Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Zašto su iracionalni strahovi iracionalni?

Svi oblici anksioznosti su zapravo iracionalni, neurotski strahovi. Javljaju se u okviru napada panike, generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalne anksioznosti, opsesivno kompulzivnog poremećaja, post-traumatskog stresnog poremećaja i fobija itd. O razlici između racionalnih i iracionalnih strahova pročitajte ovde.

Iracionalni strahovi su iracionalni zato što je njihov sadržaj (misli) je nerealističan, nikada se ne ostvaruje u realnosti i često nije u vezi sa spoljašnjim okolonostima. Iracionalni strahovi su posledica imaginacije i često imaju simboličko a ne bukvalno značenje. Oni su nastali kao posledica toga što osoba godinama potiskuje realne strahove (ono čega se zaista plaši). Pošto se strah ne može potisnuti, on mora da nađe neki način da se ispolji pa se onda ispoljava u vidu zastrašujućih fantazija.

Funkcija zastrašujućih fantazija i misli

Zastrašujuće fantazije su takve da osobi privlače pažnju (odnose se na nešto strašno, užasno ili nemoralno, jednostavno neprihvatljivo) i ujedno skreću pažnju sa pravih problema. Upravo iz tog razloga iracionalni strahovi imaju funkciju i opstaju uprkos očiglednom nedostatku potvrde koja dolazi iz realnosti.

Da li sam normalan ako imam iracionalne misli i strahove?

To što su ti strahovi iracionalni to ne znači da je osoba koja ih ima iracionalna ili duševno bolesna. Iracionalni strahovi nisu znaci duševne bolesti već znakovi da osoba ima neki anksiozni poremećaj. Anksiozni poremećaji se vrlo uspešno rešavaju psihoterapijom (kognitivno – bihejvioralnom psihoterapijom) i / ili metodama psihološke samopomoći. U ovom kratkom tekstu opisaću glavne karakteristike iracionalnih strahova. Poznavanje tih karaktristika će vam pomoći da ih bolje razumete što pretstavlja uvod u njihovo rešavanje.

Karakteristike iracionalnih strahova

  1. Baziraju se isključivo na imaginaciji, na strašnim fantazijama – ne odnose se na ono što se stvarno dešava već se baziraju na nečemu što osoba zamišlja da bi moglo da se desi. Obično je to zamišljanje nekog katastrofičnog scenarija (Šta ako …?)
  2. Prenaglašeni su i intenzivni – iracionalni strahovi su intenzivni jer su se vremenom povećavali. Razlog tog povećavanje je izbegavanje. Što osoba više izbegava da se suoči sa strahom to on postaje sve jači vremenom.
  3. Uporni su – jer se osoba uporno opire da se suoči sa njima.
  4. Osoba ih se ne može osloboditi razuveravanjem – nikakvi logički argumenti ili dokazi ne mogu osobu lišiti iracionalnog straha. Što osoba više sebe razuverava to strah biva sve jači. Pošto je iracionalan strah iracionalan ne može se prevazići argumentima i logikom. Problem uopšte nije intelektulne prirode. Osoba mora da nauči kako da se distancira od straha i kako da ga pusti da ode. Dokle god se osoba bavi analizom iracionalnih misli ona se u stvari i dalje opire strahu.
  5. Ne mogu se pobediti ali se mogu prevazići – što više pokušavate da suzbijete strah to je on sve jači. Zašto se ne treba boriti sa strahovima pročitajte ovde. Razlog tome je što su iracionalni strahovi znak da se osoba opire strahu već duže vreme i da to više nije održivo. Rešenje je u suočavanju sa strahom.

Jedan od najčešćih i tipičnih iracionalnih strahove je strah od gubitka kontrole.

Šta znači suočiti se sa iracionalnim strahom?

Da bi se osoba suočila sa iracionalnim strahom i pustila ga da ode potrebno je dve stvari:

  1. da se distancira od njegovog sadržaja – da ne shvata svoje iracionalne misli bukvalno
  2. da se telesno ne opire strahu i pusti ga da dođe i prođe – otklanje telesnih blokada (koje se satoje u nepravilnom disanju i stezanju mišića) omogući će da strahh nesmetano dođe i prođe

Kada osoba nauči i primeni ova dva principa ona je naučila da toleriše strah umesto da ga trpi

U svim mojim knjigama i programima objašnjavam ta dva prinicipa i tehnike koje tome služe. Jako je važno razumeti te principe ali bez njihove primene u praksi nema rezultata. U procesu psihoterapije učim svoje klijente kako da to urade u praksi i oslobode se iracionalnih strahova a u programima samopomoći im dajem instrukcije koje treba sami da primene. Do sada imam dva talva programa jedan se bavi prevazilaženjem napada panike a drugi prevazilaženjem opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Suočavanje sa strahom

Suočavanje sa strahom

Mnogi me pitaju da li je moguće pobediti strahove? U samoj formulaciji ovog pitanja sadržan je uzrok problema. Odgovor je NE. Strahove ne možemo pobediti, možemo ih samo prevazići. Zašto?

Ako govorimo o borbi, to podrazumeva da u konfliktu učestvuju bar dve strane. Pobeda jedne strane podrazumeva poraz druge. Znači ako govorimo o strahu, pobediti strah bi značilo izvojevati pobedu nad sobom, odnosno poraziti sebe. To je paradoksalno i stoga je nemoguće.

Strah je deo nas, deo onoga ko se plaši. Onaj ko se plaši je u isto vreme subjekat i objekat straha. Dakle, onaj ko misli da strahove može pobediti, zapravo ne priznaje strah, ne priznaje da je on/ona taj koji se plaši. Tu je reč o poricanju straha. Onaj ko ne priznaje svoj strah nastoji da ga potisne, suzbije ili eliminiše na sve moguće načine. Problem je u tome što se strah (kao ni jedno drugo osećanje) ne može potisnuti u potpunosti. Obično se dešava suprotno, što ga više potiskuje to vam se on više vraća u jednom ili drugom obliku. Znači, potiskivanje straha je apriori osuđeno na neuspeh.

Iracionalni, neurotski strahovi

U ovom tekstu govorimo o tzv. neurotskim, iracionalnim strahovima a ne tzv. realnim strahovima (kao što su strah da će nas pregaziti auto koji sumano ide ka nama i sl.). Neurotski strahovi su podjednako realni s tim što postoji razlika u objektu straha. Neurotski strahovi obično su strahovi od određenih ideja i misli u koje osoba veruje (a procenjuje ih kao ugoržavajuće, opasne po sebe) ili osećanja kojih se osoba plaši.

Kako prevazići strahove?

Ako ne možemo pobediti strah, ako ga ne možemo potisnuti, ako ne možemo pobeći od njega, šta onda možemo učiniti sa strahom? Bez obzira o kojoj vrsti straha je reč (fobijski strahovi, panika, slobodno lebdeći strah itd.) postoji samo jedan konstruktivan način za tretiranje straha. To je suočavanje. Za razliku od potiskivanja i negiranja, suočavanje sa strahom podrazumeva prihvatanje straha, odustajanje od izbegavanja i osvešćivanje onoga čega se bojimo.

Suočavanje sa strahom podrazumeva sledeće:

Promenu stava prema strahu – podrazumeva prihvatanje sledećih ideja: da strah nije opasan već samo neprijatan, da se može podneti, da strah sam po sebi ne dovodi do bolesti (telesne niti duševne), da se strah može prevazići jedino suočavanjem i izlaganjem a nikada izbegavanjem i potiskivanjem, da strah nije izraz slabosti a da je suočavanje sa strahom izraz hrabrosti, da je strah normalna pojava i deo ljudske prirode, da je strah prolazan.

Dolaženje do saznanja čega se zaista bojimo – mi se nikada ne bojimo situacija (kao što su vožnja liftom, povišen puls, visina, javni nastup, upoznavanje, intervju za posao itd.) već značenja koje pridajemo tim situacijama. Značenja (očekivanja, predviđanja, zaključivanja o posledicama) su ta koja nas zastrašuju a ne same situacije. To znači da se mi najčešće plašimo ideja u koje verujemo a ne neposredne realnosti koja nas okružuje. Kada jednom otkrijemo i izgovorimo te ideje onda smo u stanju da na njih utičemo, menjamo ih ili ih korigujemo.

Prihvatanje da se strah ispolji u celosti – podrazumeva izlaganje situacijama u kojima osećamo strah, dopuštanje da se strah pojavi i ostajanje u situaciji dok strah ne prođe. Na taj način dokazujemo sebi da strah sam po sebi nije opasan, da ga možemo podneti i da to ako se plašimo ne znači nužno i da je sama situacija opasna. Da bi smo mogli da se oslobodimo straha moramo ga pustiti da se pojavi i prestane. Ovu proceduru je potrebno dosledno ponavljati, sve dok strah u potpunosti prestane da se javlja u tim situacijama.

Usvajanje strategija za suočavanje sa strahom – učenje šta možemo sve preduzeti i učiniti dok se suočavamo sa strahom. Možemo korisiti neke od tehnika disanja koje uvode u relaksaciju, možemo tokom izlaganja osporavati ideje kojima stvaramo strah i zameniti ih idejama koje su realističnije i kojima se ohrabrujemo. Pogledajte programe samopomoći koji se tiču prevazilaženja napada panike i opsesivnih misli.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com