Ciljevi se odnose na ono što želimo da postignemo, na želje koje želimo da zadovoljimo. Svako od nas želi da uživa i da mu želje budu ispunjene. Često u govoru ljudi čujemo: Osećam se ispunjeno (ili Ne osećam se ispunjeno). Osećati se ispunjeno znači otvariti, ispuniti svoje želje. Nažalost mnogi ljudi ne znaju šta žele zbog toga što nemaju jasno definisane ciljeve.

Ako nemamo ciljeve ne možemo ništa postići. Ako ne znamo šta želimo kako ćemo nešto ostvariti? Kako ćemo znati da smo nešto ostvarili, da smo postigli neki uspeh, ako ne znamo šta smo želeli? Svako od nas ima puno želja koje želi da ostvari. Ali dosta ljudi ne zna kako da te želje pretoči u ciljeve, kako da ih definiše na način koji vodi njihovom ostvarenju. Ko nema ciljeve ne zna gde putuje, gde ga/je život nosi. Ako ne znamo gde putujemo ne znamo ni gde ćemo stići.

Međutim, treba reći i sledeće, ciljevi i želje ne čine smisao života sam po sebi. Smisao je mnogo više od nekog cilja. Ali ciljevi su naši putokazi, sredstva kojima ispunjavamo i mapiramo naš život, nešto što nas motiviše dok se borimo da ih ostvarimo i nešto što nas ispunjava kad ih dosegnemo. U tom smislu ciljevi nam trebaju. Ali koje ćemo ciljeve odabrati sasvim je proizvoljna i lična stvar. Cilj nije bitan sam po sebi, jer ciljevi se menjaju. Ono što sam želeo pre pet godina ne znači da želim i sad. Neke ciljeve ne možemo nikada postići, ali ni to nije problem, jer ih možemo zameniti nekim drugim, dostižnim i podjednako atraktivnim ciljevima. Važno je imati ciljeve i boriti se za njihovo ostvarenje.

Da bi smo ostvarili želje koje imamo moramo ih pretočiti u ciljeve, ciljeve u planove i strategije i zatim primeniti te strategije u realnim situacija, znači krenuti ka ostvarenju cilja. U ovom tekstu navešću neke karakteristike koje treba da ima svaki cilj koji formulišete da bi ste mogli da ga valjano definišete a zatim i ostvarite.

Karakteristike ciljeva

Specifičnost – svaki cilj koji nastojite da definišete treba da bude specifičan, konkretan i precizan. Na primer, cilj: Želim da uspem u životu je primer loše formulisanog cilja. Takav cilj je u potpunosti neostvariv. Zašto? Ovako definisan cilj je nejasan, maglovit, neprecizan i previše apstraktan. Šta to uopšte znači uspeti u životu? Šta je to što želim da postignem da bih se osećao uspešno u životu? Sve su to pitanja koja zahtevaju odgovore. Dakle, ciljeve treba definisati na specifičan, konkretan način: Želim da završim četvrtu godinu fakulteta, Želim da prestanem da pušim, Želim da se zaposlim u kompaniji XY itd. Kada ovako definišete ciljeve onda je sasvim jasno šta je to što zaista želite da postignete.

Merljivost rezultata – se odnosi na to kako ćete znati da je vaš cilj ostvaren. Ovaj drugi princip je povezan sa prvim. Što preciznije i konretnije definišete vaš cilj lakše ćete znati kada je vaš cilj postignut. Nekima će ovo možda zvučati u potpunosti zdravorazumski i očigledno ali neki ljudi zaista imaju teškoće da definišu svoje ciljeve na precizan i merljiv način. Merljivost je veoma bitna karakteristika vašeg cilja jer ona govori o tome da li ste ili u kom stepenu ste ostvarili cilj koji ste želeli.

Satisfakcija – kakvu ćete satisfakciju imati od postizanja odabranog cilja. Zamislite sada da ste već ostvarili željeni cilj. Vizualizujte to u vašem umu. Napravite o tome u vašoj glavi mentalni film. Zamislite kako se osećate kada ste ostvarili taj cilj. Koje je to prijatno osećanje koje osećate sada kada ste ostvarili vaš cilj (radost, ponos, ljubav itd)? Kakvo je vaše ponašanje kada ste ostvarili vaš cilj? Da li se nešto promenilo u vašem ponašanju? Da li se nešto promenilo u vašem doživljavanju sebe i/ili drugih? Kako se drugi ljudi odnose prema vama? Zamislite sve te prijatne konsekvence koje donosi ostvarenje vašeg cilja. Tokom rada na ostvarenju vašeg cilja fokusirajte se na satisfakciju koju ćete imati kada ostvarite vaš cilj. To će učini da se samomotivišete, ohrabrite i mislite pozitivno. To će biti vaše gorivo, pogonska snaga koja vam je potrebna na putu ostvarenja vašeg cilja.

Realističnost – od presudne važnosti je da ste u stanju da ostvarite cilj koji ste zacrtali. Veoma je važno da je cilj takav da za njegovo ostvarenje imate dovoljno sposobnosti, specifičnih veština i drugih neophodnih resursa (u zavisnosti od prirode cilja). Napravite racionalnu analizu i utvrdite da li raspoložate svime što vam je potrebno za ostvarenje vašeg cilja. Ako su vam potrebni neki resursi koje nemate a možete ih pribaviti bacite se na njihovo pronalaženje. Ako je vaš cilj nerealističan zamenite ga nekim više realističnim ciljem iz istog ili sličnog životnog domena. U tom slučaju vratite se na vašu želju. Jedna te ista želja se može zadovoljiti na više različitih načina. Tragajte za realističnim i izvodljivim načinima na koje možete zadovoljiti vašu želju.

Vreme – okvirno definišite kada počinjete sa realizacijom vašeg cilja, koliko dugo smatrate da ćete provesti vremena na njegovom ostvarenju i kada otprilike smatrate da ćete ispuniti ono što ste zacrtali. Vremenski okvir je veoma važan jer utiče na vaše planove i dodatno vas motiviše na putu ka ostvarenju vašeg cilja.

Sada kada ste vaš cilj definisali na opisan način, usresredite se na planiranje. Planiranje je određivanje strategija, način i sredstava koja su vam potrebna da bi ste ostvarili cilj koji ste definisali. Definišite sve prepreke koje vam stoje na putu ostvarenja vašeg cilja i pronađite načine kako da ih prevaziđete. Ako su prepreke nepremostive menjate cilj. Ako menjate cilj još uvek ne znači da morate menjati i želju koju želite da zadovoljite. Kao što znamo, jedna želja se može zadovoljiti na različite načine. Zbog toga ako menjate cilj ne morate da se demotivišete.

I na kraju treba reći, budite uporni, istrajni, sistematični, dosledni ali i fleksibilni kada zatreba. Ako dođete u iskušenje da odustanete prisetite se kakvu ćete satisfakciju imati ako ostvarite vaš cilj i to će vam vratiti energiju i neophodni optimizam. Realni optimizam je ključ uspeha. Ako ćete biti pesimistični još na početku, još pre nego što ste izašli na scenu, manjete cilj ili preispitajte vaše stavove. Ko unapred “zna“ da će izgubiti ne treba ni da učestvuje u igri.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog