Kako proceniti da li je kritika konstruktivna

Kako proceniti da li je kritika konstruktivna

U ovom tekstu prikazaćemo načine kako da promenite stav prema kritikovanju tj. kako da ignorišete one primedbe koje nisu zasnovane i prihvatiti one koje su konstruktivne i koje mogu biti pozitivne i unapređujuće za vas i vaše ponašanje.

Procenite izvor kritike

Ako osetite da vam je upućena kritika, važno je upitati se ko vam je uputio kritiku. Da li je ta osoba kvalifikovana da vas ocenjuje? Da li ona/on ima dovoljno znanja o vama , o vašim sposobnostima ili o predmetu kritike (npr. ako vas kritikuje da ne obavljate dobro svoj posao da li je ta osoba uspešna u istom)? Da li ta osoba ima osnovu da iz nekog razloga ne može da bude objektivna (što je odnos emocionalno jači to je manja mogućnost objektivnog ocenjivanja)? Da li ta osoba govori emocionalno ili racionalno? Obično možete ublažiti „ubod“ kritike kada odogovorite na ova pitanja. Dakle, kritika nije objektivna ako vam je daje neko ko ne zna ništa o vašim sposobnostima, nije dovoljno kompetentan u oblasti koja je predmet kritike, ili su njegova osećanja prema vama pomutila objektivnost prosuđivanja.

Pitajte za detalje

Posebno je važno da li vam neko upućuje globalnu ili specifičnu kritiku. Na primer globalna kritika bi bila: „Uradio/-la si loše posao,“ ili „ Mislim da ne znaš šta radiš!“. Ne prihvatajte globalne osude! Pitajte osobu koja vas kritikuje da identifikuje konkretne postupke ili delove posla za koje smatra da nisu valjani. Nakon toga, pitajte osobu kako bi po njenom viđenju stvari vi mogli da pospešete svoj rad ili ispravite ponašanje u konkretnoj situaciji.

Odlučite da li je kritika validna

Kada procenite izvor kritike, kao i kada pitate za detelja (ako je kritika globalna) sledeći korak je da se zapitate da li ste kritiku dobili delimično i po sopstvenoj zasluzi. Obično kada kritika sadrži u sebi istinu, ona ume da „zaboli“ više nego obično. Kada kritikovanje nema nikakve veze sa realnošću obično je emocionalna reakcija na njega mala ili nikakva; takvu kritiku obično smatrate nereleventnom i apsurdnom.

Najbolji način da se nosite sa kriticizmom koji u sebi nosi istinu je da na njega gledate kao na važan set informacija koji vam mogu pomoći da naučite nešto o sebi. Takođe, podsetite sebe da je konstruktivna kritika upućena na samo jedan aspekt vašeg ponašanja a ne na vas kao osobu u celini. Evo nekih racionalnih rečenica koje bi trebalo da uspovojite kako biste na kritiku pozitivno reagovali: „ Kritikovanje je dobra šansa da naučim nešto o sebi“, „Konstruktivna kritika se odnosi samo na nekoliko mojih postupaka, ne na mene kao osobu“ i „ Iako se kada me neko kritikuje osećam neprijatno, to ne znači da me ta osoba u potpunosti odbaciju ili osuđuje“.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako konstruktivno odgovoriti na kritiku

Kako konstruktivno odgovoriti na kritiku

Postoji kritika koja ima za cilj da nas unapredi i ona koja ima za cilj da nas osujeti. Ova prva, je uglavnom usmerena na to da se ukaže na neko naše ponašanje koje nije bilo u skladu sa očekivanim i samo je upućena na poentiranje tog ponašanja. Na primer, ,, Danas si zakasnio 10 minuta na sastanak, pokušaj da ne kasniš više“, ,,Tvoj glas na današnjoj prezentaciji je bio tako tih da nisam mogao da te čujem šta govoriš“…

Kritiku koja se fokusira na činjenično stanje i konkretnu situaciju je lakše prihvatiti nego kritiku koja u sebi sadrži generalizaciju na celokupno ponašanje i ličnost, pri čemu se činjenice koriste da bi se kod drugih izazvala krivica. Na primer, ,, Miriću, kasniš sa izveštajem? Ti uvek kasniš. Nije mi jasno kako si i dalje na ovom poslu sa takvim radnim navikama. Kad bi svi u ovoj firmi bili spori i lenji kao ti, odavno bismo propali!“ Ovakva vrsta kritike je tzv. manipulativna kritika i koristi TI-poruke i odrednice kao što su uvek, nikad, i svi. Kada dobijete takvu kritiku nije pametno suprotstaviti joj se koristeći opravdanja jer ih druga strana neće uzeti u obzir. Deo strategije je delimično prihvatanje kritike.

Jedan od načina da se izborite sa kritikom je da je prihvatite ali da je ne uzimate kao nešto apsolutno tačno. Jedan od mogućih odgovora bi bio ,,U pravu ste, kasnim sa OVIM izvestajem“. Zatim, moguće je složiti se u verovatnoći. Na primer, ,,Verovatno ste u pravu da  često kasnim…“ Možete se takođe složiti sa principom. Na primem ,, U pravu ste, ne bismo mogli da opstanemo u poslu toliko dugo kada bi svi kasnili“. Kada se na ovakav način odgovori na kritiku ,,spušta se lopta“ u komunikaciji a opet ne priznaje se apsolutna krivica za sopstveno ponašanje.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Konstruktivna i destruktivna kritika

Konstruktivna i destruktivna kritika

U nekim situacijama je korisno a ponekad i neizbežno da iznesemo svoje stavove, mišljenja i kritike. Kritiku upućemo drugima ili sebi, onda kada procenjujemo da nešto nije uredu, da se nešto ne odvija na način na koji mi smatramo da bi bilo dobro da se odvija. Pored toga zašto kritikujemo, veoma važan aspekt kritike je i način na koji to činimo.

Način na koji kritikujemo može biti konstruktivan, koristan ili destruktivan, odnosno štetan. Kritika je konstruktivna kada njome postižemo neki cilj, kada postižemo željenu promenu u ponašanju osobe čije ponašanje kritikujemo. S druge strane destruktivna kritika ne dovodi do promene ponašanja već pre kod druge strane provocira ljutnju, distanciranost, konflikt, otpor i izbegavajuće ponašanje. U tabeli ispod dat je prikaz razlika između konstruktivnog i destruktivnog načina iznošenja kritike.

KONSTRUKTIVNA KRITIKA

DESTRUKTIVNA KRITIKA

Uvek se odnosi na ponašanje a nikada na osobu – na taj način se izbegava vređanje, poštuje se druga osoba, njeno pravo da pogreši i daje se mogućnost osobi da promeni dato ponašanje.Kritikuje se osoba umesto ponašanja – na taj način stvara se prostor za javljanje ljutnje i otpora a smanjuje se mogućnost promene ponašanja, jer ponašanje se može menjati ali ne i osoba koja je predmet kritike. Vređanje predstavlja ujedno i izraz nepoštovanja prava druge osobe.
Upućuje se direktno osobi čije ponašanje je objekat kritike – na taj način izbegavaju se nesporazumi i konflikti.Ogovaranje kod drugih, pasivna-agresivnost – umesto da kažemo osobi šta nam smeta, osobu ili njeno ponašanje kritikujemo pred drugima i kod drugih ljudi. To može dovesti do ljutnje i otpora.
Direktno iznošenje onoga što smatramo pogrešnim ili onoga što nam smeta – na taj način stavljamo osobi jasno do znanja šta nam smeta u njenom ponašanju i izražavamo stav da očekujemo od njega/nje da to i promeni.Kritikujemo sporedne stvari umesto ono što nam zaista smeta – kritika nije konkretna, otvorena i jasna, kritika je u toj meri okrenuta ka vređanju da se ne uočava u čemu je osoba pogrešila i šta bi bilo poželjno da promeni.
Nuđenje rešenja – podrazumeva iznošenje konkretnih sugestija na koji se način problem može prevazići ili u kom smeru i kako bi bilo dobro menjati ponašanje koje je predmet kritike.Naglasak je samo na kritici i zamerkama – ne iznose se mogući načini za menjanje situacije ili rešavanje problema, već je ceo fokus na onome što se smatra negativnim, pogrešnim.
Kritika se iznosi bez agresije, besa i svađalačkog tona ili težnje da se unizi drugiKritikuje se na agresivan ili ponižavajući način (vika, svađa, bes i vređanje)
Naglašava se i ono što je pozitivno a ne samo ono što je negativno u datoj situaciji ili problemuNaglasak je samo na negativnom, osobi se ne priznaju nikakvi uspesi ili kvaliteti
Implicira očekivanje – očekuje se da osoba promeni ponašanje koje je predmet kritike ali se ujedno zna i da se to ne mora desitiImplicira zahtev – od druge osobe se zahteva da nužno promeni svoje ponašanje, to podrazumeva zaboravljenje da drugi ljudi imaju slobodu odlučivanja
Ne provocira nužno kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti ili odbacivanjaProvocira kod druge osobe negativna osećanja ljutnje, povređenosti, odbacivanja i nepoštovanja

Ako želite da utičete na druge, da oni promene ponašanja koja vam neprijaju ili čak smetaju, primenite konstruktivni stil kritike. Jedino na taj način izbegavate da kod druge osobe provocirate negativna osećanja i ponašanja (kao što su ljutnja, bes, svađe, distanciranje, izbegavanje i sl. ).

Kako možete uticati na druge ako se oni osećaju napadnuto, uvređeno, poniženo?

Ta osećanja mogu izazvati samo kontra-napad, agresiju ili povlačanje. Drugi će možda prihvatiti vašu kritiku samo ako osete da niste onaj koji vređa, napad i pokušava da kontroliše. Kao što je u tabeli izneto, predlaganje rešenja i isticanje pozitivnih strana situacije (a ne samo isticanje nečijih grešaka) može ublažiti negativni ton i osobu navesti na razmišljanje.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog.com