Da li je „pražnjenje besa“ dobar način njegovog izražavanja

Da li je „pražnjenje besa“ dobar način njegovog izražavanja

Kada je osoba besna dolazi do ubrzanog lupanja srca, ubrzanog disanja, povećane mišićne napetosti, stezanja u grudima, osećaja povećanja telesne temperature i crvenjenja u licu. Povećan intenzitet besa stvara ekstremni fizički napor za telo, jer krvni pritisak i puls ostaju povišeni duže vreme pa se posledično mogu javiti hipertenzija, bolesti srca i umanjene efikasnosti imunog sistema. Sa druge strane, obično kada intenzitet emocije besa doživi svoj vrhunac odnoso eskalaciju dolazi do neadekvatnog izražavanja besa koje karakteriše agresivno ponašanje. Agresivno ponašanje se javlja u fazi eksplozije i predstavlja tzv. pražnjenje napetosti koju je bes izazvao u telu kroz disfunkcionalnu verbalnu rekaciju (svađa, obično praćena uvredama i psovkama) i/ili disfunkcionalno ponašanje lupanje vratima, udaranje šakom/pesnicom o sto/zid, bacanje i razbijanje predmeta ili u kranjem slučaju primene nasilja nad drugom osobom. Prema ovome vidimo da je bes itekako nezdrava i disfunkcionalna emocija čije neadekvatno ispoljavanje može doneti velike štete našem organizmu ali i ugroziti ljude iz neposredne okoline.

Nepravilno upravljanje besom ili pražnjenje

Obično se bes doživljava jako intenzivno i osobe koje imaju problema sa neadekvatnim izražavanjem besa smatraju da je nemoguće kontrolisati toliko intenzivnu emociju i da je moraju što pre izbaciti kako bi doživeli olakšanje. Međutim, pražnjenje donosi trenutno olakšanje i potkrepljuje jedan disfunkcionalni ciklus reakcija koji vodi iz doživljaja emocija besa do agresivne reakcije. Praktično osoba uči da će joj biti lakše da kada je besna praktikuje viku, bacanje,udaranje i sl. i time takvo ponašanje u trenutku eskalacije besa „vidi“ kao funkcionalno i jedino rešenje.

Kako se pravilno upravlja besom

Nije ideja isprazniti se već kontrolisati bes, odnosno kontrolisati intenzitet besa. Obično ljudi misle da kada su besni, oni su besni 100%. Međutim, bes postepeno raste i doživljava svoj vrhunac u fazi eskalacije kada prelazi u fazu eksplozije koja je već faza gde se „gubi kontrola“ i gde osoba pribegava nekom vidu pražnjenja (koje je uglavnom agresivno). Prema tome, bes treba kontrolisati tamo gde on još uvek po svom intenzitetu nije dostigao vrhunac. Ključna stvar je razlikovati emociju nezadovoljstva (ili frustracije) od besa-nezadovoljstvo je zdrava emocija i ona je rakcija organizma na neku prepreku u okolini (nešto nas ometa da ostvarimo neke svoje želje/ciljeve) za razliku od besa kada smo nezadovoljni mi možemo da reagujemo konstruktivno i da na socijalno adekvatan način prevaziđemo prepreku. Kada smo besni to nije moguće jer smo prosto „preplavljeni“ emocijom i nismo u stanju da racionalno sagledavamo situaciju. Dakle, cilj je da ne budemo besni već nezadovoljni i da kada registrujemo da naš bes raste probamo da ga zaustavimo tehnikama kontrole besa. Dakle, u startu vi možete biti nezadovoljni i malo besni a zatim se bes povećava tako što dodatno govorite sebi kako vas sve izluđuje, kako vi nešto ne možete podneti, kako je neko to vama namerno uradio, kako to nije smeo, kako je zbog toga kreten i sl. Ovaj unutrašnji govor su tzv. vruće misli koje vam automatski padaju na pamet i održavaju emociju besu čineći dodatno da njen intenzitet raste (to ne moraju biti samo misli već i slike). Kontrola dalje eskalacije besa se zapravo sastoji u registrovanju i skretanju pažnje sa ovakvih misli različitim tehnikama smirivanja disanja (fokus na disanje a ne na misli) , brojanja unazad (fokus na brojenje a na misli) ili vizuelizacije umirujućih scena (fokus na slike a ne na misli). Pored vrućih misli koje su automatske postoje i disfunkcionalna uverenja koja takođe mogu doprineti održavanju emocije besa, na kojima takođe treba raditi (npr. uverenje da osoba povodom čije ste rekcije osetili bes namerno želi da vam naudi). Dodatno, pored misli mi možemo registrovati i naše fiziološke reakcije koje prate emociju besa.

Dakle, ideja je da intenzitet besa možemo registrovati i kontrolisati a zatim i na adekvatan način reagovati. Kontrola je bolja od pražnjenja ne samo zbog toga što vodi konstruktivnim reakcijama već i zbog toga što i naš organizam postaje manje pobuđen i lakše se vraća u stanje stabilnosti.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Katarza

Katarza

Katraza je izražavanje neizraženih, potisnutih osećanja bez svesti o uzrocima i misaonoj komponenti koja je u osnovi osećanja koja se izražavaju. Izražavanje i pražnjenje neizraženih osećanja i nagomilane tenzije dovodi samo do trenutnog olakšanja i privremenog rasterećenja psihofizičke napetosti. Primer katarze je osoba koja kada popije, ponaša se agresivno, lomi stolice, viče i sl. Usled kozumiranja alkohola osobi popušta kontrola i dolazi do pražnjenja besa. Neposredno nakon pražnjenja osoba oseća da se rasteretila ali kasnije može imati osećanje krivice zbog svog ponašanja. Ako osoba stekne naviku da svoj bes prazni na taj način, ta vrsta ponašanja može postati ustaljena (zbog nagrade koja prati ovu vrstu ponašanja – osećaj olakšanja i popuštanja tenzije) što može voditi u brojne druge probleme.

Da li je katarza korisna?

U terapijskom smislu katraza se ne smatra korisnom jer predstavlja sirovo pražnjenje osećanja bez sticanja uvida. Katarza često ne vodi u menjanje disfunkcionalnog ponašanja već naprotiv u njegovo učvršćivanje i održavanje. Izražavanje osećanja je korisno i zdravo samo ako osoba ume da misli o svojim osećanjima, ume da ih verbalizuje i ako izražavanje osećanja vodi u promene u načinu mišljenja. Jedini način da osoba prestane da bude opterećena nekim neprijatnim afektom jeste da stekne uvid kojim mislima i uverenjima stvara i održava taj afekat i kada promeni svoj način mišljenja može prestati da stvara to osećanje. Katarza to ne omogućuje, jer cilj katarze je rasterećenje a ne razmišljanje i promena.

Izražavanje zdravih osećanja (kao što su: tuga, kajanje, nezadovoljstvo, ljutnja, razočaranje itd) je korisno dok izražavanje nezdravih osećanja (kao što su: anksioznost, bes, mržnja, bespomoćnost, očajanje, stid, osećanje krivice itd) nije korisno i čak šta više može voditi jačanju i učvršćivanju tih osećanja. Cilj svake terapije jeste redukovanje nezdravih osećanja a ne njihovo jačanje. Na primer: izražavanje besa, vodi učvršćivanju iracionalnih uverenja kojima osoba stvara bes (prema sebi ili drugima) što otežava dalju promenu.

Osmišljavanje umesto pražnjenja

Da bi neko prestao da bude rob katarze i prestao da nekontrolisano prazni svoja osećanja (što predstavlja štetno i socijalno nepoženo ponašanje) potrebno je da osoba nauči da misli i verbalizuje svoja osećanja. Misaona obrada afekta je neophodna da bi se izražavanje kanalisalo i da bi se osećanja mogla menjati i kontrolisati na zreo način. Takođe, svesno izražavanje osećanja podrazumeva znanje o tome šta i zašto nešto osećamo i podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstvena osećanja i postupke.

Ljudi koji su skloni nekontrolisanom paržnjenju besa, pravdaju takvo svoje ponašanje gubitkom kontrole i kažu da su nešto počinili u afektu. Ali ljudi u afektu ne čine ništa što inače ne bi činili, obuzetost afektom ne može učiniti da osoba počini nešto što je poptuno u suprotnosti sa njegovim/njenim sistemom vrednosti. Pre nego što osobu obuzme afekat (intenzivno osećanje), osoba mora doneti svesnu odluku o tome da će se prepustiti tom osećanju i kako će postupiti kada dozvoli sebi da doživi to osećanje (da li će reagovati u skladu sa tim osećanjem ili će se uzdržati od svoje reakcije). Osobe koje su sklone izlivima besa, imaju problem sa kontrolom impulsa i odlaganjem reakcija jer nisu nikada ni naučile da svoje reakcije kontrolišu ili su često bile potkrepljivane za pražnjenje i nekontrolisano izražavanje besa i drugih osećanja. Terapijski rad sa osobama koje imaju ovaj problem je fokusiran na sticanje kontrole, učenju socijalnih veština i zrelijeg, socijalno prihvatljivijeg načina izražavanja osećanja i želja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com