Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

Razlika između opsesivno-kompulzivnog poremećaja i opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti

U prethodnim tekstovima je prevashodno bilo reči o opsesivno-kompulzivnom poremećaju (OKP) koji spada u anksiozne poremećaje. Priroda ovog poremećaja je takva da kod osobe postoje određene opsesivne misli povodom kojih dolazi do razvoja anksioznosti koju osoba pokušava da neutrališe određenim kompulzivnim radnjama (koje se manje ili više otvoreno manifestuju). Ovaj kao i svi drugi anksiozni poremećaji su prolazni i uz određen tretman se mogu prevazići. Sa druge strane, kada govorimo o opsesivno-kopulzivnom poremećaju ličnosti onda mislimo o određenim relativno trajnim karakteristikama osobe koje su manje ili više disfunkcionalne.

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti (OKPL)?

Osobe sa ovakvim tipom ličnosti karakteriše preterana potreba za redom, preciznošću i perfekcijom. One obavaljaju aktivnosti izrazito detaljno i metodično. Preokupirani su tačnošću, rasporedima i pravilima. Imaju preterano razvijenu odgovornost i želju da sve zadatke obave besprekorno. Usled želje da sve urade savršeno, mogu odlagati obavljenje određenih zadataka kada procene da je nemoguće postići savršenost. Njihov pristup problemima i ljudima je rigidan, te im je ograničen kapacitet za prilagođavanje novim zahtevima sredine. Oni imaju poteškoću da osveste i izraze bilo pozitivne bilo negativne emocije (npr.ljubav ili bes).  Osobe sa ovakvim tipom ličnosti su sklone da kontrolišu ljude oko sebe, da se takmiče sa drugima i da ih kritikuju. Teško prihvataju i razumeju ideje, emocije i ponašanje ljudi u svojoj okolini.

OKP vs. OKPL

Osobe sa OKP-om, kao što je napomenuto, imaju opsesivne misli kojih žele da se „otarase“ jer povodom istih osećaju anksioznost, osobe sa OKPL-om nemaju opsesivne misli niti kompulzivne radnje koje ih ometaju. Oni smatraju da je njihovo ponašanje i razmišljanje u redu i da sve rade na najbolji i najispravniji način.

Osobe sa OKP-om usled pojačane anksioznosti otežano funkcionišu u svim segmentima života, u interpersonalnim odnosima i na poslu, sa druge strane osobe sa OKPL-om mogu imati problema u interpersonalnim odnosima dok su na poslu uglavnom efikasni (ukoliko ih preterani perfekcionizam ne usporava da obavljaju određene zadatke). Pri tom, oni su uverenja da kada bi se svi pridržavali strogih pravila sve bi funkcionisalo kako treba te nemaju potrebu da se obrate psihologu dok osobe sa OKP-om u većini slučajeva otvoreno traže pomoć stručnjaka (iako ponekada to izbegavaju jer imaju osećaj krivice zbog „neprikladnog“ sadržaja njihovih opsesivnih misli) .

Osobe sa OKPL-om mogu loše uticati na ljude koji su neposredno u njihovoj okolini usled svoje osobine da žele preterano da kontrolišu sve oko sebe, pa su tako porodica i poslovni saradnici oni koji najviše ispaštaju dok se osobe sa OKP-om svakodnevno suočavaju sa neprijatnim osećanjem anksioznosti i usled toga im opada funkcionalnost u socijalnoj ili radnoj sredini i najviše trpe oni sami.

Veza između OKP i OKPL

Iako se ranije smatralo da postoji veća povezanost između ova dva poremećaja, pokazalo se da to ipak nije tako. Osobe koje imaju OKP uglavnom  imaju karakteristike tipične za zavisni i izbegavajući poremećaj ličnosti pre nego opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Ipak, pokazuje se da se određene karakteristike OKPL-a kao što je, na primer,  perfekcionizam češće javlja kod osoba sa OKP-om u odnosu na populaciju koja nema ovaj poremećaj.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Opsesivno-kompulsivni karakter

Opsesivno-kompulsivni karakter

Osobe sa opsesivno-kompulsivnim karakterom imaju preterano izraženu tendenciju da rade ispravne stvari, sprovode »neophodne rituale« i stvari koje imaju status imperativa. Zbog stalnog samonametanja i utiska da je neophodno izvršiti neke rigidne obrazace ponašanja ove osobe žive životom koji karakteriše stalni napor. Teško im je da pristupe spontanoj ekspresiji osećanja i svojim autentičnim željama. Karakteriše ih rigidnosti u telesnom stavu, u moralnom i ostalim vrstama suđenjima. Ove osobe su samoograničene nizom samonametnuih pravila i retko kada se osećaju komotno i slobodno. Oslobađanje od jedne brige ili anksioznosti često vodi drugoj anskioznosti i brizi, kojom onda osoba postaje preokupirana. Pefekcionizam, teškoće u donošenju odluka i odlaganje su često prisutni i motivisani strahom da se radi pogrešna stvar. Socijalno ponašanje ovih osoba može biti pedantno, lišeno osećanja i ukočeno, sa naglaskom na ponašanju koja se zasnivaju na igranju ispravnih socijalnih uloga.

Ove osobe karakteriše preterano fokusirana pažnja na detalje koja može biti povezana sa tendencijom da se propuste suštinske odlike stvari. Sa tim je povezana karakteristika izolacije mišljenja od emocionalnih značenja događaja, ideja i ponašanja. Sumnja, nesigurnost i neodlučnost često ometaju i najjednostavnije aktivnosti ovih osoba. Ruminacija, rituali, ograničenost pravilima služe da eliminišu potrebu za prodirujućim afektima, impulsima i željama. Sumnja, neodlučnost, odlaganje, fluktucija pažnje i rigidan stav služe da osoba sebe preplavi misaono i afektivno kako ne bi pristupila i suočila se sa sadržajima koje ocenjuje kao neprijatne i neprihvatljive. Neka od tipičnih iracionalnih uverenja su: »Mora da sam učinio nešto loše, moram da uradim pravu stvar. Ne smem praviti greške. Moram da se kontrolišem ili ću potpuno izgubiti kontrolu.« U realnosti osobe koje pate od ovog problema nikada ne izgube kontrolu, njihov problem je baš u suprotnom, višku kontrole i rigdnom stavu prema sebi.

Svesno, osoba sebe vidi kao savesnu, odgovornu, vrednu, moralnu i u svakom drugom smislu ispravnu osobu, i trudi se da održi takvu sliku o sebi. Nesvesno, osoba skriva osećaj da je uradila (ili bi mogla uraditi) nešto strašno pogrešno i stoga mora čvrsto da vlada sobom da ne bi pogrešila. Kod klijenata sa ovom vrstom problema može biti prisutno i tzv. magijsko mišljenje, verovanje da se na neki magijski način mogu preneti crne misli, zle slutnje ili negativna energija na neke druge osobe. Ova magijska verovanja imaju istu funkciju kao i rituali – da spreče osobu da razmišlja i suoči se sa osećanjima i idejama kojih se zaista plaši da svesno prihvati ili izrazi.

Osobe sa opsesivno-kompulsivnim karakterom imaju veoma malo pristupa svojim osećanjima. U raspoloženju dominira anksiozno-depresivni, sumorni ton. Osoba razdvaja ideje i osećanja, tako da uznemirujuće ili izuzetno pozitivne misli ne izazivaju uobičajeni afektivni prodor. Nežna osećanja su takođe blokirana i izražavaju se indirektno, ako se uopšte izražavaju.

Psihoterapijski tretman osoba sa opsesivno-kompulsivnim karakterom podrazumeva osporavanje iracionalnih ideja o nepogrešivosti, savršenosti i perfekcionizmu. Takođe podrazumeva rad na učenju klijenta da se suočavaju sa strahom na zreliji i konstruktivan način, prevazilaženje osećanja krivice, učenju klijenta da izražavaju i prihvataju svoja osećanja bez straha i preterane samokritičnosti, učenje asertivnim veštinama i rešavanju problema.

 

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com