Šta napad panike želi da vam poruči

Šta napad panike želi da vam poruči

Ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova ili celog tela, trnjenje udova, mučnina, blaga vrtoglavica, osećaj gušenja sve to vam se dogodi u jednom trenutku, sasvim neočekivano i to onda kada ste možda najmirniji i kada ste konačno mislili da su svi problemi iza vas.  Kroz glavu vam prolaze raznorazne  strašne misli „Šta mi se dešava?, Da li ću dobiti srčani udar?, Da li ću se ugušiti?, Da li ću dobiti „nervni slom“?, Da li gubim kontrolu i ludim?“… Ovo, za vas dramatično stanje, je bezopasni napad panike.

Više o tome zašto je napad panike bezopasan pročitajte ovde.

Vaša pogrešna interpretacija simptoma prvog napada panike, pokrenuće niz novih paničnih napada i tako dolazi do razvoja paničnog poremećaja. Dakle, vi svojim strhaom od mogućeg javljanja tog „stršnog“ iskustva stvarate simptome koje mogu da vas prate danima, mesecima, godinama, čak i više decenija. Ono što većina ljudi radi, a što je pogrešno,  jeste da se bori sa simptomima, želi da ih kontroliše, da spreči njihovo javljanje. Tako simptomi postaju sastvani deo njihovoh života, preokupacija, najveći teret. Ali taj teret sami održavaju svojim pogrešnim uverenjima da simptomi mogu da im naude, ugroze zdravlje i život.  Tako ostaju zaglavljeni u strahu od simptoma i ne vide ništa više sem poremećaja koji ne mogu da kontrolišu i koji ih čini bespomoćnim.

Više o tome kako da prevladate napad panike na licu mesta pročitajte ovde.

Ipak, napad panike nije ništa drugo do posledica stresova koje trpi vaš organizam i koje na taj način želi da isprazni, nije ništa drugo do opemena, alarm organizma da nešto ne radite kako treba, da je vreme da stanete i razmislite malo o sebi, svojim obrascima ponašanja, svojim strahovima, unutrašnjim konfliktima koji vašem organizmu stvaraju napetost.

Ovo su glavne poruke napada panike:

  1. Tvom organizmu je potreban odmor, nauči da se opustiš!Kada se odmaraš bitno je da budeš potpuno svestan tog trenutka, isljuči negatvne misli i brige, fokusiraj se na ono što ti pričinjava zadovoljstvo.
  2. Nemoj potiskivati bilo kakvu negativnu emociju−tugu, bes, povređenost, strah, jer i ako su ta osećanja jako neprijatna pre će proći ako se sa njima suočiš!
  3. Izrazi slobodno svoja osećanja, želje i uverenja, verbalizuj drugima ono što ti zaista jesi jer ti imaš puno pravo na to!
  4. Ne boj se promene, ako osećaš i procenjujes da je ona dobra za tebe idi ka njoj! Ne traži izgovore u negativnim iskustvima iz prošlosti ili negativnim predviđanjima u budućnosti.
  5. Preuzmi odgovornost za sve što želiš, osećaš i jesi! Slušaj sebe, slušaj šta ti poručuje tvoj organizam jer ćeš jedino tako doći do pravih odgovora.

Suočavanje sa napadima panike koji se dešavaju svakodnevno ili s vremena na vreme je neprijatno iskustvo ali što pre shvatite da će ta neprijatnost proći ukoliko joj se ne opirete i ukoliko razumete koja je njena svrha, pre ćete doći do oslobađanja od svih simptoma i do upoznavanja sa onim što vi zaista jeste.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Kako premenstrualni sindrom (PMS) može uticati na povišenu anksioznost

Kako premenstrualni sindrom (PMS) može uticati na povišenu anksioznost

Povišena anksioznost se može javiti kod svakog čoveka i ona može biti aktivirana u određenim životnim sitacijama. U ovom tekstu će biti reči o povišenoj anksioznosti koja se javlja kao simptom anksioznih poremećaja. Ovi poremećaji nastaju kao proizvod genetske predispozicije i uticaja spoljašnjih stersova. Njihovo održavanje je pre svega vezano za način interpretiranja simptoma i tzv. anksiozne misli. U psihoterapiji je jako bitno da klijent nauči da prepoznaje ove misli, da ih ne shvata kao deo realnosti i da ih zanemaruje . Nakon određenog vremena, kod klijenta dolazi do poboljšanja i simptomi povišene anksioznosti i anksioznih misli počinju da blede i polako nestaju. Međutim, dešava se da u toku ovog procesa bude nekih dana kada su ti simptomi jači. Kod osoba ženskog pola se često dešava da to bude upravo u toku premenstrualnog perioda kada dolazi do disbalansa hormona pa se one dodatno uplaše da im se ne vraćaju stari simptomi koje su već u velikoj meri prevazišle. U ovom tekstu ću objasniti zašto se ovo dešava.

Zašto dolazi do povišene anksioznosti tokom premenstrualnog perioda?

Pokazalo se da u toku fizioloških promena, koje se dešavaju u premenstrualnom periodu, dolazi do povećanja kortizola, hormona stresa koji utiče na povećanje anksioznosti. Inače, kada osoba prolazi kroz stresni period a sklona je povišenoj anksioznosti, njena uznemirenost će se povećati. Isto tako kod osoba ženskog pola, u toku premenstrualnog perioda, ovo se dešava na telesnom planu bez ikakvih spoljašnjih stresova (koji naravno ako se pojave u ovom periodu prave dodatnu poteškoću). Ono što je važno za žene koje inače imaju neki od ansksioznih poremećaja da se ne uplaše usled pojačanja simptoma u ovom periodu i da to shvate kao trenutno stanje koje će brzo proći. Kada dođe do povećane anksioznosti žena/devojka treba uvek da odgovori na dva pitanja: „Da li sam imala neke stresne, konfliktne situacije u ovom periodu?“ i „Da li sam u PMS-u?“.

Više o povezanosti povišene anksioznosti i ralnih, životnih stresova pročitajte ovde.

Kako prevazići povišenu anksioznost u premenstrualnom periodu?

Kao prvo, jako je važno da shvatite da je do pogoršanja simptoma odnosno do povećanja anksioznosti, uznemirenosti, anksioznih misli došlo usled PMS-a i da je to samo trenutno stanje. Recite sebi, da se vi ne vraćate u stanje u kom ste bili na početku tretmana tj. da vam se ne vraća pomremećaj već da su ovo samo lošiji dani koji će proći. Činjenica da znate zašto se nešto dešava će umanjiti vašu uznemirenost povodom pogoršanja simptoma. Takođe, možete primeniti sve tehnike koje ste naučili tokom psihoterapije, koje će umanjiti posledice ovih fizioloških promena ali je najbitnije da budete strpljive i sačekate.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Zašto se opsesivne misli doživljavaju kao realne?

Zašto se opsesivne misli doživljavaju kao realne?

Dve ključne karakteristike opsesivnih misli jesu da su one uznemiravajuće po sadržaju i da su u suprotnosti sa životnim vrednostima, uverenjima, moralnim načelima i ličnošću osobe koja ih je razvila. Osobe koje se obraćaju za pomoć imaju utisak da su opsesivne misli realne i da će postupiti u skladu sa njima iako povodom njih osećaju strah i neretko gađenje. U ovom videu saznajte više o tome zašto vam se opsesivene misli čine tako realnim!

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

 

Zašto se javlja osećaj depersonalizacije?

Zašto se javlja osećaj depersonalizacije?

 

  Osećaj depersonalizacije je jedan od najčešćih simptoma napada panike, ovaj doživljaj se opisuje kao gubitak dodira sa relanošću, osoba izveštava da izgleda kao da stvari oko nje nisu realne, kao da je izmeštena iz svog tela, kao da se nešto čudno sa njom dešava, kao da je u nekom snu. Depersonalizacija ne mora biti vezana samo za napade panike, već može biti sastavni deo i nekih drugih oblika anksioznih poremećaja. Zašto se javlja osećaj depersonalizacije možete saznati u ovom kratkom videu.

 

Mr Sanja Marjanovic

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja