Da li sam ekstravert ili introvert?

Da li sam ekstravert ili introvert?

Kada je u pitanju procena osobina ličnosti, ljudi najčešće postavljaju sebi pitanje da li pripadaju ekstravertima ili introvertima. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Važno pravilo vezano za procenu osobina ličnosti, jeste da svi mi posedujemo sve osobine samo je pitanje u kom stepenu su one izražene. Pa tako, ako imamo osobinu ličnosti koja se zove Ekstraverzija kod svakog čoveka će ova osobina biti izražena u određenom stepenu. Ako je ova osobina izražena u veoma visokom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični ekstravert ako je izražena u veoma niskom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični introvert. Međutim, većina ljudi može imati skorove koji su prosečni pa se tako ne mogu jasno svrstati u jedne ili druge. Generalno, osobe čiji su skorovi prosečni na ovoj crti ličnosti pokazuju veću funksionalnost u različitim životnim aspektima.

Šta razlikuje tipične ekstraverte od tipičnih introverata?

Ono što se zapaža u ponašanju tipičnog ekstraverta jeste da je to osoba koja je veoma druželjubiva, voli da je u društvu većeg broja ljudi, lako sklapa nova poznanstva, aktivna je, vedra, obično duhovita, očekuje pozitivne ishode nakon određenog ponašanja ili preduzimanja aktivnosti, optimistična je, u stalnoj je potrazi za spoljašnjom stimulacijom i novim uzbuđenjima, obično imaju visok stepen samopouzdanja. Tipični introvert je u odnosu sa drugim ljudima distanciraniji, ali to ne znači da je negativno nastrojen prema drugima. On pre bira manji krug ljudi sa kojima će ostvariti bliske odnose a postoji i preferencija da se osami i uživa u „solo“ aktivnostima.  Ne ističe se u komunikaciji, niti ima potrebu da doprinese pozitivnoj atmosferi, manje izražava pozitivne emocije u većem krugu ljudi pa ga često drugi mogu proceniti kao hladnu i nezainteresovanu osobu. Deluju ozbiljno, ali to ne znači da je nezadovoljan već kod njega postoji smanjeno izražavanje emocija.

Ono što je, zapravo, glavana razlika između ovih tipova ličnosti jeste razlika u reakciji nervog sistema na spoljašnje stimulacije. Introverti su osetljiviji na različite uticaje koji dolaze od spolja i njihov nervni sistem reaguje intenzivno čak i na stimulacije manjeg intenziteta dok je kod tipično ekstravertnih osoba situacija potpuno suprotna. Na primer, veliki broj nepoznatih ljudi, nepoznate situacije za nervni sistem tipičnog introverta predstavlja veliko opterećenje jer on postiže visoko uzbuđenje i za manje intenzive sitmulacije. Sa druge strane, da bi se nervni sistem ekstraverta dovoljno „pobudio“ potrebno je što više stimulacije, što više novina od spolja, što više neizvesnih situacija.

Da li je bolje biti  ekstravert ili introvert?

Preterano visoki (tipični ekstraverti) ili preterano niski skorovi (tipičan introvert) na crti ličnosti Ekstraverzija mogu ukazivati da osoba ima izvesnih psiholoških problema. Ipak, za ovu procenu nisu dovoljni samo skorovi za crtu ličnosti Ekstraverzija već i skorovi na nekim drugim crtama ličnosti (npr. Neuroticizmu). Obično se u zapadnoj kulturi ekstravertno ponašanje smatra poželjnijim, ipak kada govorimo o tome koliko je neko ponašanje funkcionalno ili poželjno mnogo je bitnije koliki je njegov stepen-svaka ekstremnost je pre loša nego dobra za osobu i njeno okruženje.

Merenje ekstraverzije i introverzije

Najpoznatija podela na ekstraverte i introverte je vezana za Jungovu tipologiju ličnosti , međutim merenje ovih osobina ličnosti je do danas prošlo različite teorijske i praktične provere. Većina savremenih psiholoških testova ličnosti meri ovu osobinu. Kada se vrši procena osobina ličnosti obično se mere i neke druge crte ličnosti kao što su Neuroticizam, Savesnost i sl. Tek na osnovu skorova na svim ovim osobinama ličnosti može se zaključitivati nešto više o profilu ličnosti date osobe. U našem savetovalištu  postoji mogućnost testiranja ličnosti i dobijanja sručnog izveštaja o individualnom profilu ličnosti. Više informacija možete dobiti ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:  064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Koje su karakteristike „pravih“ psiholoških testova

Koje su karakteristike „pravih“ psiholoških testova

Većina ljudi je zainteresovano za psihološko testiranje/procenu nekih svojih osobina ili sposobnosti, često na internetu ili u časopisima možemo naići na različite testove kojima se procenjuju neke karakteristike ljudi. Ipak, ovi testovi nisu pravi ili stručni testovi i skorovi na ovim testovima ne mogu pružiti bilo kakvu valjanu informaciju o osobini koju navodno mere. Šta karakteriše „prave“ psihološke testove saznaćete u ovom tekstu.

Proces izrade psiholoških testova

Izrada psiholoških testova obuhvata više faza. Za početak se definiše predmet merenja, obično se kao predmet merenja kod psiholoških testova uzimaju neke osobine za koje se smatra da su u većoj ili manjoj meri prisutne kod uzorka ispitanika koji se ispituje. Na primer, najpopularniji testovi mere osobine ličnosti i intelektualne sposobnosti (testovi inteligencije), ovi testovi se koriste u školama, prilikom selekcije za određene poslove a često ih ljudi na svoju ruku koriste kao bi „izmerili“ date osobine kod sebe. Predmet merenja se dalje, na osnovu teorijskih i empirijskih saznanja deli na manje celine indikatore a zatim se indikatori dele na još manje celine koje se nazivaju ajtemi ili stavke. Ajtemi ili stavke su zapravo rečenice ili tvrdnje koje se nalaze u testu i zadatak ispitanika je obično (kod testova ličnosti ili merenja stavova) da se na određenoj skali izjasne u kom stepenu se slažu sa određenom tvrdnjom (npr. ispitanik treba da odgovori u kojoj meri se slaže sa tvrdnjom: „Volim da sam okružen velikim brojem ljudi.“).  Stavke ne moraju biti samo rečenice, kod testova inteligencije to su određeni zadaci i od ispitanika se zahteva da zaokruže tačno rešenje.

Kada se sačini prva verzija psihološkog testa ajtemi (tvrdnje/zadaci) se podvrgavaju preliminarnoj proveri na manjem uzorku ispitanika. Ovo je tzv. pilot istraživanje koje služi da se određenim naučnim metodama (diskriminativnost, pouzdanost,valjanost, reprezentativnost) odredi u kojoj meri su određene stavke pogodne da se uvrste u test za merenje određene  karakteristike. U psihologiji postoji posebna naučna disciplina psihometrija koja se bavi isključivo principima merenja psiholoških pojava i konstrukcijom psiholoških testova i drugih psiholoških instrumenata.

Standardizacija psiholoških testova

Ono što u najvećoj meri razlikuje „prave“ psihološke testove  od ostalih testova jeste standardizacija. Nakon pilot istraživanja, psihološki test se zadaje velikom ili tzv. reprezentativnom uzorku ispitanika kako bi se izradile norme testa. Na osnovu normi rezultat svakog pojedičanog ispitanka se upoređuje sa rezultatima ostalih ispitanika koji pripadaju istoj populaciji. Šta to zapravo znači? Kada neka osoba uradi određeni psihološki test i dobije nekakav rezultat (sirovi skor), taj rezultat sam po sebi ništa ne znači ako se on ne uporedi sa rezultatima na testu, drugih ispitanika koji su isti sa tom osobom po uzrastu, obrazovanju, polu, nacionalnosti i dr. Ovo upoređivanje se vrši uz pomoć normi (do kojih se dolazi posebnim psihometijskim metodama), pa tako možemo da kažemo da je neka osoba na osnovu svog rezultata bolja ili gora od 70% pripadnika svoje populacije. Na primer, Marko Marković, koji ima 25 godina, i muškog je pola je bolji od 55% svojih vršnjaka istog pola, iz Srbije, na testu intelektualnih sposobnosti. Često se dešava da postoje psihološki testovi koji su standardizovani za populaciju ispitanika npr. iz SAD-a ali ti testovi nisu primenljivi na populaciju ispitanika koja živi u Srbiji.

Zadavanje i tumačenje psiholoških testova

Zadavanje psiholoških testova i njihovo tumačenje obavalja stručna osoba-diplomirani psiholog koji ima teorijska i praktična znanja o zadavanju i karakteristikama konkretnog testa. Na primer, ako osoba radi test ličnosti „Velikih pet“ i ima određen skor na subskali Neuroticizam, psiholog treba da zna šta to znači u konkretnom teorijskom kontekstu koji je vezan za taj test i kako skor na ostalim subskalama npr. Ekstraverzija, Otvorenost i sl. u kombinaciji sa ovim skorom opisuje datu osobu. Do standardizovanih psiholoških testova mogu doći isključivo diplomirani psiholozi i oni se kupuju u Društvu psihologa Srbije.

Izrada pravih psiholoških testova je ozbiljan i dugotrajan proces zasnovan na proverenim naučnim metodama. Koliko je ovaj proces ozbiljan govori u prilog činjenica da postoji posebna naučna disciplina (psihometrija) koja se bavi isključivo pitanjima psihološkog merenja. Prema tome, testiranje uz pomoć testova koji se nalaze na internetu ili u časopisima može biti zabavno ali vam ono neće dati validnu informaciju o vašim karakteristikama ličnosti, intelektualnim sposobnostima i sl.

Od nedavno u našem savetovalištu  postoji mogućnost psihološkog testiranja osobina ličnosti, intelektualnih sposobnosti i profesionalne orjentacije. Više o tome možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Psihološki testovi

Psihološki testovi

Neki ljudi su veoma zainteresovani za psihološke testove i psihološko testiranje. Najveće interesovanje postoji za tzv. testove ličnosti i testove inteligencije (testove sposobnosti ili popularno IQ testove). U ovom tesktu pokušaću ukratko da objasnim šta psihološki testovi jesu a šta nisu.

Psihološki testovi ličnosti sastoji se od niza pisanih iskaza (ajtema, stavki ili čestica) u vezi kojih ispitanik (onaj koji popunjava test) daje odgovore. Ispitanik upoređuje svoje ponašanje ili osobine sa onima koje su opisane u stavkama testa i daje svoju procenu na nekoj ponuđenoj skali procene (najčešće na petostepenoj skali procene koja sadrži ponuđene odgovore od potpuno se ne slažem do potpuno se slažem). Dakle, ispitanik pročita neku stavku, razmisli koliko se ponašanje ili osobina u toj stavci odnosi na njega/nju i onda zaokruži neku brojčanu vrednost na ponuđenoj skali. To je slučaj kod testova ličnosti i skala stavova. Kod testova sposobnosti ispitanik rešava neke zadatke i upisuje svoj odgovor na predviđeno mesto ili zaokružuje neki od ponuđenih odogovora na listu za odgovore. Kod testova ličnosti nema tačnih i pogrešnih odgovora (jer se radi o samoproceni ponašanja) dok kod testova sposobnosti za svaki zadatak postoji samo jedan tačan odgovor.

Pri obradi testa psiholog zbraja te brojčane vrednosti i dobija tzv. sirove skorove, zatim te sirove skorove pretvara u standardizovane skorove koji mu omogućavaju da skorove određenog ispitanika (postignuće ispitanika, pojedinca) uporedi sa skorovima grupe na kojoj je test standardizovan.

Šta je to standardizacija testa? To je ključno svojstvo koje razlikuje psihološke testove od onoga što psihološki testovi nisu. Nije dovoljno da imate neki skup pitanja ili zadataka pa da to nazivate testom (bilo da je reč o psihološkom testu ili testu znanja). Izrada nekog psihološkog testa je složen, dugačak i skup proces. Taj proces se sastoji od nekoliko faza. Psiholozi prvo odrede šta je predmet merenja testa ili neke skale. Neka skala ili test može meriti samo jednu crtu ličnosti ili dimenziju sposobnosti (na primer: anksioznost) ili može meriti više dimenzije (na primer jedan test ličnosti meri velikih pet dimezije ličnosti: neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost, saradljivost, i savesnost). Za osobinu ili sposobnost koju želimo da merimo obično postoje neke teorijske pretpostavke koje govore o prirodi, uzrocima i razvoju te osobine ili sposobnosti. Na osnovu teorijskih i empirijskih saznanja psiholozi prave liste indikatora koji reprezentuju datu osobinu ili sposobnost. Zatim od tih indikatora prave specifične ajteme ili zadatke testa. Na primer: ako želimo da konstruišemo test anksioznosti, prvo se na osnovu teorijskih, empirijiskih i kliničkih znanja napravi lista indikatora koja govori o tome kako se sve anksioznost manifestuje a onda se od tih indikatora prave ajtemi, na primer: Često se osećam nepeto. Kada psiholozi sakupe niz ajtema, onda sprovode pilotsko, probno istraživanje na nekom prigodnom (lako dostupnom) uzorku ljudi. Kada se prikupe podaci na ovom prigodnom uzorku vrši se statistička obrada podataka koja treba da ukaže koji su ajtemi dobri a koji ne. Dobri ajtemi su oni koji zaista mere ono što pretpostavljamo da mere, koji dobro razlikuju pojedinice i koji imaju još neke druge dobre metrijske karakteristike (objektivnost, pouzdanost, valjanost, homogenost). Nakon ove analize zadržavaju se samo ajtemi koji zadovoljavaju osnovne psihometrijske karakteristike. Nakon toga sledi zadavanje tog prečišćenog skupa ajtema na velikom, reprezentativnom uzorku ispitanika (uzorku koji treba da na adekvatan i sveobuhvatan način pretstavlja populaciju ljudi kojima je test namenjen). Na osnovu rezultata na reprezentativnom uzorku ispitanika prave se norme testa. Norme se odnose na distribucije rezultata ispitanika u toj grupi na kojoj je test zadat (standardizovan). Ti rezultati služe kao osnov za kasnija poređenja sa rezultatima nekog ispitanika koji je testiran. Dakle, to što je neko uradio na primer 12 od 20 zadataka na nekom testu sposobnosti ne govori ništa o postignuću te osobe. Rezultat osobe na ovom zamišljenom testu dobija smisao tek kada se uporedi sa postignućem grupe na kojoj je taj test standardizovan. Tada možemo reći da osoba koja je uradila na primer 12 zadataka tačno ima postignuće koje je bolje od recimo 65% ljudi iz grupe na kojoj je test standardizovan.

Kao što smo videli izrada nekog psihološkog testa je dugačak, komplikovan i pre svega skup proces. Neki skup ajtema ili zadataka može se nazivati psihološkim mernim instrumentom ili popularno testom, samo ako su ga konstruisali obučeni psiholozi, ako taj test zadovoljava sve metrijske karakteristike koje se utvrđuju određenim statističkim postupcima i ako je test standardizovan na reprezentativnom uzorku ljudi isključivo u populaciji u kojoj će taj test biti primenjivan.

Psihološke testove mogu zadavati, ocenjivati i interpretirati isključivo diplomirani psiholozi i to ne svi, već samo oni koji su prošli adekvatnu obuku za primenu i interpretaciju određenih testova. Pravi psihološki testovi mogu se kupiti isključivo u Društvu psihologa Srbije i mogu ih kupiti samo psiholozi. Kao što lekove mogu prepisivati samo lekari jer zu tao obučeni i školovani, psihološke testove mogu zadavati i interpretirati samo obučeni diplomirani psiholozi. Psiholozi testove primenjuju u različitim situacijama: u psihodijagnostičke svrhe u bolnicama i medicinskim ustanovama, u selekciji za posao, u službama za upravljanje ljudskim resursima, u školama itd.

Dakle, testovi koji se nude na Internetu nisu psihološki testovi. To su samo skupovi zadataka ili ajtema koji nisu standardizovani, za njih nisu utvrđene neophodne metrijske karakteristike ili su ti “testovi“ standardizovani na populacijama ljudi iz drugih zemalja (Najčešće SAD-a). Testovi koji su standardizovani u drugim zemljama ne mogu biti primenjivani u našoj zemlji, dok se ne standardizuju na uzorku naših ljudi.

Još jedan razlog zašto testovi koji se nude na Interneru nisu psihološki testovi jeste način interpretacije testa. Svaki rezultat na nekom testu zahteva psihološku interpretaciju, jer sam sirovi skor nekog ispitanika ne znači ništa. Psihološko značenje nekog rezultata na testu mogu davati samo psiholozi. Zašto? Zato što samo psiholozi poznaju teorijske osnove koje su u osnovi nekog testa odnosno onoga što test meri. Jedan te isti psihološki termin može imati sasvim drugačije značenje u različitim psihološkim teorijama a samim tim povlači za sobom i drugačiju psihološku interpretaciju. Na primer psihološki termin Ekstravezija ima sasvim drugačije značenje u Ajzenkovoj teoriji ličnosti a sasvim drugačije u Jungovoj. Pored znanja specifičnih psiholoških teorija koje su osnovi nekog testa, psiholozi moraju imati i šira teorijska i statističko-metodološka znanja da bi mogli da na pravi način tumače postignuća i rezultate pojedinaca i grupa na nekom psihološkom testu.

Na Internetu postoje brojni web sajtovi na kojima pojedinici svesno obmanjuju ljude nudeći lažne psihološke testove. Ti ljudi nisu psiholozi i ne znaju pravo značenje i način upotrebe testova. Oni samo znaju da su ljudi zainteresovani za popunjavanje testova i to koriste radi lične dobiti. Međutim rezultati takvog “testiranja“ nemaju nikakav psihološki značaj. Popunjavanje ovakvih testova može biti zabavno i zanimljivo kao i čitanje dnevnog horoskopa, ali to ne znači da rezultate takvog testiranja treba shvatati ozbiljno.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog