Šta vas sprečava da uspešno rešavate konflikte sa partnerom

Šta vas sprečava da uspešno rešavate konflikte sa partnerom

Dve osobe koje ulaze u emotivan odnos to čine unoseći u njega različita očekivanja, stavove, potrebe, uverenja, osobine ličnosti. Da bi odnos dobro funkcionisao ove aspekte treba uskladiti. U zavisnosti od toga koliko se partneri razlikuju, proces njihovog usklađivanja će nužno dovesti do većih ili manjih konflikata. Prema tome, konfikti su nužni kako bismo mogli da se uskladimo sa osobom sa kojom smo u emotivnoj vezi ali problem je što se konflikti često doživljavaju kao nešto što je trajno i što je nemoguće rešiti. Ako osobe imaju ovakav stav prema konfliktu onda im je jako teško da se upuste u rešavanje problema, dolazi do prekida odnosa umesto razvoja istog kroz zajedničko usklađivanje i međusobnu podršku.

U ovom tekstu opisaćemo faktore koji vas mogu sprečavati da novonastali konflikt sa partnerom razrešite i dođete do rešenja problematične situacije.

Bes koji vas blokira

Najčešća emocija koja se javlja kada su dve osobe u konfliktu jeste bes. Nazivanje pogrdnim imenima, međusobno optuživanje, bacanje stvari, lupanje vratima sve to je posledica eskalacije besa. Bes često može prikrivati neku drugu emociju npr. ako je osoba povređena ona može ovo osećanje prekriti tako što će biti besna prema partneru. Ono što je važno shvatiti jeste da nije partner taj koji vas čini besnim i povređenim već vi to sami sebi činite. Kako se to dešava? Kada partner uradi ili kaže nešto što vam se ne dopada možete pomisliti npr. “On/ona to radi namerno”, “On/ona je kriv/-a što se ja ovako osećam”, “Nisam zaslužio/-la da se tako ponaša prema meni, to nije fer” ili jednostano “Kako je bezbrazan/-na, sebičan/-na”, “On/ona je đubre” i sl. Ovakav način razmišljanja, koji je više ili manje eksplicitan, vas uvodi u nezadovoljstvo a postepeno kako se misli nadovezuju i gomilaju sećanja na slične situacije u prošlosti i u bes. Kada bes dostigne vrhunac nemoćni ste da odreagujete smireno i adekvatno rešavate problem već počnete da vičete, optužujete, vređate, lupate vratima. Prema tome, prvi korak ka zdravoj komunikaciji i rešavanju konflikta sa partnerom jeste smanjenje sopstvenog besa, odnosno sprečavanje da dođe do njegove eskalacije. Kada osetite frustraciju, ljutnju ne optužujte partnerovo ponašanje za nju već je registrujte kao alarm organizma da vam nešto smeta u ponašanju vašeg partnera i to mu recite smireno. Sa druge strane, ne očekujte da se ljudi pa i vaš partner ponašaju onako kako vi želite, on/ona može da se ponaša kako god to je njegovo/njeno pravo a vi ste ti koji ćete postaviti granicu i raći to mi se ne dopada, ovo mogu da prihvatim ovo neću i ne želim. Niko tu nije kriv, samo je pitanje da li možete da se uskladite ili ne.

Neprihvatanje i nerazumevanje partnerovih potreba

Često zanemarimo činjenicu da i druga osoba ima neke potrebe koje su različite od naših ali su podjednako važne kao naše. Nekada nam tuđe potrebe nisu jasne, ne prepoznajemo ih zato što ne želimo ili zato što nam druga osoba to nije jasno pokazala. Kako bismo ostvarili dobar odnos bitno je da se “stavimo u tuđ položaj” i da razumemo kako ta osoba doživljava stvari i koje su njene potrebe, ako to ne možemo da zaključimo možemo prosto da je pitamo. Razumevanjem partnerovog položaja stvoriće manje šanse da upadnemo u bes povodom njegovog ponašanja a naš odnos će biti otvoreniji i kvalitetniji. Sa druge strane, razumevanje tuđih potreba i saosećanje sa partnerom ne treba da nas dovede do toga da mu/joj popuštamo u svakoj situaciji, iako nam je neko ponašanje razumljivo ako nas ono vremenom ugrožava i ne menja se, ne treba ga nužno trpeti.

Nabacivanje osećanja krivice

Često se dešava da jedan ili oba partnera okrivljuju jedan drugog za nešto što je učinjeno. Pri tom često se koriste reči kao što su “ti uvek” ili “ti nikad” kako bi se pojačalo osećanje krivice kod ovog drugog, navode se situacije iz prošlosti kako bi se sastavio što veći spisak optužbi za okrivljenog. Često jedna osoba stavlja sebe u ulogu “žrtve” a okrivljenji se stalno trudi da popravi stvari i to nikada ne prestaje. Ovo je tipična manipulacija nabacivanjem krivice i takav odnos apsolutno nije zdrav. U osnovi nabacivanja krivice stoji uverenje “Ti si kriv/-a ako se ne ponašaš onako kako ja želim”. Nabacivanje krivice neće rešiti situaciju već samo produžiti problem i udaljiti partnere. Ponašanje onog drugog je takvo kakvo jeste, on/ona ga mogu korigovati u izvesnoj meri kako bi bolje funkcionisali u odnosu i za to im treba pomoć partnera a ne konstantno osećanje krivice i doživljaj da nikada nisu dovoljno dobri ma koliko se trudili da udovolje onom drugom.

Konflikt koji nastaje između dve osobe je nužan ali nije uvek signal da treba prekinuti odnos naprotiv to može biti tačka koja će stvoriti kvalitetniji, bliskiji i zdraviji odnos između dvoje različitih ljudi. Pošto nastaje između dve osobe onda one podjednako moraju biti uključene u njegovo rešavanje, pri čemu je razumevanje i prihvatanje onog drugog kao različitog bića ključna stvar za početak konstruktivnog razgovora, bez tenzije i nalaženje najboljeg rešenja za oboje.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspishologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja