Šest strategija za rešavanje problema

Šest strategija za rešavanje problema

Svi ljudi imaju neke probleme i svaki problem ima neko rešenje. To je važno imati na umu kada se suočavamo sa problemima, bez obzira da li se radi o malim svakodnevnim problemima ili velikim, nesvakidašnjim i izazovnim problemima. Jedna od krucijalnih karakteristika mentalno zdravih, zrelih ličnosti jeste aktivan pristup u rešavanju problema nasuprot pasivnom pristupu koji karakteriše izbegavanje, odlaganje ili poricanje problema. Postoji veliki broj strategija za rešavanje problema. U ovom tekstu opisaću šest bazičnih strategija. Ovih šest strategija mogu se svrstati u dve grupe: strategije usmerene na menjanje spoljašnje sredine (aloadaptacija) i strategije usmerene na menjanje sebe, menjanje iznutra (autoadatacija).

Strategije usmerene na menjanje spoljašnje sredine

Čekanje da se uslovi sredine promene – predstavlja pasivni pristup u rešavanju problema. To je pristup koji ne zahteva nikakav lični angažman i to je pristup koji većina ljudi preferira. Osoba čeka da se spoljašnje okolnosti promene kako bi mogla da postupi u skladu sa svojim željama i ciljevima. Prednost ove strategije ogleda se u ulaganju minimalnog napora (koji se sastoji u čekanju i procenjivanju situacije). S druge strane ova strategije je u mnogim slučajevima neprimenjljiva. Često je slučaj da su situacioni faktori nepromenjljivi i da čekanje na promenu koja bi se desila spolja nije isplativo ni mudro.

Aktivno menjanje sredine – podrazumeva ulaganje aktivnih napora da se promene sredinski uslovi koji su doveli do problema u funkciji dostizanja odabranog cilja. Dakle, osoba gleda šta sve može promeniti u svojoj sredini ne bili otklonila prepreke u sredini ili stvorila uslove za dostizanje cilja. Primer za ovu strategiju bi bio aktivno traženje posla (osoba čita oglase, šalje CV, traži kontakte i preporuke i sl.).

Promena sredine – kada se uslovi sredine ne mogu promeniti (bilo da promene uvode drugi ili sam akter svojim aktivnim zalaganjem) postoji mogućnost da osoba pronađe novu sredinu koja je u skladu sa njegovim/njenim željama i odabranim ciljevima. Znači, ako se sredina ne može izmeniti može se pronaći nova, stimulativnija sredina, sredina u kojoj je moguće ostvariti željeni cilj ili izbeći nešto što nas ugrožava. Primeri za ovu strategiju su: odlazak u inostranstvo, preseljenje, odpočinjanje samostalnog ili bračnog života, zasnivanje vlastitog biznisa i sl.

Strategije usmerene na menjanje iznutra

Reinterpretacija situacije ili problema – opažanje situacije je sastavni deo problema a ne situacija sama po sebi. Način na koji opažamo, odnosno tumačimo i definišemo situaciju koja je relevantna za problem koji imamo od presudnog je značajna za samo definisanje problema i načina njegovog rešavanja. Značenje koje pridajemo situaciji može se menjati i nekada to može dovesti do značajnih promena u opažanju samog problema. Jedna od tehnika koja se može koristiti u primeni ove strategije je tehnika promene okvira (reframing), odnosno konteksta iz kojeg se situacija sagledava (ako promenimo kontekst u kojem se sagledava situacija, sama situacija može dobiti potpuno novo značenje). Druge tehnike, odnose se na preispitivanje realističnosti i tačnosti procene same situacije, procene posledica, verovatnoće njihovog javljanja itd.

Prihvatanje želje, ulaganje dodatnih napora i pronalaženje neophodnih resursa – ako nismo u stanju da promenimo spoljašnju situaciju niti da redefinišemo njeno značenje, možemo prihvatiti da naše želje nisu zadovoljene (jer ne moraju biti već je to samo poželjno), osećati se nezadovoljno povodom toga, što može predstavljati motivacionu snagu za traganje za dodatnim resursima koji su nam neophodni kako bi smo prevazišli prepreke koje nam stoje na putu dostizanja cilja. Dakle, nekada je potrebno da uložimo više napora ili naučimo neke nove veštine da bi smo rešili neki problem. U tom slučaju motivacija predstavlja važan faktor, pokretač na aktivnost. Ako smo samo nezadovoljni (ali ne i depresivni, očajni, besni ili anksiozni) povodom toga što nismo ostvarili postavljeni cilj, želja za ostvarenjem cilja može biti dobra motivaciona osnova za ulaganje dodatnih napora na putu rešenja.

Odustajanje od želje i zamena cilja – nekada je konstalacija situacionih (spoljašnjih) i unutrašnjih (ličnih) faktora takva da nam ništa drugo ne preostaje nego da odustanemo od želje koju imamo kako ne bismo više bili nezadovljni ili frustrirani. Ako odustanemo od želje koju ne možemo da ostvarimo, nećemo više biti nezadovoljni. Konstruktivni nastavak ove strategije bi bio u pronalaženju alternativne želje ili alternativnog i ostvarivog cilja.

Kako da pristupite rešavanju vašeg problema?

Prvo definišite vaš problem i cilj. Definišite šta je to što želite da imate ili postignete a ne uspevate, šta vam stoji na putu (koje su vam prepreke ka dostizanju cilja), u kojoj situaciji ili situacijama se vaš problem manifestuje, kako se osećate povodom problema koji imate, šta ste do sada činili da rešite taj problem.

Sada procenite koja od opisanih šest strategija za rešavanje problema najviše odgovara rešavanju vašeg problema. Procenite svaku strategiju. Definišite u kom domenu vi smatrate da postoji realna mogućnost da se vaš problem reši, u promeni sredinskih okolnosti ili vašoj ličnoj promeni.

Odaberite i primenite najbolju strategiju u skladu sa tim. Nekada je korisno primeniti i dve strategije, jednu koja se odnosi na delovanje na sredinu a drugu koja se odnosi na lične promene.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Strategije koje ljudi koriste za prevladavanje stida

Strategije koje ljudi koriste za prevladavanje stida

Većina ljudi se može normalno nositi sa privremenim stidom. Ova vrsta stida sigurno je neprijatna u izvesnom stepenu, ali to brzo prolazi. Zdrav (koristan) stid nam šalje poruku koju treba da čujemo. Ali za osobe koje žive sa prekomernim stidom, stid nikada ne prestaje, šta god oni radili. Kada bi ga slušali sve vreme, bili bi vođeni u očajničke akcije ili bi jednostavno odustali u očaju. Ova vrsta stida je često bolna za podnošenje.

Stid i osećaj krivice

Stid i osećanje krivice mogu se često pobrkati. Osećanje krivice imamo kada mislimo da smo uradili nešto loše. Stid imamo kada mislimo da smo mi sami loši. Stid je univerzalno iskustvo i svaka osoba je sklona stidu do određenog stepena. Stid može biti zdrav ili nezdrav. Zdrav stid je normalan, privremnog je karaktera i obezbeđuje nam poruku da održimo zdravi balans u vezi našeg mišljenja i ponašanja. Nezdravi stid je prekomeran i izopačen. Osobe sa nezdravim stidom bile su postiđivane više nego što je to normalno, bilo prolongirano ili ponavljano, verovatno hronično. Prekomerni stid izgleda kao da nikada ne prolazi. Osobe koje imaju prekomerni stid običino pate od socijalne anksioznosti.

Koliko se stidite, procenite sami

Procenite koliko se Vi stidite. Popunite ponuđeni upitnik o stidu. Kada budete popunjavali upitnik možda ćete imati visoke skorove na nekim pitanjima a niske na nekim drugim. Ova vrsta samoprocene je korisna za vas da počnete da mislite i više razumete koja je uloga stida u vašem životu.

Skala od 0-10 (0-potpuno netačno, 10-izrazito tačno)012345678910
Zabrinut/a sam u vezi toga kako izgledam012345678910
Brinem se u vezi toga šta drugi ljudi misle o meni012345678910
Kada kažem nešto što stvarno mislim kasnije se osećam neprijatno012345678910
Imam utisak da konstantno motrim na sopstveno ponašanje kada sam u društvu drugih ljudi012345678910
Teško podnosim kritiku od strane drugih ljudi012345678910
Plašim se da bih se mogao obrukati pred drugim ljudima012345678910
Brinem se da bi drugi mogli videti moje mane012345678910
Primećujem svakodnevno svoje mane i nedostatke012345678910
Kada me neko pohvali, teško mi je da mu/joj poverujem012345678910
Mislim da nisam toliko dobar/a kao drugi ljudi koje znam012345678910
Stidim se načina na koji se ponašaju neki članovi moje porodice012345678910
Ponekad osetim stid a da uopšte ne znam zašto012345678910
Brinem se da ne uradim nešto loše012345678910
Mrzim kada me neko procenjuje, čak i kada znam da sam nešto dobro uradio/la012345678910
Stidim se kada sam u društvu nekoga ko se ponaša blesavo012345678910
Ukupni skor

Postoji nekoliko načina na koji ljudi izobličavaju osećanja stida. Osoba koja potiskuje stid često nije svesna da se brani od stida. Takva osoba verovatno i ne uočava da ima problem sa stidom. Odbrane protiv stida mogu pomoći osobi da se nosi sa osećanjima povređenosti i bola, ali u dugoročnom smislu to ne pomaže zalečivanju i prevazilaženju stida. Niko ne može da prevaziđe stid tako što će ga ignorisati. Odbrane protiv stida su samo strategije za prevladavanje stida. Osobe koje su sklone prekomernom stidu i koriste ove strategije onemogućavaju sebe da nauče da su one zaparavo osobe koje su vredne ljubavi i poštovanja. Sada ću govoriti o nekim tipičnim strategijama koje ljudi koriste da bi prevladali prekomerni stid.

Poricanje stida

Najednostavniji način odbrane od stida je poricanje. Oni koji poriču svoj stid, nisu svesni tog svog osećanja. Ove osobe obmanjuju sebe verujući da se ne stide a zapravo osetili bi jak stid kada bi postali svesni šta se odigrava unutar njih. Oni pogrešno, žele da veruju da su potpuno prihvatljivi sebi i drugima i tako zaslepljuju sebe. Ljudi koji se preterano stide često žive u svetu spoljašnjosti, površnosti. Oni će učiniti sve da zaštite svoju sliku o sebi kao dobroj osobi, čak iako to podrazumeva ignorisanje realnosti. Na primer, mnogi alkoholičari poriču da imaju problem sa alkoholom. Oni mogu doživeti ogroman stid ako priznaju da ne mogu da kontrolišu upotrebu alkohola. Oni veruju da nešto nije uredu sa osobama koje su nemoćne pred pićem. Oni ne mogu da razumeju da neko može biti istovremeno i alkoholičar i dobra osoba. Oni misle: Alkoholičari su bezvredne osobe. Ja nisam takav. Mrzeo bih sebe ako bi se napio. Ja ne smem biti alkoholičar. Njihov strah od preplavljujućeg stida je toliko jak da su oni slepi za dokaze o njihovoj zavisnosti od alkohola. Ovakve osobe nisu u stanju da se suoče sa svojim stidom i zato ubeđuju sebe da nemaju problem. Poricanje stida nije karakteristično samo za alkoholičare. Međuostalom, stid se tiče srži identiteta osobe. Sve ono čega se osoba može stideti, moguće je poricati. Mi se branimo od onoga što ne želimo da vidimo. Poricanje ima svoju cenu. U procesu oporavka i rešavanja ovog problema presudno važno je suočiti se sa realnošću koliko god ona bila bolna. Ali vi to možete tek onda kada naučite da prevladate (preživite) svoj stid. Otklanjanje stida je put ka izlasku od skrivanja.

Izbegavanje stida

Druga strategija odbrane od stiga je povlačenje. Ljudi se povlače kada su suočeni sa stidom jer su tada kontakti sa drugim osobama previše bolni i neprijatni za podnošenje. Bekstvo je normalna reakcija na situacije u kojima se osoba oseća izloženo i ranjivo. Povlačenje je česta reakcija na stid. Inicijalna telesna reakcija na stid je prekidanje kontakta očima i gladanje u pod ili sa strane. Osoba koja oseća stid kaže svom sagovorniku: Sada se osećam jako loše u vezi sebe i zato te ne mogu gledati u oči. Ne mogu ostati blizu tebe zato što će to povećati moje osećanje stida. Osoba koja oseća intenzivan stid, oseća se ogoljeno pred svetom i ne želi da drugi bulje u nju. Osoba veruje, bar privremeno da svako može videti njenu dušu i videti da je ona neadekvatna ili loša osoba. Osobe koje su intenzivno postiđene povlače se i na druge načine. Često one izbegavaju neprijatne teme u razgovoru sa drugima ili u komunikaciji sa drugima ostaju emocionalno nepristupačne. Neke osobe su uvežbale praksu slabe vidljivosti. One su uvek tu (među drugima) ali su nevidljive. Primer su veoma talentovane osobe iza scene koje se plaše izlaganja i na taj način one svojim postignućima doprinose tuđem uspehu. Osobe koje se prekomerno stide mogu postati zarobljene u povlačenju od drugih ljudi. Takve osobe mogu učiniti sve da druge održe na distanci iako su već bile postiđene. Direktni, značajni i intimni kontakti sa drugima su veoma ugrožavajući osobama koje se ne osećaju dobro u vezi sebe. „Ne osećati se dobro u vezi sebe“ je pravilo stida. Držanje drugih na distanci je zaštita od poniženja, osuđivanja ili odbacivanja.

Stid i prefekcionizam

Još jedna od tipičnih odbrana od stida je perfekcionizam. Perfekcionista stalno strepi da će napraviti neku grešku, zato što misli da greške dokazuju da nešto fundamentalno nije u redu sa njim/njom kao osobom. Ako u nečemu omane, perfekcionista iracionalano veruje da je totalni gubitnik. Perfekcionista koji se brani od stida je u stanju da pojmi samo dva stanja postojanja: perfektno (savršeno) ili sramno (sve ili ništa). Ovakve osobe očajnički se bore protiv toga da budu pogrešivi ljudi, jer one izjednačavaju ljudskost i pogrešivost sa porazom. Ali jednostavno svi smo ljudi – ljudi sa svojim ograničenjima u snazi, inteligenciji, kreativnosti i mudrosti. Nije sramno biti nesavršen, kada niko od nas ne može biti savršen.

Stid i arogancija

Perfekcionista nije specifično arogantan. On ne glumi boga kada želi da bude nepogrešiv. On se samo trudi da zadrži svoj stid. On oseća ogroman pritisak dok nešto radi da bi demonstrirao svetu i sebi kako je adekvatan kao osoba. On je konstantno svestan mogućnosti da se pojavi njegov stid, on je ubeđen da drugi stalno motre na njegovo ponašanje tražeći njegove greške, i kada uoče njegove mane, zaključiće da je bezvredan. Kao što vidite, perfekcionizam je situacija u kojoj se ne može pobediti. Koliko god da je on kompetentan, koliko god nešto dobro radi, koliko god je uspešan, perfekcionista nikada ne oseća da se odmakao makar jedan korak dalje od svog stida. On može odložiti osećanje poniženosti na neko vreme, tako što će na primer naporno raditi kao niko drugi, ali on se ne može osećati dobro zato što ne zna kako da prihvati sebe kao dobro ali nesavršeno ljudsko biće. Obično osobe koje se stide osećaju da su manje vredne nego drugi ljudi. Ali šta ako osoba koja se stidi ubedi sebe u suprotno – da je iznad drugih? Tada će ove osobe postati arogantne.

Možete li se setiti neke osobe koja koristi perfekcionizam kao odbranu od stida? Da li je to možda i vaša odbrana? Kako ste je naučili?

Stid i bes

Šta se dešava kada se duboko postiđena osoba ne može povući iz preteće situacije? Može se javiti bes, još jedna od odbrana od stida. Besna osoba viče i preti: Ne prilazi mi. Prišao si previše blizu mom stidu i ja neću nikome dopustiti da vidi taj deo mene. Skloni se ili ću te napasti. Besna osoba se očajnički trudi da druge drži na distanci kako je ne bi uništili.

Ljudi su skloni da pobesne kada su iznenađeni neočekivanim napadom na njihov identitet. Na primer, prijatelj može nepristojno reći svom drugu da mu je odeća jeftina i neadekvatna za izlazak sa određenom devojkom. On se mogao šaliti, ne nameravajući da povredi svog prijatelja. Ali njegov prijatelj je povređen. „Kako to misliš, da ja ne mogu izaći sa tom devojkom?“ Sigurno izgledam mnogo bolje od tebe, u najmanju ruku ne ćopam kao ti. Ova posramljena osoba može misliti samo o tome kako da se odbrani od napada na njenu ličnost.

Bes pali. Bes tera ljude i tako štiti osobu od suočavanja sa sopstvenim stidom. Ponekad je to sasvim uspešna odbrana. Ljudi počinju da izbegavaju besne osobe koje su previše senzitivne na moguće uvrede. „Želeo bih da budem Ivanov prijatelj„, neko može reći, „ali kad god mu priđem bliže on pronađe nešto što ga iritira, a onda me napada bez ikakvog razloga„.

Strategija besnih osoba je da se odbrane od preplavljujućeg stida koji slabi njihovo samopoštovanje. Ove osobe će se verovatno osetiti još defektnijim kada drugi, uplašeni od njihovog besa, krenu da se distanciraju od njih. Bes prekida kontakte između ljudi i tako povećava stid kod postiđenih osoba. Hronično besni ljudi postaju zatvorenici usamljeništva koje su sami proizveli. Svako može reagovati besom s vremena na vreme, naročito kada je neočekivano osramoćen. Ali osobe koje se intenzivno stide mogu reagovati besom mnogo češće nego drugi ljudi. Njihov bes pokriva ustvari duboki stid. Njihovi napadi na druge pomeraju pažnju sa njihovog osećanja neadekvatnosti.

I na kraju ako patite od prekomernog stida i koristite neku od opisanih ili neku drugu strategiju za prevladavanje stida, zapamtite, jedini način da se rešite svog stida jeste da prihvatite a ne bežite od njega. To je lako reći ali ostvariti u praksi nije lako. Neke od korisnih saveta kako da ojačate svoje samopouzdanje otkrićete u programu formula samopouzdanja

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com