Distanciranje od negativnih misli i emocija

Distanciranje od negativnih misli i emocija

Kako da se distancirate od negativnih misli i emocija? Zašto je važno da naučimo da se distanciramo od unutrašnjih sadržaja svesti? Šta su objekti svesti? U čemu je razlika između onoga što nazivamo Ja i unutrašnjih sadržaja – misli, emocija, slika i telesih senzacija? Sve du to pitanja o kojima govorim u ovom videu.

Dr Vladimir Mišić

Kako da izbrišem negativne, misli, iskustva i slike iz svog uma?

Kako da izbrišem negativne, misli, iskustva i slike iz svog uma?

Da li je moguće izbrisati negativne slike, emocije, bolna iskustva iz uma? Kako? Šta je to negativni naboj? Na kom prinicipu radi tehnika paradoksalne intencije? Koji je najbolji metod za čišćenje negativnog naboja? Kada negativne misli i slike odlaze u zaborav i prestaju da nas opterećuju? Kako znamo da je nešto problem za nas? Ovo su neka pitanja na koja odgovaram u ovom interesantnom video klipu

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Preterano razmišljanje unapred je štetna navika

Preterano razmišljanje unapred je štetna navika

Razmišljanje o budućim događajima može biti korisno, naročito kada nešto planiramo i određujemo buduće ciljeve. Ali ako često razmišljamo unapred to može postati jedna štetna navika. Naročito ako razmišljamo unapred o tome kako ćemo se osećati, šta sve negativno može da nam se dogodi i sl. Ta vrsta razmišljanja može lako postati navika i deo svakodnevnice. Kada razmišljamo unapred mi se bavimo “proricanjem budućnosti” i to je često osnova za stvaranje anksioznosti, strepnje.

Kao što sam isticao više puta, anksioznost se uvek odnosi na strašljivo isčekivanje nekih negativnih događaja koji bi tek “trebalo” da se dese. Razmišljajući unapred o negativnim ishodima ili negativnim osećanjima mi u stvari samo kreiramo anksioznost a ne predviđamo budućnost. Nekada su negativna osećanja koja osećamo posledica tih predviđanja i onda upadamo u nešto što se zove samoispunjujuće proročanstvo. Na primer, ako se plašim da ću biti anksiozan u nekoj situaciji ja isčekujem takav ishod zbog čega na kraju zaista se i osećam tako kada dođem u tu situaciju.

Neki ljudi zaista preterano razmišljaju unapred, planiraju ceo svoj život, karijeru i sl. Na taj način oni gube svoju spontanost, stvaraju osnovu za javljanje anksioznosti, nisu prisutni u sadašnjem trenutku, jedinom trenutnku i komadu realnosti koji nam je dat. Dok oni ramišljaju, brinu i planiraju, život prolazi sa gorkim ukusom anksiznosti, napetosti i isčekivanja. Stalno razmišljanje smanjuje našu prirodnu sposobnost da budemo radosni, veseli i ispunjeni, čak i kada nema nikakvih posebnih razloga za to. Misleći o nečemu previše mi ograničavamo sebe u doživajaju onoga što nam se dešava u datom trenutku.

Treba naglasti sledeće: jednostavno je nemoguće predvideti sve što može da nam se desi. Štetno je verovati da možemo sve probleme i dileme razrešiti samo na nivou razmišljanja i da pri tom uvek raspolažemo sa svim relevatnim informacijama. Rešavanje problema započinje u mislima ali se uvek završava u praksi. Preterano razmišljanje o problemu često dovodi do preuveličavanja problema i odlaganja da se pristupi rešavanju, akciji. Preterano razmišljanje unapred je vid izbegavanja suočavanja sa vlastitim strahovi i drugim osećanjima od kojih osoba beži.

Sada kada znate da je pretarano razmišljanje unapred štetno, otarasite se te štetne navike.

Kako da prestanete da mislite previše unapred?

Jednostavno, svaki put kada primetite da ste se udubili i izgubili u svojim mislima, fantazijama, planiranju i zamišljanju budućnosti, prepoznajte to kao jedan vaš ustaljeni patern, vašu naviku i zaustavite te misli, prestanite da se u njih udubljujete i kažite sebi nešto poput sledećeg:

 Ne moram i nisam u stanju da isplaniram sve što će se događati u budućnosti

 Ne moram da imam kontrolu nad svim što se dešava da bih bio srećan, zadovoljan i ispunjen

 Nije mi neophodno da znam sve unapred da bi se osećao sigurno

 Ako se nešto nepredviđeno dogodi reagovaću u tom trenutnku

Najbolje je da budem usresređen na sadašnji trenutak i ono što mogu da uradim sada i ovde

Ograničite svoje razmišljanje o budućnosti, budite više prisutni sada i ovde, budite u kontaktu sa svojim osećanjima, sa onim što doživljavate, manje analizirajte, budite sponatni i prihvatite sve što vam život nudi. Sklonost da se preterano razmišlja, brine i kontroliše budućnost odlika je anksioznih poremećaja

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako da se oslobodite bilo kojih neprijatnih misli u tri jednostavna koraka

Kako da se oslobodite bilo kojih neprijatnih misli u tri jednostavna koraka

Negativne, opsesivne, prisilne i iracionalne misli karakteriše njihova upornost, trajanje i javljanje mimo subjektove volje. Ove misli ne samo da osobi kvare raspoloženje, već remete njenu koncentraciju, motivaciju i osećaj da osoba ima kontrolu nad sobom. Pored toga što su negativne, ove misli osobi deluju kao nekontrolabilne jer što se osoba više bori sa njima one su sve upornije.

Zašto su negativne, opsesivne misli tako uporne?

Iz dva razloga. Prvi razlog je povezanost ovih misli sa negativnim afektom, kao što je na primer strah, bes, očaj, osećaj krivice i sl. Kada ne bi bile zasićene negativnm afektom ove misli bi brzo prolazile i osoba ne bi na njih obraćala puno pažnje. Ono što im daje snagu i upornost je negativni afekat sa kojim osoba ne zna šta da radi.

Drugi razlog je pažnja. Zbog upornosti i neprijatnosti ovih misli osoba je sklona da obraća pažnju na ove misli, da bude okupirana analizom ili brobom sa tim mislima što znači da se osoba udubljuje u njih i tako ih hrani, tako im daje snagu i moć. Bez obraćanja svesne pažnje ove misli gube na teženi, blede, odlaze, učestalost njihovog  javljanja linearno opada i na kraju se uopšte više ne javljaju. Kada naučite tehniku koju ću vam opisati u ovom tekstu bićete u stanju da naučite kako da se oslobodite bilo kojih negativnih misli, uključujući i strašne misli. Sada ću vam objasniti tu tehniku koja se sastoji od tri koraka.

Kako da prevaziđete opsesivne misli?

Prvi korak se sastoji u prepoznavanju negativnih misli i razlikovanju onoga što se događa u mislima (vašem umu) od onoga što se događa u realnosti. Prvo što treba da znate je da su negativne misli kao i svake druge misli samo misli. Stoga one nemaju nikakvu magičnu moć, ne predstavljaju realnost i ne mogu da utiču na vaše ponašanje ako vi tako ne odlučite. Negativne misli su plod imaginacije, zamišljanja nečeg što se ne događa sada i ovde. Uvek je tako. Sve što se ne događa sada i ovde je samo imaginacija a ne realnost, proizvod uma. Imaginacija koliko god bila blizu ili daleko od realnosti je samo imaginacija, konstrukcija vašeg uma. Vi ne morate te imaginacije uzimati zdravo za gotovo i tretirati ih kao činjenice. Misli nisu činjenice već samo mentalni događaji. Kada znate da su misli proizvod mašte, prozvod vašeg uma vi ih nećete tumačiti bukvalno. Zašto uopšte um stvara negativne ili strašne misli? Zbog negativnih osećanja koja imate a niste ih prihvatili. Zbog straha, besa, anksioznosti i drugih negativnih osećanja sa kojima se borite. Ta osećanja teraju vaš um da stvara negativne misli i te misli su deo tih negativnih osećanja. Šta da radite sa tim osećanjima? Odustanite od borbe i pustite ih da odu.

Šta da radite sa opsesivnim mislima?

Drugi korak se sastoji u tome da prekinete lanac negativnih misli. Kako da to uradite? Jednostavno im se nemojte odupirati već ih samo konstatujte i pustite ih da odu. Nemojte ih analizitati niti se boriti sa njima. Nemojte pokušavati da ih zaustavite, jednostavno nemojte im poklanjati pažnju. Nemojte se udubljivati u njih i one će početi da blede i na kraju će skroz nestati. Shvatite da su te misli jedan mentalni film u vašem umu, film koji se sastoji od menatlnih slika, reči ili zvukova. To je film koji vi ne želite da gledate, to nije film po vašem ukusu. Vi se ne morate udubljivati u taj film. Film se odvija ali bez vaše aktivne pažnje on neće uticati na vaše raspoloženje. U vašim rukama je moć da odlučite da li ćete gledati taj film ili ne, da li ćete se udubljivati u te misli ili ćete ih samo konstatovati i pustiti da odu. Vi nemate kontrolu nad sadržajem tog negativnog filma ali imate direktnu moć da odlučite da li ćete gledati taj film ili ne.

Usidrite se u sadašnjem trenutku

Treći korak podrazumeva da se vratite u sadašnji trenutak. Rekli smo da negativne misli su plod imaginacije i da se one ne odnose na realnost. Realnost je samo ono što se događa sada i ovde a ne ono što se događa u vašem umu. Kada ste odlučili da se ne udubljujete u negativne misli, udubite se u sadašnji trenutak. Konstatujte šta se događa u sadašnjem trenutnku? Pogledajte oko sebe gde se nalazite? Šta je oko vas? Pitajte sebe: Da li ovo što zamišljam (negativne misli) se događa sada i ovde ili je sve to u mom umu? Fokusirajte se na disanje jer to je nešto što se dešava u sadašnjem trenutku, postanite svesni udisaja, postanite svesni izdisanja, bez suđenja i analize. Sačekajte da negativne misli i negativna osećanja koja su njihov pratilac odu. Nemojte se boriti sa njima. Nemojte se požurivati, samo sačekajte da odu bez vašeg svesnog napora, bez ulaganja vaše svesne pažnje. Budite u sadašnjosti. Uradite nešto, pokrenite neku aktivnost koja će zahtevati vašu koncentraciju, vaše aktivno učešće i to će vam dodatno pomoći da se u vašem umu distancirate od negativnih misli. Kada to uspete one će same da odu, jednostavno će izbledeti zajedno sa negativnim osećanjem.

Vežbajte ovu tehniku kada god možete. Ako vam ne ide uvek lako, vežbajte. Nemojte odustajati, potrebno je truda da je uvežbate i automatizujete, posle će vam biti lako da je koristite.

Kako da pomognete sebi i oslobodite se opsesivnih, prisilnih misli?

Ako želite da sami prevaziđete opsesivne, prisilne misli naručite već danas ovaj sjajni program koji se naziva Kako da prevaziđete opsesivne misli u samo 4 jednostavna koraka

U tom programu naučićete sve tehnike koje su vam potrebne da biste se rešili opsesivnih misli sami i zauvek.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

To je jače od mene

To je jače od mene

Da li ste često imali priliku da čujete da neko kaže: Ne mogu to da uradim jer to je jače od mene? Siguran sam da ste čuli. Ovde se ne radi o samo jednoj jezičkoj frazi već o jednom veoma štetnom, ograničavajućem uverenju. Kada osoba smatra da je nešto jače od nje ona pod tim zapravo misli da on ili ona ne može ništa da preduzme povodom toga i promeni stvari u sopstvenu korist. Verujući da je nešto jače od osobe, osoba samu sebe stavlja u pasivnu i bespomoćnu poziciju, poziciju iz koje neće ni pokušavati da reši problem koji ima.

Šta je to što osoba veruje da je jače od nje? Obično on ili ona misle na sopstvene strahove, negativna osećanja, želje ili navike koje želi da promeni. Osoba kaže sama sebi: Ne mogu to da uradim jer se plašim, to je jače od mene. Ne mogu da prestanem da pušim, to je jače od mene. Ne mogu da joj priđem jer se neprijatno osećam a to je jače od mene. Ne mogu da prestanem to da radim jer je to jače od mene. Da li je to zaista tako ili je reč o samozavaravanju?

Osoba je sklona da veruje da je nešto jače od nje zato što ima neko negativno osećanje koje je u suprotnosti sa njenim ciljem. Ono što osoba često ne uviđa jeste da prepreka ne leži u negativnom osećanju već u štetnim uverenjima koja stvaraju ta osećanja i osobu ograničavaju. Ako osećam strah ili neku neprijatnost to ne znači da ne mogu da uradim to u vezi čega sam uplašen ili to u vezi čega se osećam neprijatno.

Zapamtite sledeće: Sve što je u vama ne može biti jače od vas. Strahovi, sva osećanja, uverenja, želje, navike, stavovi i vrednosti su deo vas i stoga ne mogu biti jači od vas. Ako ste skloni da verujete da je nešto u vama jače od vas to onda znači da implicitno ili eksplicitno verujete da vi morate da se borite sa onim u vama što vam se ne sviđa, da to nešto savladate, pobedite i eliminišete kako biste se toga rešili. Kada u tome neuspete onda zaključite: to je jače od mene. Ali da li je to zaista tako?

Da li je borba sa samim sobom put ka željenom cilju? Nije. Ako želite da nešto rešite ili promenite u sebi ne treba da se sa tim borite već da to nešto prvo prihvatite. Prvi korak ka rešavanju nekog problema jeste njegovo prihvatanje, definisanje, preuzimanje odgovornosti. Ako kažete sebi da je nešto jače od vas, vi se odričete vaše odgovornosti za to nešto i samim tim lišavate sebe mogućnosti da to menjate. Ništa nije jače od vas dok vi to sami tako ne odlučite. Borba nije rešenje za svaki problem. Možete se boriti sa stvarima oko vas ali ne sa onim što je u vama. Kada ste u pitanju vi sami borba nije sredstvo za postizanje uspeha već prihvatanje, pa tek onda menjanje.

Umesto da mislite da je nešto jače od vas upitajte sebe sledeće: Da li je moja strategija za rešavanje ovog problema dobra? Da li radim stvari na ispravan način? Ako budete iskreni prema sebi uvidećete da je sa vama sve uredu a da ono što je pogrešno i što vas ograničava su vaši pristupi, uverenja, strategije razmišljanja i/ili ponašanja a ne vi. Kada promenite vaše strategije promeniće se i ishodi. Do željenih ishoda, nećete doći koristeći stare neodgovarajuće strategije. U tom smislu upornost vam ne pomaže. Ne treba biti uporan u nečemu što ne daje rezultate. Verovanje da je nešto jače od vas vas vodi u odustajanje i rigidnost u ponašanju i razmišljanju dok uvid da nemate pravu strategiju otvara put ka promeni i dostizanju željenog cilja.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog