Šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa

Šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa

Postoje različite predstave ljudi o tome šta se zapravo može postići odlaskom kod psihologa, da li je smisleno na taj način rešavati probleme i koje probleme je moguće rešiti. Neki ljudi ne prave razliku između psihologa i psihijatara (o ovoj razlici možete pročitati u ovde). Drugi pak misle, da kod psihologa idete na neku vrstu (prijateljskog)  razgovora koji se obično positovećuje sa time da ćete nekome ko vas ne zna „otvoriti dušu“ i tako olakšati sebi patnju.  U ovom tekstu ćete saznati šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa i razrešiti zablude i nedoumice koje ste možda imali povodom ove teme.

Razgovor sa psihologom nije isto što i razgovor sa prijateljem

Razgovor sa psihologom nije prijateljski razgovor u kome ćete se ispričati, možda isplakati i otići kući sa osećajem olakšanja. Psiholog je tu da vas sasluša, empatično i bez osuđivanja ali njegova svrha nije samo to. Ono što karakteriše razgovor sa psihologom jeste upotreba svrsishodnih pitanja sa ciljem da se utvrdi šta vas muči, odnosno koji je problem zbog koga ste došli a zatim i da vas uputi kako taj problem da rešite.  Postoje određene psihoterapijske tehnike, koje se koriste u psihološkom tretmanu i koje predstavljaju psihološke „alatke“ za pružanje adekvne pomoći ljudima sa različitim psihološkim problemima.  Dakle, razgovor sa psihologom podrazumeva pored empatičnog i bezuslovno prihvatajućeg stava i aktivnu upotrebu teorijskih i praktičnih znanja iz psihologije.

Psihološki tretman zahteva i vaše aktivno učešće

Redovan odlazak psihologu i rešavanje vaših psihološkim problema podrazumeva vaše aktivno učešće. Nije dovoljno samo da se uredno pojavljujete na seansama već i da se lično aktivirate u rešavanju vaših problema uz pomoć saveta koje vam daje psiholog. Psihološki probelmi nastaju kao posledica pogrešnih strategija prevazilaženja stresnih situacija. Ono što je potrebno da se problemi prevaziđu jeste usvajanja efikasnijih strategija za njihovo rešavanje i to je ono čemu vas uči psiholog. Pored toga što vas podučava određenim novim strategijama on vas i motiviše da budete efikasniji u njihovoj primeni.

Psiholog ne menja vašu strukturu ličnosti

Psiholog ne može promeniti vašu ličnost. Obično ljudi veruju da će se odlaskom kod psihologa promeniti iz korena. To je nemoguće jer je naša ličnost genetski odnosno biološki uslovljena. Ali, ono što jeste moguće je da se promene izvesna disfunkcionalana ponašanja. Na primer, osoba koja je po prirodi zatvorenija i opreznija u kontaktu sa ljudima (introvertna) ne može posle psihološkog tretmana postati ekstremno otvorena i komunikativna ali se može naučiti određenim socijalnim veštinama i biti efikasnija u komunikaciji sa svojim socijalnim okruženjem.

Psiholog se ne bavi isključivo vašom prošlošću

Rad sa psihologom ne podrazumeva nužno „kopanje“ po prošlosti. Raniji psihoterapijski pravci a pre svih psihoanaliza pridavali su veliki značaj prošlim životnim iskustvima i u njima tražili uzroke i rešenje sadašnjih problema. Moderniji psihoterapijski pravci  među kojima je kognitivno-bihejvioralna terapija se prevashodno fokusiraju na sadašnjost, ne zanemarujući događaje iz prošlosti, oni imaju za cilj da registruju trenutne pogrešne mehanizme funkcionisanja i da ih izmene kako bi osoba mogla da prevaziđe sadašnje i buduće probleme.

Psihološki tretman doprinosi poboljšanju i preko efekta koji mogu imati medikamenti

Neke osobe su mišljenja da ako već piju lekove ne moraju odlaziti na psihološki tretman jer on nema nikakvu svrhu. Pored uobičajenih životnih problema (problemi u komunikaciji, ljubavni problemi, problemi prlikom donošenja odluka, problemi u učenju,itd.), psihološki tretman itekako pomaže i u prevazilaženju nekih psiholoških poremećaja i to pre svega anksioznih i depresivnih poremećaja. Većina anksioznih i blaži do umereni depresivni poremećaji se mogu prevazići samo uz psihološki tretman (pre svega uz kognitivno-bihejvioralnu terapiju) bez upotrebe medikamenata! Ako osoba već uzima lekove uputno je ići i na psihoterapiju jer lekovi ne mogu promeniti način njenog razmišljanja i ponašanja  koji su glavni faktori  održavanja njenih emocionalnih problema. Pokazuje se da kod osoba koje idu na psihoterapiju ređe i teže dolazi do vraćanja simptoma psiholoških problema jer se menjaju disfunkcionalni obrasci rešavanja problema koji su, između ostalih, i doprineli da se problem prvobitno javi.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 kontakt: 064/64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com 

skypename: psihologsanja

Zavisni poremećaj ličnosti i ispoljavnje anksioznih poremećaja

Zavisni poremećaj ličnosti i ispoljavnje anksioznih poremećaja

Šta su poremećaji ličnosti?

Poremećaji ličnosti se manifestuju kao relativno trajni i disfunkcionalni obrasci ponašanja, mišljenja i emocionalnog reagovanja u većini socijalnih situacija. Osobe kod kojih postoji poremećaj ličnosti obično imaju neadekvatnu interpretaciju svojih i ponašanja drugih ljudi, intenzitet i trajanje osećanja nisu u skladu sa situacijama, postoje disfunkcionalnosti u relacijama sa drugima, smanjena je sposobnost kontrolisanja impulsa. Specifičnost ovih poremećaja jeste u tome što sama osoba ne uviđa da postoji bilo kakav problem, jer problem nije izazvan spoljašnjim stresorom već se nalazi u strukturi ličnosti same osobe. Ovo je jedan od razloga zašto je poremećaje ličnosti teško tretirati i zašto je njihov tretman dugogodišnji a pomaci mali. Praktično osobe žive u svojoj disfunkcionalnosti i većim delom „trpi“ njihova okolina. Ipak, i kod ovih osoba mogući su prolazni klinički sindromi koji se mogu javiti u stresnim situacijama u vidu npr. depresivnih, anksioznih ili psihotičnih poremećaja.

Šta je zavisni poremećaj ličnosti?

Osobe zavisne strukture su mirnog temperamenta, slabo  razvijaju kompetitivno ponašanje, izbegavaju napete socijalne situacije i interpersonalne konflikte. Najizraženija karakteristika ovog poremećaja ličnosti je izrazita zavisnost od drugih ljudi, oni obično traže jaku, podržavajuću figuru bez koje osećaju strah i procenjuju da su bespomoćne. Ne mogu da tolerišu da budu same duži vremenski period. Sebe procenjuju kao slabe, ranjive i manje vredne. Odgovornost i donošenje odluka prepuštaju drugima i prate njihovu direkciju. Zavisno ponašanje je normalno kod dece, kada ona još uvek nisu objektivno sposobna za suočavanje sa stresorima iz životne sredine te zavise od odraslih (roditelja, staratelja), međutim ispoljavanje ovakvog ponašanja postaje disfunkcionalno za osobu u periodu adolescencije i odraslog doba.

Veza zavisnog poremećaja ličnosti i anksioznih poremećaja

Osobe zavisne strukture su izrazito predisponirane da razviju anksiozne poremećaje. Generalizovana anksioznost se može razviti usled opsesivne brige da će biti ostavljeni i sami. Takođe, ovakve osobe mogu ispljiti panične napade u slučaju kada ostanu same u novim, nepoznatim situacijama u kojima misle da neće uspeti da se snađu. Ispoljavanje izražene anksioznosti (do nivoa panike) zapravo doprinosi da podržavajuća osoba ostane blizu i pruži zaštitu te ujedno i onemogućava da zavisna osoba preuzme odgovornost i bude samostalna. Karakterističan je i razvoj agorafobije, jer se napadi anksioznosti javljaju u sitacijama kada osoba napušta poznato i podržavajuće okruženje. Često se može razviti i hipondrijski sindromi uz pomoć kojih se konstantno privlači pažnja drugih pri čemu se osoba osigurava da će biti voljena bez obzira na svoju slabost i neadekvatnost.

Osobe koje imaju zavisnu strukturu ličnosti su sklone da najčešće razviju anksiozne poremećaje. Ipak, anksiozne poremećaje mogu razviti i osobe koje nemaju zavisnu strukturu ličnosti. Međutim, zavisnost može biti izražena u manjoj ili većoj meri, ekstremna zavisnost se definiše kao poremećaj ličnosti ali osoba može ispoljavati neke karakteristike zavisnog tipa. U odnosu na to koliko su izražene ove karakteristike zavisi ishod tretmana anksioznih poremećaja. Pa tako, osobe koje su više zavisne se ređe odlučuju da dođu na sam tretman kod stručnog lica i pre se odlučuju za medikamentozni nego za psihoterapijski tretman, teže primenjuju instrukcije koje su im date, nisu uporne i istrajne u svom lečenju, brže odustaju pa su i pomaci slabo vidljivi a verovatnoća vraćanja na staro ponašanje je veća.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

e-mail: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skype name: psihologsanja

Koliko dugo traje psihoterapijski tretman

Koliko dugo traje psihoterapijski tretman

psihoterapija, psiholog

To je jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju klijenti i osobe zainteresovane za psihoterapiju. Ja klijentima uvek odgovaram na isti način. Dužina tretmana isključivo zavisi od Vas (klijenata) jer ja sa svakim klijentom nastojim da radim maksimalno profesionalno, požrtvovano i najbolje što znam. Postoji nekoliko faktora koji utiču na trajanje i uspeh tretmana.

Faktori koji utiču na trajanje psihoterapijskog tretmana su:

Težina klijentovog problema – nije svejedno da li klijent dolazi na psihoterapiju zbog problema u partnerskim odnosima, problemima sa koncentracijom i učenjem, nedostatka samopozdanja, blaže depresivnosti i pada motivacije i sl., ili se radi o težim problemima kao što su dugogodišnji poremećaji iz anksiozno-depresivnog spektra, poremećaji ličnosti itd. U tom smislu trajanje trajanje terapijskog procesa može biti od 3 seanse do tri godine.

Ciljeva koje klijent želi da postigne psihoterapijskim tretmanom – neki klijenti žele samo da ublaže svoje tegobe i otklone simptome, dok neki imaju ambicioznije ciljeve, koji podrazumevaju temeljniji rad.

Vremena koje je prošlo od kada je problem nastao pa do momenta obraćanja za pomoć – ako je osoba dugo godina patila od nekog emocionalnog problema i odlagala njegovo rešavanje to može da komplikuje i produžava tretman. Na primer: ako osoba ima napade panike i javi se za pomoć na početku kada se problem tek javio, izgledi za brzo rešavanje problema su veliki. Sa druge strane, osobe koje godinama imaju ovaj problem a ne dolaze na psihoterapiju po pravilu razvijaju niz izbegavajućih ponašanja kojima učvršćuju svoje strahove. Jednom rečju, što je duže osoba odlagala rešavanje nekog problema ona je na taj način pojačala i učvstila svoje strahove i iracionalna uverenja što produžava kasniji tretman istog problema.

Motivacije klijenta da reši svoj problem – nisu svi klijenti jednako motivisani za rešavanje problema i ostvarenje promena. Različiti ljudi dolaze na psihoterapiju zbog različitih motiva. Neki zaista imaju jaku i autentičnu motivaciju za rešavanje problema, neki žele da promene samo neke segmente svog disfunkcionalnog ponašanja (a neke ne žele jer od njih imaju dobiti), neki žele samo da se ispričaju i da budu saslušani, dok neki dolaze da pokažu terapeutu kako oni znaju sve najbolje, skloni su lažima i manipulacijama, kako terapeuta tako i osoba koje su ih uputile na terapiju. Motivacija klijenta je od presudne važnosti za uspeh i trajanje psihoterapijskog tretmana. Po pravilu autentično motivisani klijeti dolaze redovno na terapiju, redovno i savesno obavljaju domaće zadatke, istrajni su i uspevaju da reše svoje probleme zbog kojih su se obratili za pomoć psihologu.

Aktivne saradnje klijenta sa terapeutom – aktivna saradnja podrazumeva shvatanje klijenta da jedino aktivnim radom i zalaganjem može promeniti svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja. Pod aktivnu saradnju spada i redovno dolaženje na seanse u dogovorenim terminima i u skladu sa planiranom dinamikom, rađenje domaćih zadataka, preslušavanje snimljenih seansi kod kuće, aktivno razmišljanje o problemu i aktivno samomotivisanje za suočavanje sa strahovima i radu na promeni ponašanja.

Spremnosti klijenata da u datoj životnoj fazi rešavaju specifične probleme – nisu svi ljudi spremni da u svakom momentu promene nešto kod sebe ili u svom načinu života. Ponekad rešavanje nekog problema zahvata rešavanje i nekih drugih sa njim povezanih problema, što za osobu može biti previše ili neostvarivo u datom momentu. Tokom životnih kriza (nakon razvoda, promene posla, preseljenja itd.) neki klijenti jednostavno trenutno nisu spremni da rešavaju neke probleme. U tom slučaju ih ne treba forsirati i pritiskati, već raditi isključivo na onome što klijent trenutno može da prihvati i reši. Kada klijent uspešno reši neki problem on/ona često dobija dodatnu motivaciju za rešavanje drugih problema.

Kada sumiramo sve gore navedeno može se reći da motivisani klijenti sa jasnim ciljevima, klijenti spremni na aktivnu saradnju koji se obraćaju psihologu za pomoć na vreme imaju najbolje prognoze za uspešnu i kratkotrajnu psihoterapiju. Kognitivno bihejvioralne psihoterapije su po pravilu terapije koje su fokusirane na konkretne probleme i jasno definisane terapijske ciljeve sa namerom da se ostvare dugoročni efekti kroz temeljan ali kratkoročan psihološki tretman.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog