Sindrom sagorevanja

Sindrom sagorevanja

Sindrom sagorevanja (eng. Burnout syndrome) je posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti. Često se javlja kao posledica preteranog rada i konflikata na poslu (sagorevanje na poslu) mada se može javiti i u nekom drugom domenu života gde osoba doživljava hronični stres. Hroničan stres može dovesti do javljanja niza psihosomatskih tegoba (povišenog krvnog pritiska, glavobolja, konorarnih bolesti, povišenog lučenja hormona stresa, stomačnih tegoba, nesanice itd.) kao i psihičkih problema (intenzivne i hronične anksioznosti, besa, depresije, apatije, čestih promena raspoloženja, problema sa koncentracijom itd).

Najčešći uzroci sagorevanja su:

  • Kompulzivna (preterana i prisilna) želja za samodokazivanjem
  • Preterani rad i preteran osećaj odgovornosti i brige na poslu
  • Zanemarivanje sopstvenih potreba i želja
  • Pomeranje konflikta – osoba ne zna koji su stvarni uzroci njegovog/njenog konflikta, ne ume da ih jasno definiše i prepozna
  • Nedostatak prijatelja, socijalnih kontkata, hobija i interesovanja van posla
  • Poricanje problema – kada se priča o problemu osoba postaje cinična ili agresivna, osoba misli da poricanjem i izbegavanje kontroliše problem i sopstvena osećanja
  • Povlačenje – minimiziranje socijalnih kontakata, moguće konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci
  • Depersonalizacija – život osobe postaje serija mehaničkih i rutinskih radnji, osoba se oseća apatično i ispražnjeno
  • Osećaj unutrašnje praznine usled nedostataka socijalnih kontakata, podrške i uživanja u životnim aktivnostima
  • Depresivnost

Šta dovodi do sagorevanja na poslu?

Konflikti na poslu ili porodici (u sredini kojoj je osoba svakodnevno izložena i uključena), hronično nezadovoljstvo i nezadovoljavanje želja prethode javljanju sindroma sagorevanja. Naglašavam da ovakva vrsta negativnih događaja prethodi a ne izaziva sindrom sagorevanja. Zašto? Zato što ne dolazi do sagorevanja kod svih osoba koje su izložene napornom radu, konfliktima i svakodnevnom stresu. Samo osobe sa određenim predispozicijama su sklone sagorevanju.

Karakteristike ličnosti osoba koje su sklone sagorevanju i hroničnom stresu?

Karakteristike koje osobu čine predisponiranom za sagorevanje su: sklonost anksioznosti i depresivnosti (emocionalna nestabilnost), sklonost osećanjima krivice i samooptuživanju, preterani perfekcionizami savesnost, nesigurnost u sebe i snažna potreba da se to kompenzuje putem samodokazivanja, emocionalna nepismenost (osobe koje ne umeju da izražavaju emocije, da govore o tome kako se osećaju, šta ih muči i da to podele sa drugima), odsustvo asertivnosti (agresivni ili pasivni stil komunikacije – osobe koje ili odustaju od svojih želja ili na frustracije reaguju agresivno), emocionalna praznina (nedostatak socijalnih veza, komunikacije u pratnerskim odnosima, usamljenost, nedostatak interesovanja), odsusutvo socijalne podrške.

Kako sprečiti sagorevanje na poslu?

Zbog toga što sagorevanje može imati negativne posledice na zdravlje osobe postoje brojni preventivni programi koje organizuju kompanije za svoje zaposlene, kako bi jačali prevenciju ovog sindroma. Šta sve treba preduzeti u svrhu prevencije i lečenja posledica sagorevanja:

Izbegavati preterani rad i preterano opterećenje na poslu – praktikovanje normalnog radnog vremena (ne više od 40 časova nedeljno), odmaranje tokom vikenda, nepraktikovanje poslovnih aktivnosti kod kuće. Na poslu treba obavljati svoje aktivnosti savesno i pošteno ali ne presavesno i sa preteranom brigom i nerealističnim i preuveličanim osećanjem lične odgovornosti.

Sticanje asertivnih veština komunikacije – učenje kako da izrazite drugima ono što želite ili ne želite, na način koji nije agresivan ili arogantan. Učenje da kroz komunikaciju izrazite svoja osećnja, želje i stavove kao i zaštitite sebe od agresivnih osoba. Učenje kako se konstruktivno rešavaju konflikti, kako u formalnoj komunikaciji (na poslu) tako i u neformalnoj (u prodici sa prijateljima i sl.).

Fizička aktivnost – odlasci u teretanu, svakodnevne šetnje ili trčanje, vožnja bickla, fubal ili neki drugi sport. Fizička aktivnost povećava vašu otpornost na stres, dovodi do lučenja endorfina i zdravog umora.

Učenje veština za postizanje relaksacije – učenje tehnika disanja, tehnike progresivne mišićne relaksacije, meditacije i sl.

Jačanje emocionalne pismenosti – učenje da se prepoznaju i imenuju soptvena osećanja i misli koje ih izazivaju, učenje da se priča o osećanjima, željama i potrebama, učenje veština upravljanja osećanjima.

Učenje adekvatnih strategija za nošenje sa stresom – smanjivanje perfekcionizma, učenje da se nosi sa negativnim mislima koje se uporno ponavljajuučenje tehnika za oslobađanje nagomilanog negativnog emocionalnog naboja.

Jačanje samopozdanja i samovrednovanja – učenje kako da promenom svog načina razmišljanja i aktivnim suprotstavljanjem ukorenjim negativnim, samoporažavajućim stavovima ojačajte samopouzdanje i prihvatite sebe. Ako želite da ojačate svoje samopouzdanje pogledajte moj program formula samopouzdanja.

Jačanje socijalnih veza, socijalne podrške i mreže prijatelja van posla – pronalaženje adekvatnog socijalnog kruga u kojem se osoba oseća prihvaćeno, pronalaženje osoba sa kojima se može ostvariti kvalitetna i ispunjujuća (sadržajna) komunikacija.

Pronalaženje aktivnosti koje osobu ispunjuju i dovode do zadovoljstva – pronalaženje hobija, neke aktivnosti koja osoba radi isključivo radi uživanja i praktikovanje takvih aktivnosti na dnevnom nivou.

Jačanje porodičnih odnosa – unapređenje odnosa sa bračnim partnerom, decom.

U našem savetovalištu uspešno pomažemo ljudima da prevaziđu simptome sagorevanja i posledice hroničnog stresa. Primenom metoda i tehnika kognitivno-bihevioralne i telesne psihoterapije, uspešno učimo naše klijente veštinama upravljanja stresa, asertivnosti, rešavanju problema i konflikata, veštinama relaksacije, socijalnim veštinama itd. Klijenti uče da saniraju posledice stresa ali i neophodne veštine koje trajno postaju njihovo vlasništvo, odnosno deo njihovog repertoara za reagovanje u budućim nepovoljnim okolnostima. Suština ovog tretmana je u tome da klijenti nauče da se uspešno i samostalno nose sa stresom u nekim budućim okolnostima i na taj način izbegnu sagorevanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti

Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti

Svaka dvadeseta osoba u SAD-u (5% populacije) pati od anksioznosti ili paničnih napada. Podaci o tome koliko procenata ljudi pati od ovog problema u našoj zemlji ne postoje, jer su takva istraživanja veoma skupa za izvođenje (Epidemiološka istraživanja). Jedno je sigurno, a to je da su ratovi (pre svega bombardovanje) doveli do porasta javljanja ovog i drugih anksioznih problema. Ali pored stresora iz spoljašnje okoline, ljudi koji su skloni ovoj vrsti problema imaju određene karakterstrike koje ih predisponiraju (čine podložnim) za ovu vrstu problema. Ti predisponirajući faktori su i genetskog i sredinskog porekla.

Ako patite od anksioznosti ili paničnih napada vi onda imate i određeni broj specifičnih crta ličnosti (od kojih su većina uglavnom pozitivne) i koje vas odvajaju od tzv. „prosečne osobe“.

Crte ličnosti osoba sklonih napadima panike i anksioznosti

Vi ste veoma senzitivni. Vi ste osetljivi na sredinske stimuluse kao što su temperatura, svetlo, mirisi i zvukovi. Takođe ste često osetljivi na druge ljude i njihova osećanja. Mnoge osobe sa problemom anksioznosti/paničnih napada imaju visoko razvijenu intuiciju.

Vi ste verovatno osoba sa nadprosečnim IQ-om.

Vi ste kreativni. Biti inteligentan i ujedno i kreativan je odlična stvar. Tipično, vi imate veoma bogatu i snažnu imaginaciju.

Vi imate intenzivne emocije i visok stepen emocionalne reaktivnosti. To je obično urođena crta, koja čini vaše životno iskustvo snažnijim i jačim.

Mnoge poznate ličnosti imaju ovakav profil ličnosti koji je u vezi sa anksioznošću i fobijama i međuostalom tu spadaju: Johny Carson, Barbara Streisand, Carly Simon, Bob Dylan i Vladimir Horowitz.

Deca roditelja koji pate od anksioznosti i fobija na nesreću, često nauče da se odnose prema spoljnjem svetu kao opasnom mestu. Sledi spisak onoga što može doprinositi anksioznosti/paničnim napadima:

Vaši roditelji su verovatno bili veoma kritični i/ili su vam postavljali veoma visoke standarde. Dete koje raste sa kritičkim, perfekcionističkim roditeljima nikada nije potpuno sigurno da li je prihvaćeno od strane svojih roditelja. Kao odrasla, ovakva osoba može postati previše željna (pohlepna) da joj se udovoljava, previše željna da dobro izgleda i da bude osoba koja „vredi“, a sve to na račun zadovoljena sopstvenih potreba i osećanja. Ako ste rasli sa osećanjem nesigurnosti, imaćete tendenciju da kao odrasla osoba zavisite od sigurne osobe ili sigurnog mesta i uskratićete sebi aktivnosti koje podrazumevaju publiku, javno izvođenje ili socijalne situacije u kojima postoji mogućnost da ispadnete „loši“.

Vi ste rasli sa emocionalnom nesigurnošću i zavisnošću. Postoji veliki broj disfunkcionalnih situacija u porodici koje mogu da stvore duboko ukorenjenu nesigurnost kod deteta. Gubitak roditelja usled smrti ili razvoda može pogodovati razvoju jakih strahova od ostavljanja u detinjstvu. Zanemarivanje, odbacivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje ili alkoholizam u porodici može doprineti da se dete oseća veoma nesigurno. Kada dete odgovori na tu nesigurnost jakom zavisnošću, postavljena je osnova za kasniju tendenciju za prezaštićenošću (traženju oslonca) u sigurnoj osobi ili sigurnom mestu. Iako anksioznost/panični napadi nisu jedini tip problema koji se može razviti kod dece koja su naučila da budu previše zavisna, to je čest ishod.

Vi možda imate kumulativni stres. Stres se može gomilati mesecima ili godinama kao posledica dugoročnih psiholoških (nerešenih) problema. Stres se takođe može akumulirati kao posledica velikog broja „velikih životnih promena“ (kao što su brak ili razvod, menjanje poslova, menjanje mesta stanovanja, zdravstvenih ili finansijskih problema itd.) tokom kratkog vremenskog perioda. Kada se stresom ne upravlja na adekvatan način, on ima tendenciju da se akumulira. Dugoročni efekti stresa su različiti. Neki ljudi razviju hronične tenzione glavobolje, čir, visok krvni pritisak itd. Neki postanu depresivni. Kod onih osoba kod kojih postoji genetska predisponiranost za anksiozno reagovanje, panični napadi se mogu javiti umesto psihosomatskih bolesti. Važna implikacija navedenog je da adekvatno upravljanje stresom – uključujući relaksaciju, vežbanje, dobru ishranu, upravljanje vremenom, socijalnu podršku i usvajanje nisko-stresnih uverenja i stavova u vezi života, može pomoći u redukciji ili eliminisanju vaše vulnerabilnosti na panične napade.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com