Bes je nagomilana ljutnja

Bes je nagomilana ljutnja

Ljutnja je reakcija na frustraciju. Ljutnja je zdrava, samopomažuća emocija dok bes nije. Frustracija je reakcija na nešto što nam smeta. Sasvim je prirodno da nam nešto smeta, ne može sve da nam odgovara i da nam bude potaman. Frustracija nastaje kada se na putu ka našim ciljevima pojavi neka prepreka, neko ili nešto.

Frustracija i nezadovoljstvo su zdrave emocionalne reakcije jer nas motivišu da nešto menjamo kako bismo stigli do cilja koji želimo. Bes nije nužan pratilac frustracije i ljutnje. Bes je nagomilana ljutnja.

Bes nastaje kumulativno, kada nam nešto ili neko smeta a mi ne reagujemo nego držimo to nezadovoljstvo u sebi, povlačimo se, prećutkujemo, gutamo. Što duže trpimo nezadovoljstvo, narasta ljutnja i na kraju se ona pretvara u bes i nemoć.

Kada trpimo previše javlja se dupla doza besa. Besni smo na one koji nam stoje na putu ali postajemo i besni na sebe. Bes na sebe je gora stvar od besa na druge. Bes na sebe nas uvodi u depresiju.

Kako da ne budemo besni čak i kada smo frustrirani?

Da ne bismo postali besni kada se jave frustracije, treba da reagujemo, da izrazimo neazdovoljstvo ali ne i bes, jer besa nema na početku. Kada se osećamo nezadovoljno treba da to odmah iskomuniciramo i učinimo nešto u pogledu rešavanja problema, odnosno otklanjanja prepreke koja je dovela do nezadovoljstva.

Ako smo nezadovoljni i nešto nam smeta to ne znači da treba odmah da besnimo i ulazimo konflikte. Ne moramo. Ali treba da reagujemo, treba da kažemo šta nam smeta, na kulturan, smiren, iskren i direktan način.

Zašto treba da iskomuniciramo nezadovoljstvo i ljutnju?

  1. zato što kada izrazimo nezadovoljstvo ono gubi svoj naboj i mi možemo da nastavimo dalje hladne glave
  2. zato što na taj način ukazujemo osobama iz naše okoline šta nam smeta jer one ne mogu da čitaju naše misli

Šta se dešava kada trpimo nezadovoljstvo i frustracije?

Tada dolazi do nagomilavanja negativnog emocionalnog naboja koji na kraju može da kulminira i pretvori se u izliv besa, anksioznost ili neki neugodni telesni simptom (na primer: glavobolju, probleme sa gutanjem, visok pritisak i sl.). Ne treba trpeti jer trpljenje stvara tenziju koja pre ili kasnije mora negde da se izlije. Hronično trpljenje dovodi do javljanja psihosomatskih poremećaja. Od potisnutog besa može doći do opadanja kose, hroničnog viskog krvnog pritiska, problema sa varenjem, migrena i sl.

Praktični saveti za prevenciju besa:

  1. izrazite nezadovoljstvo u komunikaciji – recite šta vam smeta, sa čime se ne slažete, imate prava na to, ali nemojte biti agresivni, ne kritikujte druge, kritikujte njihovo ponašanje. Recite drugima šta vam smeta odmah, na iskren, direktan i neagresivan način.
  2. ne odlažite da izrazite svoje nezadovoljstvo ako je to moguće – svako odlaganje se pretvara u trpljenje nezadovoljstva koje pre ili kasnije prerasta u bes
  3. odustanite od zahteva da se drugi moraju pokoriti svakom vašem zahtevu
  4. nemojte ostajati u situacijama koje možete da izbegnete ili promenite a u vezi kojih ste nezadovoljni
  5. nađite alternativni način da zadovoljite želju koju niste ostvarili

Neizražavanje nezadovoljstva stvara nisko samopouzdanje. Voleti sebe i imati samopouzdanje isključuje trpljenje nezadovoljstva.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Kako oprostiti sebi i drugima?

Kako oprostiti sebi i drugima?

Praštanje je veoma važan deo u radu na sebi i ličnom razvoju. Mnogi ne razumeju šta je pravi smisao praštanja i zbog toga im je teško da oproste sebi ili drugima. Najčešća zabluda u vezi praštanja je da praštanje znači menjanje mišljenja o osobi kojoj praštamo, priznanje da je ona bila upravu ili priznanje da smo mi grešili. To može biti slučaj ali ne mora uvek.

Možemo oprostiti osobi iako i dalje verujemo da se ona ogrešila o nas. Ne moramo zavoleti tu osobu, ne moramo se sa njom više družiti niti joj bilo šta reći, jer praštanje je intimni čin opraštanja od naših očekivanja od te osobe a ne od te osobe kao takve.

Zašto mnogim ljudima nije lako da oproste sebi i drugima?

  1. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od nekih neispunjenih želja – oprostiti znači odustati od onoga što je osoba očekivala da će dobiti a nije (na primer: ljubav, poštovanje, razumevanje i sl.). Dokle god osoba nastavlja da tvrdoglavo zahteva da dobije nešto što evidentno neće dobiti, ona će se ljutiti i neće moći da oprosti.
  2. zato što praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti koja nam se ne dopada – oprostiti znači prihvatiti gorku istinu da život i ljudi često nisu po našem ukusu. Nigde ne piše da sve u životu ide glatko i da može svako da nam se sviđa. Nigde ne piše da mi moramo patiti ako nas neko ne voli, ne ceni ili ne poštuje. To važi i za naše najbliže.
  3. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ličnog ponosa (sujete) – sujeta je najveća prepreka opraštanju. Sujeta ometa proces praštanja jer osoba želi da okrivi drugu osobu za naneti bol ili još gore očekuje od nje da prizna svoje grehe, promeni se, pokaje se i izvini se. Ako želite da oprostite prestanite da krivite druge za njihova dela i prestanite da zahtevate da se oni promene ili izvine jer se to najverovatnije neće nikada desiti.
  4. zato što praštanje podrazumeva svest o ličnoj odgovornosti – sagledajte vašu ulogu i odgovornost u nekom događaju ili odnosu. Pitajte sebe kako ste vi doprineli tom odnosu. Budite samokritični ali oprostite sebi za sve greške jer niko nije savršen i svi uče iz iskustva. Dokle god učite iz svojih grešaka na dobrom ste putu. Kada to prestanete da činite onda postajete rigidni, besni, sujetni i ozlojeđeni.
  5. zato što praštanje podrazumeva odustajanje od ljutnje – odustanite od ljutnje i povređenosti. Niko nema moć nad vama, niko vas ne može poniziti, povrediti ili naterati da patite bez vaše dozvole i aktivnog učešća. Drugi mogu da vas isporovicraju. rade protiv vaših interesa ali samo vi možete sebi stvoriti patnju. Kada to shvatite lako ćete oprostiti bilo kome jer ćete znati da svu patnju stvarate sami sebi. Ono što vam stvara patnju nije to što su drugi i svet takvi kakvi jesu, već je problem u tome što vi insistirate da oni moraju biti u skladu sa vašim ukusom, interesima i željama.

Šta znači oprostiti sebi ili drugima?

  1. prestati ljutiti se na sebe i druge
  2. odustati od zahteva prema sebi ili drugima da se mora imati nešto što ne možemo dobiti
  3. prihvatiti realnost kakva zaista jeste
  4. shvatiti da šta god da nismo dobili od nekoga možemo nastavii dalje jer nam to nikada nije bilo potrebno

Šta praštanje nije?

1. Praštati ne znači ignorisati, menjati ili ulepšavati realnost. Baš naprotiv, praštanje podrazumeva prihvatanje realnosti onakva kakvom jeste.

2. Praštanje ne podrazumeva da moramo zavoleti osobu kojoj opraštamo. Iako smo nekome oprostili to ne znači da moramo imati interakciju sa tom osobom. Ako je ta osoba štetna za nas, najbolje je nemati nikakvu interakciju sa tom osobom. To uopšte ne remeti proces praštanja.

3. Kada praštamo mi uopšte ne moramo da bilo šta kažemo osobi kojom praštamo. Zašto? Zato što ustvari mi nikada ne praštamo toj osobi nego sebi. Praštanje je unutrašnji čin u kojem osoba menja nešto u sebi a ne u osobi kojoj oprašta. Osoba koja prašta menja svoj stav i očekivanja prema osobi kojoj oprašta i na taj način se sama menja.

Šta dobijamo praštanjem?

  1. rasterećenje i unutrašnji mir
  2. stavljanje tačke na jedan segment života koji je završen
  3. usmeravanje energije na nešto konstruktivno
  4. napredak u sazrevanju i ličnom razvoju

Kako da oprostite sebi ili drugima?

  1. zamislite da osoba kojoj opraštate stoji ispred vas (ako opraštate sebi, zamislite sebe)
  2. postanite svesni svih osećanja i bola koji osećate kada mislite o vašem iskustvu sa tom osobom (možete zamisliti neku situaciju sa tom osobom u kojoj ste vi osećali povređeno, ljuto i sl.)
  3. ne opirite se iskustvu koje osećate u sadašnjem momentu kada zamišljate osobu kojoj želite da oprostite, prihvatite bilo koje osećanje ili misli koje se spontano javljaju, ne sudite o tim osećanjima i mislima samo ih osetite, konstatujte i pustite da slobodno dolaze i odlaze
  4. pogledajte tu osobu i recite joj: Opraštam ti sve što je bilo jer sav bol koji osećam sam sama sebi stvorila. Prihvatam ovaj bol i ne želim više da ga stvaram. Opraštam ti jer znam da ti nemaš nikakvu moć nadamnom. 
  5. pogledajte u osobu i recite joj: Nije mi ništa potrebno od tebe, nekada sam mislila da jeste ali sada znam da nije, ne moraš ništa učinit za mene (ako ste imali neki specifičan zahteva, na primer zahtev da vas ta osoba voli, recite joj da vam to više nije potrebno)
  6. pogledajte u tu osobu i recite: Hvala ti za sve što sam naučila iz ovog iskustva sa tobom jer me to čini mudrijom i iskusnijom, sada poznajem bolje sebe nego pre
  7. pogledajte ponovo u tu osobu i osetite šta se dešava u vama, da li imate neku reakciju, da li imate neko negativno osećanje ili misao. Ako imate nemojte potiskivati to osećanje ili misao, već ga prihvatite i kažite sebi: Iako osećam / mislim X (negativno osećanje ili misao) ja opraštam sebi, tebi i volim i prihvatam sebe u potpunosti. Udahnite i izdahnite i ponovo pomislite na osobu i stuaciju sa početka.
  8. Ponovite ovaj proces dok se ne javi osećaj unutrašnjeg mira. Kada budete mogli da gledate u tu osobu i osećate unutrašnji mir, znaćete da ste uspeno završili proces praštanja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Kako se ljubav održava?

Kako se ljubav održava?

Ljubav nije statična. U vezi ljubav mora stalno da se održava ili će se ugastiti. Ljubav je dinamična, stalno se menja i kreće, kao i sve u univerzumu. Ljubav zahteva stalno ubrizgavanje nove energije i stalno održavanje. To znači stalno davanje i primanje, stalna razmena i interakcija. Mnogi ljudi to zanemaruju, ne održavaju ljubav i zato njihove veze se raspadaju. Mnogo ljudi se razvodi, gase se prijateljstva, mnogi članovi porodice ne govore godinama i sl.

Dva principa ljubavi

Da bi ljubav mogla da opstane mora da se zadovolje dva osnovna prinicipa:

Princip ravnoteže – između davanja i primanja. Svaki partner u vezi (ili prijatelj) mora da daje i prima, jer ako samo daje ili samo prima, ljubav će nestati. To moraju činiti obe strane u vezi jer u suprotnom doći će do narušavanja prinicipa reciprociteta.

Princip reciprociteta – znači da dajemo približno onoliko koliko dobijamo i uzimamo onoliko koliko dajemo. Ako jedna strana u vezi daje više, ili manje dolazi do narušavanja principa reciprociteta i dugoročno gledano dolazi do gubitka ljubavi.

Održavanje ljubavi nije lako. Najčeći razlog zašto se veze raspadaju je taj što se jedan ili nijedan od partnera ne trude dovoljno ili u nekom momentu to u potpunosti prestanu da čine.

Kada primetite nerazvnotežu u vezi, treba da odmah reagujete a ne da čekate da se neravnoteža i nezadovoljstvo prodube. Neravnoteža koja traje dugo vodi do hroničnog neazdovoljstva. Nagomilano nezadovoljstvo rezultira ljutnjom. Hronična ljutnja vodi do ogorčenosti, a to nužno dovodi do hlađenja. Kada dođe do tačke hlađenja, povratka nema.

Kada se neravnoteža javi, treba ispitati razloge zbog kojih je do neravnoteže došlo. Zatim treba te razoge otkloniti. Jedini način da se otklone problemi u vezi je komunikacija između partnera ili prijatelja. Ako komunikacije nema, nijedan probem se ne može rešiti.

U okviru partnerske ili bračne psihoterapije i savetovanja pomažemo klijentima da uspostave ponovo izgubljenu komunikaciju, otklone nastalu neravnotežu i održe svoju vezu ili brak.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Nezadovoljstvo, konflikti i neslaganja uobičajeni su pratioci komunikacije među ljudima. Različiti ljudi imaju različite motive, želje i ciljeve i mogu u nekom momentu biti namerno ili nenamerno prepreka jedni drugima. Isto važi i za bračne partnere i parove. Mnogi konflikti u braku ili vezama nastaju zbog nedostatka komunikacijskih veština jednog ili oba partnera. Pročijate nešto o asertivnosti na našem sajtu.

Šta se dešava kada komunikacija prestane?

Nedostatak ovih veština može voditi u prećutkivanje i gomilanje nezadovoljstva u sebi ili može voditi u hroničnu ljutnju i svađe. Hronična ljutnja se može pretvoriti u kriticizam i prezir. Kriticiam i prezir su dva najveća neprijatelja komunikacije, međusobnog razumevanja i ljubavi među partnerima. Neophodno je da s vremena na vreme kažemo partneru šta nam smeta kako nezdovoljstvo nebi preraslo u bes. Ne možete imati samopouzdanje a da ne kažete drugima šta mislite i želite. Morate naučiti i da kažete Ne. To činite zbog sebe ali i zbog unapređenja odnosa.

Kako da sprečite da vaše nezadovoljstvo dovede do prezira i kriticizma? Kako da iskažete da ste nezadovoljni nečim a da pritom ne povredite drugu stranu?

Praktični saveti za konstruktivno izražavanje nezadovoljstva partneru

Kažite šta vam smeta ali ne okrivljujte – jednostavno se požalite na situaciju ali ne i na ličnost partnera. Navedite konkretna ponašanja koja vam smetaju i predložite šta očekujete umesto njih.

Rečenice treba da počnu sa Ja a ne sa Ti – ovakve izjave manje su kritične i manje izazivaju odbranu druge strane. Umesto: Ti radiš … Vi kažite: Meni smeta kada ti radišJa se loše osećam kada ti radiš

Opišite šta se desilo – nemojte procenjivati  i suditi. Tako sprečavate da se partner oseća napadnutim, sprečava defanzivu.

Budite jasni – ne očekujte od partnera da ti čita vaše misli, nastojte da budete jasni i precizni, kažite sve što mislite da se podrazumeva. Ono što se podrazumeva za vas možda se ne podrazumeva za nekog ko nije u vašim cipelama i ko ne oseća to što osećate vi.

Budite ljubazani – izražavanje nezadovoljstva ne mora nužno biti praćeno izlivima besa i destruktivnom kritikom, naročito ako svoje nezadovoljstvo izražavate umesto da ga gomilate i prećutkujete. Ako ste ljubazni i dobronamerni u izlaganju onoga što vam smeta imaćete veći uticaj na partnera i postojaće veća šansa da će vas on / ona saslušati nego ako pristupite neprijateljski i ljutito.

Pokažite razumevanje za drugu stranu – nemojte tražiti krivca u drugoj strani već nastojte da razumete motive vašeg partnera. Nastojte da shvatite zašto on / ona čini ono što vam smeta. To često ne mora biti nešto što je lično upereno protiv vas. U mnogo situacija mi činimo nešto što smeta drugoj strani iz razloga koji uopšte nemaju veze sa drugom stranom, već nama samima.

Ne prećutkujte – prećutkivanje vodi nagomilavanju nezadovoljstva koji se onda pretvara u bes. Bes je nagomilana ljutnja. Nagomilavanje besa može voditi izlivima besa u kojima ljudi kažu i ono što misle i ono što ne misle. Nakon takvih izliva, mnogi osećaju krivicu i uviđaju da su preterali. Da bi ste sprečili izlive besa i poštedeli i sebe i partnera, izražavajte nezadovoljstvo onda kada ste nezadovoljni i na ničin koji je opisan.

Ne odlažite da kažete šta vam smeta – recite šta vam smeta kada je to aktuelno umesto da odlažete. Svako odlaganje dovodi do gomilanja ljutnje na partnera i na sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog