Šta je zapravo neurotičnost?

Šta je zapravo neurotičnost?


Često se pojam neurotičnosti upotrebljava u svakodnevnevnoj komunikaciji kako bi se okarakterisala osoba koja ima prenaglašene emocionalne reakcije. Tako se neurotičar među laicima obično opisuje kao nestrpljiva, brzopeta osoba, koja ima izlive besa i agresije i brzo menja raspoloženja. U ovom tekstu će biti reči o tome šta je neurotičnost i kako je ona povezana sa anksioznim poremećajima.

Neuroticizam je crta ličnosti

Neuroticizam se smatra crtom ličnosti (pročitajte ovde još o crtama ličnosti) , to je karakteristika koja je kod osobe u velikoj meri biološki određena i relativno trajna. Generalno, osobe sa visokim neuroticizmom su zapravo manje tolerantne na stres. Kada su u stresnim situcijama one se destabilišu reaguju anksiozno, depresivno, razdražljivo, impulsivno, čak i agresivno (ako se visok neuroticiza javi sa visokom ekstraverzijom). Glavna odlika zbirno uzeto je emocionalna nestabilnost, suprotno njima emocionalno stabilne osobe reaguju sporije, blaže i brže se vraćaju u emocionalnu ravnotežu. Ono što je karakteristično za neuroticizam jeste da stepen izraženosti ove crte ličnosti ima udela u razvoju psihičkih poremećaja a pre svega anksioznih poremećaja i depresije.

Povezanost neuroticizma i anksioznih poremećaja

Kada je u pitanju povezanost neuroticizma kao crte ličnosti i anksioznih poremećaja pokazuje se da postoji dosledna veza između ove dve komponente. Visok neuroticizam predstavlja biološku predisponiranost da se razvije neki od anksioznih poremećaja. Dodatno, razvoju ovih poremećaja doprinose i spoljašnji faktori kao što su traumatična iskustva, konstantne stresne situacije ili naučena uverenja koja se dobijaju iz porodice da je spoljašnji svet opasno i nepredvidivo mesto. Kada se osoba koja ima predisponiranost (visok neuroticizam) I određena disfunkcionalna uverenja nađe u određenoj stresnoj životnoj situaciji ili više njih postoji visoka verovatnoća javljanja nekog od anksioznih poremećaja (panični napad, socijalna/agora fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, GAP). Dodatno, za održavanje anskioznih poremećaja važno je postojanje izbegavajućih ponašanja (kod socijalne anksioznosti npr. izbegavanje novih socijalnih situacija), ne suočavanje sa sopstvenim emocijama (supresija emocija) i upotreba distrakcije kao strategije izbegavanja negativnih misli (gledanje TV kako bi se skrenula pažnja sa negativnih misli).

Iako se ranije smatralo da je na neuroticizam nemoguće delovati jer je to crta ličnosti i kao takva nije podložna promeni danas postoji gledište da je moguće u izvesnom, ograničenom stepenu promeniti ovu tendenciju.  Najpre ovo je važno kako bi se pozitivno uticalo i na ishode lečenja samih anksioznih poremećaja koji su u velikoj meri određeni ovom crtom.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Velikih pet crta ličnosti

Velikih pet crta ličnosti

Brojna istraživanja tokom zadnjih nekoliko decenija u oblasti psihologije individualnih razlika (savremena psihologija ličnosti) dovela su do nalaza da se ličnost može opisati sa pet velikih crta ili bazičnih dimenzija. Svaka od ovih bazičnih dimenzija uključuje niz specifičnih crta ličnosti i sklonosti ka određenim paternima ponašanja. Te dimenzije su: Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i Savesnost.

Neuroticizam je generalna sklonost da se dožive negativna osećanja kao što su: anksioznost, depresivnost, uznemirenost, ljutnja, osećaj krivice i povređenost. Muškarci i žene koji imaju izraženu crtu neuroticizma više su skloni iracionalnim idejama, slabije kontrolišu svoje impulse i imaju slabije kapacitete za prevladavanje stresa. Osobe koje imaju slabije izražen neuroticizam mogu se okarakterisati kao emocionalno stabilne, staložene, relaksirane, u stanju su da se suoče sa stresnim situacijama bez panične uznemirenosti.

 

Ekstraverzija se odnosi na društvenost i socijabilnost. Ekstravertne osobe preferiraju velike skupove ljudi, pričljive su i komunikativne, samopouzdane, aktivne, vole uzbuđenja, po prirodi su vesele i optimističe osobe, impulsivne i osobe pune energije. Nasuprot njima introverti su rezervisaniji, emotivno zatvoreni, nezavisniji (što ne znači da su asocijalni) i umereniji, bolje kontrolišu svoja osećanja, ne predaju se trenutnim impulsima itd.

 

Otvorenost kao crta ličnosti uključuje estetsku osetljivost, intelektualnu radoznalost, imaginativnost, preferenciju različitosti, potrebu za promenom, nezavisnost mišljenja, sklonost nedogmatskim stavovima i toleranciju dvosmislenosti. Osobe otvorenog duha su otvorene kako prema unutrašnjim doživljavanjima tako i prema spoljašnjim događanjima. Njihov život je bogat doživljajima, ove osobe su sklone eksperimentisanju, novim idejama i nekonvencionalnim vrednostima. Ove osobe intenzivnije doživljavaju kako pozitivne tako i negativne emocije. Spremne su da autoritet dovode u pitanje, otvorene su za prihvatanje novih ideja i vrednosti, što ne znači odsustvo principijalnosti i doslednosti. Osobe niske na ovoj dimenziji ličnosti su konvencionalnog izgleda i ponašanja, sklone konzervativnim stavovima, preferiraju poznato u odnosu na novo. Emocionalne reakcije su im umerenije. Interesovanja su im sužena i manje intenzivna.

 

Saradljivost – saradljiva osoba je bazično altruistična. Ona se simpatiše i saoseća sa drugim ljudima, ima potrebu da im pomogne i veruje da će i drugi ljudi prema njoj biti isto tako velikodušni. Osoba niska na dimenziji saradljivosti je egocentrična, skeptična u pogledu drugih, antagonistički i takmičarski nastrojena.

 

Savesnost kao jedna od bazičnih dimenzija ličnosti se ogleda pre svega u individualnim razlikama u procesima planiranja, organizacije i izvršavanja zadataka kao aspekta samokontrole. Savesne osobe su snažne volje, usmerene ka nekom cilju, skrupulozne, tačne i pouzdane. Osobe koje imaju slabije izraženu ovu crtu ličnosti nisu obavezno amoralne osobe, ali moralni principi koje su te osobe usvojile su za njih manje obavezujući baš kao što su te osobe daleko bezbrižnije kada je u pitanju rad koji vodi nekom cilju. Ove osobe su u većoj meri hedonisti kao i više su zainteresovane za seks.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog