Zašto strahujemo od tuđeg mišljenja

Zašto strahujemo od tuđeg mišljenja

Većina ljudi je sklona neprestalnoj proceni drugih ali i samoproceni. Da bismo funkcionisali u socijalnom okruženju neophodno je da vladamo obema vrstama procena. Ipak nije dobro da budemo ekstremni u ovome jer onda postajemo ili previše samokritični ili preterano kritikujemo druge.

Osobe koje su jako samokritične su ujedno jako osetljive na tuđe kritike koje „idu na njihov račun“. Kritike drugih im samo potvrđuju njihov, inače pogrešan, koncept da nisu dovoljno dobri i da su manje vredni. Ovakvim osobama je veoma važno tuđe mišljenje i preosetljivi su na tuđe negativne reakcije a često ih vide i tamo gde ih nema. Verovatno je da ovakvo ponašanje potiče iz perioda odrastanja ukoliko su roditelji i okolina bili previše kritični i oštri te se bilo kakav njihov trud ili ono što su dobro uradili nije pohvaljivalo već kudilo ili je ostalo neprimećeno. Da bi se prevazišlo osećanje stida,depresivnosti, socijalne anksioznosti i manje vrednosti u koje su preterano samokritične osobe skolne da upadnu potrebno je znati nekoliko činjenica.

Negativno tuđe mišljenje nije jedini dokaz moje vrednosti

Ljudi su različiti i imaju različite navike, načine funkcionisanja, vrednosti, želje, interesovanja prema tome nije moguće da se dopadnete  svima iako biste možda to želeli. Ako se malo zamislite i pitate sebe da li se vama dopadaju svi ljudi koje srećete odgovor bi sigurno bio odričan. Prema tome, ako neko ima negativno mišljenje o vama, to nije smak sveta, jer on prvo na to ima pravo a drugo to ne mora ništa govoriti o vama. To što je neko procenio da ste npr. nesposobni da obavite neki posao to vas ne čini manje vrednim. Možda niste dobro nešto obavili ali on ne vredi više od vas ako ume nešto što vi ne umete. Potrebno je da prihvatite sebe onakvi kakvi jeste sa svim manama i vrlinama jer su sva ljudska bića takva i svi smo mi podjednako vredni bez obzira na to šta znamo ili ne znamo.

Kritika ne mora uvek biti loša za mene

Veoma je teško da prihvatimo nečiju kritiku, i često o tome razmišljamo kao o nekakvom napadu na našu ličnost. Ipak kritika može biti i dobronamerna. Uglavnom ako nas kritikuje neko ko nam je blizak i za koga znamo da nam ne misli loše ili ako vidimo da nas osoba često i hvali a ne samo kritikuje možda bismo mogli da razmislimo o tome da tu kritiku iskoristimo. Konstruktivna kritika se prevashodno odnosi na neko naše ponašanje a ne na nas kao ličnost. Ukoliko nam neko kaže da je potrebno da se malo bolje skoncentrišemo na neki posao kako bi ga bolje obavili onda nam on daje sugestiju kako da korigujemo sebe. Primećujete koliko je to različito i dragoceno u odnosu na ono kada nam neko govori da smo nesposobni što uvek ima konotaciju da je to nešto što je trajno vezano za nas i što ne možemo popraviti.

Ako neko loše govori o meni ili mi se podsmeva to nešto govori i o njemu

Ljudi koji su skloni da stalno dovode u pitanje tuđe ponašanje ili se smeju na tuđ a nikako na svoj račun su često duboko nezadovoljni sobom i to nezadovoljstvo žele da izbace tako što će unesrećeti druge. Takve osobe su emotivno prazne i krhkog identiteta, imaju problem sa empatijom i prihvatanjem drugih ali i sebe samih. Ipak, njihove „omiljene žrtve“ su osobe koje imaju previše samokriticizma te je često važno za takve osobe da shvate da nije problem uvek u njima i da objektino sagledaju šta je zaista do njih a šta je do onog ko je uputio kritiku, negativan komentar i podsmeh.

Da zaključimo, tuđe mišljenje je nešto što je promenjiva kategorija može biti i pozitivno i negativno. Ali, tuđe mišljenje nije merilo čovekove vrednosti. Potrebno je da bezuslovno prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo i da objektivno procenjujemo da li nešto možemo da popravimo, da li je problem u nama ili u drugima i šta iz svega toga možemo da iskoristimo kao najbolje za sebe.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja