Šta nam je potrebno da budemo srećni i mentalno zdravi?

Šta nam je potrebno da budemo srećni i mentalno zdravi?

Da bismo bili srećni i mentalno zdravi potrebno nam je da volimo sebe i da to podelimo sa drugima. Ako želimo da iskreno volimo druge prvo moramo naučiti da volimo sebe.

Šta je to ljubav prema sebi?

Ljubav  prema sebi je naš najvažniji resurs i predstavlja temelj mentalnog zdravlja i sreće u životu uopšte. Suprotnost metalnom zdravlju je depresija koja nije ništa drugo nego manjak ili nedostatak ljubavi prema sebi. Ko želi da prevaziđe depresiju mora naučiti da voli sebe.

Nekim ljudima je teško da vole sebe iako je to njihovo prirodno pravo. Zašto je to tako? Zato što nas od rođenja uče da ne treba da slušamo sebe i verujemo sebi nego drugima (roditeljima, nastavnicima, lekarima, autoritetima), da treba da se žrtvujemo za druge, patimo u ime “ljubavi“. Ceo školski sistem je naparvljen da nas ubedi kako mi ne znamo i kako treba da usvojimo ono što drugi kažu, misle ili veruju. Tako se od početka neguje udaljavanje od sebe i svoje unutrašnje suštine.

Kako se manipuliše ljubavlju?

Ljubav je najjače sredstvo manipulacije, jače od straha. Zarad ljubavi ljudi su spremni da učine svašta, i dobro i loše. Kada smo deca, ljubav dobijamo od roditelja i porodice jer kao deca nismo u stanju da volimo sebe. Dete nije u stanju da voli samo sebe, zato što još uvek nema to sebe (nema ego, self). Paradoks je u tome što se ego deteta gradi na impresijama drugih (roditelja i okoline) o detetu. Roditelji i bitni drugi su ogledalo u kojem se dete ogleda gradeći svoj ego. Kako je rekao francuski pesnik Rembo, Ja – to su drugi. Način na koji roditelji tretiraju dete, način na koji ga vole direktno gradi detetovu sliku o sebi sa kojom se ono nesvesno identifikuje.

Da li postoji bezulsovna ljubav?

Ljubav koju dobijamo od roditelja nije bezuslovna kako se to veruje. I ta vrsta ljubavi je uslovna. Roditelji kažu detetu: voleću te ako … ili ako radiš to i to neću te voleti … ti nisi dobar dečko … Drugo, roditelji mogu voleti dete samo onoliko koliko su u stanju da vole sebe. U najvećem broju slučajeva roditelji vole svoje dete na isti ili sličan način na koji su njih voleli njihovi roditelji. To naravno ne mora uvek biti tako jer neki ljudi rade na sebi i ispravljaju pogrešne obrazce ljubavi i vaspitanja koje su usvojili u svojoj porodici. Ipak, većina to ne čini nego samo nesvesno prenose te obrazce sa kolena na koleno. Radeći na sebi, pojedinac ne samo da menja i unapređuje sebe, nego to prenosi i na dalja pokoljenja. To znači da ako radim za sebe da mi bude bolje, automatski činim dobrobit i za svoju decu. Kada to ne bi bilo tako, toliki uložen napor ne bi vredeo mnogo.

Na početku, deca će primati ljubav od roditelja. Ako su roditelji zdrave ličnosti oni će početi da dete ohrabruju da se osamostaljuje, poštovaće njegovu individualnost i daće mu slobodu. Pustiće ga postepeno da ode. Takvo dete će postati zdrava, odrasla, nezavisna osoba koja preuzima odgovornost za sebe. Postaće osoba koja voli sebe i to isto čini i sa drugima. Ljudi koji nisu naučeni da vole sebe ne mogu zaista voleti druge jer obrazac ljubavi koji primenjuju na sebi oni primenjuju i na drugima (drugi ne znaju). Zdravi roditelji se vezuju za dete ali ga kasnije puštaju da ode, daju mu slobodu, ne vezuju ga za sebe i ne ucenjuju „ljubavlju“. Dete kada se odvoji ne oseća krivicu, te i dalje voli svoje roditelje, ali na zdrav način.

S druge strane, nevoljeno dete ostaje zavisno od roditelje ili drugih, uporno žudeći za ljubavlju koje nije dobilo. Neka deca nisu voljena, a nekoj deci roditelji ne daju slobodu već ih guše i ucenjuju. Nevoljeno dete u odraslom dobu pokušava da kompenzuje osećaj nedostatka ljubavi kroz izrazitu ambicioznost, preteranu zavisnost od drugih ili konzumiranje droge. Osoba koja kao dete nije dobila ljubav od strane svojih roditelja se duboko u sebi oseća prazno, ništavno ili manje vredno. Osoba koja nije dobila od svojih roditelja dozvolu da bude slobodna, da se odvoji bez krivice, ostaje preterano vezana, ima osećaj krivice, zarobljenosti. Osoba se nesvesno identifikuje sa tim osećajima i na taj način ona nosi u sebi jedno patološko jezgro u središtvu svog identiteta. Osoba sebe doživljava i vrednuje iznutra na taj način, a pri tom nema svest o tome. To patološko jezgro stvara osnov za javljanje depresije, anksioznosti, adikcija i sl.

Ono što osoba ne zna jeste da je to iluzija, samo jedna od mogućih tačaka gledišta a ne nepromenljiva relanost. Iluzija se bazira na tome što se osoba identifikuje sa bolnim osećanjima. Zbog toga, osobi se to ne čini kao iluzija već kao realno stanje. Ljudi većinu svojih verovanja tretiraju kao apsolutne istine, a ne kao hipoteze ili mogućnosti. Mnogih nisu ni svesni i nikada ih ne dovode u pitanje. Žive sa njima i po njima kao da su uverenja deo objektivne realnosti. Mnoga uverenja ljudi baziraju samo na osnovu svojih unutrašnjih osećaja. Ne prave razliku između osećaja, njegove interpretacije i okolnosti.

Zašto se mnogi ljudi osećaju manje vrednim, nedovoljno dobrim?

Većina ljudi na planeti pati od „osećaja“ da nisu dovoljno dobri ili da su manje vredni. Da li je to uopšte osećaj? Nije, ne postoji osećaj manje vrednosti, postoji samo verovanje (ideja, koncept) da smo manje vredni. Ta misao nema težinu ako nije praćena nekim neprijatnim osećajem (nabojem). Treba praviti razliku između tog osećaja i njegove interpretacije, zaključka koji osoba izvlači o sebi na osnovu osećaja koji ima.

Navešću jedan primer kako bi to dočarao. Devojka ima osećaj manje vrednosti i pati u vezama sa muškarcima, oseća se nesigurno, pronalazi muškarce koji je kritikuju, ona se trudi da im udovolji i pored toga neki je ostavljaju, drugi varaju, a treći ne poštuju dovoljno. Ta devojka je odgajana u porodici gde je majka bila zavisna, submisivna i vaspitavala svoju ćerku da treba da ugađa drugima, da ih poštuje i da je važnije šta drugi kažu nego šta ona sama oseća. S druge strane otac je bio pasivan, inhibiran i nezainteresovan, nije pokazivao mnogo ljubavi prema njoj. Devojčioca usvaja ovaj model posmatrajući roditelje i ona sama počinje da živi po tom modelu. Vodeći se tim modelom, tretirajući ga kao realnost, a ne model (jer ona nema svest da je to model) ona se oseća loše jer ne zadovoljava svoje potrebe, ne sluša sebe, ne veruje sebi. Jednostavno, naučena je da ne voli sebe. Ali ona nije toga svesna, ona samo živi svoj život onako kako ume. Kao reakcija na to javljaju se loši osećaji koje ona sada tumači kao znak i dokaz njene lične slabosti, neadekvatnosti i manje vrednosti. Pošto ona ne želi da se tako oseća, ona ih potiskuje i nastavlja da živi sa ciljem da osećaj manje vrednosti kompenzuje ljubavlju koju će dobiti od muškarca i uspesima u životu. Što se više trudi da udovolji muškarcima oni to sve više zloupotrebljavaju, ne poštuju je i ne vole. Ona jednostavno zrači kao osoba koja sebe ne voli i ne poštuje, drugi to vide i osećaju i tretiraju je isto tako. Što više pokušava da kompenzuje svoj osećaj manje vrednosti, ona se oseća sve lošije jer mora da potiskuje još više i na taj način se stvara još više anksioznosti i unutrašnje tenzije koju ona tumači kao dodatni dokaz njene slabosti i neadekvatnosti. I tako se stvara začarani krug. Kako izaći iz njega? Prvi korak je da devojka postane svesna da ima problem i zatim da krene da ga rešava. Da nauči da prihvati sebe, da nauči da pravi razliku između modela koje je usvojila ili sama konstruisala i toga ko je ona stvarno. Upravo to radimo na psihoterapiji. Tokom terapijskog rada dovodim osobu do uvida da ona nije što i osećanja koja potiskuje, i na taj način osoba se oslobađa svojih lažnih, štetnih identiteta.

Kada se kaže da je patnja iluzija misli se na to da ljudi pate zbog toga što ne vole sebe jer su se identifikovali sa bolnim osećanjima koja su nastala usled neprihvatanja, odbacivanja ili povređivanja od strane njihovih voljenih. Ilizuja se sastoji u toj identifikaciji. Osoba pati ne zato što nije bila voljena i zato što je imala negativna iskustva i bolne emocije. Osoba pati jer se sa njima nesvesno identifikovala i zaboravila ko je ona stvarno. Zato osoba ne voli sebe.

Šta je suština svakog mentalnog poremećaja?

Ne voleti sebe je suština svakog mentalnog poremećaja. Ne voleti sebe može ići od toga da se ne osećam dovoljno dobrim pa sve do toga da mrzim sebe. To je stvar stepana, koji određuje dubinu depresije u koju će osoba zapasti. Dešavalo se da neki veoma depresivni klijenti nađu spasenje u religiji, u ljubavi prema Bogu. Voleći Boga i idetifikujući se sa njim oni pronalaze način da vole sebe, da sebi oproste i sebe prihvate. Za njih je Bog način da dopru do sebe. To je ok, za one kojima je to način da zavole sebe. Drugi način je da dođemo direktno do sebe, do našeg suštinskog Ja koje se zapravo ne svodi ni na kakvu identifikaciju. Kada sagledam to stanje, stanje prisustva, čistog Ja, ja onda uviđam da ja nisam sve ono od čega se moj ego sastoji, ja nisam niz tih identifikacija. Ja nisam ono što sam dobio od svojih roditelja ili društva. Ja imam to, ali nisam to. Ja sam čista svest koja može poprimiti bilo koji oblik i bilo koju identifikaciju, s tim što sada ja znam da koju god identifikaciju da preuzmem to nisam stvarno ja. Identitet koji preuzmem ima samo funkciju u mom životu, ali ne svodi se šuština mog bića na bilo koji identitet koji sam usvojio. Osoba u sebi nema jedan identitet, već mnogo njih.

Kada razvijem svest o tome da nisam ono sa čim sam se identifikovao mogu u potpunosti da volim sebe.

Šta znači voleti sebe?

Voleti sebe znači prihvatati sebe u potpunosti, ne osuđivati sebe, zaštiti sebe, ne upoređivati se sa drugima, preuzimati sto posto odgovornost za sebe i svoje postupke i biti iskren prema sebi. Osoba koja voli sebe, voli i druge. Osoba koja voli sebe, štiti sebe, čuva svoje granice, izlazi u susret svojim željama, nezavisna je i fleksibilna, ne pati već živi i rešava probleme.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Zašto je korisno raditi na svom ličnom razvoju?

Zašto je korisno raditi na svom ličnom razvoju?

Danas širom planete postoji ogroman broj ljudi koji rade na sebi, na svom ličnom rastu i razvoju. Neki to čine kroz čitanje literature, slušanje audio i video kurseva, neki pohađaju razne seminare, neki idu na psihoterapiju, neki se bave meditacijom itd. Mnogo ljudi je počelo da uviđa da kvalitet života zavisi od nivoa svesti na kojem žive a ne samo od materijalnih dobara. S druge strane školski, državni i religijski sistemi ne nude mnogo toga što je potrebno za lični rast i razvoj jer to nije u interesu sistema.

Koga interesuje liči razvoj?

Iako se veliki broj ljudi bave ličnim razvojem oni su ipak manjina. Veliki broj ljudi se uopšte ne bavi ličnim razvojem već žive na nižim nivoima svesti koji se baziraju na zadovoljenju osnovnih potreba i niskim strastima kao što su sujeta, adikcije, strah, seksualnosti itd. Postoje i ljudi koji veruje da rade na sebi ali zapravo to ne čine. To su na primer osobe koje idu u crkvu i mole se Bogu za nešto što im nedostaje u životu a kada izađu iz crkve ne žive po pravilima koje propoveda njihova religija.

Postoji mnogo raloga zašto je važno raditi na sebi i u ovom tekstu navešću one koje smatram najvažnijima:

  1. Lična dobrobit i blagostanje – osobe koje rade na sebi, se bolje osećaju, imaju manje straha, manje su depresivni, besni i rigidni. Rad na sebi nužno podrazumeva prevazilaženje straha, depresije i besa. Oslobađanje od ovih negativnih osećanja jača imuni sistem osobe, jača njeno duševno i telesno zdravlje. Osoba koja je puna negativnosti u sebi privlači u svoj život iste takve negativnosti i baveći se njima propušta priliku da prepozna dobre stvari, okolnosti i dobre ljude koje bi mogla da ima u svom životu. Osoba koja ne radi na sebi je pasivna, neispunjena i oseća se bespomoćno pred životnim okolonostima. Osoba koja radi na sebi je aktivna, fleksibilna, ispunjena, zna šta želi, zna da se bori i menja, što joj sve zajedno daje veće šanse u životu.
  2. Širenje vlastitog identiteta – osoba koja radi na sebi širi svoj identitet. Ume sebe sa sagleda i doživljava na jedan fleksibilniji način što je oslobađa unutrašnjih stega, rigidnosti i ograničenja. Osoba koja radi na sebi uči kako da sebe prihvata bezuslovno što čini osnovu za samoljubav i ljubav prema drugima. Nesvesno identifikovanje sa obrazcima iz prošlosti, negativnim osećanjima, uverenjima i osobama, osobu čini rigidnom, nesrećnom i neslobodnom. Suština rada na sebi je upravo u prevazilaženju ovih unutrašnjih ograničenja kroz širenje svesnosti o vlastitom identitetu.
  3. Jačanje ljubavi prema sebi drugima – osoba koja se menja i radi na sebi počinje sebe više da voli i razume. To predstavlja osnov za zdrav i srećan život i zdraviji odnos sa drugima. Da bismo voleli druge moramo prvo naučiti da volimo sebe, da sebe razumemo umesto da sebe osuđujemo, da preuzmemo ličnu odgovornost za vlastiti život umesto da budemo žrtve.

Neki ljudi misle da je duhovnost dostizanje Boga. To je tačno, ali pre nego što upoznamo Boga moramo upoznati sebe, jer mi i jesmo deo tog Boga odnosno univerzuma. Da bismo dostigli neke ideale moramo prvo rešiti osnovne stvari, na primer: osloboditi se straha, besa i depresije. Psihoterapija i koučing su samo neki od načina rada na sebi. Jako je važno shvatiti da se rad na sebi nikada ne završava a naročito se ne završava posle seanse psihoterapije ili nekog seminara. Pravi rad na sebi počinje kada osoba krene da primenjuje na sebi i u svom životu znanja koja je stekla na psihoterapiji ili nekom seminaru. Zbog toga je bitno da osoba koja radi na sebi prihvati aktivnu ulogu i preuzme ličnu dogovornost za to kako se oseća i kako živi.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

Kako da podržite i održite svoje mentalno zdravlje

Kako da podržite i održite svoje mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje i psihološka dobrobit predstavljaju važne komponente sveopšteg zdravlja i srećnog života. Da bi ste podržali i održali mentalno zdavlje potrebno je da usvojite određeni stil života koji podrazumeva izgradnju i upražnjavanje pozitivnih navika.

U ovom tekstu navešću neke opšte preporuke za postizanje i održanje mentalnog zdravlja.

Opšte preporuke i saveti za održanje mentalnog zdravlja

Budite dobri prema sebi – tretirajte sebe kao što tretirate svog prijatelja/prijateljicu, nastojte da u svakoj situaciji sebe ohrabrite umesto da sebe kritikujete. Usvojite koncept bezuslovnog samoprihvatanja. Prihvatite sebe i kada grešite i kada vaše želje nisu ostvarene.

Vežbajte svakodnevno – upažnjavajte fizičku aktivnost svakodnevno. Fizička aktivnost će vam pomoći da smanjite stres i anksioznost, uticaće pozitivno na vaše zdravlje i dovešće do toga da imate više eneregije. Pronađite neku fizičku aktivnost (sport, šetnja, trčanje, vožnja bicikla itd.) u kojoj uživajte i upražnjavajte je svaki dan. Ako niste sportski tip počnite sa svakodnevnim šetnjama od po 45 minuta dnveno. Dok šetate možete slušati muziku ili neki audio kurs na vašem telefonu.

Pronađite hobi – pronađite hobi, nova interesovanja ili naučite neku novu veštinu. Neka to bude nešto što je neobavezno ali vam pričinjava zadovoljstvo. Time ćete obogatiti sadržaj vaše svakodnevnice. Ispunite vašu svakodenvnicu sadržajem jer praznina i nedostatak sadržaja su plodno tlo za anksioznost i negativne misli.

Nađite vremena za uživanje i kreativnost – kreativnost povećava vaše samopouzdanje. Uživanje u svakdodnevnim sitnicama povećava vaše raspoloženje. Nađite neke sitnice u kojima uživate, pogledajte neki film, popričajte sa nekim koga volite, uradite bilo što što vas čini srećnim.

Pomozite drugima – ako vam se ukaže prilika da pomognete nekom kome je pomoć zaista potrebna učinite to. To će vam pričiniti zadovoljstvo.

Relaksacija – naučite da se relaksirate nakon napornog dana. Ovladajte tehnikama disanja i naučite da se relaksirate u svakodnevnim situacijama. Provedite svaki dan 30 mniuta vežbajući relaksaciju, disanje i prepuštanje. To će dovesti do otpuštanja stresa i anksioznosti.

Jedite zdravo – jedite svakodnevno, imajte doručak, jedite voće i povrće i pijte dovoljno vode. Nemojte se prejedati, jesti puno šećera, jesti premalo i neredovno.

Spavanje – steknite naviku da svako veče odlazite u krevet u isto vreme i budite se svakog jutra u isto vreme. Spavajte osam sati dnevno ako možete.

Povežite se sa drugima – budite u kontaktu sa članovima vaše porodice i prijateljima. Održavajte kontakte sa njima redovno. Održavajte socijalne odnose, viđajte se sa prijateljima.

Izbegavajte alkohol i droge – upotreba alkohola i droga vam ne može pomoći da rešite emocionalne probleme, već vam može samo stvoriti dodatne probleme.

Sagledajte stvari iz šire perspektive – naučite da sagledate vaše probleme i situacije sa kojima ste suočeni iz šireg okvira. Pitajte sebe: Koliko je važna ova situacija? Da li će mi biti isto toliko važna i sledeće godine? Da li mi od toga zavisi život? Šta mogu da uradim sada da bih razrešio problem? Da li postoji neki drugi način sagledavanja ove situacije? Kako je mišljenje drugih povodom ove situacije?

Prihvatanje – neke situacije u životu nismo u stanju da promenimo ni kontrolišemo ali zato možemo da ih prihvatimo. Ako na nešto nismo u stanju da utičemo ne isplati nam se da se oko toga uznemiravamo. Samoprihvatanje je jednako važno. Naučite da prihvatite svoje misli, osećanja i telesne senzacije čak i ako su neprijatni, znajte da će proći.

Zaboravite na ego i sujetu – prestanite da očekujete da vas drugi po svaku cenu prihvate, da vam se dive i da misle lepo o vama. To vam zaista nije potrebno. Kada se oslobodite vlastite sujete doživećete veliko olakšanje. Postaćete psihološki nezavisni od drugih ljudi što će učiniti vaš odnose sa drugima zdravijim, odraslijim, nezavisnijim i kvalitetnijim.

Smisao – pronađite smisao života u življenju, radosti, unutrašnjem miru i ljubavlju prema drugima. Smisao života nije u ostvarenju vaših želja već u prisutnosti, unutrašnjem miru i radosti koja dolazi iznutra iz vas samih. Taj unutrašnji mir i radost dolaze iz vas kada oslobodite sebe pritiska da morate ostvariti vaše želje i prestanete sebe obmanjivati da ne možete biti srećni ako nemate sve ono što ste umislili da morate imati.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com