Kako da znate da li vas neko zaista voli?

Kako da znate da li vas neko zaista voli?

Mnogi su spremni da nam izjave ljubav, kažu mnogo toplih reči i obećanja. Da li su te reči i postupci uvek izraz ljubavi? Kako da prepoznamo da li jesu ili nisu? Reč ljubav se često olako koristi iako mnogi ne znaju njeno pravo značenje.

Zašto je zaista važno da znamo da li nas neko stvarno voli ili ne?

Zato što mnogi ljudi su zbog ljubavi spremni da urade mnogo toga, da pate, odriču se, rade protiv sebe i sl. Prava ljubav nikada ne uključuje patnju, dramu, osećanja krivice, laži i manipulaciju. Mnogi su spremni da vam izjave ljubav kako bi nešto dobili od vas, sa ljubavlju se često manipuliše u porodici, vezi i prijateljstvima. To što vam neko govori da vas voli ne znači da je to automatski i istina. Mnogi ljudi i sami ne znaju šta je ljubav. S obzirom da su nam odnosi u porodici, vezi i prijateljstvima važni, bitno je da znamo da li nas neko stvarno voli ili ne.

Da bismo sa sigurnošću mogli da znamo da nas neko voli moraju biti ispunjena dva uslova. Prvi je poštovanje. Možemo poštovati nekoga koga ne simpatišemo ko nam čak nije ni drag (na primer neku osobu koju smatramo autoritetom). Ali obrnuto ne važi. Ne mogu reći da nekoga volim a da ga pritom nepoštujem. Ljubav nužno uključuje poštovanje druge osobe, poštovanje njenog integriteta, identiteta, potreba, njenih potreba i želja. Da li vas neko poštuje ili ne najbolje ćete uočiti kroz ponašanja te osobe prema vama. Da li vas ta osoba uvažava, da li uvažava vaše mišljenje (čak iako ima drugačije mišljenje od vas), da li uvažava vaše pravo da imate svoj život, svoje potrebe, emocije i stavove? Ili ta osoba prelazi vaše granice, ne uvažava vaše potrebe, stavove, pokušava da vam nametne svoje i sl. Slatkorečivost, obećanja i usluge nisu zamena za poštovanje. Ako vas neko poštuje on ili ona to čini stalno i na uočljiv, iskren način.

Drugi važan uslov je sloboda. Sloboda je osnovo čovekovo / ženino pravo, jedna od osnovnih ljudskih psiholoških potreba. Osoba ne može živeti zdravo, kvalitetno i srećno ako nema svoju slobodu ili ako je se odrekne zarad nekoga ili nečega. Na primer, često ćete čuti da jedan od partnera kaže da voli onog drugog a onda kada taj drugi želi da donosi neke svoje odluke, ima svoj socijalni život i sl., ona druga strana to brani, negoduje i pokušava da je ograniči i kontroliše. Poštovanje prava na slobodu izbora osobe je neizostavni deo ljubavi. Ne mogu reći da volim svoju ženu ako joj branim da izlazi, branim da bira svoje društvo, karijeru, svoje stavove, interesovanja i sl. Ljudi često nastoje da kontrolišu partnera, guše njegovu / njenu slobodu zarad sopstvenog egoizma (nedostatka emaptije) i / ili sopstvenih stahova (straha od odbacivanja, osećanja inferiornosti). U vezi ili braku je nemoguće da kontrolišemo onu drugu stranu jer ako u tome čak i uspemo ugušli smo njenu / njegovu slobodu i na taj način stvorili konflikt.

Kada vam neko kaže da vas voli vi se upitajte da li me ova osoba poštuje i da li mi ne ograničva moju slobodu? Ako je odgovor potvrdan možete biti sigurni da vas voli. Mnogi roditelji ograničavaju slobodu svoje dece (čak iako ta “deca” imaju 40 godina) zarad “ljubavi” prema njima. Ne priznaju njihovo pravo da sami sebi odaberu supružnika, posao, mesto gde će živeti i sl. I sve to zarad “ljubavi”. Ustvari tu se ne radi o ljubavi nego o sebičnosti i vlastitim strahovima od samoće, besmisla i sl. Kako će deca naučiti da žive samostalno, budu nezavisna, imaju samopouzdanja i donose samostalno odluke ako im se roditelji stalno mešaju i ograničavaju njihovu slobodu i njihova nastojanja da sami izgrade svoj život. Samopouzdanje se može steći samo u praksi, zato roditelji treba da sve vreme ohrabruju dete da samo i postupno rešava stvari, uči i preuzima odgovornost.

Ako želite da budete zaista srećni, nemojte pristajati na manipulaciju zarad nečije “ljubavi”. Ljubav nikada ne uključuje ucene, ultimatume, kršenje granica, nepoštovanje i gušenje slobode. Baš naprotiv, ljubav znači tolerancija različitosti, uvažavanje, poštovanje i priznavanje tuđe slobode.

Nedostatak znanja da prepoznamo da li nas neko stvarno voli ili manipuliše može dosta da nas košta. Osobe koje ne umeju da naprave tu razliku često imaju loše brakove, lažna prijateljstva i lak su plen za manipulaciju.

Ono što sam napisao da važi za ljubav važi i za ljubav prema sebi. Ako kažem da volim sebe onda to znači da sam sebe poštujem, preuzimam sto posto odgovornost za svoje postupke i odluke, ne krivim druge niti sebe, ne žrtvujem svoju slobodu, donosim slobodne izbore iza kojih stojim.

Učenje da volimo sebe je jedan od najvažnijih resursa za srećan i kvalitetan život. Upravo to radimo u psihoterapiji. Pomažemo ljudima da nauče (ako već nisu to naučili u svojoj porodici) da vole sebe, da razliku ljubav od manipulacije, što značajno poboljšava kvalitet njihovog života. Naučiti da volimo sebe i druge je važnije čak i od pisanja i čitanja ali se te veštine ne uče u tradicionalnoj školi. U nekim porodicama ljudi nauče te veštene a u nekima ne (u zavisnosti od toga da li njihovi roditelji mogu da im te veštine prenesu ili ne). Kao što se ljubav prenosi sa kolena na koleno isto važi i za njenu suprotnost. Odsustvo tih znanja i veština osoba može naučiti na psihoterapiji, bez obzira koliko ima godina. Jedini preduslov je da to želi. Ako želite da naučite da volite i poštujete sebe i steknete pravo samopouzdanje pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Kako prepoznati manipulaciju

Kako prepoznati manipulaciju

Manipulacija je oblik ponašanja koji služi postizanju lične koristi u svakoj situaciji bez obzira koliko to drugome štetilo ili ne. Takvo ponašenje predstavlja perfidnu igru, gde ništa nije onako kako vam na prvi pogled izgleda. Prema tome, nekada je jako teško prepoznati emocionalne manipulatore jer su u stanju da vas suptilno nateraju da uradite ono što oni žele a da se pritom osećate dobro i korisno u vezi sa tim. U daljem tekstu prikazane su odrednice za uočavanje manipulativnog ponašanja.

Iskernost i manipulacija

U komunikaciji sa manipulatorom iskrenost ne pomaže. Ukoliko bilo šta izgovorite to će biti izokrenuto iako su činjenice na vašoj strani. Na primer, ako ste besni što vam je manipulativna osoba zaboravila rođendan, njena reakcija na to će izgledati ovako: ,, Strašno mi je žao što misliš da sam zaboravio/-la na tvoj rođendan, trebalo je da ti kažem sa kolikim stresom se suočavam u ovom momentu-ali nisam hteo/-la da te zamaram time. Mada, u pravu si možda je trebalo da zanemarim sav taj bol (ovda se mogu pojaviti i prave suze) i da se fokusiram na tvoj rođendan. Izvini.“ Iako slušajući izgovor koji vam osoba daje osećate da joj nije zaista žao, kako je izgovorila toliko lepih reči ne možete ništa da kažete protiv. Šta više možete se naći u ulozi tešitelja. U ovakvim situacijama, bitno je da ne popuštate uopšte – ne tešite, ne prihvatajte nesuvisla objašnjenja i izvinjenja. Ako osećate da je izvinjenje lažno – ono zaista to i jeste. Pazite se ukoliko manipulator oseti da vas je zaveo svojim manevrom, postaćete njegova stalna ,,žrtva“.

Oni se pretvaraju i kada čine nešto za vas

 Ako ih zamolite da vam nešto učine oni će skoro uvek pristati, ako se već nisu punudili i sami da vam pomognu pre toga. Ako im se zahvalite i prihvatite pomoć, oni će napraviti mnoštvo neverbalnih znakova, gde ćete vi prosto osetiti da bez obzira šta su obećali to neće biti ispunjeno. Ako im kažete da ne izgleda kao da će učiniti to što obećavaju oni će vas uveravati da nema govora da neće to učiniti i da su vaše primedbe nerazumne. Glavno pravilo je da ukoliko manipulator kaže DA naterajte ga da ako ne ispuni obećanje oseti da znate da to nije hteo ni da učini, i naterajte ga sledeći put da prizna da nešto neće učiniti iako obećava da hoće. Kada počne da teatrališe uradite nešto kako bi video da ne obraćate pažnju-stavite slušalice za slušanje muzike, izađite iz prostorije i sl.

Izvrtanje čeinjanica je njihov ominjeni manevar

Ako primetite da u odnosu sa nekim morate početi da vodite beleške o tome šta ste govorili, i počnete da preispitujete sopstveni razum-znajte da ste u klopci manipulacije. Emocionalni manipulator je stručnjak u izvrtanju stvari, racionalizovanju, opravdanjima, okretanja stvari na ,,svoju vodenicu“. Mogu tako samouvereno da lažu da će vas ubediti da je nešto belo iako je crno, a vi ćete bez obzira na objektivnu činjenicu doći u situaciju da preispitujete sopstvena čula. Međutim, veoma će ga uznemiriti ako npr. zabeležite razgvor koji vodite. Možete da kažete da ste postali zaista zaboravni u poslednje vreme i da vam beleženje pomaže da to prevaziđete.

Nabacivanje krivice je nezobilazno kada vas neko manipuliše

Emocionalni manipulator je izuzetan u stvaranju osećanja krivice kod drugih (vise o ovom vidu manipulacije možete pročitati ovde). Mogu vas naterati da se osećati krivim što pričate previše/ne pričate dovoljno, što ste previše emocionalni/niste emocijalni, što ste brižni/niste dovoljno brižni. Skoro sve može postati predmet manipulacije. Emocionalni manipulatori retko govore o svojim potrebama i željama otvoreno-oni uzimaju ono što im treba kroz svoje manevre. Nabacivanje krivice je samo jedan od načina da to postignu. Još jedan način je uloga žrtve. Manipulatori se ponašaju kao da su velike žrtve i na taj način će vas naterati da mnoge poslove uradite umesto njih, i kada to učinite obično će vam reći da nije trebalo, da oni ne očekuju da to radite za njih, itd. Najbolja rečenica da ne upadnete u klopku je: ,, Imam poverenja u tebe da ćeš moći sam to da uradiš.“

Nesklad između priče i ponašanja

Manipulator ne rešava stvari direktno. Obično vam radi iza leđa i instruše druge da vam kažu ono što sami ne bi rekli. Govoriće vam ono što želite da čujete a zatim raditi stvari koji će obstruirati, po sistemu ,,jedno priča drugo radi“. Ako ga prozovete za takvo ponašanje najverovatnije ćete čuti da ne može sve da stane zato što je vama sada potrebna pažnja ili mir iako vas je pre toga saslušao i empatisao sa vama.

Uvek je u centru pažnje čak i kada ste objektivno vi ugroženi

Bez obzira koliko vam je loše, osoba koja je manipulativna će pokazati da je njoj sto puta gore nego vama. Teško ćete posle nekog veremena osetiti emocionalnu povezanost sa manipulatorom jer on konverzaciju stalno vraća na sebe. Ako ga prozovete za neko ponašanje on će okrenuti situaciju i napraviti da ste vi zapravo krivac u svemu tome. Iako znate da to nije tačno morate uložiti veliki napore da to i dokažete. Ne zamarajte se, verujte sebi, okrenite se i izađite.

Kada su besni ili tužni, oni će angažovati sve oko sebe kako bi im doprineli da se bolje osećaju a i kako bi upali u uloge spasitelja i rešavali sve što mogu kako bi ih oraspoložili. Ako ostanete u kontaktu sa ovakvim ljudima, zaboravićete da imate sopstvene brige i mislićete da nemate pravo da ih imate i da su male u odnosu na njihove.

Ne poštuju dogovore, obećanja i sl.-odgovornost prema drugima ne postoji

Ne preuzimaju nikakvu odgovornost za sebe i svoje ponašnje, sve je u tome da drugi treba da čine njima. Njihov prepoznatljiv način da vas kupe je deljenje intimnih informacija i poveravanje. To će učiniti da pomislite da je to senzinitvna, emocionalno otvorena osoba, i verovatno ranjiva. Međutim njihove emocionalnosti i ranjivosti prosto NEMA iako će uvek izgledati da su u problemu i krizi i od vas se očekuje da se ,,bacate u bunar“ za njih.

Emocionalna manipulacija je način ponašanja koji se javlja kod određenih poremećaja ličnosti (granični, narcistični, antisocijalni, histrionični) pa je često možemo staviti u kontekst nekog šireg psihološkog problema. Ovo ponašanje je gotovo nemoguće izmeniti jer donosi korist osobi koja ga primenjuje. Nije mnogo ni korisno ukazivati manipulatorima na njihove postupke i neispravnost, jer ih to svakako neće naterati da ih promene, ne žele time da se zamaruju, nemaju motiv jer nije im ni bitno da udovolje vama nego sebi. Kada vi ne budete radili ono što oni žele, lako će naći nekog drugog.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Kako reći „NE“?

Kako reći „NE“?

Ima mnogo razloga zašto je nekim ljudima teško da izgovore NE. Obično im se dešava da ne mogu da odbiju da zadovolje svoju rodbinu i/ili prijatelje, bez obzira na to šta im oni traže. Javlja se problem u postavljanju „granica“, iako zahtevi i želje značajnih drugih prevazilaze moći i resurse onoga od koga se traži njihovo ispunjenje. Ljudi koji stalno ispunjavaju tuđe želje vremenom bivaju iscrpljeni, napeti i često nisu svesni zbog čega se tako osećaju.

Zašto je nekim osobama teško da postave granice

Osobe koje su stalno u „službi“ drugih imaju uverenje da su loše kao osobe ako nisu u stanju da ispune nečije zahteve i želje. Na primer, njihovo osnovno uverenje glasi: ,,Ako ne mogu da udovoljim prijatelju/rođaku na njegov zahtev ja sam loš čovek i ne vredim.“ Ovakvo razmišljanje je iracionalno i često donosi samo negativne posledice onome ko ga održava. Osobe sa ovakvim uverenjem će se truditi da rade stvari za druge iako to njima u velikom broju slučajeva šteti (oduzima im vreme, psihofizičku energiju,…). Pri tom, oni će misliti da rade ispravnu stvar i da prosto tako MORA da bude.

Ovakve osobe imaju izraženo osećanje krivice koje se brzo aktivira ukoliko ne ispunjavaju zahteve drugih. Obično je ovo osećanje formirano kroz vaspitanje, npr. kritikujući roditelji su često skloni da ukoliko dete ne udovolji njihovim zahtevemi ili željama pokazuju ljutnju, obezvređivanje, ignorisanje. Više o osećanju krivice i kako se njime manipuliše možete pročitati ovde.

Strah od odbacivanja takođe sprečava osobu da se suprostavi željama drugih. Osoba se plaši da će ostati bez prijatelja/rođaka ako im stalno ne udovoljava. Smatra da je uslov da je drugi prihvate njeno davanje. Ovo je povezano sa niskim vrednovanjem sebe, osoba veruje da su svi drugi važniji od nje same.

Nekada osoba veruje da će je drugi ljudi smatrati superiornom i značajnom ako im stalno udovoljava. I ovde se radi o problemu sa samopouzdanjem-ja vredim ako pokazujem drugim ljudima da mogu sve da uradim. U ovom slučaju osoba nikada ne pokazuje svoje slabosti pa tako njeni odnosi sa drugima nisu autentični a ona sama se ne obraća za pomoć pa se može često osećati psihofizički iscrpljeno.

Sa druge strane, ljudi koji traže pomoć će je tražiti sve više, čak će i povećavati svoje zahteve i imaće utisak da poseduju neograničeno pravo i kontrolu nad osobom koja im pomoć pruža. Ipak, ukoliko osoba koja stalno daje u nekom trenutku ne ispuni njihov zahtev oni mogu to proceniti kao nešto što je neprimereno i pokazati svoje negodovanje, razočarenje ili čak ljutnju.

Kako reći „NE“?

Osnovno je imati uvid u to da raditi nešto za drugoga na uštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno. Sa druge strane, uopšte nije loše uraditi nešto za sebe i pritom ne okarakterisati to kao sebično ponašanje. Treba napraviti razliku kada nešto možete a kada ne. Ukoliko su situacije hitne, normalno je da ćete ostaviti sve i pomoći u nevolji, međutim ako vam neko nešto traži konstantno i ne pita da li ste u tom trenutku slobodni da to uradite i uslovljava vas na razne načine a pritom se u tom odnosu osećate više iscrpjeno nego prijatno pravi je trenutak da kažete „NE“. Umesto razmišljanja ,,Ja sam loš ako ne uradim nešto za drugoga“  treba razmišljati ,,Niko nije ni dobar, ni loš. Svi imamo vrline i mane“ , kao i ,,Ako ne uradim nešto za drugoga ne znači da sam sebičan i da će me drugi manje voleti i ceniti“. Kada se usvoji ovakvo uverenje, druga stvar je da treba u skladu sa tim i reagovati u određenoj situaciji što iziskuje asertivni vid komuniciranja sa drugima (više o izražavanju asertivnosti možete pročitati ovde). Dakle, kada neko zatraži pomoć a vi niste realno u situaciji da mu izađete u susret (zbog nedostaka vremena, energije, materijalnih sredstava,itd.) potrebno je to i reći na adekvatan način. U tom trenutku treba zvučati samouvereno i reći da niste u mogućnosti da ispunite to sada. Ako je osoba navikla da od vas dobija pomoć onda će to ići malo teže, odnosno neće vas shvatiti ozbiljno i navaljivaće dalje. Potrebno je da, pored osećanja krivice koje će vam se sigurno javiti, ostanete pri svojoj odluci da ne možete da isunite želju ili zahtev bliske osobe. Ako vam se nakon toga ponovo javi osećanje krivice, setite se da niste manje vredni ili sebični zato što ste to učinili i da imate pravo da se izborite za sebe i postavite „granice“ drugima. Rezultat ovakvog ponašanja će biti mnogo bolji jer vas ljudi neće gledati kao automat za ispunjavanje želja već kao osobu koja ima svoje vreme i identitet a koja je pritom sprema da izađe u susret kada god je u mogućnosti.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic

skype name: psihologsanja