Kako oprostiti sebi i drugima?

Kako oprostiti sebi i drugima?

Praštanje je veoma važan deo u radu na sebi i ličnom razvoju. Mnogi ne razumeju šta je pravi smisao praštanja i zbog toga im je teško da oproste sebi ili drugima. Najčešća zabluda u vezi praštanja je da praštanje znači menjanje mišljenja o osobi kojoj praštamo, priznanje da je ona bila upravu ili priznanje da smo mi grešili. To može biti slučaj ali ne mora uvek.

Možemo oprostiti osobi iako i dalje verujemo da se ona ogrešila o nas. Ne moramo zavoleti tu osobu, ne moramo se sa njom više družiti niti joj bilo šta reći, jer praštanje je intimni čin opraštanja od naših očekivanja od te osobe a ne od te osobe kao takve.

Zašto mnogim ljudima nije lako da oproste sebi i drugima?

  1. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od nekih neispunjenih želja – oprostiti znači odustati od onoga što je osoba očekivala da će dobiti a nije (na primer: ljubav, poštovanje, razumevanje i sl.). Dokle god osoba nastavlja da tvrdoglavo zahteva da dobije nešto što evidentno neće dobiti, ona će se ljutiti i neće moći da oprosti.
  2. zato što praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti koja nam se ne dopada – oprostiti znači prihvatiti gorku istinu da život i ljudi često nisu po našem ukusu. Nigde ne piše da sve u životu ide glatko i da može svako da nam se sviđa. Nigde ne piše da mi moramo patiti ako nas neko ne voli, ne ceni ili ne poštuje. To važi i za naše najbliže.
  3. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ličnog ponosa (sujete) – sujeta je najveća prepreka opraštanju. Sujeta ometa proces praštanja jer osoba želi da okrivi drugu osobu za naneti bol ili još gore očekuje od nje da prizna svoje grehe, promeni se, pokaje se i izvini se. Ako želite da oprostite prestanite da krivite druge za njihova dela i prestanite da zahtevate da se oni promene ili izvine jer se to najverovatnije neće nikada desiti.
  4. zato što praštanje podrazumeva svest o ličnoj odgovornosti – sagledajte vašu ulogu i odgovornost u nekom događaju ili odnosu. Pitajte sebe kako ste vi doprineli tom odnosu. Budite samokritični ali oprostite sebi za sve greške jer niko nije savršen i svi uče iz iskustva. Dokle god učite iz svojih grešaka na dobrom ste putu. Kada to prestanete da činite onda postajete rigidni, besni, sujetni i ozlojeđeni.
  5. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ljutnje – odustanite od ljutnje i povređenosti. Niko nema moć nad vama, niko vas ne može poniziti, povrediti ili naterati da patite bez vaše dozvole i aktivnog učešća. Drugi mogu da vas isporovicraju. rade protiv vaših interesa ali samo vi možete sebi stvoriti patnju. Kada to shvatite lako ćete oprostiti bilo kome jer ćete znati da svu patnju stvarate sami sebi. Ono što vam stvara patnju nije to što su drugi i svet takvi kakvi jesu, već je problem u tome što vi insistirate da oni moraju biti u skladu sa vašim ukusom, interesima i željama.

Šta znači oprostiti sebi ili drugima?

  1. prestati ljutiti se na sebe i druge
  2. odustati od zahteva prema sebi ili drugima da se mora imati nešto što ne možemo dobiti
  3. prihvatiti realnost kakva zaista jeste
  4. shvatiti da šta god da nismo dobili od nekoga možemo nastavii dalje jer nam to nikada nije bilo potrebno

Šta praštanje nije?

1. Praštati ne znači ignorisati, menjati ili ulepšavati realnost. Baš naprotiv, praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti onakva kakvom jeste.

2. Praštanje ne podrazumeva da moramo zavoleti osobu kojoj opraštamo. Iako smo nekome oprostili to ne znači da moramo imati interakciju sa tom osobom. Ako je ta osoba štetna za nas, najbolje je nemati nikakvu interakciju sa tom osobom. To uopšte ne remeti proces praštanja.

3. Kada praštamo mi uopšte ne moramo da bilo šta kažemo osobi kojom praštamo. Zašto? Zato što ustvari mi nikada ne praštamo toj osobi nego sebi. Praštanje je unutrašnji čin u kojem osoba menja nešto u sebi a ne u osobi kojoj oprašta. Osoba koja prašta menja svoj stav i očekivanja prema osobi kojoj oprašta i na taj način se sama menja.

Šta dobijamo praštanjem?

  1. rasterećenje i unutrašnji mir
  2. stavljanje tačke na jedan segment života koji je završen
  3. usmeravanje energije na nešto konstruktivno
  4. napredak u sazrevanju i ličnom razvoju

Kako da oprostite sebi ili drugima?

  1. zamislite da osoba kojoj opraštate stoji ispred vas (ako opraštate sebi, zamislite sebe)
  2. postanite svesni svih osećanja i bola koji osećate kada mislite o vašem iskustvu sa tom osobom (možete zamisliti neku situaciju sa tom osobom u kojoj ste vi osećali povređeno, ljuto i sl.)
  3. ne opirite se iskustvu koje osećate u sadašnjem momentu kada zamišljate osobu kojoj želite da oprostite, prihvatite bilo koje osećanje ili misli koje se spontano javljaju, ne sudite o tim osećanjima i mislima samo ih osetite, konstatujte i pustite da slobodno dolaze i odlaze
  4. pogledajte tu osobu i recite joj: Opraštam ti sve što je bilo jer sav bol koji osećam sam sama sebi stvorila. Prihvatam ovaj bol i ne želim više da ga stvaram. Opraštam ti jer znam da ti nemaš nikakvu moć nadamnom. 
  5. pogledajte u osobu i recite joj: Nije mi ništa potrebno od tebe, nekada sam mislila da jeste ali sada znam da nije, ne moraš ništa učinit za mene (ako ste imali neki specifičan zahteva, na primer zahtev da vas ta osoba voli, recite joj da vam to više nije potrebno)
  6. pogledajte u tu osobu i recite: Hvala ti za sve što sam naučila iz ovog iskustva sa tobom jer me to čini mudrijom i iskusnijom, sada poznajem bolje sebe nego pre
  7. pogledajte ponovo u tu osobu i osetite šta se dešava u vama, da li imate neku reakciju, da li imate neko negativno osećanje ili misao. Ako imate nemojte potiskivati to osećanje ili misao, već ga prihvatite i kažite sebi: Iako osećam / mislim X (negativno osećanje ili misao) ja opraštam sebi, tebi i volim i prihvatam sebe u potpunosti. Udahnite i izdahnite i ponovo pomislite na osobu i stuaciju sa početka.
  8. Ponovite ovaj proces dok se ne javi osećaj unutrašnjeg mira. Kada budete mogli da gledate u tu osobu i osećate unutrašnji mir, znaćete da ste uspeno završili proces praštanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Kako da raskinete vezanost sa opterećujućim osobama?

Kako da raskinete vezanost sa opterećujućim osobama?

U životu se dešava da budemo u interakciji sa osobama koje su nam opterećujuće. Sa nekim od njih nismo bili ni u mogućnosti da biramo da li ćemo se sresti, komunicirati i imati interakciju. To je na primer slučaj sa članovima bliže ili šire familije, šefom na poslu, saradnicima, klijentima, komšijama i sl.

Naročito kompleksni odnosi su odnosi sa članovima familije. Ti odnosi su po pravilu emotivno obojeni, složeni i ambivalenti. Biti ambivalentan prema nekome znači u isto vreme osećati i privlačnost i odbojnost prema istoj osobi, imati pomešana, konfliktna osećanja. U opterećujuće odnose spadaju sve one osobe sa kojima smo se nekad posvađali, čije ponašanje nas je povredilo, izneverilo i sl., a kada i danas pomislimo na njih osećamo neko kuvanje u stomaku ili neku drugu negativnu senzaciju, negativni naboj. Takvi odnosi pretstavljaju jednu vrstu nezavršenog posla u nama samima. Neke od tih osoba nismo sreli godinama i više nam ne znače ništa, ali nezavršene veze su ostale u nama samima kao opterećujući balast prošlosti.

Kako se zaštiti od osoba koje nas opterećuju na razne načine?

Opterećejujući odnosi su oni u kojima preovladava neiskrenost, manipulisanje, emotivno ucenjivanje, nepoštovanje granica, agresivnost i sl. Mnogi od nas često se povlače iz takvih odnosa, izbegavaju intruzivne, agresivne, hostilne, manipulativne i narcisoidne osobe. Ali čak i kada nismo više u direktnom odnosu sa njima veza ne mora biti raskinuta. Sama pomisao na takvu osobu može izazivati negativne emocije poput besa, ogorčenosti, prezira, krivice, ljutnje na sebe, stida i sl. Dokle god osoba ima negativni naboj vezan za te osobe ona nije slobodna od njih u svom umu, ona nije raskinula vezanost. I negativna vezanost je vezanost i ona nas drži vezanim za nekoga kao i pozitivna vezanost (ljubav).

Kako raskinuti štetne vezanosti?

Za to je potrebno pre svega dve stvari:

1. Doneti svesnu odluku da je dobro raskinuti štetnu vezanost. Za to je potrebna svesnost o štetnosti odnosa i postojanju vezanosti.
2. Odustati od svakog očekivanja vezanog za tu osobu. Očekivanja i zahtevi su ključni element vezanosti. Dokle god očekujem i / ili zahtevam nešto od nekoga ja sam vezan za tog nekoga.

Kada odustanem od svih očekivanja i zahteva vezanosti više nema. Očekivanja prema nekome su uvek moja i ne pripadaju toj osobi. Stoga ja mogu odustati od mojih očekivanja. Često su očekivanja koja imamo prema drugim ljudima krajnje nerealistična, odraz naše sebičnosti pa su stoga izvor ljutnje, gneva i razočaranja kada osoba ne postupa u skladu sa njima. Očekivanja prema drugima mogu podrazumevati nešto što želimo da dobijemo od drugih, mada očekivanja mogu biti i vezana za osvetu, pokajanje osobe koje nam je nanela zlo, očekivanje da se osoba promeni, izvini, zavoli nas i sl.

Dodatni problem može ležati i u tome što su mnoga naša očekivanja od drugih implicitna, neizrečena, skrivena, polusvesna. Zato ih treba osvestiti, eksplicirati, iskomunicirati samom sebi. Ali čak i u slučaju skrivenih očekivanja ona boje našu percepciju drugih i oblikuju naše emocionalne reakcije i ponašanja prema drugima, sebi i svetu uopšte.

Kako da se oslobodimo očekivanja prema onima sa kojima želimo da raskinemo vezanost?

Prvi korak je da osvestimo ta očekivanja. Drugi korak je da ih svesno odbacimo. U te svhe konstruisao sam jednu jednostavnu tehniku koju možete koristiti sami sa sobom.

Tehnika podrazumeva sledeće korake:

1. Idenitifikujte osobu sa kojom imate opterećujući odnos i sa kojom želite da raskinete vezanost.

2. Zamislite tu osobu kako stoji ispred vas i vi gledate direktno u nju. Dok to činite pitajte iskreno sebe: Šta ja očekujem od ove osobe? Zapišite uvid do kojeg ste došli.

3. Kada ste postali svesni tog očekivanja, izgovorite u sebi to očekivanje tako da se u mašti obraćate baš toj osobi. Očekujem od tebe da …

4. Konstatujte šta se dešava kada ste to učinili. Kako se osećate? Da li osećate neki negativan naboj kada to govorite ili nakon što ste to izgovorili?

5. Osetite taj naboj, prihvatite ga, udahnite sporo i duboko i zatim izdahnite isto tako sporo i do kraja. Prihvatite svaki saržaj koji se javlja u vašoj svesti bez cenzure. Sadržaji mogu biti slike, misli, emocije ili telesne senzacije.

6. Prihvatite ih bez obzira da li se odnose na prošlost, sadašnjost ili hipotetičku budućnost. To nema veze jer sve što osećate, mislite ili zamišljate uvek se dešava isključivo sada i ovde.

7. Sada zamislite da se opet u mašti obraćate toj osobi i sada joj saopštavate da više ne očekujete od nje to što ste očekivali. Saopštavate joj da ste odustali od tog očekivanja. To izgovorite direktno iz srca. Zaiste sebe ubedite da iz srca odustajete od tog očekivanja koje ste imali. Primetite šta se sada dešava sa negativnim nabojem. Da li ga još uvek ima ili ne? Osetite šta god da osećate i prihvatite to, udahnite i izdahnite.

8. Primenite opisanu proceduru od 3. do 7. koraka onoliko puta koliko je potrebno da prođete kroz sva očekivanja koja ste identifikovali i potom otpustili. Indikator da ste uspeli da proces uspešno obavite do kraja jeste da kada zamislite datu osobu više ne osećate baš nikakav naboj prema njoj. Ako nema više naboja nema više ni vezanosti. Naboj je taj koji vas je držao vezanim.
Na kraju zamislite da u mašti se zahvaljujete toj osobi na svemu što ste od nje naučili o sebi, drugima i svetu uopšte, poklonite joj se u mašti, pozdravite se sa njom.

Koje su dobrobiti od ove tehnike?

Raskidanje vezanosti od osoba koje vas opterećuju učiniće:

1. da osećate mnogo manje negativnog naboja prema drugima i sebi
2. da se ne osećate više pasivnom žrtvom koja nema kontrolu nad svojim emocionalnim reakcijama
3. da pojačate svoj uvid o tome da ste vi odgovorni što su odnosi sa nekim ljudima postali opterećujući za vas, time ćete dodatno pojačati osećaj samokontrole
4. više ćete voleti i poštovati sebe
5. nećete se više prekomerno zadržavati u odnosima koji vam ne prijaju
imaćete realističniji odnos prema sebi i drugima

Kako da praktikujete opisanu tehniku?

Za početak odaberite jednu osobu sa kojom ste imali loše odnose u prošlosti ili bliskoj sadašnjosti. To je osoba na koju kada pomislite osećate nešto negativno. Ne morate početi od osobe sa kojom imate najkomplikovaniji ili najgori odnos, takve ostavite ostavite za kasnije kada savladate tehniku. Kada uradite jedan uspešan proces, učinite to i sa drugim osobama. Jedan odnos, jedan proces. Nemojte preterivati sa primenom tehnike u kratkom vremenskom intervalu jer nije poenta da se preforsirate i na kraju odustanete. Primenite tehniku kada vam to odgovara.

Dr Vladimir Mišić

psiholog

www.vaspsiholog.com

skype:vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Koje su uobičajene negativne emocije koje se javljaju nakon raskida

Koje su uobičajene negativne emocije koje se javljaju nakon raskida

Raskid emotivne veze sa partnerom/-kom predstavlja jedan od nezaobilaznih stresnih životnih događaja. Kao i svaki stresni događaj i ovaj je praćen nizom negativih emocija – tugom, povređenošću, besom, strahom i ponekad krivicom. Mešavina i intenzitet ovih emocija stvaraju visok nivo neprijatnosti i bola te zbog toga neke osobe doživljavaju raskid kao nešto što je preplavljujuće i nepodnošljivo i izbegavaju da izađu iz disfunkcionalne veze ili se zadovoljavaju površnim emotivnim odnosima. Ipak, da bismo mogli da naučimo kako da gradimo kavalitetne emotivne odnose moramo biti spremni da se suočimo sa neprijatnošću koju donose negativne emocije nakod raskida, i prihvatimo svaku kao sastavni deo jednog procesa koji ima ograničeni „rok trajanja“.

Tuga

Tugovanje nakon raskida je proces koji se apsolutno mora dogoditi. To je prirodan proces koji na početku može izgledati dramatično i veoma intenzivno, pa nekima može ličiti da su upali u depresiju; postoji pad u raspoloženju, plačljivost i razdražljivost, gubitak interesovanja, otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti, nesanica, gubitak apetita. Ipak, ovaj period se završava nakon nekoliko nedelja i vremenom gubi na intenzitetu. Ukoliko period tugovanja izostane i ako se tuga negira, potiskuje, to može samo pogoršati situaciju jer će se svakako tuga i i neraspoloženje pojaviti u nekom trenutku (pa čak i nakon nekoliko meseci). Dakle, nemojte bežeti od emocije tuge ma koliko vam to izgledalo trenutno nepodonošljivo i neprijatno, imajte na umu da je prirodno da se tako osećate i da će proći vremenom. Ipak, postoje različiti faktori zašto ovaj period kod nekih ljudi traje duže a kod nekih kraće, npr. važno je koliko je veza bila duga i koliko su emocije bile dubinske, kakva je osoba po strukturi ličnosti (npr. osobe koje su zavisnog karaktera ne mogu da funkcionišu bez podrške bliskih ljudi, pa im često raskid sa partnerom izgleda kao da su potpuno izgubile stabilnost i sposobnost da bilo šta samostalno urade), kakve mehanizme prevladavanja osoba koristi (npr. da li upada u manično ponašanje negirajući tugu obavljajući sve životne aktivnosti kao da se ništa nije dogodilo i čak preteruje u tome), kao i da li je osoba ranije u svom životu imala iskustvo raskida/ostavljanja od strane bliskih osoba. U ovom periodu važno je imati podršku bliskih ljudi, porodice i prijatelja, ali u suštini najvažnije je osloniti se na svoje resurse i nastojati da se postepeno vraćate u one aktivnosti koje se tiču vas samih i koje su bile manje/više zanemarene u vezi.

Povređenost

Ova emocija se takođe često javlja nakon raskida, posebno u situacijama kada raskid nije usledio kao obostrana želja oba partnera već kada jedan od partnera odluči da raskine. Razlozi za ostavljanje mogu biti više ili manje eksplicirani, najčešće se dešava da je postojao neki problem koji se dugo nije rešavao ili je njegovo rešavanje bilo bezuspešno pa jedan od partnera raskid vidi kao jedini mogući izlaz, neretko partner/-ka već imaju ili planiraju da stupe u vezu sa trećom osobom, ili su otkriveni u prevari. Kada se nešto ovako dogodi obično se ostavljani partner oseća iznevereno i ne može sebi da objasni zašto se osoba u koju je toliko emotivno uložio tako ponela. Osećanje povređenosti je produkt uverenja i očekivanja da partner/-ka apsulutno ne sme da donese takvu odluku jer mi nismo to zaslužili i zato što nam takvim ponašanjem može naneti bol. Ovakvo razmišljanje nije racionalno, partner/-ka apsolutno sme da vas ostavi bez obzira koliko ga/je volite, koliko ste mu/joj pažnje,vremena i emocija poklonili. Prema tome, prirodno je da budemo razočarani u bivšeg partnera/-ku i da nastavimo dalje, ali ne i da osećamo povređenost koja je intenzivnija od razočarenja i može nas blokirati da ulazimo u emotivne odnose sa drugim partnerima kako ponovo ne bismo bili povređeni.

Bes

Ova emocija ima sličnu osnovu kao osećanje povređenosti. Besni smo na partnera jer nije pravedno što nas je ostavio, i što je to učinio na ovaj ili onaj način i to baš u ovom trenutku, to ga čini lošim čovekom i sl. Bes obično implicira i želju za osvetom, nekada osveta ostane samo na nivou mašte a nekada se zaista i realizuje. Postoji i bes na sebe, obično smo besni na sebe jer nismo ranije primetili da su se partner/-ka „čudno“ ili „drugačije“ ponašali, i trebalo je da mi budemo ti koji će izaći iz veze, trebalo je da na vreme obezbedimo sebi rezervu i sl. Bes kao i osveta takođe nemaju smisla, naravno da ćete biti nezadovoljni što se sve tako odigralo ali ne morate biti besni (o razlici između besa i nezadovoljstva možete pročitati ovde). Bes vas čini samo još više besnim, to je negativno osećanje koje pre svega ima fiziološki loše posledice (npr. povišeni krvi pritisak), takođe svoj bes možete preneti na druge ljude, na potencijalne partnere (kad ste besni i/ili povređeni možete stvoriti generalizacije tipa „ svi muškarci/žene nevreni/-e“ i sl.). Prihvatite činjenicu da su postojali problemi koji se nisu rešavali i da je prosto moguće da partner/-ka poželi da izađe iz veze, razmslite koji su bili ključni momenti u kojima je trebalo da reagujete a niste, ali o tome razmišljate racionalno i sa težnjom da izvučete pouku a ne prekoravajući sebe.

Strah

Ovde se pre svega misli na strah od samoće. Osoba kojoj se dogodio raskid može očekivati da nikada više neće naći partnera/-ku, da i ako je nađe to neće biti isto, verujući da je moguće voleti samo jednom u životu. Ovakavo katastrofično razmišljanje može vas odvesti u stanje anksioznosti i očaja. Istina je da vi ne možete predvideti šta će se dogoditi, da ste trenutno pod uticajem negativnih emocija i da ste skloni da razmišljate katastrofično, da postoji toliko ljudi na ovoj planeti sa kojima možete imati toliko toga zajedničkog i da je stoga moguće biti zaljubljen više puta samo ako to sebi dozvolite (ne vodeći se pogrešnim mitom o „jednoj ljubavi za ceo život“). Sa druge strane, samoća može doneti mnogo toga korisnog-npr. ostaje vam puno vremena za druženje sa prijateljima, upoznavanje novih ljudi, uključenju u nove aktivnosti, širenju interesovanja što nekako niste baš uspevali da postignete dok ste bili u vezi.

Krivica

Ovo osećanje može postojati kod jednog od partnera kada razmišlja o tome da izađe iz veze koja je disfunkcionalna a to ne radi da ne bi „povredio/-la“ drugu osobu, može se javiti kada parter/-ka preuzme odgovornost da on/ona bude taj/ta koji će raskinuti pa se nakon raskida javi krivica jer vidi kako „ostavljena“ osoba pati ili osoba sebe krivi jer je možda mogla uraditi još nešto u vezi a ona se završila. U bilo kakvoj od navedenih situacija krivica predstavlja disfunkcionalno osećanje i samo vas uvodi u veće emotivne probleme. Ostajući u disfunkcionalnoj vezi samo zbog osećanja krivice, čini vas sve manje prisutnim i iskrenim prema partneru u tom odnosu. Katad će partner/-ka primetiti da „stvari“ ne funkcionišu baš najbolje. Prema tome, ako izađete iz disfunkcionalnog odnosa vi nikoga ne povređujete više nego da ostajete u njemu bez „davanja sebe“. I na kraju, moguće je da ste mogli neke stvari uraditi drugačije ali nakon raskida nema smisla razmišljati o tome. Pre nego što dođe do raskida potrebno je pričati o nekim problemima i načinima kako da se oni reše, ali nekada nema inicijative i truda sa druge strane tako da prosto i da ste hteli niste mogli ništa da uradite.

Raskid jeste jedan od jako neprijatnih događaja u životu baš usled mešivine svih ovih negativnih emocija koje se pojave manje/više momentalno. Ali, imajte na umu da ova lavina može da se svakako može da se preživi i prevlada i da ćete moći kroz određeni period ponovo da funkcionišete sasvim normalno.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

O povređenosti

O povređenosti

Samo onaj ko nije voleo nije bio povređen. Onaj koji nije patio ne zna šta je ljubav. Ko u vodu nije kročio nije ni naučio da pliva. Odricanje od ljubavi zbog straha od povređenosti prevelika je cena. Vezati se za nekoga, osećati bliskost, privrženost, jedinstvo, deliti sve sa drugim, biti posvećen drugom, najlepše je osećanje koje čovek/žena može doživeti. Biti otvoren za drugog nužan je preduslov svake istinske ljubavi.

Mnogi ljudi se upravo toga plaše, jer biti otvoren istovremeno znači biti i ranjiv. Otvoriti se u potpunosti prema drugom biti spreman za davanje i primanje ljubavi, razmenu osećanja i ostvarenje istinskog emotivnog kontakta pobuđuje u nama ono za čim najviše žudimo ali i ono čega se najviše plašimo, a to je upravo strah od povređivanja, odbacivanja, izdaje i prevare.

Mnogi od nas bili su povređeni, izdani i na svojoj koži osetili bol, bes i razočaranje (kako u svojoj porodici tako i u partnerskim vezama). Jedino što je gore od toga jeste potpuno zatvaranje, zbog straha od povređivanja. Ko to učini postaje sam sopstveni tamničar i zatvorenik samoće, praznine i apatije. Dakle, pitanje je kako biti otvoren za druge, otvoren za ljubav a u isto vreme nositi se sa strahovima od povređivanja?

Povređenost je nezdravo i disfunkcionalno osećanje kojim sebe samoporažavamo i nanosimo sebi nepotreban i suvišni bol. Činjenica da nas je neko ostavio, prevario ili izneverio dovoljno je loša i bolna da bi sebe dodatno opterećivali povređenošću. Treba naglasiti da osećanje povređenosti nije direktna posledica činjenice da se neko loše (ili čak veoma loše) poneo prema nama, već je pre svega posledica naših iracionalnih verovanja da se tako nešto nije smelo nipošto dogoditi upravo nama. Povreda je nešto što mi uvek doživljamo veoma lično, nešto što je direktno i namerno bilo usmereno protiv nas odnosno naše ličnosti. Ali takav stav često nije realističan. I ti drugi (naši partneri, prijatelji, članovi porodice) koji nas mogu izneveriti imaju sopstvene emocionalne probleme i upravo zbog toga se mogu ponašati na način koji smo skloni da doživljavamo kao povredu i odbacivanje. Takvi događaji su svakako loši i ne mogu nas ostaviti ravnodušnim.

Ali zapitajte se, ako vas neko ostavi, izneveri ili uradi nešto što niste očekivali od osobe sa kojom ste prethodno ostvarili odnos poverenja i emotivne bliskosti, da li je to užasno, nepodnošljivo i neizdrživo ili samo loše (ponekad i veoma loše)? Kada vas neko ostavi ili izneveri da li je nužno da reagujete besom, povređenošću ili očajanjem? Ne, zato što bes, očajanje ili povređenost (osećanja koja obično idu u paketu) nisu direktna posledica odbacivanja, već posledica vaših uverenje, vašeg načina razmišljanja o tome.

Ako verujete da je odbacivanje, pronevera vašeg poverenja, nešto nepodnošljivo i užasno, zapitajte se kako će te se osećati kada tako razmišljate? Umesto da sebe uvodite u osećanja besa, očaja i povređenosti, možete naučiti kako da na odbacivanja reagujete na racionalan, samopomažući način. Umesto da budete povređeni možete odabrati da budete tužni i razočarani. Tuga i razočaranje su neprijatne ali ujedno i zdrave emocije koje vam pomažu da prebolite gubitak, zadržite sopstveno samopoštovanje, ne optužujete druge, preispitate sve aspekte nepovoljnog događaja i kada odtugujete nastavite dalje svoj život. Dok kog ste povređeni i besni vi zapravo sprečavate sebe da prebolite gubitak i nastavite dalje.

Stoga, odaberite da budete razočarani i tužni, dozvolite sebi da prebolite gubitak jer je to osnova da ostanete jaki, otvoreni za ljubav, bliskost i građenje neke buduće i kvalitetnije veze.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com