Kako nastaviti dalje nakon prevare u vezi ili braku

Kako nastaviti dalje nakon prevare u vezi ili braku

Kada osoba otkrije prevaru u vezi/braku to za nju predstalja intenzivno i bolno emotivno iskustvo. Ono što je karakteristično za ovo stanje je početna faza šoka ili neverice a zatim konfuzija, kunfuzija u emocijama i konfuzija u mislima. Osobi se motaju po glavi misli/slike fokusirane na sam čin prevare-kako se to dogodilo, gde, s kim (ako nije otkrila), u kom periodu, da li je samo jednom ili je bilo više puta, misli koje su vezane za samog partnera-kako je mogao to da mi učini, kako se usudio, on/ona je loša/nemoralna, bezvredna osoba (ovakve misli održavaju osećanje povređenosti i besa), osoba preispituje šta je bilo loše u odnosu sa partnerom/-kom, razmišlja o tome kako nije mogla da primeti šta se događa ili je primećivala a nije reagovala, ponekad razmišlja o tome da li je ona doprinela da se ovako nešto desi što izaziva osećanje krivice. Osoba može dovesti u pitanje i svoje fizičke i psihičke osobine, njeno samopouzdanje može biti poljuljano, jer je njen partner/-ka izabrao nekog drugog a ne nju, možda ta osoba ima nešto što on/ona ne poseduju.
Neke osobe ovu konfuziju razrešavaju tako što donosu čvrstu odluku da izađu iz odnosa, međutim, nekima je jako tešto da odluče. U dilemi su „Šta činiti?“, osećaju se povređeno, besno, iznevereno, čak i odbačeno ali sa druge strane razmišljaju o tome da oproste partneru/-ki i ostanu u vezi/braku. U ovom tekstu će biti reči upravo o ovoj vrsti dileme, koja se u praksi često sreće kod klijenata koji su doživeli prevaru od strane partnera/-ke.

Da li zaista želite da ostanete u vezi/braku sa partnerom/-kom koji vas je prevario/-la?

Ako ste sebi postavili ovo pitanje, pre svega je bitno da ne razmišljate više o partneru i samom činu prevare, o tome šta se desilo i da iznova i iznova opterećujete i povređujete sebe različitim scenarijima u glavi. Važno je da se odmah i u potpunosti fokusirate na SEBE i sopstvene RAZLOGE ostanka u vezi/braku. Razlozli za ostanak mogu biti različiti, proverite da li je vaš razlog zaista ljubav prema partneru ili je nešto drugo u pitanju. Navešćemo neke moguće razloge ostajanja u vezi/braku:

Strah od samoće. Može se desiti da vam je mnogo teže da podnesete situaciju da ste ponovo sami nego da ostanete u vezi/braku iako vas je partner prevario. Sama pomisao na to da ste sami i nemate nekoga pored sebe vas užasava i imate utisak da bi ste osetili još veći emotivni bol nego što sada osećate.

Strah da počnete iznova. Razmišljate o tome kako je teško ponovo naći partnera, kako se to možda neće desiti, kako ste možda manje poželjni ili zanimljivi suprotnom polu, kako ste ispali iz „forme“ što se tiče komunikacije, flertovanja, izlazaka na sastanke. To za vas predstavlja zastrašujuće novo polje u kome ne znate kako ćete se snaći.

Osveta. Želite da ostanete u vezi/braku samo da biste se osvetili svom partneru/ki, želite da oseti tu količinu bola koji ste vi osetili. Mislite da će vam tako biti lakše i da će vaš bol nestati ili bar biti manji.

Finansijska sigurnost. Ostajete jer smatrate da niste dovoljno sposobni da sebi obezbedite finansijsku sigurnost. Ne biste da odustanete od konfora i načina života koji ste imali do sada, smatrate da je to značajnije od emotivnog odonosa koji imate sa partnerom.

Deca. Ako se prevara dešava u braku u kome već postoje deca, onda se često u braku ostaje zbog dece. Ipak, tenziju koja postoji između partnera deca lako mogu da osete, pogotovo ako prevarena strana uključi decu u problem koji se dogodio a koji se tiče isključivo odraslih.

Stidite se šta će drugi reći. Neke osobe prevaru od strane partnera doživljavaju kao sopstveni poraz. Stide se da priznaju prijateljima i rodbini da ih je partner prevario i celu priči zataškavaju. Često su tu i uverenja da brak mora opstati po svaku cenu i da je sramno razvesti se zbog takve stvari.

Ovo su samo neki od razloga koji mogu postojati u vašoj glavi. Ono što je bitno jeste da osvestite šta zaista želite i da li želite vašeg partnera nazad. Naravno, pod predpostavkom da druga strana želi da ostane i da izražava određeni nivo iskrene krivice i kajanja. Ono što je bitno jeste činjenica da ne možete očekivati da odnos bude isti kao što je bio pre prevare, vi ste se promenili, poverenje vam je srušeno, ljubav prema partneru je dovedena u pitanje. Takođe,partner ima u glavi određenu dozu konfuzije i može se desiti da iako vam kaže da želi da se vrati u sebi oseća emotivnu klackalicu. Trebaće vam mnogo snage da pre svega sebe utešite, nadogradite, zavolite a tek onda da izgradite odnos sa partnerom. Isto tako, njemu ne treba da pokazujete da ste depresivni, očajni, da vam je samopouzdanje poljuljano, da kritikujete, napadate, svađate se. Budite svoji, vi niste krivi za prevaru, to je problem koji postoji u vašem partneru tako to treba i da mu predstavite. Ali kada mu to predstavljate morate biti u miru i zadovoljni sobom, bez kritičkog tona, bez samosažanjenja, bez zapomaganja ili držanja lekcija o moralu. Jasno partneru predstavite situaciju i zajedno preispitajte njegove/njene razloge zašto je do toga došlo. Jako je važno šta vam partner iznese kao razlog jer od toga može zavisiti i vaša odluka o ostanku ili napuštanju (o mogućim razlozima prevare pročitajte više ovde). Ukazati na posledice njegovog/njenog ponašanja. Ako odlučite da ostanete i oprostite, partner mora videti da ste vi stabilna osoba koja se brine o sebi i poštuje sebe, koja racionalno prihvata to što se dogodilo i ostaje ali ne zato što zavisi od patnera na bilo koji način već zato što to želi i zato što još uvek ima emocije za drugu stranu.

Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
kontakt: 064 64 93 417
vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com
skypename: psihologsanja

Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

Šta su najčešći razlozi za prevaru u vezi ili braku?

U ovom tekstu govorićemo o prevarama u vezi i braku. Prevare su česta pojava u vezi i braku i čest su razlog za dolazak na psihoterapiju. Do sada smo imali veliki broj klijenata koji su dolazi kod nas zbog prevare. Praksa pokazuje da su i muškarci i žene podjednako skloni prevari. Obično na terapiju dolazi osoba koja je prevarena, ponekad dolaze i oba partnera ako žele da se pomire i rešavaju probleme u braku ili vezi. Ponekad partneri dolaze zajedno jer žele da rasčiste neke stvari, kažu jedno drugom ono što žele pre nego što odluče da se razvedu ili rastave. Obično partneri dolaze na terapiju jer žele da čuju sud i profesionalno mišljenje stručne i pre svega neutralne osobe.

Kako se oseća prevarena osoba?

Prevarena osoba se često oseća povređeno, besno, depresivno, očajno, ima psihosomatske tegobe, nesanicu i druge simptome stresa. Obično je prva reakcija na otkrivenu prevaru neverica i šok, zatim sledi faza ljutnje, i na kraju faza razočarenja koja se nekada završava razdvajanjem a ponekad pomirenjem.

Da li može doći do pomirenja nakon prevare?

Da li će do pomirenja uopšte doći zavisi od mnogo faktora kao na primer: motivacije da se sačuva veza ili brak, spremnost na iskrenu komunikaciju i rešavanje problema, spremnost na izvinjenje i pokajanje, spremnost na promenu itd.

Koje je značenje prevare u braku ili vezi?

Prevara predstavlja čin rušenja poverenja. Partner koji je varao izgubio je poverenje onog drugog partnera. Taj gubitak se teško nadoknađuje, jer poverenje se stiče postepeno a ruši veoma lako. Često je lakše oprostiti prevaru nego ponovo izgraditi narušeno poverenje. Problem sa tim je i činjenica da osobe koje su sklone prevarama u ljubavnim odnosima često su sklone i drugim oblicima laganja i neiskrenosti.

Ko je sklon prevari u vezi ili braku?

Postoje dve grupe osoba koje su sklone prevarama. Prvi tip su osobe koje imaju problem da se emocionalno vežu zbog straha od vezivanja (to su obično nezrele osobe) ili osobe koje nemaju kapacitet da se vežu (osobe koje imaju neki od poremećaja ličnosti, najčešće, granični, narcistički ili neki od oblika psihopatije). Osobe koje imaju strah od vezivanja najčešće stupaju u površne emocionalne odnose, ne vezuju se i obično biraju sebi slične osobe. Za njih prevara predstavlja novu avanturu i na taj način takve osobe se samopotvrđuju, dokazuju sebi da su atraktivne, željene i to čini jedan vid kompenzacije za sopstveni osećaj ego anksioznosti (popularno osećaj manje vrednosti) i osećaj unutrašnje praznine. Osobe koje nemaju kapacitet da se vezuju stalno varaju svoje partnere jer takve osobe nisu ni sposobne za ljubav i dublji emotivni odnos. Takve osobe su najčešće sklone promiskuitetu, pa čak i rizičnim oblicima ponašanja.

Drugi tip osoba koje čine prevaru su tzv. “normalne osobe”. Najčešći uzrok prevare kod ove grupe ljudi je hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku. Većina ljudi ne varaju jedni druge samo zato što su videli nekog mlađeg, atraktivnije, zanimljivijeg ili zabavnijeg, već zato što imaju problem u sopstvenoj vezi ili braku koji oni doživljavaju da ih guši, čini nezadovoljnim, frustriranim i usamljenim. Dakle, prevara najčešće se ne javlja kao posledica slučajne prilike koja se ukazala osobi, već obično osobe koje varaju same traže takve prilike.
Hronično nezadovoljstvo u vezi ili braku nastaje kao posledica nagomilanih, nerešenih i zamrznutih konflikata, odsustva komunikacije, hronične ljutnje i razočarenja, stalnih svađa i nesuglasica, seksualnih problema i sl.

Koji je najčeći razlog za prevaru u braku ili dugoj vezi?

Kada je osoba dugo u vezi ili braku a ne rešava probleme sa svojim partnerom ili partnerkom, dolazi do javljanja usamljenosti, frustracije, hroničnog nezadovoljsva pa čak i zahlađenja odnosa. Tako usamljena i nezadovoljna osoba traga za zadovoljstvom, pažnjom ili seksualnim užitkom negde drugde, izvan veze, izvan braka. To predstavlja najčešći motiv da osoba počne da pokazuje interesovanje za druge osobe, najčešće osobe iz svoje bliže okoline (najčešće na poslu, komšiluku i sl.) ili jednostvano aktivno traži drugu osobu preko Interneta ili ih upoznaje u noćnim izlascima.

Kako reaguju oni koji su prevareni kada to otkriju?

Mnogi bračni supružnici i osobe u dugoj vezi se iznenade i šokiraju kada saznaju da su prevareni, neshvatajući da je njihova veza ili brak već dugo u krizi, da postoji mnogo nerešenih problema i da nema međusobne konstruktivne komunikacije već duže vreme. Neke osobe su u braku dvadeset godina kada jedna strana slučajno sazna da je muž ili žena vara već deset godina. Neki su imali više avantura i veza u braku nego neki koji nisu u braku. Za neke prevara i povremene seksualne avanture predstavljaju vid bekstva od realnosti, bekstva od problema, seksualno zadovoljenje koje ne mogu da dobiju kod kuće, traganje za pažnjom ili divljenjem koje ne dobijaju kod kuće i sl.

Najčešći motivi za prevaru

Usamljenost u braku ili vezi često može biti motiv za traženje pažnje i avanture sa strane. Osobe koje mnogo rade i odsutne su fizički i mentalno veći deo vremena, osobe koje se previše bave decom a zanemaruju potrebe partnera, osobe koje nekvalitetno provode vreme sa partnerom često mogu doprineti osećanju usamljenosti, odbačenosti i nerazumevanja kod drugog partnera. Ako takvo stanje traje duže vreme i nema izgleda da se reši kroz komunikaciju i nalaženje kompromisa, osoba koja se oseća usamljeno može početi da se zanima za druge žene / muškarce.

Čest motiv prevare može biti hronično odsustvo seksualnih odnosa u vezi ili braku. Seksualnih odnosa nema jer jedan od partnera ima neki seksualni problem koji ne rešava. Drugi partner pokušava da pomogne ali saradnje nema sa druge strane.

Neke osobe ostaju u vezi ili braku iako nisu više emotivno naklonjeni svom partneru, nego ostaju iz straha od samoće, neke koristi, dece i sl. Osoba je formalno u vezi ali emotivno nije i čeka se prilika za prevaru, kao impuls da se iz veze izađe ili da se olakša monotonija života u braku sa osobom koju više ne voli.

Jedan od motiva za prevaru može biti osveta. Jedan od partnera je varao i bio je uhvaćen u tome ili samo osumnjičen i sada drugi partner želi da se osveti pa uzvraća istom merom. U ovom slučaju radi se o ispoljavanju ljutnje, revolta, kako bi se osoba osećala manje povređeno. Iako možda na prvi pogled izgleda da prevarena osoba vara da bi povratila narušenu ravnotežu takav vid osvete ne donosi trajnu satisfakciju onome ko se sveti, niti umanjuje osećaj povređenosti i bola.

Preterana ljubomora i posesivnost može dovesti do prevare. Osoba koja je posesivna kontroliše partnera i narušava njegovo pravo na slobodu. Takve osobe mogu biti i agresivne. To dovodi do nagomilavanja ljutnje i nezadovoljstva kod drugog partnera koje može rezultirati u prevari koja se doživljava kao osveta za kontrolisanje ili izlaz iz loše veze ili braka.

Kako da prepoznate da li vas partner vara?

Mnogi klijenti koriste sofisticiranu tehnologiju kako bi pronašli dokaze da ih partner vara. Danas su dostupne razne aplikacije za pametne telefone i kompjuterski programi koji mogu biti instalirani na telefonu ili kompjuteru i pratiti šta radite, pišete ili s kim pričate bez da osoba koja je špijunara to može da primeti. Moje mišljenje je da je mnogo lakše saznati da li vas partner vara tako što ćete biti prisutni i u kontaktu sa njim / njom, tako što ćete pokazati interesovanje za njega / nju i njegovo / njeno ponašanje prema vama.

Najčešći signali da vas partner vara su:

1. Česta odsutnost od kuće i / ili izbegavanje viđanja
2. Česti izlazci ili zadržavanje na poslu, učestali izgovori i “nepredviđene okolnosti” zbog kojih on / ona mora da ode iz kuće
3. Dugi telefonski razgovori sa osobama koje vi ne poznajete, često sms dopisivanje ili dopisivanje na skajpu, facebook-u i sl.
4. Smanjena učestalost seksualnih odnosa, odbijanje seksualnih odnosa ili pojava nekih novih oblika ponašanja u seksu koje vaš partner nije do sada praktikovao, polne infekcije i bolesti
5. Učestale svađe, ljutnja, mrzovoljnost bez nekih značajnijih povoda
6. Mentalna odsutnost, vi govorite a partner vas ne sluša, u mislima je odsustan a znate da to nije zbog posla ili nekog drugog problema
7. Emocionalno zahlađenje, smanjena komunikacija i manjak interesovanja za zajedničko provođenje vremena
8. Učestalije sređivanja, kupovanje nove garderobe, naročito ako osoba nije tome sklona i ako to nije činila često u prošlosti
9. Euforičnost i dobro raspoloženje koje vi ne povezujete sa nekim aktuelnim dešavanjima
10. Grandioznost, bahatost, povećano “samopouzdanje”, arogantnost
11. Laganje, misterioznost
Verovatno da simptoma ima još više, ali ovi su najčešći. Šta možete uraditi da biste sprečili da do prevare dođe:
1. Komunicirajte sa svojim partnerom iskreno i konstruktivno o svemu
2. Rešavajte probleme u vezi i braku umesto da ih ignorišete ili izbegavate
3. Negujte i unapređujte seksualni život
4. Budite aktivni organizator kvalitetnog načina provođenja vremena sa vašim partnerom
5. Nemojte previše kontrolisati partnera, nemojte gušiti njegovu / njenu slobodu

Da li možemo sprečiti partnera da nas ne prevari ili ostavi?

Na kraju ipak treba reći da je svako slobodna osoba koja ima pravo da slobodno donosi odluke. Ako je neko čvrsto odlučio da prevari svog partnera ništa i niko ga / je u tome ne može sprečiti. Ako je tako, zašto bi ga / je neko uopšte sprečavao? Na to možete gledati ovako: ako vas neko ostavi a vi ste dali sve od sebe, niste bili pasivni u vezi, trudili ste se da veza uspe, onda niste vi krivi, onda vas ta osoba nije ni volela. A ako vas neko ne voli, vi to prihvatite koliko god to bolno bilo za vas, jer ljubav druge osobe ne možemo ni isprositi, ni oročiti, ni kupiti već samo dobiti na poklon od srca. Dakle, ako ste prevareni, ne morate biti depresivni, očajni, besni i povređeni jer ako budete iskreni prema sebi bićete samo tužni i nezadovoljni. Nigde ne piše da vi morate biti samo sa određenom osobom u vezi ili braku i da vaša sudbina, mentalno zdravlje i sreća zavise baš i samo od te osobe. Vaša ljubav i vaše srce nije eksluzivno rezervisano samo za određenu osobu.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

Skype: vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Zašto smo neuspešni u odnosima sa drugima

Zašto smo neuspešni u odnosima sa drugima

Ostvarivanje odnosa sa drugim ljudima odnosno ostvarivanje socijalne interakcije je svakodnevna ljudska potreba. Čovek je u svojoj suštini socijalno biće i opstaje jedino ako živi u svakodnevnoj ,,razmeni” sa drugim ljudima. Ipak, međuljudski odnosu su veoma složeni i često se dešava da neki ljudi imaju poteškoća da dobro funkcionišu u okviru njih iako bi želeli.

Disfunkcionalna uverenja o socijalnom odnosu

Do poteškoća u ostvarenju adekvatnih socijalnih odnosa može doći usled postojanja različitih uverenja, pretpostavki i misli koje imamo u vezi sa ovim aspektom ljudskih aktivnosti. Na primer, možemo imati neka disfunkcionalna uverenja koja se tiču direktno socijalnog odnosa, kao što su ,,Loš sam u komunikaciji sa drugima” ili ,,Drugi ljudi će me izneveriti”. Obično disfunkcionalna uverenja o interpersonalnim odnosima obuhvataju sintezu uverenja o sebi i o drugima. Pa bi onda takva uverenja zvučala na sledeći način: ,,Ja sam bezvredna osoba; ako me ljudi upoznaju saznaće kako sam grozan i odbiće me” ili ,, Ja sam zla osoba; ako mi se ljudi približe, mogu ih samo povrediti”. U terapijskom procesu lakše je otkriti uverenje koje se tiče samog odnosa nego neko dublje uverenje koje uključuje i uverenja o sebi. Osobe koje imaju ovakva uverenja obično praktikuju tzv. sigurna ponašanja koja samo dodatno učvršćuju početna disfunkcionalna uverenja. Kada se to desi može doći do emocionalnih problema kao što su panični poremećaji ili socijalna anksioznost. Sigurna ponašanja mogu sprečiti da dođe do neprijatnosti-na primer, osoba koja se boji da otkrije nešto o sebi će odbiti da podeli intimne informacije sa drugima. U nekim slučajevima sigurna ponašanja mogu dovesti do potvrde disfunkcionalnih uverenja-na primer, osoba koja očekuje da će se prema njoj ponašati neprijateljski i sama se ponaša neprijateljski prema drugima pa dobije potvrdu za svoje mišljenje kada joj drugi vrate istom merom. Ovde se ,paradoksalno, disfunkcionalnim odnosom prema drugima štitimo od drugih.

Manjak poverenja

Negativan stav o poverenju u interpersonalnim odnosima podrazumeva očekivanje osobe da će biti povređena ili izneverena ukoliko veruje drugima (npr. ,,Ako se pouzdam u nekog, ne mogu biti siguran da me neće izdati“, ,,Ako pokazem nekom da sam ranjiv, drugi će me iskoristiti i povrediti.“). Disfunkcionalna uverenja koja se javljaju u vezi sa poverenjem su:,, Ljudima ili možeš potpuno verovati ili im uopšte ne možeš verovati.“ ili ,,Ako te neko jednom izda, to zanči da će svaki put isto uraditi“.

Uverenja o bliskosti

Disfunkcionalna uverenja o bliskosti u interpersonalnim odnosima mogu biti povezani sa bazičnim uverenjima o sebi i drugima, na primer: ,, Ako ljudi upoznaju pravog mene, shvatiće koliko sam loš i odbiće me”.Česta su i iracionalna uverenja o asertivnosti koja imaju veze sa stavom prema svojim i tuđim potrebama. Na primer:,, Potrebe drugih ljudi su važnije od mojih potreba.”ili ,,Ako izrazim svoje želje, drugi ljudi me neće voleti i misliće loše o meni”.

Treba shvatiti da održavanje iracionalnih uverenja o različitim aspektima socijalne interakcije utiče i na  disfunkcionalne načine ponašanja koja uskraćuju razvijanje socijalnih veština i odnosa sa drugima. Na terapiji je glavni cilj zameniti iracionalna uverenja racionalnim a zatim i formirati funkcionalna ponašanja koja su u skladu sa njima.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

 

Tehnika sticanja poverenja

Tehnika sticanja poverenja

Veoma bitna stavka u interpersonalnim odnosima pogotovu ako su to odnosi sa bliskim ljudima je sticanje poverenja. Proces sticanja poverenja može biti dugotrajan ali kod nekih ljudi do sticanja poverenja u drugu osobu ne dođe nikada. U osnovi nemogućnosti sticanja uverenja stoji iracionalno uverenja ,,Drugima se ne može verovati“. Obično kada osobe imaju ovakvo uverenje one ne gledaju na povrenje gradacijski već ono ili postoji ili nepostoji, i teže da kroz životne situacije kroz koje prolaze potvrde hipotezu  o njegovom nepostojanju. Sada ćemo prikazati tehniku otkrivanja poverenja u terapijskom kontekstu.

Problem: Klijent saopštava da ima problem u uspostavljanju i održavanju intimnih veza. Obično se dešava da se nakon okončanja kratkih veza oseća odbačeno od strane druge osobe i kako se te situacije ponavljaju on počinje sve više da gubi poverenje u nove, potencijalne partnere.

Iracionalno uverenje klijenta: Ljudima se može verovati ili potpuno ili ni malo. Ako vas neko jednom izneveri to znači da mu ne možete verovati uopšte.

Alternativna perspektiva: Ako neko jednom ne postupi onako kako smo mi očekivali to ne znači da se njemu u potpunosti ne može verovati.

Predviđanje klijenta: Ukoliko bar malo posumnjam u nekoga to će biti dovoljno da okončam vezu. Nikada neću moći da nastavim sa vezom ako počnem da sumnjam.

Terapijski eksperiment: Terapeut je napravio listu nekoliko svojih kolega i prijatelja, a zatim je napravio skalu poverenja i rangirao prijatelje i kolege na toj skali. Pokazalo se da postoji različiti stepen poverenja u različite ljude i za različite situacije. Na primer, u nekog bi imao dovoljno poverenja da mu se emocionalno poveri ali ne bi imao poverenja da u to da li će doći na zakazani sastanak. Poenta ovog malog eksperimenta je bila da prikaže klijentu da je moguće razmišljati o stepenu poverenja u neke ljude a ne po principu sve ili ništa.

Rezultat: Klijent je na kraju ovog prikaza stekao uvid da je korisnije razmišljati i zaključivati na osnovu šireg spektra situacija a ne samo na osnovu jedne i takođe da je moguće imati različiti stepen poverenja u različite ljude. Takođe, klijent je bio zainteresovan da pokoša da povrati svoje poverenje u neke ljude koje je odbacio smatrajući da su nepouzdani, pritom imajući na umu novi uvid koji je stekao na seansi.

Kao što smo videli iz prikazanog primera, poverenje je pitanje stepena. Dokle god razmišljamo u terminima sve ili ništa, slaba je mogućnost da ćemo ikakda moći da steknemo poverenje u nekoga jer je nemoguće da druga osoba uvek i u svakoj situaciji ispoštuje dogovor usled postojanja niza faktora koji joj u tome mogu stati na put.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog