U čemu je razlika između straha i anksioznosti?

U čemu je razlika između straha i anksioznosti?

Mnogi ljudi izjednačavaju strah i anksioznost. To nije ispravno, bitno je razumeti razliku. Reč anksioznost potiče od nemačke reči Angst što znači strah. Međutim u većini jezika postoje odvojeni termini za strah i anksioznost, jer je zaista reč o različitim fenomenima.

Anksioznost predstavlja strah + opiranje (otpor) prema strahu. Zbog toga anksioznost može biti hronična dok strah ne može. Kakav god strah da osetimo on mora proći dok opiranje može trajati znatno duže.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je signal da se opiremo nekom unutrašnjem iskustvu (misli, emociji) koje doživljavamo kao neprijatno ili neprihvatljivo. Anksioznost je otpor strahu ili nekoj drugoj emociji koju potiskujemo. Anksioznost je posledica potiskivanja. Potiskivanje stvara negativni naboj koji se manifestuje kao neprijatna tenzija u telu i umu. Potiskivane stvara unutrašnji konflikt koji rezultuje anksioznošću.

Da li je moguće potiskivati zauvek?

Osećanja nije moguće potisnuti u potpunosti i stoga se ona uporno vraćaju dok god im se opiremo. Što se više opiremo nečemu to stvaramo više negativnog naboja koji je osnova unutrašnje tenzije. Opiranje može trajati gotovo beskonačno dok kada prihvatimo neko osećanje ono nužno mora nestati i to brzo. Uzmimo za primer pozitivne doživljaje. Kada doživljavamo neku pozitivnu emociju mi joj se po pravilu ne opiremo i zato ona traje kratko, brzo prolazi. Sa strahom može biti suprotno. Ako mu se opiremo on opstaje a ako ga prihvatimo i osvestimo on nestaje. Trajno rešenje za anskioznost pretstavlja prihvatanje i osvešćivanje sadržaja svesti kojima se osoba opire.

Potiskivanje straha (i drugih osećanja koje osoba percipira kao neprihvatljiva) dovodi do javljanja anksioznosti. Potisnuti strah pretvara se u osećaj slabosti i bespomoćnosti. Ako se osoba opire strahu duže vreme, taj osećaj slabosti postoje hroničan i osoba se na kraju nesvesno identifikuje (poistovećuje) sa njim. Doživljava sebe kao slabu ili bespomoćnu osobu. Pošto niko ne želi da sebe doživljava kao slabu osobu, osoba sada nastoji da potisne i taj osećaj slabosti zajedno sa strahom i anksioznošću. Takvo masivno potiskivanje nije izvodljivo i zato se može javiti panika kao reakcija na neuspelo potiskivanje. Javljanje panike je siguran znak da osoba potiskuje previše i / ili predugo. To znači da je došlo vreme da osoba počne da prihvata i osvešćuje potisnuta osećanja i misli umesto da rigidno nastavlja da im se opire.

Potiskivanje straha može dovesti do stvaranja opsesivnih misli. Opsesivne misli su intruzivne, ponavljajuće, iracionalne i zastrušujuće fantazije (imaginacije) koje počinju sa Šta ako … One su mentalni simptom anksioznosti i ništa više. Analiziranje opsesivnih misli nije korisno već naprotiv dovodi do njihovog jačanja i istrajavanja. Podsvesni um osobe stvara ove misli kako bi skrenuo pažnju sa stvarnog problema a to je strah ili nekog drugog unutrašnjeg iskustva koje osoba ne želi da oseti. Dok se osoba bavi opsesivnim mislima, uporno ih analizira, nastoji da ih kontroliše i istisne iz svesti ona zapravo izbegava suočavanje sa strahom, izbegava doživljavanje straha. To je razlog zašto su opsesivne misli tako uporne iako osoba uviđa njihovu iracionalnost.

Kako da se suočimo sa strahom i anksioznošću?

Suočavanje sa strahom podrazumeva da osoba nauči da se ne bavi opsesivnim mislima i umesto toga usmeri svoju pažnju direktno na doživjaj straha u telu, prihvati, osvesti i otpusti strah bez opiranja i analize. Na taj način nestaje i strah i anksioznost.

U te svrhe razvio sam nekoliko jednostavnih tehnika kojima obučavam svoje klijente a oni te tehnike primenjuju svakodnevno u svom životu a ne samo na seansama. Nekada je klijentima lako da ove tehnike primene na samoj seansi a nekada im je lakše da ih primene u životnim situacijama u kojima se anksioznost spontano aktivira. Istrajnost u primeni ovih tehnika daje dugoročne rezultate, odsusutvo anksioznosti, unutrašnji mir. Osoba koja je prevazišla anksioznost po pravilu ima bolji kontakt sa sobom, postaje više spontana i više uživa u životu.

Ako želite da naučite ove jednostavne i moćne tehnike za prevazilaženje opsesivnih misli i anksioznosti posetite našu prodavnicu i pronašite program samopomoći: Kako da se oslobodite opsesivnih misli u samo 4 koraka.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog