Iracionalna uverenja koja vode u konflikte u braku ili vezi

Iracionalna uverenja koja vode u konflikte u braku ili vezi

Kognitivno bihejvioralni psihoterapijski pristupi su veoma uspešni ne samo u individualnom psihoterapijskom tretmanu već i u tretmanu partnera i bračnih parova. Na partnerskoj ili bračnoj terapiji terapeut nastoji da razume obe strane u konfliktu, uoči probleme u komunikaciji, inkompatibilnosti želja i ciljeva, identifikuje praktične i emocinalne probleme koji su doveli do problema u odnosu. Pospešivanje konstruktivne komunikacije među partnerima je neophodan uslov za rešavanje bračnih ili problema u vezi. Međutim, pored problema u komunikaciji za uspešan tretman neophodno je i dentifikovati i promeniti iracionalna uverenja koja na eksplicitan ili implicitan način utiču na ponašanje partnera u braku ili vezi. Iracionalna uverenja koja se karakterističano identifikuju kod pojedinca u individualnoj terapiji, takođe su prisutna i kod pojedinaca koji dolaze na bračnu ili partnersku terapiju.

U daljem tesktu izdvojićemo neke kategorije čestih uverenja koje su od posebnog značaja u terapiji bračnih ili partnerskih problema:

Zahtev za ljubavi i odobravanjem: Neophodno mi je i apsolutno moram imati ljubav i odobravanje mog partnera.

Zahtev za savršenstvom, uspehom i kompetencijom: Ja apsolutno moram biti uspešan i kompetentan u stvaranju i održavanju  savršenog braka, bez problema i teškoća, i ako nisam takav onda ništa ne valjam. Moj partner mora biti savršen i kompetentan čovek, koji nikada ne sme da greši, i ako nije takav onda uopšte ne valja, a i ja pošto sam sa njim, takođe ništa ne valjam. Moj brak mora biti savršen, bez problema i teškoća, i ako nije onda ništa ne valja, i ja takođe, pošto živim u takvom braku ništa ne valjam.

Filozofija optuživanja i kažnjavanja: Moj partner mora biti onakav kakav ja mislim da treba da bude, pravedan fer i ljubazan prema meni, i ako nije onda je loš čovek, bezvredan i zaslužuje odgovarajuću kaznu za to.

Filozofija užasavanja oko teškoća, frustracija i nekomfora: Užasno je što u mom braku postoje problemi i teškoće i ja to ne mogu da podnesem. Ako nastavimo ovako, nešto užasno će se desiti. Moram nešto da preduzmenm da sprečim katastrofu. Moram da brinem oko tih problema. Moram da kontrolišem situaciju.  Moram da kontrolišem njega i strahujem oko toga šta radi i šta će uraditi.

Emocije su spolja izazvane i prema tome se ne mogu kontrolisati: Ja apsolutno moram da pobesnim kada se moj partner ponaša na neodgovarajući način. Ja apsolutno moram biti depresivna ako imam probleme. ja apsolutno moram biti uplašena, uspaničena i anksiozna kada postoji mogućnost da se desi nešto loše u mom braku.

U gornjem tekstu izneti su tipični primeri iracionalnih uverenja koja stvaraju disfunkcionalne emocije i ponašanja bračnih partnera dok klijenti u praksi stvaraju svoje sopstvene varijante ovih uverenja kojih su nekada svesni a nekada ne. Iracionalna uverenja uvode partnere u iskrivljena opažanja, tumačenja ili interpretacije događaja i dovode do preterane emotivne uznemirenosti. Preterana emotivna uznemirenost dalje oteževa međusobnu komunikaciju, konstruktivno razmišljanje, menjanje ponašanja i traganje za rešenjima. Zbog toga, prvi korak u rešavanju bračnih ili partnerskih problema jeste identifikovanje iracionalnih uverenja i domena odnosa u kojem ona dolaze do izražaja a zatim i rad na njihovom menjanju. Tek kada partneri prepoznaju svoje iracionalnosti (koje se baziraju na dogmatskim zahtevima i apsolutističkim moranjima) i njih se odreknu biće u stanju da realističnije i hladnokrvnije (sa manje emocionalne uznemirenosti) opažaju kako svoje tako i ponašanje partnera, što predstavlja preduslov za promenu ponašanja.

Nakon što otkriju i promene svoja iracionalna uverenja, partneri dalje uče kako da promene svoje ponašanje: kako da drugačije reaguju i ponašaju se u konfliktnim situacijama, kako da zadovolje svoje želje a da pritom ne povrede partnera, kako da iskažu ono što im smeta ili ono što žele na način koji neće ugroziti ili provocirati drugu stranu itd. Partneri uče da postanu fleksibilniji tako što će razviti veću senzitivnost za potrebe, želje i osećanja druge strane, uče kako da otkriju ili pitaju drugu stranu šta želi ili oseća i na taj način izađu partneru u susret pokazujući zainteresovanost, želju za komunikacijom i poštovanjem.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog.com

 

 

Kako da sprečite da vaša veza postane dosadna i monotona

Kako da sprečite da vaša veza postane dosadna i monotona

Neki ljudi smatraju da je za uspešnu vezu (ili brak) sasvim dovoljno da se zaljube, osvoje partnera, prepuste se i uživaju u provođenju vremena sa voljenom osobom. To je lako na početku, kada je sve novo, izazovno i ružičasto, ali kasnije to nije to dovoljno ako ljudi zaista žele da imaju dinamičnu i kvalitetnu vezu. Mnogi zaborave koliko su truda, energije, entuzijazma i kreativnosti uložili dok su osvajali partnera, dok su bili zaljubljeni i ushićeni. Neki smatraju da takva ulaganja nisu više neophodna nakon ulaska u vezu. Ali istina je upravo suprotna.

Aktivnost, inovacije, kreativnost, kasnije su potrebni više nego na početku kada je sve novo i zanimljivo samo po sebi. U ovom tekstu navešću šta bi bilo korisno da uradite ako želite da vaša veza bude kvalitetna i ispunjujuća:

Obogatite vaš seksualni život – posle nekoliko godina zabavljanja seks može prerasti u rutinu. Ne dozvolite da se to dogodi vama. Da se to ne bi dogodilo potrebno je da budete otvoreni za unošenje novina u vaš seksualni život. Ako vam je ponestalo inspiracije, kupite neku knjigu kako bi ste pobudili svoju maštu i dobili inspiraciju za novine. Preporuke iz knjiga ne morate shvatati kao gotove recepte koje treba da primenite, jer takvih recepata nema. Ono što se nudi u knjigama treba samo da vas motiviše, pobudi maštu i želju da isprobate nešto novo. Jedna od stvari koju možete uraditi ako već niste, jeste da odete do seks šopa i kupite neku igračku ili pomagalo koje će povećati udobnost ili zanimljivost predigre ili samog odnosa. Možete uključiti i partnera u ceo taj kreativni proces. Razgovarajte o tome šta je to što želite da probate u seksu a niste probali do sada. Otkrijte jedno drugom vaše neizgovorene tajne, maštanja ili fantazije. To može biti veoma uzbudljivo.

Praktikujte zajedničke aktivnosti – pronađite jednu ili više aktivnosti koje ćete obavljati zajedno. U zajedničke aktivnosti spadaju i svakodnevne obaveze (poput odlaska u šoping ili pripremu hrane) i zabava (na primer: odlazak u bioskop, na žurku i sl.). Provođenje vremena u zajedničkim aktivnostima vas zbližava na aktivan način.

Nastojte da što više obogatite vaš život aktivnostima koje isključivo zanimaju vas lično – pored zajedničkih aktivnosti koje su važne za produbljivanje i jačanje bliskosti sa partnerom podjednako je važno da imate i neke aktivnosti na vašem repertoaru u koje ste uključeni samo Vi bez partnera kako bi ste mogli da zadovoljite neke vaše specifične želje ili interesovanja (u koja partner ne mora nužno biti uključen). Obavljajući takve aktivnosti negujete svoju samostalnost i individualnost, i provodite  vaše slobodno vreme na kvalitetan i ispunjujući način. Zašto je to važno? Ako se vi osećate ispunjeno, zračićete pozitivno što će se posredno preneti i na vašu komunikaciju sa partnerom. Jednom rečju, ako vi znate da učinite sebe zadovoljnim, umećete i partnera. Nemojte očekivati da samo osoba sa kojom ste u vezi ili braku treba da vam bude vaš jedini izvor zadovoljstva, pronađite sami takve izvore kako bi ste bili samostalni i nezavisni. Samostalnost može samo da ojača vašu vezu i odnose sa partnerom.

Razvijajte i produbljujte komunikaciju sa partnerom – u kvalitetnoj vezi ili braku komunikacija nikada ne prestaje, bez obzira koliko ste dugo zajedno. Kvalitet međusobne komunikacije je jedan od najjasnijih indikatora koliko je vaša veza uspešna. Ako ne komunicirate sa partnerom nećete ga/je razumeti a kao posledica toga mogu se javiti nerazumevanje i konflikti. Komunikaciju možete uvek unapređivati i razvijati. Trudite se da razumete partnera umesto da ga/je samo pasivno slušate. Nastojte da razumete njegove/njene želje, motive za određena ponašanja i načine reagovanja, stvari i probleme koji ga/je muče, interesovanja, ambicije i sl. Kvalitetna komunikacija se ne meri samo kvanitetom, mnogo važnije kako nekog slušate i da li tu osobu nastojite da razumete nego koliko dugo ste vremena proveli u komunikaciji. Budite empatičan i aktivan slušalac, onaj koji sluša, razume i postavlja podpitanja.

Rešavajte konflikte – konflikti, nesuglasice i sukobi interesa su normalna pojava u svakoj vezi ili braku. Izvori konflikata mogu biti veoma raznoliki. Većina konflikta se može rešiti na neki način, svaki problem ima neko rešenje (ne uvek idealno). Nerešavanje konflikata dovodi često do njihovog produbljivanja, stvaranja novih i produbljivanja distanciarnosti među partnerima pa čak i javljanja međusobne netrpeljivosti. Najbolji način za rešavanje konflikata je iskrena komunikacija, spremnost na međusobno razumevanje, spremnost da se učini prvi korak, kompromis i obostrano menjanje ponašanja, a sve to zarad zajedničkih (a ne samo ličnih) interesa, održanja veze i ljubavi. Ako o konfliktima ne pričate ne znači da ih nemate. Prikriveno nezadovoljstvo može eskalirati u otvorenu ljutnu ili međusobno distanciranje. Nagomilani i nerešeni konflikti mogu dovesti do međusobnog prezira, što predstavlja otrov za vašu vezu ili brak. Ako niste u stanju da međusobno komunicirate zbog nagomilane ljutnje, prebacivanja i teških osećanja, obratite se stručnjaku, psihologu. Psiholog pored toga što je stručna osoba za rešavanje emocionalnih problema i problema u komunikaciji, je u isto vreme i neutralna osoba. Upravo iz neutralnosti stručnjaka proizilazi njegov/njen kapacitet da vaše probleme razume na objektivan i kompleksan način.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Nezadovoljstvo, konflikti i neslaganja uobičajeni su pratioci komunikacije među ljudima. Različiti ljudi imaju različite motive, želje i ciljeve i mogu u nekom momentu biti namerno ili nenamerno prepreka jedni drugima. Isto važi i za bračne partnere i parove. Mnogi konflikti u braku ili vezama nastaju zbog nedostatka komunikacijskih veština jednog ili oba partnera. Pročijate nešto o asertivnosti na našem sajtu.

Šta se dešava kada komunikacija prestane?

Nedostatak ovih veština može voditi u prećutkivanje i gomilanje nezadovoljstva u sebi ili može voditi u hroničnu ljutnju i svađe. Hronična ljutnja se može pretvoriti u kriticizam i prezir. Kriticiam i prezir su dva najveća neprijatelja komunikacije, međusobnog razumevanja i ljubavi među partnerima. Neophodno je da s vremena na vreme kažemo partneru šta nam smeta kako nezdovoljstvo nebi preraslo u bes. Ne možete imati samopouzdanje a da ne kažete drugima šta mislite i želite. Morate naučiti i da kažete Ne. To činite zbog sebe ali i zbog unapređenja odnosa.

Kako da sprečite da vaše nezadovoljstvo dovede do prezira i kriticizma? Kako da iskažete da ste nezadovoljni nečim a da pritom ne povredite drugu stranu?

Praktični saveti za konstruktivno izražavanje nezadovoljstva partneru

Kažite šta vam smeta ali ne okrivljujte – jednostavno se požalite na situaciju ali ne i na ličnost partnera. Navedite konkretna ponašanja koja vam smetaju i predložite šta očekujete umesto njih.

Rečenice treba da počnu sa Ja a ne sa Ti – ovakve izjave manje su kritične i manje izazivaju odbranu druge strane. Umesto: Ti radiš … Vi kažite: Meni smeta kada ti radišJa se loše osećam kada ti radiš

Opišite šta se desilo – nemojte procenjivati  i suditi. Tako sprečavate da se partner oseća napadnutim, sprečava defanzivu.

Budite jasni – ne očekujte od partnera da ti čita vaše misli, nastojte da budete jasni i precizni, kažite sve što mislite da se podrazumeva. Ono što se podrazumeva za vas možda se ne podrazumeva za nekog ko nije u vašim cipelama i ko ne oseća to što osećate vi.

Budite ljubazani – izražavanje nezadovoljstva ne mora nužno biti praćeno izlivima besa i destruktivnom kritikom, naročito ako svoje nezadovoljstvo izražavate umesto da ga gomilate i prećutkujete. Ako ste ljubazni i dobronamerni u izlaganju onoga što vam smeta imaćete veći uticaj na partnera i postojaće veća šansa da će vas on / ona saslušati nego ako pristupite neprijateljski i ljutito.

Pokažite razumevanje za drugu stranu – nemojte tražiti krivca u drugoj strani već nastojte da razumete motive vašeg partnera. Nastojte da shvatite zašto on / ona čini ono što vam smeta. To često ne mora biti nešto što je lično upereno protiv vas. U mnogo situacija mi činimo nešto što smeta drugoj strani iz razloga koji uopšte nemaju veze sa drugom stranom, već nama samima.

Ne prećutkujte – prećutkivanje vodi nagomilavanju nezadovoljstva koji se onda pretvara u bes. Bes je nagomilana ljutnja. Nagomilavanje besa može voditi izlivima besa u kojima ljudi kažu i ono što misle i ono što ne misle. Nakon takvih izliva, mnogi osećaju krivicu i uviđaju da su preterali. Da bi ste sprečili izlive besa i poštedeli i sebe i partnera, izražavajte nezadovoljstvo onda kada ste nezadovoljni i na ničin koji je opisan.

Ne odlažite da kažete šta vam smeta – recite šta vam smeta kada je to aktuelno umesto da odlažete. Svako odlaganje dovodi do gomilanja ljutnje na partnera i na sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog