Kako da sami sebe motivišete i ostvarite ciljeve koje ste odabrali

Kako da sami sebe motivišete i ostvarite ciljeve koje ste odabrali

Neki ljudi i kada tačno znaju šta žele nisu u stanju da motivišu sami sebe kako bi započeli aktivnosti neophodne za dostizanje ciljeva koje su sebi postavili. Neki su u stanju da započnu, ali nisu dovoljno istrajni i brzo gube motivaciju, što zbog težine zadatka, što zbog dejstva nekih specifičnih distraktora.

Zašto neki ljudi imaju problema da se sami motivišu ili istraju u nekoj aktivnosti?

Osnovni razlog je što koriste pogrešne strategije samomotivacije.

Tipične pogrešne strategije u motivisanju sebe su:

Prinuda, zahtev prema sebi, moranje – samoprimoravanje je jedna od najlošijih strategija samomotivacije jer kod ljudi stvara snažan otpor. Samim tim što mislimo da nešto moramo da uradimo ili mislimo da od nečega moramo da odustanemo stvara otpor u nama jer na taj način mi zapravao radimo nešto mimo svoje volje. Primoravanje i moranje je nasilje prema sebi. Ovakva strategija samomotivisanja neodrživa je na duže staze jer podrazumeva unutrašnji konflikt (borbu sa samim/samom sobom) i snagu volje koja ima svoj vek trajanja.

Strah od posledica – samozastrašivanje negativnim posledicama od neke akcije ili nepreduzimanja neke akcije takođe nije dobra strategija samomotivacije. Strah po pravilu motiviše osobu na izbegavajuće ponašanje i stoga nije dobar pokretač neke aktivnosti. Strah je sam po sebi neprijatan i zbog toga osoba nastoji da izbegne svaku aktivnost koja je asocirana sa strahom. Samozastraživanje može prerasti u hroničnu anksioznosti i na taj način se stvara novi dodatni problem i pojačava se izbegavajuće ponašanje.

Priroda same aktivnosti – neki ljudi očekuju da priroda neke aktivnosti može biti dobar motivator. Neki razmišljaju: Kada krenem da radim to i to biće mi zanimljivo i to će me motivisati. To može biti slučaj ponekad, ali u mnogim situacijama nažalost nije. Često je slučaj da aktivnosti koje obavljamo nisu prijatne same po sebi ili nam čak ne prijaju uopšte. Dobar primer je učenje za ispit. Neko gradivo nam može biti zanimljivo, ali sam proces učenja i ponavljanja ne mora i često nije zanimljiv.

Čekanje odgovarajućeg raspoloženje i elana – kada bi ljudi obavljali svoje zadatke samo onda kada su dobro rasploženi ili kada iz nekog posebnog razloga imaju elana, onda nikada ne bi bili u stanju da obave sve što su naumili i što je neophodno za dostizanje nekog cilja. Raspoloženje i elan su promenljiva stanja i mogu trajati kratko. Takođe treba istaći da raspoloženje zavisi i od ponašanja, od onoga što činimo u datom momentu. Promenom ponašanja možemo promeniti raspoloženje. Na primer: ako vam je dosadno i upustite se u neku aktivnost koja okupira vašu pažnju dosada će prestati.

Čekanje da vas drugi motivišu – drugi mogu da vas podrže, razumeju i poguraju, ali svakako ne mogu da vas motivišu ako vi to sami ne želite. Čak i kada imate podršku drugih, vi zapravo motivišete sami sebe i radite ono što ste sami odabrali. To znači da iako je prijatna, podrška od strane drugih ljudi nije neophodna da bi smo bili motivisani za obavljanje neke aktivnosti ili zadatka. Drugi ljudi i njihovo ponašanje prema nama su najčešće faktori na koje često ne možemo da utičemo, stoga je mnogo korisnije da se oslonimo na sebe, sami sebe motivišemo jer nad sobom možemo imati znatno veći uticaj.

Kako motivisati sebe i kako održati motivaciju dok nešto radimo?

Izneću nekoliko strategija koje vam mogu pomoći u tome:

Radite nešto zato što to želite, a ne zato što mislite da to morate – kada nešto radite ili planirate da uradite, podsetite sebe da je to vaš slobodni zbor, vaša odluka a ne prinuda, da ste samostalno i svesno odabrali neki cilj i radite na njemu zato što to želite, a ne zato što morate. Ako radite nešto iz želje onda radite za sebe, a ne protiv sebe. Na primer: ako ste odlučili da prestanete da pušite, učinite to zato što to želite, a ne zato što morate, jer zaista ne morate. Ako ostavljate pušenje zato što želite, to vam neće predstavljati toliki napor jer se ne suprotstavljate sebi. Dakle, želja, sloboda izbora i odluka predstavljaju najbolje preduslove za samomotivisanje.

Mislite o poželjnosti cilja, zadovoljstvu koje ćete imati kada ostvarite željeni cilj – zadovoljstvo i dobit koju imate od ostvarenja nekog cilja predstavljaju nagradu a nagrada je najbolji motivator, pokretač ponašanja. Zamišljate kako ćete se dobro osećati kada ostvarite ono što želite (kako ćete biti srećni, ponosni, spokojni i sl.). Kada god padnete u iskušenje da odustanete ili posustanete zbog teškoća ili potencijalnih distraktora podsetite sebe na nagradu koju ćete dobiti kad ostvarite željeni cilj. Dakle, odustanite od kratkoročnog zadovoljstva zarad dugoročnog zadovoljstva koje ćete imati kada ostvarite vaš cilj. Kratkoročna zadovoljstva su po pravilu manjeg intenziteta. Na primer: ako želite da ostavite pušenje mislite o tome koje ćete sve dobiti imati od toga, kako ćete se osećati bolje, imati više snage, više samopouzdanja jer ste rešili jedan problem u svom životu i sl. Sve su to jača zadovoljstva od trenutnog i kratkoročnog uživanja u cigareti. To će vas motivisati da odolite trenutnom izazovu, trenutnom impulsu zarad višeg cilja.

Napravite dobar i realističan plan i odredite vremenski rok za njegovo ostvarenje – dobar plan predstavlja pola obavljenog posla. Kada imate dobar i realističan plan vi znate šta radite, kuda se krećete i gde ste u svakom momentu, što vas dodatno motiviše i uliva vam osećaj sigurnosti. Plan možete napraviti tako da uključuje više etapa. Nakon svake ostvarene etape nagradite sebe nečim što vam pričinjava zadovoljstvo i onda pređite na ostvarenje naredne etape. Na primer: ako ostavljate pušenje, nagradite sebe za svaki mesec bez cigareta, neka to bude neka sitna, simbolična nagrada. Svakog meseca podesetite sebe na uspeh koji ste ostvarili do sada. Uspeh je sam po sebi najbolji motivator.

Kada radite fokusirajte se na ono što radite sada i ovde – to će vam pomoći da date sve od sebe u sadašnjem trenutnku i da ne razmišljate mnogo o budućim ishodima koji su uglavnom nepredvidivi. Razmišljajte samo o onome što radite sada i sledećem najbližem koraku koji sledi na putu ostvarenja cilja koji ste odabrali.

Oslonite se uglavnom na sebe i sopstvene resurse – drugi ljudi vam nikada ne mogu pomoći onoliko koliko vi možete sami sebi. Ako vam se drugi nude da pomognu, dobrodošli su, ali se uvek oslonite najviše na svoje snage i sposobnosti. Ako nešto sami postignete imaćete na kraju veću satisfakciju i jači osećaj da imate kontrolu nad sobom i situacijama. To će dodatno ojačati vaše samopouzdanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

 

Kako da na pametan način definišete svoje ciljeve

Kako da na pametan način definišete svoje ciljeve

Ciljevi se odnose na ono što želimo da postignemo, na želje koje želimo da zadovoljimo. Svako od nas želi da uživa i da mu želje budu ispunjene. Često u govoru ljudi čujemo: Osećam se ispunjeno (ili Ne osećam se ispunjeno). Osećati se ispunjeno znači otvariti, ispuniti svoje želje. Nažalost mnogi ljudi ne znaju šta žele zbog toga što nemaju jasno definisane ciljeve.

Ako nemamo ciljeve ne možemo ništa postići. Ako ne znamo šta želimo kako ćemo nešto ostvariti? Kako ćemo znati da smo nešto ostvarili, da smo postigli neki uspeh, ako ne znamo šta smo želeli? Svako od nas ima puno želja koje želi da ostvari. Ali dosta ljudi ne zna kako da te želje pretoči u ciljeve, kako da ih definiše na način koji vodi njihovom ostvarenju. Ko nema ciljeve ne zna gde putuje, gde ga/je život nosi. Ako ne znamo gde putujemo ne znamo ni gde ćemo stići.

Međutim, treba reći i sledeće, ciljevi i želje ne čine smisao života sam po sebi. Smisao je mnogo više od nekog cilja. Ali ciljevi su naši putokazi, sredstva kojima ispunjavamo i mapiramo naš život, nešto što nas motiviše dok se borimo da ih ostvarimo i nešto što nas ispunjava kad ih dosegnemo. U tom smislu ciljevi nam trebaju. Ali koje ćemo ciljeve odabrati sasvim je proizvoljna i lična stvar. Cilj nije bitan sam po sebi, jer ciljevi se menjaju. Ono što sam želeo pre pet godina ne znači da želim i sad. Neke ciljeve ne možemo nikada postići, ali ni to nije problem, jer ih možemo zameniti nekim drugim, dostižnim i podjednako atraktivnim ciljevima. Važno je imati ciljeve i boriti se za njihovo ostvarenje.

Da bi smo ostvarili želje koje imamo moramo ih pretočiti u ciljeve, ciljeve u planove i strategije i zatim primeniti te strategije u realnim situacija, znači krenuti ka ostvarenju cilja. U ovom tekstu navešću neke karakteristike koje treba da ima svaki cilj koji formulišete da bi ste mogli da ga valjano definišete a zatim i ostvarite.

Karakteristike ciljeva

Specifičnost – svaki cilj koji nastojite da definišete treba da bude specifičan, konkretan i precizan. Na primer, cilj: Želim da uspem u životu je primer loše formulisanog cilja. Takav cilj je u potpunosti neostvariv. Zašto? Ovako definisan cilj je nejasan, maglovit, neprecizan i previše apstraktan. Šta to uopšte znači uspeti u životu? Šta je to što želim da postignem da bih se osećao uspešno u životu? Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovore. Dakle, ciljeve treba definisati na specifičan, konkretan način: Želim da završim četvrtu godinu fakulteta, Želim da prestanem da pušim, Želim da se zaposlim u kompaniji XY itd. Kada ovako definišete ciljeve onda je sasvim jasno šta je to što zaista želite da postignete.

Merljivost rezultata – se odnosi na to kako ćete znati da je vaš cilj ostvaren. Ovaj drugi princip je povezan sa prvim. Što preciznije i konretnije definišete vaš cilj lakše ćete znati kada je vaš cilj postignut. Nekima će ovo možda zvučati u potpunosti zdravorazumski i očigledno ali neki ljudi zaista imaju teškoće da definišu svoje ciljeve na precizan i merljiv način. Merljivost je veoma bitna karakteristika vašeg cilja jer ona govori o tome da li ste ili u kom stepenu ste ostvarili cilj koji ste želeli.

Satisfakcija – kakvu ćete satisfakciju imati od postizanja odabranog cilja. Zamislite sada da ste već ostvarili željeni cilj. Vizualizujte to u vašem umu. Napravite o tome u vašoj glavi mentalni film. Zamislite kako se osećate kada ste ostvarili taj cilj. Koje je to prijatno osećanje koje osećate sada kada ste ostvarili vaš cilj (radost, ponos, ljubav itd)? Kakvo je vaše ponašanje kada ste ostvarili vaš cilj? Da li se nešto promenilo u vašem ponašanju? Da li se nešto promenilo u vašem doživljavanju sebe i/ili drugih? Kako se drugi ljudi odnose prema vama? Zamislite sve te prijatne konsekvence koje donosi ostvarenje vašeg cilja. Tokom rada na ostvarenju vašeg cilja fokusirajte se na satisfakciju koju ćete imati kada ostvarite vaš cilj. To će učini da se samomotivišete, ohrabrite i mislite pozitivno. To će biti vaše gorivo, pogonska snaga koja vam je potrebna na putu ostvarenja vašeg cilja.

Realističnost – od presudne važnosti je da ste u stanju da ostvarite cilj koji ste zacrtali. Veoma je važno da je cilj takav da za njegovo ostvarenje imate dovoljno sposobnosti, specifičnih veština i drugih neophodnih resursa (u zavisnosti od prirode cilja). Napravite racionalnu analizu i utvrdite da li raspoložate svime što vam je potrebno za ostvarenje vašeg cilja. Ako su vam potrebni neki resursi koje nemate a možete ih pribaviti bacite se na njihovo pronalaženje. Ako je vaš cilj nerealističan zamenite ga nekim više realističnim ciljem iz istog ili sličnog životnog domena. U tom slučaju vratite se na vašu želju. Jedna te ista želja se može zadovoljiti na više različitih načina. Tragajte za realističnim i izvodljivim načinima na koje možete zadovoljiti vašu želju.

Vreme – okvirno definišite kada počinjete sa realizacijom vašeg cilja, koliko dugo smatrate da ćete provesti vremena na njegovom ostvarenju i kada otprilike smatrate da ćete ispuniti ono što ste zacrtali. Vremenski okvir je veoma važan jer utiče na vaše planove i dodatno vas motiviše na putu ka ostvarenju vašeg cilja.

Sada kada ste vaš cilj definisali na opisan način, usresredite se na planiranje. Planiranje je određivanje strategija, način i sredstava koja su vam potrebna da bi ste ostvarili cilj koji ste definisali. Definišite sve prepreke koje vam stoje na putu ostvarenja vašeg cilja i pronađite načine kako da ih prevaziđete. Ako su prepreke nepremostive menjate cilj. Ako menjate cilj još uvek ne znači da morate menjati i želju koju želite da zadovoljite. Kao što znamo, jedna želja se može zadovoljiti na različite načine. Zbog toga ako menjate cilj ne morate da se demotivišete.

I na kraju treba reći, budite uporni, istrajni, sistematični, dosledni ali i fleksibilni kada zatreba. Ako dođete u iskušenje da odustanete prisetite se kakvu ćete satisfakciju imati ako ostvarite vaš cilj i to će vam vratiti energiju i neophodni optimizam. Realni optimizam je ključ uspeha. Ako ćete biti pesimistični još na početku, još pre nego što ste izašli na scenu, manjete cilj ili preispitajte vaše stavove. Ko unapred “zna“ da će izgubiti ne treba ni da učestvuje u igri.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog