Nekoliko zabluda o besu

Nekoliko zabluda o besu

Bes je emocija koja može proizvesti dosta poteškoća kako nama samima tako i ljudima oko nas. Ova emocija je lako prepoznatljiva a njene manifestacije su socijalno nepoželjne. Postoje različita pogrešna uverenja o emociji besa koja su ljudi skloni da formiraju u nedostku informacija. U ovom tekstu ćemo prikazati neka od njih i ukazati na neke činjenice koje govore suprotno.

Bes je urođen

Osobe koje imaju problem sa kontrolom besa često govore kako su bes nasledili od npr. oca i da je to deo njihove ličnosti, te stoga to ne mogu promeniti. Naučne studije ukazuju da načini ispoljavanja besa nisu nešto što je urođeno već nešto što se uči (učenje po modelu, instrumentalno učenje). Dakle, pogrešni obrasci regulacije besa predstavljaju problem a oni se isto tako mogu i promeniti ukoliko osoba uviđa njihov štetan uticaj na sopstveno zdravlje i okolinu. Postoje osobe kod kojih kontrola impulsa predstavlja klinički problem te je regulacija besa znatno otežana (pogledaj tekst o poremećajima ličnosti).

 Bes automatski vodi ka agresiji

Bes ne vodi nužno ka agresiji, efektivno upravljanje besom uključuje kontrolu eskalacije besa u agresiju učenjem asertivnih veština, menjanjem negativnog i hostilnog unutrašnjeg govora, iracionalnih uverenja i primenjivanjem različitih bihejvioralnih strategija. Treba razlikovati nezadovoljstvo, bes i agresiju. Nezadovoljstvo nastaje prvo, to je naša reakcija na spoljašnju frustraciju i to je normalno da osećamo. Nešto nam se ne dopada, ometa nas i naš organizam reaguje nezadovoljstvom. Međutim, ovde možemo da izaberemo da li ćemo ostati nezadovoljni i na konstruktivan način rešiti situaciju ( reći nekome šta nam smeta, izraziti svoju želju, ili jednostavno izaći iz situacije ili je prihvatiti kakva jeste) ili postati besni govoreći sebi „Ovo je nedopustivo! On ne sme tako da se ophodi prema meni!On je kreten!“ i sl. i  osećanje nezadovoljstva pretvoriti u bes. Bes dalje, posredstvom negativnog unutrašnjeg govora i iracionalnih uverenja, može prerasti u agresiju verbalnu ili fizičku. Dakle, od besa do agresije postoji vreme kada može drugačije da se misli, oseća i reaguje kako ne bi došlo do agresije.

Ljudi moraju biti agresivni da bi dobili ono što žele

Mnogi ljudi mešaju asertivnost sa agresivnošću. Cilj agresivnosti je dominacija, zaštrašivanje, povređivanje drugih-pobeda po svaku cenu. Nasuprot tome, cilj asertivnosti je izražavanje svojih osećanja uz poštovanje druge osobe. Sredstvo izražavanja svojih osećanja nisu uvrede upućene drugoj osobi već ukazivanje drugoj osobi na ponašanje koje kod nas izaziva frustraciju. Više o asertivnom reagovanju možete pročitati ovde.

„Ventiliranje“ besa je uvek poželjno

Mnogo godina uobičajeno uverenje, među stručnjacima u oblasti mentalnog zdravlja kao i laika, bilo je da je agresivno ispoljavanje besa, kroz vrištanje ili udaranje u jastuk terapeutski zdravo i isceljuuće. Međutim, mnoge studije su pokazale da ljudima koji ventiliraju svoj bes na ovaj način bude trenutno bolje ali oni ostaju besni. Drugim rečima, ventiliranje besa na agresivan način potkrepljuje (a ne zaustavlja) agresivno ponašanje. Više o pravilnom načinu upravljanja sopstvenim besom možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Agresivni stil komunikacije

Agresivni stil komunikacije

Osobe sa agresivnim stilom komunikacije izražavaju svoje misli, osećanja na način koji je najšešće socijalno neprihvatljiv, manipulativan ili ugrožava prava drugih ljudi. Agresivno ponašanje najčešće ima za cilj uspostavljanje kontrole nad ljudima i situacijama, demonstraciju moći ili postizanje pobede nad drugom osobom.

Kako se u komunikaciji ponaša osoba sa agresivnim stilom

U komunikaciji sa drugima osoba sa agresivnim stilom komunikacije:

  • Zahteva i naređuje
  • Optužuje i nalazi krivce
  • Ne priznaje svoje greške
  • Kritikuje osobu a ne njeno ponašanje
  • Ne sluša, prekida sagovornika
  • Govori glasno
  • Ima agresivnu gestikulaciju
  • Zuri u sagovornika

Svojim ponašanjem, osoba sa agresivnim stilom komunikacije nastoji da prenese sledeću poruku: “Ja mislim ovako, ako ti misliš drugačije glup si”, „Ja želim ovo, nebitno je šta ti želiš”, „Ovako se ja osećam, tvoja osećanja nisu važna”.

Osobe sklone agresivnom stilu komuniciranja naučile su da agresivnim ponašanjem zadovoljavaju neke svoje želje i ciljeve i zbog toga se u većini situacija ponašaju agresivno. Šta sve može biti u osnovi agresivnog ponašanja i agresivne komunikacije:

  • Agresivnost kao odbrana od stida i inferirornosti – neke osobe imaju nisko samopoštovanje, misle da su inferiorne (manje vredne, neadekvatne ili defektne), stide se i anksiozne su u stiaucijama u kojima postoji mogućnost da se otkriju ili kritikuju njihove osobine ili postupci. Zbog preplavljujućeg stida i nemogućnosti da se od njega odbrane ove osobe sklone su izlivima besa pa čak i napadima (verblanim i/ili fizičkim) na druge.
  • Agresivnost u funkciji manipulacije drugima – agresivnim ponašanjem osoba želi da drugog navede da uradi ono što ona želi, ovde je reč o instrumentalnom ponašanju.
  • Agresivnost ka izraz egoizma – osoba reaguje agresivno kada njene želje nisu ispunjene a pritom se ne obazire na želje i prava drugih. U osnovi egoizma je uverenje Baš me briga za druge.
  • Agresivnost kao izraz nemoći – osoba nekada može reagovati agresivno ako se oseća bespomoćno, odnosno ako je uplašena i ako oseća da su njena prava ili integritet ugroženi, napadnuti i da gubi kontrolu nad situacijom. Ova vrsta agresivnog reagovanja nije učestala (kao agresija koja ide iz egoizma i manipulativnih težnji) već pre situaciona (osoba reaguje agresivno samo kada procenjuje da je nemoćna ili nepravedno napadnuta).

Kako komunicirati sa agresivnim osobama

Ako želimo da zaštitimo sebe i svoja prava potrebno je da se suprotstavimo osobama sa agresivnim stilom komunikacije. Važno je da to uradimo na odlučan, samouveren, dosledan i pre svega neagresivan način. Agresivne osobe provociraju agresivne odgovore i stoga je važno da mi ne uzvraćamo agresijom jer to vodi dalje u agresivno ponašanje, produbljuje konflikt i nije efikasno. Najefikasniji način da se suprotstavite agresivnim osobama je da:

  • Govorite smirenim, jednoličnim ali samouverenim tonom – dakle, ne vičete, ne pokazujete znake besa ili straha, govorite smireno tako da pokažate osobi da vladate sobom, svojim emocijama i da vas ne može isprovocirati da i vi agresivno reagujete)
  • Saslušate osobu i nastojite da razumete zašto je besna – bitno je da osobi pokažete da ste je saslušali i da pokušate da razumete njene motive
  • Stavite do znanja osobi da ste je razumeli
  • Iznosete kratku i jasnu poruku – na primer: “Razumem da je to za vas rešenja, ali zaista ne želim to da uradim“), to učinete kratko, jasno i fokusirano, bez širenja teme i pravdanja.
  • Dosledno ponavljate tu kratku poruku – koliko god da je potrebno, sve dok osoba ne prestane da vas napada ili zahteva.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

 

Tri tipa besa

Tri tipa besa

Bes i mržnja predstavljaju najotrovnija osećanja, kako za one koje su besni tako i za njihovu okolinu. Bes i mržnja su pre svega štetni za osobe koje su hronično besne. Reč je o veoma intenzivnim afektima. Svaki intenzivni afekat ometa osobu u konstruktivnom razmišljanju, rešavanju problema i komunikaciji sa drugima.

Intenzivan bes energetski crpi osobu i zatvara njegove / njene kapacitet za radost, ljubav i uživanje. Na seksualnom planu bes može dovesti do anorgazmije (odsustva orgazma), kao i sklonosti ka seksualnim perverzijama kao jedinom načinu zadovoljenja. Osobe koje su hronično besne su u stalnom konfliktu sa svojom okolinom ili sa samim sobom. Problemi sa besom kod nekih ljudi mogu biti povezani i sa osećanjima krivice, stidom i anksioznošću. Glavne informacije o besu možete pročitati na ovom sajtu u tekstu: bes.

Tipovi besa

Pojednostavljeno rečeno možemo reći da postoje tri vrste osoba koje imaju problem sa besom. Jedna vrsta su osobe koje u situacijama za koje procenjuju da su ugrožavajuće po njih ne reaguju već trpe i gutaju nezadovoljstvo što u jednom momentu rezultira eksplozijom, odnosno preteranom reakcijom, izlivom besa čiji intenzitet nije u skladu sa datom situacijom. Ovde je reč o osobama koje se osećaju nesigurno i koje se inače plaše i stide da izraze svoje nezadovoljstvo, neslaganje ili negodovanje. Zbog straha i stida ove osobe odlažu izražavanje svog nezadovoljstva, zbog čega postaju besni na sebe i druge, gomilaju i drže sve to u sebi dok ne puknu i onda ne kažu sve ono što misle ali i ne misle. Posle toga oni se ponekad osećaju krivim zbog onoga što su rekli ili uradili u afektu. Tretman ove vrste problema sastoji se u učenju klijenata asertivnim veštinama, odnosno tome kako da izraze svoje nezadovoljstvo, osećanja i stavove na način koji nije agresivan i povređujući za druge ali je u skladu sa onim što oni žele. Pored toga klijent uči da svoje nezadovoljstvo izražava pravovremeno bez preteranog odlaganja i na taj način on/ona prestaje da trpi i drži nezadovoljstvo u sebi.

Drugi tip ljudi su osobe koje na svaku frustraciju, stvarni ili zamišljeni napad odmah, impulsivno reaguju agresivno, svađaju se, vređaju druge, arogantni su i netolerantni prema drugima. Ovde je reč o osobama koje imaju problem sa kontrolom impulsa. Nasuprot prvom tipu gde se problem rešava učenjem kako da izraze svoje nezadvoljstvo, ovde se primenjuje sasvim druga strategija. Ovakve klijente učimo pre svega da odlože trenutne hostilne impulse, da ovladaju sobom i svojim reakcijama, učimo ih da ne moraju da na svaku nelagodnost reaguju besom itd. Kod nekih klijenata iza ove površne i impulsivne agresivnosti može stajati neka dublja agresivnost, bol i nezadovoljstvo sobom.

Treći tip su osobe koje o nisu toliko agresivne već svoju agresivnost koriste uglavnom instrumentalno, kako bi ostvarili svoje ciljeve. To su ljudi koji su naučili da se neki ljudi plaše agresivnog ponašanja i da su spremni da popuste i učine nešto što inače ne bi učinili da nisu izloženi pritisku agresivnog ponašanja. Ova vrsta ljudi retko kada dolazi na psihoterapiju i retko kad odustaje od ovog svog ponašanja jer za to ima snažnu dobit.

Šta ljude čini besnim?

Ono što je generalno karakteristično za osobe koje imaju problem sa besom jeste njihova tendencija da sve što nije u skladu sa njihovim željama ili interesima opažaju kao nešto što je isključivo lično upereno protiv njih. Upravo ta iskrivljena percepcija realnosti u kojoj drugi lično i namerno njima čine nešto loše dovodi do agresivne reakcije. Tokom psihoterapijskog tretmana mi učimo klijente kao da promene ovo svoje iskrivljeno viđenje drugih i njihovih postupaka kako bi postali više tolerantni i manje agresivni. Tokom terapije učimo klijente i to u čemu je razlika između nezadovoljstva i frustracije s jedne strane i besa i mržnje s druge strane. Biti nezadovoljan nije isto što i biti besan. Nezadovoljstvo podstiče na akciju, a bes samo na reakciju, obično agresivnu.

Bes na sebe

Bes i mržnja mogu biti upereni i prema samom sebi. To je najgora vrsta besa koju osoba najteže toleriše, zbog čega je prinuđena da bar jedan deo te mržnje evakuiše i preusmeri spolja (na druge). Ovoj vrsti besa sklone su osobe koje pate o tzv. poremećaja ličnosti kao što su granični i narcistički poremećaj ličnosti (o poremećajima ličnosti možete pročitati tekst na ovom sajtu pod nazivom: Poremećaji ličnosti). Ove osobe se duboko u sebi osećanju veoma inferirono i prazno, zavide drugima i misle da oni nikada neće biti u stanju da budu kao drugi. Rad sa ovakvom vrstom autoagresije je najteži i podrazumeva dugogodišnji psihoterapijski tretman.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com