Narcizam

Narcizam

Narcizam je ljubav prema sebi, ljubav prema vlastitoj ličnosti. Većina ljudi u manjoj ili većoj meri voli, ceni i poštuje sebe. U tom smislu većina ljudi ima zdravu dozu narcizma. To se smatra potpuno normalnim i korisnim po mentalno zdravlje. Umerena doza samoljubavi potrebna nam je da bi smo imali pozitivnu sliku o sebi i da bi smo imali kapacitet da volimo druge osobe. Kako da budemo u stanju da volimo druge ako nismo u stanju da volimo sebe. Međutim, preterna samoljubav, izopačeni narcizam se smatra psihopatološkim fenomenom, patološkom crtom ličnosti.

Karakteristike patološkog narcizma

Narcis (osoba koja ima patološki izraženu crtu narcizma) stvara lažni grandiozni self (sliku o sebi) koji karakteriše doživljaj omnipotencije (svemoći), preteran ponos, izraziti perfekcionizam, jak motiv za postignućem, održavanje vlastitog samopoštovanja manipulacijom, eksplatacijom i podcenjivanjem drugih. Ovaj lažni self predstavlja samo kompenzaciju onoga što čini istinski self narcisa. Istinski, pravi self narcisa odlikuje negativna slika o sebi, oblije narcističkih povreda (odbacivanja od strane voljenih osoba u detinjstvu i kasnije tokom razvoja ličnosti), osećaj praznine, nisko samopoštovanje, bes i depresija. Narcis konstantno pokušava da održi svoju grandioznu sliku o sebi kako bi se zaštitio od osećanja slabosti, bola i fragmentacije lažne slike o sebi koju je u odbrambene svrhe izgradio/la. Međutim to je teško ostvariv cilj u realnosti, zbog čega ponekad može doći do dekompenzacije (pucanja) lažnog selfa. Kada lažni kompenzatorni self narcisa napukne pod pritiskom realnosti osoba pokazuje veliku ranjivost za stid ili poniženje i osećanje bezvrednosti. Često se javlja depresivnost koja može biti udružena sa hipohondrijskim preokupacijama, psihosomatskim tegobama, anksioznošću i osećanjem praznine.

Kognitivne karakteristike narcisa

U kognitivnom smislu narcis je sklon okrivljavanju drugih, poricanju negativnih informacija o vlastitoj ličnosti, podcenjivanju pozitivnih doprinosa drugih, nerealističnom identifikovanju sa idealizovanim osobama (osobama kojima se divi) itd. Tipična uverenja kojima narcis stvara i održava svoj grandiozni lažni self su: Ja moram biti svemoguć, svršen, specijalan. Moram znati bez učenja, uspevati bez rada, biti moćan i obožavan. Ako pravim greške onda sam bezvredan i odvratan. Ne smem dopustiti nikome da mi zaista znači. Sve što imam uključujući  moju porodicu i prijatelje, mora odslikavati i potvrđivati moju perfekciju i superiornost. Ja nikada neću biti ponižen ponovo. Drugi su inferioriniji od mene. Zaslužujem specijalan tretman.

Afektivne karakteristike

Narcise odlikuje odsustvo empatije (saosećanja za druge), njihova emocionalnost je površna, lažna i izveštačana. Oni su veoma sebični i manipulativni. Narcise karakteriše ekstremna povredivog ponosa (sujete). Na povrede ponosa narcis reaguje intenzivnim besom ili čak i mržnjom.

Narcis u interpersonalnim odnosima

U socijalnim odnosima narcisi teže da budu primećeni, dominantni, stalno teže potvrdi njihovog “savršenstva“ i zahtevaju konstantno divljenje od strane svoje okoline. Na odsustvo divljenja reaguju besom. U odnosima sa drugima mogu biti veoma šarmantni, društveni i komunikativni i odavati utisak prijateljski nastojene osobe. Međutim, iza tog površnog šarma leži hladnoća, manipulativnost i sebičnost. Narcisu je jedino bitno da kroz socijalne odnose, socijalni status ili posao održi svoju grandioznu sliku o sebi.

Narcis u ljubavnim odnosima

Narcisi tragaju za osobama koje su nesigurne, sklone zavisnosti i simbiotskom vezivanju. U takvoj vrsti odnosa oni emocionalno eksplatišu svog parntera/partnerku, crpeći njihovu energiju. Samo u takvoj vrsti veze oni se osećaju sigurno. Oni pronalaze partnere koje procenjuju kao inferiorne (koje smatraju manje vrednim od sebe) što im se jedne strane uliva osećaj sigurnosti a s druge strane osećaj besa i pritajene mržnje prema sebi što su u vezi sa osobama koje “nisu dostojne njihove veličine”. Neki narcisi (češće muškarci) nastoje da nađu atraktivne i fizički veoma privlačne (osobe često veoma mlađe od sebe) partnere kako bi izazivali divljenje i zavist drugih. Narcisi u vezi od partnera zahtevaju divljenje, poseban tretman, potpuno razumevanje a zauzvrat ne daju ništa ili veoma malo (potrude se samo kada primete da mogu biti ostavljeni). Skloni su promiskuitetu i prevarama (kojima dokazuju svoju lažnu veličinu). Narcisi manipulišu osobom sa kojom su u vezi tako što stalnim kritikama iniciraju da se ta osoba oseća inferiorno, da oseća krivicu, da se oseća neadekvatno, manje vredno i nedostojno narcisa.

Narcisi predstavljaju teške klijente za psihoterapijski rad. Oni se obraćaju za pomoć psihologu u fazama dekompenzacije njihove lažne slike o sebi, kada ih obuzima depresivnost, anksioznosti ili psihosomatske tegobe. Jedna od glavnih tema u radu sa narcisima jeste rad na besu.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog