Šta žene privlači kod muškaraca?

Šta žene privlači kod muškaraca?

U ovom tekstu govoriću o tome šta žene najviše privlači kod muškaraca i zašto mnoge često ne dobiju ono što su želele. Tema je jako interesantna i korisna za žene i muškarce podjednako. Ženama može biti korisno da razmisle šta je to što njih najviše privlači, koji su njihovi prioriteti u potrazi za svojim “princem”. Muškarcima može poslužiti kao ček lista da se preispitaju šta im nedostaje, gde su “tanki” i na čemu mogu da rade kako bi bili privlačniji svojim budućim lepšim polovinama.

Ovaj tekst ne treba shvatiti kao sterotipiziranje, generalizovanje i podsticanje idealizovanja. Svaka osoba (žena ili muškarac) je individua za sebe i ima svoj specifičan ukus. Ali čak i uprkos inidividualnim razlikama, postoje neka opšta mesta, neke zajedničke karakteristike i faktori privlačnosti.

Šta žene žele od muškarca?

Kao i muškraci, kada žene biraju muškarca, one žele da dobiju SVE, ceo “paket”. Zašto da ne?Međutim u praksi to često nije moguće, jer takav muškarac ne postoji. To bi bio savršen muškarac i “podvojena ličnost” u isto vreme. Drugo, kada pogledate spisak osobina shvatićete da su neke od njih međusobno isključive.

S obzirom da žena ne može dobiti sve, ona obraća pažnju na neke faktore koji čine da joj muškarac bude privlačan.

Faktori privlačnosti su:

  1. Dobar izgled – žene kao i muškarce privlači fizički izgled, fizička lepota, atraktivnost. Muškarci nešto više pridaju značaj fizičkom izgledu nego žene ali to ne znači da žene ne privlače zgodni muškarci. Žene kao i muškarci posmatraju muškarce i komentarišu njihove fizičke karakteristike. Šta je zgodan muškarac to je stvar ukusa, ali svakako da zgodnog muškarca odlikuju maskuline crte, visina, simetrija, lepo lice i markantne cte lica, široka ramena i sl.
  2. Sigurnost – mnoge žene tragaju za sigurnošću. One žele da se osećaju sigurno i zaštićeno pored svog muškarca. U sigurnost se ubraja novac, stambena obezbeđenost, materijalna dobra ali i muškarčevo zaštitničko ponašanje, pomaganje ženi da reši probleme i sl.
  3. Socijalni status – odavno je poznato da mnoge žene teže da budu sa muškarcima visokog društevnog statusa. To su obično direktori, menadžeri, političari, preduzetnici, lekari, sveštenici, popularne ličnosti itd. Visoki socijalni status je stvar prestiža, retkosti, a često je i u vezi sa materijalnim dobrima i bogatstvom. Žena čiji je muškarac VIP, poznata ličnost i sl., se oseća važno, posebno i zapaženo u društvu. Mnoge žene joj zavide, dive joj se, ona je njihov uzor, predmet divljenja i kritike.
  4. Lojalnost – većina žena teži da ostvari sa muškarcem duboku, intimnu, stabilnu emocionalnu vezu. To podrazumeva očekivanje žene da joj muškarac bude lojalan, veran i da bude samo njen.
  5. Samopouzdanje – žene preferiraju samopouzdane muškarce, često one koji imaju više ili bar jednako samopouzdanja kao i one. Retko koja žena će pristati da bude sa muškarcem koji ima manje samopouzdanja od nje. Mnoge žene (ne sve) imaju manjka samopouzdanja pa ih privlače samopouzdani muškraci jer se one sa njim osećaju moćnije, sigurnije, vrednije i samopouzdanije. Neke žene (naročito one manje iskusne) ne umeju da prepoznaju samopouzdanog muškarca. One brkaju samopouzdanje sa narcizmom i ego tripom.
  6. Humor – žene vole humor, zabavu i emocionalnu stimulaciju. Muškarac koji ne daje emocionalnu stimulaciju je dosadan, previše regularan i ozbiljan. Većina žena voli zabavne muškarce, one koji umeju da joj podignu raspoloženje kada se ona ne oseća dobro.
  7. Nedostupnost -žene privlače muškarci koji su nedostupni, ili bar nisu lako dostupni. Svakako ih ne privlače muškarci koji su lepljivi, očajni, napadni, dosadni, skloni ljubomori i kontrolisanju. Ono što nije lako dosptuno više se želi od onoga što je lako i uvek dostupno. To je razlog zašto mnoge žene “odlepe” za muškarcima koji su misteriozni, ne pričaju mnogo, koji su često zauzeti ili odsutni i sl. Neke devojke ili žene se zaljube u oženjene, “rezervisane” muškarce jer oni nisu uvek i lako dostupni i za njih moraju da se bore.
  8. Avantura – žene privlače avanturisti, “opasni” momci, koji stvaraju ženi uzbuđenje i razbijaju svakidašnje rutine. Oni ženi podižu adrenalin, stvaraju iznenađenja, nepredvidivi su (nisu dosadni) i stimulišu njenu radoznalost.
  9. Duboki, intimni i strastveni seks – žene kao i muškarci jako pridaju značaj seksu i seksualnom uživanju. Jedina razlika je u tome što žene manje o tome otvoreno pričaju. Žena će se lako vezati za muškarca koji ume da je seskualno zadovolji, koji ume da je uzbudi, otkrije joj neke nove stvari i probudi u njoj svu njenu strastvenost.

Da li je to realno?

Kada pogledate ovaj spisak privlačnih osobina, logično je da se pitate da li je to jedna osoba? Da li postoji muškarac koji sve to ima? Iako postoji on je statistička greška i verovatno je već zauzet. To je i razlog zašto žene (kao ni muškarci) retko (gotovo nikada) ne dobiju ceo paket.

Da li možete da zamislite avanturistu, zabavljača, šarmera atraktivnog izgleda koji je u isto vreme lojalan, veran i spreman da se veže samo za jednu ženu i pruži joj emocionalnu i svaku drugu sigurnost. Sigurnost i avantura su prilično suprostavljene, kao avantura i lojalnost, na primer.

Žene se dosta razlikuju među sobom i stoga se ne može definisati neki univerzalni ženski profil, to bi bila preterana generalizacija, što znači neistina. Žene različito vrednuju gore navedene faktore.

Kako žene biraju muškarca?

Koji će faktori doći više do izražaja zavisi i od toga da li žena traži dečka, vezu, seks avanturu ili bračnog partnera. Svakako da su za brak atraktivnije osobine: sigurnost, lojalnost i socijalni status, dok su za avanturu privlačnije: humor, avanturizam, dobar seks i privlačan fizički izgled.

Ono što kod žena izaziva strast i zaljubljenost su: samopouzdanje, humor, avanturizam, nedostupnost i strastvenost. Muškarci koji poseduju sve ili većinu ovih osobina su pravi zavodnici, šarmeri i švaleri. Oni mogu gotovo lako da zavedu bilo koju ženu, čak i onu udatu za muškarca visokog statusa. Da je to cela priča oni bi bili prototip muškog savršenstva. Međutim uvek postoji i ona druga strana, ne tako atraktivna, manje vidiljiva na prvi pogled. Problem sa takvim muškarcima je u tome što oni teško da mogu biti lojalni, često su narcistički tipovi ličnosti, emocionalno praznjikavi i ne baš mnogo empatični. Oni nisu baš skloni emocionalnom vezivanju, nisu baš rođeni za brak i roditeljstvo. Ali su svakako uzbudljivi i zabavni za avanture. Problem je što život u celini, brak i porodica nisu avantura.

Seksualna strastvenost je takođe jako važna. Dobar seks može da kompenzuje brojne nedostatke sa gornjeg spiska. Žene vole seks, kao i muškarci. Neke su manje a neke više iskusne. One manje iskusne vole da imaju partnera koji će da bude lider, učitelj i koji ći ih naučiti da se oslobode i slobodno ispolje svoju ženstvenost, svoju seksualnost. S druge strane postoje žene koje su vrlo iskusne u seksu, žene koje nisu inhibirane i one tragaju za muškarcima koji će moći da ih isprate i zadovolje. Duboki, intimni seks je mnogo više od tehnike, “gimnastike”. Dobar seks podrazumeva iskustvo, emocionalnu dubinu, spremnost da se pokažu emocije, spremnost da se prepusti strasima itd.

Postoji još jedna osobina koja podjednako privlači i muškarce i žene. To je harizmatičnost. Harizmatine osobe gotovo magnetski privlače ljude oko sebe. Oni ne moraju nešto specijalno da učine, da bi bile privlačne.

Šta je u osnovi harizmatičnosti?

Harizmatičnost je spoj autentičnosti i strastvenosti. Harizmatična osoba je samopouzdana, ne trudi se da bude neko drugi i stoga je autentična, ona je ono što jeste. Ljudi vole autentične, neisfolirane osobe, osobe koje se ne forsiraju da budu nešto što nisu. U isto vreme harizmatična osoba je strastvena osoba. Njena strastvenost se ogeda u gotovo svemu što radi, načinu na koji govori, temi o kojoj govori, onome što radi i sl.

Najčešća greška koju žene čine pri odabiru svog muškarca jeste da u njemu traže nešto što one nemaju, on ima, a one žele to da imaju i dobiju to preko i kroz njega. To je nezrela strategija. Žena koja to čini nije samopouzdana.

Samopouzdana, uspešna žena treba da bude nezavisna, što znači da se oslanja više na sebe, da teži samu sebe da izgradi a sa muškarcem da to podeli. Uspešna, samopouzdana žena ne zavisi od muškaraca ni emocionalno ni finansijski, ona je slobodna, ispunjena i sigurna u sebe. Ona traži istog takvog muškarca. Suprotnost tome je simbioza, zavisnost i nezrelost. U simbiotskoj, zavisnoj vezi se niko ne oseća srećno, ni muškarac ni žena. Zato žena treba da radi na sebi, da bude samopouzdana, nezavisna i srećna, sa ili bez muškarca.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Šta je „hemija“ – X faktor privlačnosti?

Šta je „hemija“ – X faktor privlačnosti?

Da li ste nekada imali osećaj da vas neka osoba gotovo magnetski privlači, gotovo na prvi pogled? Osoba vas privlači ali vi nemate pojma zašto? Siguran sam da ste to iskusili mnogo puta. Da li ste nekada razmišljali o čemu se tu radi? Šta je u osnovi te „mistične“ privlačnosti?

Koja je tajna privlačnosti?

Hemija“ je tajna privlačnosti. Hemija je skriveni, nevidljivi element koji čini drugu osobu privlačnom meni kao osobi, kako u ljubavnom (partnerskom) tako i u prijateljskom odnosu. Ljudi se mogu sresti slučajno, ali odabir partnera ili prijatelja nikada nije slučajan. Iako taj proces može biti nesvestan on nije slučajan i neobjašnjiv. Uvek izabiramo nekog ko nas privlači.

Da li je fizički izgled najvažniji?

Kada je u pitanju odabir partnera, na površnom nivou privlači nas fizički izgled. Iako je fizički izgled bitna komponenta privlačnosti ipak nije suštinska, niti ona najvažnija. Često ćete sresti partnere gde je jedna osoba fizički atraktivna a ona druga nije baš, ali ljubav cveta. Kako je to moguće? Zato što je najvažnija komponenta privlačnosti “hemija“.

Šta je to „hemija“?

Postoje dva elementa koji čine tu nevidljivu ali moćnu privlačnu silu koju nazivamo hemijom. Prvi element je sličnost. Čuli ste za onu narodnu izreku sličan se sličnom raduje. To je zaista istina. Privlače nas osobe koje su nam po nečemu slične. Slične po interesovanjima, stavovima, sistemu vrednosti, inteligenciji, ali i porodičnoj istoriji, stavu koji imamo prema sebi (koliko volimo sebe, koliko sebe poštujemo i vrednujemo), da li smo pasivni ili aktivni, liberalni ili konzervativni itd. Sličnost naravno nikada nije potpuna jer ne postoji osoba koja je identična vama, vi ste unikat. Ali postoje osobe koje su vam po nečemu slične. Slične po inteligenciji, porodičnom vaspitanju, shvatanju sebe, sistemu vrednosti i nekim interesovanjima. Takve osobe nam se čine simpatičnim, sa takvim osobama se lako razumemo iako se ne poznajemo dugo, sa njima gotovo odmah osećamo povezanost i lako uspostavljamo bliskost. Sličnost je dopadljiva ne samo zbog bliskosti već i zbog osećaja da nam je nešto poznato, razumljivo, prihvatljivo. Sličnost sa drugima je međuostalom i potvrda vlastite ličnosti.

Koje sličnosti nas privlače?

Ne privlače nas samo sličnosti u pozitivnim osobinama nego i u negativnim, često i u onim koje krijemo od sebe i drugih. Može se desiti da me privuče osoba koja spolja gledano nema sa mnom ništa zajedničko, čak mi se i fizički ne dopada previše ali nešto tu ima. Čega ima? Sličnosti.

Može da se desi da nas privuče osoba sa kojom smo slični u psihopatološkom smislu. Svako od nas u sebi gaji neku dozu i vrstu patologije koju možemo prepoznati i kod drugih ljudi. Na primer, plašljiva žena nalazi neurotičnog muškarca. Dakle, sličnost je pola hemije. To je suprotno onoj narodnoj suprotnosti se privlače. Ali ima i tu nečega istinitog. Odgovor sledi.

Pored sličnosti šta nas još privlači?

Drugi aspekt koji čini hemiju je kompatibilnost. Psihološka kompatibilnost. Dve osobe se međusobno psihološki nadopunjuju. Zadovoljavaju jedna drugoj psihološke potrebe. Ono što jedna ima, druga nema i baš to želi da ima, pa to pronalazi kod svog partnera. Na primer, pasivno-zavisna osoba koja je nesigurna u sebe pronalazi uspešnog, narcisoidnog partnera koji je ambiciozan, preduzimljiv i sklon samodokazivanju, dok je on ili ona sklon neisticanju i oslanjanju na druge. S druge strane ta narcisodina osoba takođe ima dobit od pasivno-zavisne osobe, dobijajući od nje lojalnog partnera koji mu / joj se divi i tako podržava njegov / njen osećaj „samopouzdanja“. Pretpostavljam da ste videli par u kojem muškarac sve vreme priča a žena ćuti i sluša (ili obrnuto). Oni su kompatibilni. Jedan vodi drugi prati, jedan fascinira drugi je fasciniran. Zajedno grade jednu psihološku simbiozu.

Kako „hemija“ deluje u realnom životu?

U realnosti uvek nas privlače osobe po sva tri faktora: fizička privlačnost, sličnost u pozitivnom i negativnom i kompatibilnost. To je jednačina privlačnosti u kojoj neki od faktora imaju jači udeo a neki slabiji, ali svi postoje simultano. „Hemija“je uvek jača od fizičke privlačnosti, naročito kod odraslih osoba.

Da li je lepota isto što i privlačnost?

Lepota nije isto što i fizička privlačnost. Lepota je zbir fizičke privlačnosti i „lepote duše“ koja nije ništa drugo nego „hemija“.

Koji aspekt „hemije“ je važniji, koji više privlači?

Ako bismo mogli da analiziramo ove faktore izolovano, mogli bismo da kažemo da je sličnost važniji faktor za stabilne, dugoročne veze, naročito za brak. Lakše je biti blizak sa nekim ko nam je sličan, ko nas razume i koga mi razumemo.

Kompatibilnost je takođe privlačna ali može biti kraćeg veka od sličnosti, tako da se ne preporučuje kao jedini i glavni faktor za odabir životnog partnera. Osoba može sama zadovoljiti svoje psihološke potrebe i na taj način privlačnost bazirana na međusobnom zadovoljvanju psiholoških potrebe može izbledeti isto kao i privlačnost na osnovu fizičkog izgleda. Osoba može radom na sebi da promeni neke aspekte svoje ličnosti što takođe može dovesti do slabljenja kompatibilnosti. Ali to ne znači da ne treba da postoji kompatibilnost uopšte. Prava doza sličnosti u pozitivnim osobinama i kompatibilnosti daje trajnu i stabilnu vezu. Malo više sličnosti i nešto kompatibilnosti učiniće „hemiju“ trajnom. Upitajte sebe, po čemu ste slični a po čemu kompatabični sa svojim partnerom?

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Kada su u pitanju emotivni odnosi uobičajene su dve izreke „Suprotnosti se privlače“ i „Slično se sličnom raduje“. Iako prva važi u fizičkom svetu, u međuljudskim odnosima se ona ne pokazuje kao ispravna iako su ljudi skloni da veruju u nju. Nije nemoguće da osobe koje su dijametralno suprotne, po svojim profilima ličnosti, životnim vrednostima i stavovima, interesovanjima budu u  emotivnoj vezi ali je kvalitet i zadovoljstvo takvim odnosom nizak.

Poklapanje životnih vrednosti

Ako partneri imaju iste ili slične životne vrednosti onda je najverovatnije da će njihova veza dobiti na kvalitetu  i opstati duže. Životne vrednosti se odnose na različite aspekte života kao što su porodica, prijateljstvo, obrazovanje, želja za postignućem, finansije, religioznost, težnja ka postizanju harmonije i zadovoljstva, seksualni život, održanje zdravlja, itd. Što je više poklapanja u različitim životnim vrednostima dveju osoba veća je verovatnoća da se kvalitet veze održi.

Poklapanja profila ličnosti

Ukoliko su dve osobe po strukturi ličnosti i intelektualnim sposobnostima sličnije veća je verovatnoća da će imati kvalitetniji odnos. Npr. dve osobe koje su otvorene, komunikativne, teže ka novim iskustvima a pritom su na sličnom intelektualnom i obrazovnom nivou će verovatno imati slična interesovanja i kvalitetnije provoditi zajedničko vreme.

Poklapanje vezano za sam parterski odnos

Obično svaki partner unosi u vezu svoja očekivanja vezana za to kako partenerski odnos treba da izgleda odnosno kako osoba sa kojom je treba da se ponaša u vezi. Jedno od takvih stavki jeste pitanje „slobode“ u odnosu. Iako većinu vremena partneri provode zajedno sasvim je prirodno da svaki od partnera neki deo vremena provodi odvojeno baveći se samostalno aktivnostima koje ga ispunjavaju ili u društvu drugih ljudi. Ako se stavovi po ovom pitanju ne poklapaju često dolazi do konflikta. Pitanje komunikacije u vezi je takođe aspekt koji je važan. Pored komunikacije o uobičajenim stvarima i humora koji je važan za svaki međuljudski odnos, komunikacija vezana za izražavanje sopstvenih stanja, osećanja i želja je takođe bitna. Često preteran zahtev da partner  uvek treba da primeti kako se ovaj drugi oseća ili šta želi može da dovede do tumačenja da u vezi nema razumevanja što dalje dovodi do nezadovoljstva. Podržavanje razvoja i ličnog usavršavanja partnera u vezi je takođe aspekt koji bi trebao da se poklopi. Ako jedan od partnera očekuje da ga ovaj drugi podržava u njegovom razvoju a on to ne čini verovatno će doći do osećanja ličnog nezadovoljstva i neispunjenosti što će smanjiti kvalitet odnosa.

Što su dve osobe sličnije veća je verovatnoća da budu zadovoljne u emotivnom odnosu, ipak ne moramo se poklapati u svim aspektima već u onim koji su za nas od najvećeg značaja. Postoje uvek aspekti koji nam se ne sviđaju kod našeg partnera ali oni nisu  krucijalni za sreću u našem odnosu i mogu se tolerisati.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com