Nekoliko istina o seksualnom odnosu

Nekoliko istina o seksualnom odnosu

Obično kod muškaraca i žena postoje određene predstave kako bi seksualni odnos trebao da izgleda, koliko da traje, šta je to dobar a šta loš seksualni odnos. Obično ovakve predstave imaju svoje korene u različitim uverenjima o seksualnom odnosu koja su nastala pod uticajem porodice, okoline, medija i sopstvenih često nerealističnih zahteva od sebe i od drugih. U ovom tekstu prikazaćemo neke istine o seksualnom odnosu kako bismo „srušili“ pogrešna uverenja koja često ometaju javljanje i održavanje seksualnog uzbuđenja.

Koji su neophodni preduslovi za dobar seksualni odnos?

 

Prva stavka koja treba biti zadovoljena jeste adekvatno funkcionisanje genitalnih nerava i vaskularnog sistema.To znači da ako postoje neke fiziološke smetnje vezane za genitalne organe ili neke druge sisteme organa koje bi mogle da ometaju seksualnu aktivnost treba ih što pre ukloniti. Osoba koja se fizički ne oseća zdravo ne može imati dobar seksualni odnos. Prisustvo adekvatne senzualne tj. seksualne stimulacije, je drugi preduslov koji treba biti ispunjen i podrazumeva poznavanje tački ili oblasti na telu partnera koje doprinose javljanju uzbuđenja. Pored genitalija čija stimulacija proizvodi najviše uzbuđenja, postoji niz mesta na telu koje takođe mogu proizvesti dodatne senzacije kod partnera. Bitno je da partneri istražuju takve oblasti jedan kod drugog i da ih ne zanemaruju. Odsustvo ometajućih misli i osećanja, se javlja kao treći preduslov i odnosi se na psihološke činioce kao preduslove dobrog seksualnog odnosa. Na primer, to može biti preterani doživljaj stresa, anksioznsti, besa koji partneri „donese“ u seksualni odnos a tiče se nekog konflikta koji su imali npr. sa kolegama ili nadeređenima na poslu. Ovakva osećanja obično su podržana mislima i predstvama na konfliktne situacije koje su se dešavale. Takođe, misli i osećanja koja se javljaju pri seksualnom odnosu mogu biti vezana i za nerešene konfliktne situacije koje su partneri imali međusobno a nikada ih nišu razrešili niti razgovarali o tome jedno sa drugim (više o konfliktima u partnerskim odnosima možete pročitati ovde). Ono što je neophodno je zanemariti ovakve misli i osećanja i fokusirati se na partnera, seksualnu stimulaciju i na misli koje promovišu seksualno uzbuđenje.

Nekoliko istina o dobrom seksualnom odnosu

 

Dobar seksualni odnos može opstajati i sa jednim partnerom

Ukoliko je jednom uspostavljena seksualna kompatibilnost i doživljen vrhunac u seksualnom odnosu zašto bi to odjednom prestalo? Zabluda je da će vam novi partner pružiti nešto više od dugogodišnjeg. Umesto da idete linijom manjeg otpora i unapred osuđujete vaš seksualni život na propast pokušajte da unapredite ono što imate. Razgovarajte otvoreno o seksualnim preferencijama (o onome šta želite i šta bi vam prijalo u seksualnom odnosu) i planirajte vreme za opuštanje i seks isto kao što planirate i druge aktivnosti.

Nije neophodno da svaki seksualni odnos bude savršen

Odustanite od zablude da vam svaki seksualni odnos mora biti savršen, završi se vrhuncem vas i vašeg partnera i slično. Fokusirajte se na uživanje a ne krajnji rezultat.  Ako racionalno posmatrate, nemoguće je od sto puta bacanja lopte u koš ubaciti baš svaki put, opet iako niste postigli savršen skor ipak ste vežbali i ostali u kondiciji. Takođe, ne mora se svaki seksualni čin završiti koitusom-što više razmišljate o tome to je manje pažnje posvećeno senzualnim senzacijama koje se trenutno odigravaju.

Dajte primat kvalitetu a ne kvantitetu

Obično muškarci i žene imaju u glavi predstavu koliko puta dnevno, nedeljno ili mesečno je potrebno imati seks da bi njihov seksualni život bio u „granicama normalnog“. Ne postoji objektivna mera seksualnosti koju će vam neko propisati to je ono oko čega se „dogovarate“ s partnerom. Postoje periodi u emotivnim vezama kada se životne obaveze i okolinski stresori nagomilaju toliko da je seks poslednje što vam pada na pamet. Često se ovakvi periodi javljaju u različito doba kod jednog i kod drugog partnera pa jedan od njih misli da ga ovaj drugi zapostavlja, zanemaruje, ne voli. Nekad je teško uskladiti „tajming“ ali ne gledajte na to kao na katastrofu, ako ništa što više budete odlagali biće vremena da se seksualna želja pojača i kada se poklopi trenutak očekujte da će biti kvalitetno.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Psihološki faktori koji utiču na doživljaj orgazma kod žena

Psihološki faktori koji utiču na doživljaj orgazma kod žena

Orgazam kod žena predstavlja trenutni vrhunac zadovoljstva u toku seksualnog odnosa, praćen izmenjenim stanjem svesti sličnom vrtoglavici. Tokom orgazma dolazi do refleksne kontrakcije karličnih i mišića oko vagine kao i mišićne kontrakcije i relaksacije materice i analnog otvora što dovodi do osećanja blagostanja i užitka. Iako je orgazam fiziološki proces u njegovom odigravanju učestvuju mnogi psihološki faktori koji ga mogu modifikovati. Kada se govori o problemima u seksualnom životu žene često se ističe  tzv. anorgazmija koja predstavlja nemogućnost doživljavanja orgazma. Anorgazmija može biti primarna (žena nikada nije mogla da doživi orgazam ni pod kojim uslovima) i sekundarna (orgazam je bio doživljavan u nekom trenutku u prošlosti).  Takođe, postoji podela na globalnu anorgazmiju koja je definisana isto kao primarna i situacionu anorgazmiju; orgazam može biti doživljan u određenim situacijama povezanim sa seksualnim iskustvom a u nekima ne, na primer, moguć je manuelnom stimulacijom ali ne i tokom interkursa. Razmotrićemo neke psihološke aspekte koji mogu uticati na izostanak orgazma kod žena.

Anksioznost

Određena razmišljanja koja se javljaju tokom seksualnog odnosa mogu proizvesti anksioznost koja predstavlja jedan od glavnih ometajućih psiholoških faktora za doživljavanje orgazma. Misli koje izazivaju zabrinutost kod žene obično su vezane za to da li je adekvatna svom seksulanom partneru, kako treba da se ophodi, da li ispravno postupa, ili čak da li će ona ili partner moći da dožive vrhunac. Iniciranje ovakvih misli je greška i gotovo sigurno neće podstaći rast uzbuđenja. Umesto toga potrebno je fokusirati se na tzv. erotske ključeve koji mogu biti vizuelni npr. atraktivnost partnera ili mentalni da misli o svom partnernu ili na sam seksualni čin na način koji će povećati seksualno uzbuđenje upotrebom npr. erotske fantazije ili pak da se fokusira na trenutne prijatne fizičke senzacije koje joj šalje telo.

Stid i krivica

Nekada žene usled svojih jakih religioznih uverenja i strogih internalizovanih roditeljskih zabrana ne mogu da se opuste i shvate seksualni odnos kao nešto u čemu treba uživati. One se osećaju krivom pri samom seksualnom kontaktu, sve vreme misle da rade nešto loše i da će ih zbog toga stići kazna. Krivica i stid za “zabranjeno” ponašanje mogu da se jave i nakon seksualnog odnosa, te iako postoji fiziološka potreba za  seksualnim odnosnom ona se obavlja rutinski i o nekom vrhuncu u užitku nema ni govora.

Nezadovoljstvo svojom telesnom šemom

Često “iskrivljna” i neadekvatna slika o sebi može proizvesti sputanost u osećanju zadovoljstva prilikom seksualnog čina. Nezadovoljstvo se ovde odnosi na samoprocenu svojih fizičkih karakteristika. Ako žena misli da nije dovoljno lepa, da nije dovoljno seksualno privlačna, ona će sve vreme biti preokupirana time kako izgleda svom partneru, pokušavaće da prikrije delove tela koji joj se ne dopadaju i neće moći u potpunosti da uživa i doživi vrhunac.

Seksualna trauma

Traumatično iskutvo seksualnog odnosa može dovesti do toga da zadovoljstvo potpuno izostane i da se nikada ne doživi orgazam. To se dešava kada u istoriji osobe postoji neki vidi seksualnog zlostavljanja ili bilo koji vid neadekvatnog tretiranja tokom seksa. Za njih je seksualni čin sinonim za agresiju, neprijatne i bolne doživljaje , a često dolazi i do potpunog  “zamrzavanja” bilo kakvih  osećanja. Žene sa ovakvim iskustvima sklone su promiskuitetu ili prostituciji i seks im služi kao sredstvo postizanja određenog cilja a nikako kao poligon za uživanje.

Stres

Svakodnevni stres je uzrok da se uživanje potpuno zanemari, razmišnjanja o nezavršenom poslu, nedostatku novca, brga o deci, o budućnosti stvara osećanje napetosti koje se prenosi i na telesnu ukočenost. U takvim trenucima karakteristično je potpuno zanemarivanje seksulnih aktivnosti a ako i do njih dodje orgazam se teže doživljava. Neke osobe, pak koriste seksualni odnos kao “ventil” za pražnjenje napetosti usled stresnog tempa života. Seks je tada svojevrsni način da se “pobegne” od briga i problema ali on može prerasti u neku vrstu prisile kojom se “ubira” zadovoljstvo a problemi odlažu i ne rešavaju.

Odnos sa partnerom

Ukoliko je komunikacija sa partnerom dobra veća je mogućnost da se dosegne vrhunac. Pod komunikacijom u ovom slučaju podrazumevamo emotivno razumevanje, otvoren odnos, rešavanje konfliktnih situacija, podržavanje  i prihvatanje seksualne komunikacije, slične stavove o seksu, razmatranje seksualnih preferenci. Važno je takođe, da se doživljaj orgazama ne uzima kao imperativ i obavezan deo seksualnog čina. To će stvoriti samo dodatni pritisak kod partnera i smatraće sebe krivim ili seksualno “nesposobnim”. Ponekad su žene u stanju da “glume” orgazam jer neki muškarci smatraju da je to dokaz njihove uspešnosti u krevetu. Takav neiskren odnos ne treba gaijiti već sarađivati sa partnerom i stalno ispitivati nove izvore zajedničkog zadovljstva.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 06464 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja