Tri faze u razvoju samopouzdanja

Tri faze u razvoju samopouzdanja

Samopouzdanje se razvija i menja tokom života. Te promene su kvalitativne i nastaju kao posledica sticanja životnog iskustva, interackcije sa drugima i promena na unutrašnjem planu osobe koja sazreva i razvija se. Svaka osoba se nužno menja sa godinama, menja svoja shvatanja, stavove, vrednosti i priroritete u životu. Kako se to odražava na samopouzdanje?

Svaka osoba prolazi kroz tri faze u razvoju samopouzdanja, opisanim redosledom.

Mladalačka faza i samopouzdanje

Mlada osoba je puna idealističkih shvatanja o sebi, drugima i svetu, sklona je neralnim očekivanjima od sebe i sveta, ponekad teži perfekcionizmu što je sve posledica nedovoljnog životnog iskustva. To je sasvim normalno i sasvim priliči količini životnog iskustva kojom svaka mlada osoba raspolaže. Istovremeno mlada osoba je željna priznanja, dokazivanja i prihvatanja od strane drugih. Mlada osoba se poredi sa svojim unutrašnjim idealima i ciljivema koji su često nedostižni i nerealni. U poređenju sa savršenim idealom svaka manifestacija u realnom životu deluje nezadovoljavajuće i manje vredno. Zato se mlada osoba oseća uglavnom nesigurno.

Faza mladalačkog odraslog doba i samopouzdanje

Osoba napušta idealistička mladalačka shvatanja bazirana na mašti i nedostatku iskustva i upušta se u realan život i socijalne odnose. Kroz socijalne interakcije osoba evaluira druge i poredi sebe sa drugima u pogledu postignuća, talenata, inteligencije, lepote i sl. Samopouzdanje se u ovoj fazi bazira ne poređenju sa drugima. Osoba sa vremenom zauzima svoju poziciju u društvu i stiče određeni stepen samopouzdanja tako sto uviđa svoje kvalitete, prihvata svoje nedostatke i odustaje od neralističnih ciljeva a okreće se onome što može i hoće da ostvari u realnom životu.

Zrelo odraslo doba i samopouzdanje

Osoba prestaje da se poredi sa drugima i ne procenjuje svoju vrednost više u kontekstu postignuća u društvu. Šta je postignuto, postignuto je i to više nema primarnu važnost. Osoba shvata mudrost života i okreće se sebi. Shvata da su bilo kakva poređenja nepotrebna i da je ljubav koju dobija u porodici i uskom krugu najbližih dovoljna i nezamenljiva. Smisao nalazi u davanju ljubavi a ne toliko u traganju za potvrdom od strane drugih. Okreće se unutrašnjem svetu u kojem vidi izvor svih radosti i rešenja problema. Ne nastoji da druge menja već pušta druge i svet oko sebe da budu takvi kakvi jesu jer shvata da to uopšte nije pprepreka za njegovu/njenu sreću. Težnja za postignućem se zamenjuje težnjom za stvaralaštvom i kreativnošću.

Osoba prolazi kroz ove postepeno kako postepeno stiče životno iskustvo. Osoba ne može preskakati ove faze jer je za svaku od njih potrebna odredjena količina iskustva. Učenje u životu se bazira na ličnom iskustvu i zato svaka osoba mora da bude strpljiva i uči tempom koji njoj odgovara. U mojoj knjizi Formula samopouzdanja govorim o tome kako da postignete pravo i trajno samopouzdanje koje karakteriše zrelu osobu. U toj knjizi ćete pronaći neke korisne savete koje možete primenjivati u realnom životu i interakciji sa drugima što će uticati na to potražite izvor i snagu svog samopouzdanja gde se ono zaista nalazi – unutar vas samih.

Dr Vladimir Mišić

psiholog  i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

Deset osnovnih principa pravog samopouzdanja

Deset osnovnih principa pravog samopouzdanja

U ovom tekstu navešću deset osnovnih prinicpa koje treba da razumete i primenite u praksi ako želite da postignete i održite trajno samopouzdanje. Pod samopouzdanjem podrazumevam pravo samopouzdanje a ne ono što se pod samopouzdanjem uobičajeno podrazumeva u laičkom shvatanju. Pročitajte u čemu je razlika između pravog i lažnog samopouzdanja ovde.

Ako budete razumeli i sledili navedene principe zaista ćete imati pravo samopouzdanje jer samopouzdanje je posledica toga kako se vi odnosite prema sebi, nezavisno od drugih, vaše prošlosti, crta ličnosti, vaših mana ili vrlina.

Osnovni principi pravog samopouzdanja

  1. Ne poredi se sa drugima – umesto poređenja sa drugima poredi svoje ponašanje sa svojim prethodnim ponašanjem ako je to svrsishodno i ako se iz toga može nešto naučiti.
  2. Ne traži odobravanje od drugih – osloni se na sebe i svoje resurse, prvo probaj da uradiš sve što možeš sam, nauči da učiš, budeš aktivan i rešavaš probleme sam.
  3. Ne odustaj od svojih želja ako ne moraš – uradi, izrazi i odbrani ono što želiš.
  4. Odustani od želja koje ne možeš da ostvariš – ako nešto ne ide pitaj sebe dva pitanja: Da li je ovo što želim realistično (da li to mogu da dobijem)? Da li mi je to neophodno da bi bih bio srećan i zadovoljan?
  5. Ne poistovećuj se sa svojim mislima, emocijama, željama, sećanjima i životnim iskustvom (životnom pričom) – budi uvek svestan svog postojanja sada i ovde nezavisno do toga kakav mentalni sadržaj doživljavaš u datom momentu, jer ti nisi mentalni sadržaj
  6. Nikada ne vrednuj sebe na osnovu nijednog kriterijuma – vrednuj i ocenjuj samo svoje ponašanje i postupke.
  7. Ne budi rigidan – budi fleksibilan i spreman da menjaš svoje ponašanje, navike i shvatanja u zavisnosti od zahteva sredine i ciljeva koje si sam sebi postavio.
  8. Ne opiri se negativnim osećanjima – prihvati negativna osećanja kao naučene, detinjaste i u suštini maladaptivne mentalne navike koje si sam stvorio kada si bio dete ili kada nisi razmišljao kao odrasla osoba. Svi tvoji ego strahovi su iluzija s toga ne moraš da ih shvataš ozbiljno, pusti ih da dođu i prođu a ti im se ne opiri, ne analiziraj ih i ne poistovećuj se sa njima.
  9. Ne forsiraj sebe niti druge ni u kom pogledu – beuzoslovno prihvati činjenicu da je svako tvorac svoj sreće i da svako ima svoj put. Nije tvoj zadatak da utičeš na to. Nemoj forsirati sebe na nešto što istinski ne želiš.
  10. Preuzmi odgovornost za sve što radiš ali ne krivi sebe za greške koje si napravio u prošlosti.

Kako ćeš se osećati kada postigneš pravo samopouzdanje?

Da li ćeš biti euofrišan, pun sebe, bolji od drugih? Ne, jer to nije samopouzdanje to je iluzija samopouzdanja koja te vraća u stanje depresije i razočaranja. Kada postigneš pravo samopouzdanje osećaćeš unutrašnji mir i slobodu. Tvoj život će ići sa lakoćom iako se u životu dešavaju i lepe i ružne stvari. Ako želiš da naučiš još o tome kako da dostigneš pravo samopouzdanje pogledaj moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Da li možete sami rešiti svoje psihološke probleme?

Da li možete sami rešiti svoje psihološke probleme?

U ovom tekstu govoriću o jednoj veoma važnoj temi a to je psihološka samopomoć (eng. self-help). Da li možemo pomoći sami sebi? Koja je funkcija psihološke samopomoći? Koje su prednosti a koje su mane psihološke samopomoći? To su neka od pitanja na koja ću odgovoriti u ovom tekstu.

Da li možete pomoći sami sebi i prevazići psihološke probleme?

Odgovor je nedvosmisleno DA. Osnovni preduslov da biste pomogli sebi jeste da to iskreno želite. Izuzetak pretstavljaju teži poremećaji koji spadaju u domen psihijatrije. Kod težih psihijatrijskih poremećaja samopomoć ne može biti jedini vid tretmana već osoba mora da se leči kod stručnjaka za mentalno zdravlje (lekara i psihologa).

Možete pomoći sebi koristeći programe samopomoći ako:

  1. donesete iskrenu odluku da želite sebi da rešite svoje probleme
  2. ako primenjujete konkretne instrukcije i savete u praksi
  3. ako ste istrajni u tome jer svaka promena zahteva učenje i uvežbavanje
  4. ako ne očekujete instant promene i ne odustanete odmah na početku

Metode samopomoći postoje već decenijama u razvijenim zemljama sveta pre svega u SAD. Programi samopomoći nastali su kako bi mnogi ljudi mogli da pomognu sebi da sami reše emocionalne probleme kao što su iracionalni strahovi, anksionost, fobije i napadi panike, problemi sa samopouzdanjem, stidom, besom, problemi u vezama i sl. Programi samopomoći i danas pomažu ljudima širom sveta da reše svoje emocionalne probleme i umanje psihičku patnju.

Programi samopomoći su nastali iz razloga kako bi se ljudima pružio jedan masovni vid pomoći koji nije toliko skup kao psihoterapija i koji može skoro svako sebi da priušti.

Zašto milioni ljudi širom sveta koriste programe psihološke samopomoći?

Programi samopomoći nisu zamena za psihoterapiju ali su korisno sredstvo koje može pomoći ljudima da reše svoje emocionalne probleme ako:

  1. nemaju novca da priušte sebi psihoterapiju
  2. ne mogu da pronađu adekvatnog psihoterapeuta u mestu u kojem žive
  3. zbog poslovnih i porodičnih obaveza jednostavno nemaju vremena da idu na psihoterapiju
  4. stide se da se obrate za pomoć psihologu

Koje su prednosti programa psihološke samopomoći?

Korišćenje programa samopomoći ima mnoge prednosti:

  1. programi psihološke samopomoći nisu skupi i skoro svako može da ih priušiti
  2. pisani su jednostavnim jezikom jer su namenjeni svima koji žele da rade na sebi bez obzira na uzrast i obrazovanje
  3. osoba može da ih sluša ili čita u slobodno vreme, kada ide u kupovinu, teretanu, putuje i sl.
  4. osoba može lako prolaziti kroz program onoliko puta koliko joj je potrebno da razume instrukcije i primeni ih u praksi kako bi dobila željene rezultate
  5. primenjujući ove programe osoba može raditi na sebi svakodnevno
  6. programi su struktuirani tako da vode osobu korak po korak do želejnog cilja

Nedostaci korišćenja programa samopomoći

Pored prednosti postoje i neki nedostaci programa samopomoći. Najčešći problem je taj što ih ima jako mnogo i prosečna osoba ne zna kako da izabere adekvatan program i adekvatnog, kompetentnog autora. Iako u svetu postoje sjajni, fantastični programi samopomoći, činjenica je da su većina tih programa lošeg kvaliteta, jer ih prave osobe koje nisu psiholozi niti stručnjaci edukovani za rad sa ljudima.

Mnogi u tome vide priliku za biznis i sem želje da zarade, zapaljivih naslova i lakih rešenja, nemaju šta da ponude. Nisu svi programi takvi, ima zaista odličnih. Kvalitetni programi samopomoći su oni čiji autori imaju iskustva u radu sa ljudima, koji su za taj rad edukovani i koji poseduju profesionalna znanja i praktično iskustvo za rešavanje konkretnih psiholoških problema.

Druge mane programa samopomoći su:

  1. osoba pročita program samopomoći ali ne primenjuje naučeno u praksi – bez primene u praksi nijedan program samopomoći neće biti efikasan. Svako ko želi da pomogne sebi mora da naučeno primenjuje u praksi kako bi imao željene rezultate. Saveti i instrukcije sami po sebi nisu dovoljni. Nije dovoljno shvatiti već i primeniti.
  2. mnogi su skloni da lako odustanu nakon kratkog perioda – pored praktične primene istrajnost je drugi ključ uspeha. Svaka promena zahteva uvežbavanje i istrajnost u primeni. Neke osobe očekuju instant promene. Instant promene ne postoje, promene us uvek postepene, zato što promena podrazumeva učenje i uvežbavanje nečeg novog a učenje je proces.

Programi samopomoći na sajtu Vaš Psiholog

Praktično ceo naš sajt je koncipiran kao skup informacija koje pomažu ljudima da besplatno pomognu sami sebi. Mnogi to redovno čine i stalno dobijamo pisma podrške i pohvale kako smo nekome pomogli.

Pored tekstova mi sada imamo i online prodavnicu. U našoj online prodavnici možete naći sjajne programe samopomoći koji su do sada pomogli stotinama ljudi da reše ili ublaže svoje psihološke probleme.

Programi samopomoći čiji sam ja autor su:

  1. potpuno praktični
  2. napisani jednostavnim jezikom
  3. bez stručnih i teških izraza
  4. bez teoretisanja i ponavljanja sadržaja.
  5. Svaki program je napravljen u formi protokola koji vas vode korak po korak do rešenja problema.
  6. Većina programa su u audio formatu što znači da ih možete lako slušati na vašem mobilnom telefonu, tabletu ili računaru u slobnodno vreme, dok putujete na posao, idete u kupovinu i sl. Posetite našu prodavnicu i pronađite odgovarajući program za vas.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako da povratite vaše samopouzdanje?

Kako da povratite vaše samopouzdanje?

Složićete se da je samopouzdanje veoma važna tema? Velika većina ljudi širom sveta ima problem sa samopouzdanjem u većoj ili manjoj meri.

Zašto je samopouzdanje tako važno?

Zato što problem sa samopouzdanjem smanjuje osobi kvalitet života. Zar ne? Zato ću u ovom tekstu govoriti o tome kako da zaista izgradite pravo, realno i trajno samopouzdanje. Želim da odmah na početku napomenem da to što ćete ovde pročitati je potpuno različito od 99% saveta koje ste mogli pročitati u raznim knjigama samopomoći, knjigama iz takozvane popularne psihologije i sl. Ako ste spremni da čujete nešto drugačije, pročitajte ovaj tekst.

U čemu je razlika između pravog i lažnog samopouzdanja?

Kada pričamo o samopouzdanju, prvo što treba da znate jeste razlika između pravog (autentičnog, realnog) samopouzdanja i lažnog, kvazi samopouzdanja. Obratite pažnju, samopouzdanje je samo termin, reč u rečniku i svakodnevnom govoru. Šta se krije iza te reči? Treba razmisliti o tome a ne nužno slepo verovati i slediti ono što misli većina, ono što nameće kultura. Ako ste spremni na takav iskorak na pravom ste mestu.

Lažno, kvazi, samopouzdanje se bazira na mitu da vi kao osoba vredite onoliko koliko ste dobri, vredni, poželjni, usepšni, voljeni, dopadljivi drugima, onima za koje vi mislite da su vama važni, vredni ili bolji od vas. To je koncept sampouzdanja u koji veruje velika većina ljudi, implicitno (skriveno, neizrečeno) ili eksplicitno. Lažno samopouzdanje se bazira na ideji vrednovanja sebe u odnosu na druge. Za vrednovanje su potrebne dve stvari: poređenje sa drugima i kriterijum na osnovu kojeg se poredimo.

Kome ste vredni, dobri, dopadljivi a kome niste? U odnosu na koga ste uspešni a u odnosu na koga niste? Lažno samopouzdanje se bazira na poređenju sa drugima i usvojenim kriterijuma uspeha, lepote, ljubavi itd. Ti kriterijumi su pozajmljeni od drugih, od društva, kulture u kojoj živite.

Da li postoji neki objektivni kriterijum za to koliko vredite?

Naravno da ne. Vi niste roba pa da imate cenu. Vrednosti su arbitrarne. Ono što je za nekog vredno za nekog može biti bezvredno. Kakva god da ste osoba i kakve god kvalitete i mane da imate možete biti dopadljivi, dobri i vredni samo nekim ljudima, obično članovima vaše porodice i onim ljudima kojima ste iz nekog njihovog razloga bitni, njima slični ili imate sa njima neke zajedničke interese. Nije realno očekivati da ćete se dopasti svima i da ćete svima biti podjendako dragi, vredni, atraktivni. To je nerealno zar ne? Ukusi su različiti. Ni vama se ne dopadaju svi podjednako, zar ne? Ako se odlučite da bazirate svoj stav prema sebi (samopouzdanje) na principu dopadljivosti drugima, onda ćete sigurno imati problem sa samopouzdanjem. Ako implicitno procenjujete vlastitu vrednost (koliko sami sebe cenite i vrednujete) na osnovu toga šta drugi misle o vama, odnosno na osnovu toga koliko se njima dopadate, sigurno ćete biti u problemu. Šta drugi misle o vama nema veze sa tim kakvi ste vi. Zato je samopouzdanje bazirano na poređenju sa drugima lažno, kvazi samopouzdanje. Postoje mnogi ljudi koji su atraktivni, pametni, uspešni a imaju jako malo samopouzdanja, zavisni su od drugih, nesrećni, stalno moraju da se nekome dokazuju, ne vole sebe dovoljno. Postoje i suprotni primeri. To implicira da samopouzdanje nema veza sa vašim objektivnim karakteristikama već sa tim kako se vi sami odnosite prema sebi, da li imate pravo ili lažno samopouzdanje.

Šta čini pravo samopouzdanje?

Naspurot lažnom samopouzdanju koje je produkt kulture, postoji pravo, realno i autentično samopouzdanje koje se uopšte ne bazira na tome šta misle druge. Pravo samopouzdanje je vaša lična stvar. Ono je odraz vašeg i samo vašeg odnosa prema samom sebi. Onako kako se vi odnosite prema sebi tako ćete se osećati. Svako sasvim prirodno ima ovo pravo samopouzdanje samo ono je kod većine ljudi blokirano jer su usvojili štetan koncept poređenja sa drugima. Verovanje u lažno samopouzdanje blokira prirodnu sposobnost da imamo pravo, realno i trajno samopouzdanje. Za razliku od lažnog samopouzdanja, pravo samopouzdanje nije varijabilno, ne zavisi od drugih ljudi i okolonosti, ne bazira se na iluzijuma o vlastitoj inferiornosti / superiornosti niti osećanjima poput euforije / stida, straha.

Pravo samopouzdanje nije stvar osećanja već stava prema sebi. Osoba koja ima pravo smopouzdanje se ne oseća ni inferiorno ni superiorono, ni euforično ni depresivno. Osoba koja ima pravo samopouzdanje nema strah od javnog nastupa, mišljenja i kritike drugih, nema strah da će biti odbačena, ponižena i sl. Osoba koja ima pravo samopouzdanje se oseća spokojno i celovito. Nije u konfliktu sa sobom, ne teži nikoga da fascinira.

Šta treba da uradite da bi ste dozvolili sebi da imate realno, pravo, tajno sampouzdanje?

Treba nešto da promenite. Šta? Treba da se odreknete nekih loših navika i zamenite ih drugim, korisnim. Sada ću vam reći šta možete odmah da promenite, već danas.

Prva stvar koju treba odbaciti ako želite da imate pravo samopouzdanje je odbaciti koncept vrednovanja sebe. Vrednovanje se bazira na poređenju sa drugima. Odustati od vrednovanja znači odustati od poređenja sa drugima. Odustati od stalnog preispitivanja kakvi su drugi a kakav sam ja? Ko je sve bolji od mene i u čemu? Od koga sam ja bolji? Ako se poredite sa drugima u velikom ste problemu jer uvek će biti neko ko je bolji od vas u nečemu. Uvek postoji neko ko bolje izgleda, neko ko ima više novca, talenta, inteligencije, ko je zdraviji, jači i sl.

Ako se poredite sa onima koji su u nečemu bolji od vas osećaćete se inferiorno, manje vredno, nedovoljno dobro. Ako se poredite sa onima za koje vi smatrate da su u nečemu lošiji od vas i tu ste u problemu jer kada sretnete one koji su bolji, cela vaša krhka i veštačka superironost će se urušiti kao kula od karata. Zato odbacite svako poređenje. Zaboravite na to. Nemojte se porediti uopšte.

Zašto je dobro da odustanete od poređenja?

Ako prestanete da se poredite sa drugima:

1. uštedećete sebi puno energije i vremena
2. nećete se više osećati frustrirano, bespomoćno i inferiorno kada vidite da je neko bolji od vas u nečemu
3. počećete da više cenite sami sebi
4. više ćete se baviti sobom i rešavanjem vaših problema
5. stvorićete sebi važan preduslov da zavolite i prihvatite sebe bezuslovno

Zašto ne treba da poredite sebe sa drugima?

Zato što:

1. Drugi su drugi, razlikuju se od vas u svemu, u genitici, porodičnom i kulturnom nasleđu, životnim okolnostima koje su imali i imaju itd. To su nefer poređenja. Fer poređenja imamo samo kada su uslovi za svakog isti. Na primer na sportskom takmičenju svi imaju iste uslove pa ko pobedi svaka mu čast. U životu nije tako, svako ima različite uslove, različite startne pozicije. Na primer: nije isto roditi se u bogatoj ili u siromašnoj porodici, nije isto roditi se zdrav ili bolestan, nije isto roditi se u bogatoj i siromašnoj zemlji itd. Ljudi nemaju iste šanse u društvu i životu ali zato imaju iste šanse da vole i prihvate sebe i budu srećni sa onim što imaju. Imati i voleti nisu iste stvari.
2. Poređenje sa drugima implicira da vi treba da budete kao neko drugi. To je potpuna laž, vi ne treba da budete kao neko drugi. Vi treba da budete samo ono što već jeste i ono što Vi autentično možete da budete. Pustite druge, drugi su drugi, vi ste vi. Vi imate u sebi jedinstveni sklop talenata, sposobnosti, vrlina i ograničenja, mana, limita. Bićete ono što možete biti i ono što istinski i autentično osećate iznutra da želite biti.
Poređenje sa drugima vas odvraća od vaših ciljeva, namera i težnji. Možete stvarati sebi konfuziju u vidu samopreispitivanja, da li ovo što radim jer dobro, šta kažu drugi? Nije bitno šta kažu drugi, bitno je šta vi kažete. Drugi imaju svoje težnje, ciljeve i namere a vi imate svoje.
3. Poređenje sa drugima je izbegavanje lične odgovornosti za vlastiti život, postupke i odluke. Moje odluke su uvek moje, bez obzira da li sam se pre odlučivanja savetovao sa nekim ili nisam. Ako očekujete da drugi donose odluke umesto vas, u velikom ste problemu. Niko vam ne može pomoći i ugoditi koliko vi možete sami sebi. Niko vas ne poznaje kao vi sami sebe. Često vi ne umete da to verbalizujete precizno ali vi sebe zaista poznajete najbolje, čak bolje i od vaših roditelja, braće i sestara.

Druga stvar koje se treba odreći da biste imali pravo samopouzdanje jeste očekivanje da vas drugi prihvate i pokažu prema vama simpatije, razumevanje i naklonost. Zaista je komforno i prijatno kada vas neko hvali, razume, pomaže, voli i prihvata. To je sjajno. Ali koliko često se to zaista dešava u realnom životu van vašeg porodičnog gnezda? Koliko je realno da to očekujete od vaših prijatelja, poznanika, kolega i sl. I oni to negde očekuju od vas. Ali s druge strane i oni su kao i vi preokupirani svojim problemima, brigama, sobom, negativnim emocijama sa kojima ne znaju šta da rade. Oni, kao i vi vide svet kroz prizmu vlastitih uverenja, briga i želja. Što osoba ima više svojih problema (naročito onih koje ne ume da reši) to osoba ima manje kapaciteta da se bavi drugima, da njima pomaže i njih razume. Takođe treba istaći da nisu svi ljudi podjednako empatični. Neki ljudi su sebični i nemaju kapacitete da se empatišu sa drugima.

Ali kakve to veze ima sa vama, tačnije sa vašim odnosnom prema sebi? Ne bi trebalo da ima. To kako se vi odnosite prema sebi ne bi trebalo da ima veze sa drugim ljudima jer to vaša unutrašnja, intimna stvar. Prestanite da očekujete, zahtevate i nadate se da drugi treba da vam pomognu, da vas razumeju, uteše i vole i preporodićete se. Doživećete ogromno olakšanje. Zbacićete stenu sa vaših leđa koju ste nosi jako dugo. Ako vam neko ponudi simpatiju, pomoć ili razumevanje, to je ok, prihvatite ali nemojte vi to tražiti, nemojte vi to zahtevati jer vam to nije potrebno.

Podrška, ljubav, razumevanje prija ali vam nije neophodna i na kraju krajeva ne pomaže jer uvek vlastite probleme morate rešiti sami. Kada prestanete da očekujete da se dopadnete drugima, vi ste slobodni, nezavisni i autentični. Nikoga ništa ne molite, niste više emocionalni prosjak. Zar to nije pravo samopouzdanje? Kako sama reč kaže samo – pouzdanje, koliko se vi uzdate sami u sebe, a ne koliko se vi uzdate u druge.

Ne očekujte od drugih da misle na isti način kao i vi, da dele iste vrednosti, stavove i uverenja. To je toksično za vaše samopouzdanje i nadovezuje se na iracionalnu želju da morate da dobijete prihvatanje i razumevanje od strane drugih. Vi imate prava da mislite i verujete u šta hoćete i ne tražite sledbenike. Ako u nešto zaista verujete nije vam potrebna potvrda sa strane. Ako u nešto sumnjate onda tražite potvrdu od drugih, zar ne? Najbolji način da naučite da verujete u sebe jeste da ne tražite potvrdu od drugih. Umesto toga, život će vam uvek, pre ili kasnije dati potvrdu za vaša verovanja ili će ih opovrgnuti. Ne možete i ne morate uvek biti u pravu, jer to nije realno. Nemate dovoljno životnog iskustva. Koliko god da ste pametni i šta god da ste prošli u životu, nemate dovoljno iskustva. Život je uvek mnogo kompleksniji, raznovrsniji, fleksibilniji nego sva vaša pamet, uverenja i svo vaše iskustvo. Život uvek može da vas iznenadi, čak iako ste mnogo toga prošli. Zato ne morate biti mudriji od života. Budite samo spremni na učenje i promene, budite fleksibilni i spremni da se menjate.

Još gora stvar od toga da očekujete potvrdu vaših stavova od drugih jeste da vi njih ubeđujete u vaše stavove. To je vrhunac rigidnosti i očajničke potrebe da održite lažno i veoma fragilno samopouzdanje. Ne traba vam to. Ako nastojite da druge ubedite u vaše stavove potrošićete mnogo energije i ništa nećete postići. Okrenite se sebi i rešavajte svoje probleme. Pitajte sebe iskreno zašto ja moram da druge ubeđujem u ono što ja mislim? Da li ja zaista verujem u to što mislim ili samo tražim potvrdu u nešto u šta nisam ni sam siguran?

Ako želite jako, zdravo, stabilno i trajno, pravo i realno samopouzdanje:

1. odmah od sada i zauvek prestanite da se poredite sa drugima u bilo kom pogledu, umesto toga možete se porediti sa sobom, sa vašim prethodnim iskustvom
2. prestanite da vrednujete sebe na osnovu uspeha i neuspeha, uspesi i neuspesi su u vezi sa vašim ciljevima a ne vama kao osobom
3. odustanite od očekivanja i zahteva da vas drugi prihvate, vole, razumeju i podrže i olakšaćete sebi život i komunkaciju sa drugima
menjate sebe, učite iz iskustva i nemojte forsirati druge da misle isto što i vi
4. sledite samo vaš put, put koji ste sami odabrali jer svaki drugi put koji su vam drugi odabrali je stranputica, nije onaj pravi. Čak i kada zalutate to ste sami učinili. Iz toga možete naučiti nešto i vratiti se na vaš pravi put.
5. dozvolite da verujete sebi tako što ćete raditi i odlučivati ono što vi mislite da treba a ne šta drugi misle. Druge možete saslušati i dobiti korisne informacije ali odluka je uvek vaša. Prezumite odgovornost za vaš život.

Počnite da primenjujete ove savete u praksi, u vašem realnom životu, u svakodenvnim situacijama. Zapamtite, bez primene nema uspeha. Dobri saveti ne vrede ništa ako se ne primene u životu. Ako vam se desi da se ponekad vratite na staro, počnete ponovo i automatski da se poredite sa drugima, očekujete njihovu pažnju i prihvatanje i sl., ne brinite samo se podsetite na ovo što ste naučili i počnite iz početka. Svako učenje je proces uvežbavanja i primene i potrebno je vreme da se proces automatizuje i na kraju postane automatska radnja, navika. Zato vežbajte.

Šta još možete učini da povećate vaše samopouzdanje i učinite ga trajnim?

Možete naučiti kako da volite sebe bezuslovno. Šta to znači? To znači da odbacite sva iracionalna uverenja koja vas sprečavaju da volite sebe onakvim kakvi zaista jeste, volite i prihvatate sebe sa svim svojim vrlinama i manama koje ne možete prevazići. Ako vam to zvuči privlačno, pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

kontakt: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

Globalno (samo) vrednovanje

Globalno (samo) vrednovanje

Globalno vrednovanje predstavlja sklonost da vrednujemo sebe ili druge osobe kao celinu, samo na osnovu jedne (ili nekoliko) osobina ili ponašanja koje procenujemo kao pozitivne ili negativne. Sklonost globalnom samovrednovanju predstavlja sastavni deo problema niskog samopoštovanja, samopouzdanja i negativne slike o sebi.

Ljudska bića su biološki predisponirana da stalno nešto procenjuju i vrednuju. Mi neprestano vrednujemo senzacije i događaje iz naše okoline, vrednujemo postupke drugih ljudi, sopstvene postupke osećanja, misli itd.  Vrednovanje podrazumeva pridavanje predznaka, valence predmetu koji vrednujemo. To znači da događaje, senzacije, postupke i sl., možemo vrednovati kao manje ili više pozitivne ili negativne. Svako vrednovanje ima uporište u subjektivnom, izrazito ličnom stavu prema onome što vrednujemo. Vrednovanje, označavanje, kategorisanje nečega kao pozitivnog ili negativnog služi nam da iscrtamo soptvenu mapu sveta u kojem živimo kako bi mogli da se u njemu bolje snalazimo, pribavimo što više zadovoljstava a izbegnemo što više neprijatnosti. U tom smislu vrednovanje je koristan, adaptibilan proces.

Međutim, vrednovanje može u određenim okolonostima postati nepoželjno, štetno i samoporažavajuće ponašanje. To je slučaj kada počnemo da globalno vrednujemo sebe i druge, na način koji to činimo sa drugim objektima. Objekte vrednujemo tako što izdvojimo jednu ili nekoliko karakteristika koje potom procenjujemo kao pozitivne ili negativne. Kada taj princip primenimo na vrednovanje sopstvene ličnosti dolazimo do globalnog samovrednovanja. Negativne posledice globalnog samovrednovanja najjasnije uočavamo kada posmatramo osobe koje su sklone da na osnovu neke svoje osobine koje smatraju negativnom (manje poželjnom) procenjuju sebe kao negativne osobe. Isti slučaj je i kada sebi zalepimo etiketu loše osobe zato što smo učinili nešto što procenjujemo kao loše. Primeri globalnog samovrednovanja: To što sam loše postupio znači da sam loš čovek. To što imam veliki nos znači da sam neatraktivna. To što sam nizak znači da nisam pravi muškarac.

Kao što možemo zaključiti, globalno vrednovanje sebe ili drugih predstavlja grešku u mišljenju. Reč je o grešci preterane generalizacije. Primer: Ako sam pogrešno postupio, znači da ću tako uvek postupati i u budućnosti što me čini grešnikom, grešnom osobom. Ovakav način mišljenja ne samo da je logički neosnovan već je i veoma štetan po samopoštovanje. Ako imate sklonost da sebe samoobezvređujete i smatrate sebe lošom, manje vrednom ili neadekvatnom osobom zato što ste učinili nešto loše, zato što ste pogrešili u nečemu ili zaista posedujete neku manje poželjnu osobinu, onda ste u klopci. Na taj način učinićete sebe depresivnim ili anksioznim.

Ako ste skloni da druge ljude globalno procenjujete kao dobre ili loše takođe imate problem. Zašto Vam to može stvarati probleme? U slučaju kada se ljudi ne budu ponašali na način koji Vi smatrate poželjnim može se desiti da postanete besni na njih. Ako razmišljate na ovaj način vi zapravo imate veoma uprošćenu (samim tim i nerealističnu), crno-belu sliku sveta, sebe i ljudi koji vas okružuju. Ako smatrate da je neko loš čovek zato što je postupio jednom ili više puta loše prema vama ili nekom drugom, umesto da budete samo ljuti, razočarani ili frustrirani tim postupcima vi ćete biti besni ili ćete čak mrzeti tu osobu. Ako na taj način posmatrate druge ljude, nećete biti u stanju da ih razumete i imaćete problema u komunikaciji, što vas udaljava od rešavanja problema u socijalnim odnosima.

Kako da se izbavite iz ovog problema?

Preispitajte sebe i otkrijte da li i kada imate sklonost da globalno vrednujete sebe ili druge ljude. Naročito obratite pažnju na negativno samovrednovanje i obezvređivanje drugih. Sada se setite nekoliko tipičnih situacija u kojima to činite. Pokušajte da shvatite zašto to činite, koji su vaši motivi zbog kojih obezvređujete sebe ili druge? Kako vam to koristi? Da li je vaš način razmišljanja logičan i realističan?

Ako naučite da vredujete isključivo svoje ili tuđe postupke a ne sebe i druge kao celovite ličnosti, imaćete mnoštovo dobiti. Prvo, oslobodićete se niza nezdravih osećanja u koja uvodite sebe putem globalnog vrednovanja, a to su obično osećanja krivice, besa, depresije i ego anksioznosti (anksioznosti povodom sopstvene vrednosti). Drugo, imaćete značajno realističniju i fleksibilniju sliku o sebi i drugima što vam otvara prostor da svoja nepoželjna ponašanja promenite, ostvarite konstruktivnu komunikaciju sa drugima i prevaziđete konflikte.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com