokriva ustvari duboki stid. Njihovi napadi na druge pomeraju pažnju sa njihovog osećanja neadekvatnosti.

I na kraju ako patite od prekomernog stida i koristite neku od opisanih ili neku drugu strategiju za prevladavanje stida, zapamtite, jedini način da se rešite svog stida jeste da prihvatite a ne bežite od njega. To je lako reći ali ostvariti u praksi nije lako. Neke od korisnih saveta kako da ojačate svoje samopouzdanje otkrićete u programu formula samopouzdanja

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com