Idealizacija partnera

Idealizacija partnera


Idealizacije u proceni drugih osoba obično pravimo usled viška emocionalnog na uštrb racionalnog rasuđivanja. Idealizacija je karakteristična za period adolescencije kada tek počinje da se grade prvi emocionalni odnosi sa osobama suprotnog pola, ali i uopšte, glavna osobina ovog perioda je idealizovana slika sveta. Međutim, idealizacija je moguća i u kasnijim periodima života i obično se javlja onda kada postoji manjak informacija o nekoj osobi koje mi nadomešćujemo svojim predstavama.

Kako idealizujemo?

Trenutak kada se pretnera idealizacija obično javlja je kada nam se neka osoba dopadne i kada otpočnemo emotivnu vezu sa njom. Dakle, ako se dopadanje realizuje u emotivni odnos onda je gotovo sigurno da će prvi period veze proteći u ,,zanosu” gde nema puno mesta racionalnoj proceni partnera. Skloni smo da, neke mane, iako ih identifikujemo, umanjimo, ,,gurnemo pod tepih”, da se ne bi kvario sveopšti osećaj zadovoljstva. Ukoliko negativnih karakteristika ima previše, tokom veze, se one lagano otkrivaju i slika postaje sve jasnija tek kasnije. Nije isključeno, međutim, da idealizacija potraje i duže i da nešto što nam ne odgovra kod portnera potpuno potisnemo kao da ne postoji. To se obično dešava ako kod partnera postoji niz pozitivnih karakteristika koje nam odgovraju, kao i ako postoji strah da se ostane sam ili strah da se bude povređen. Na primer, ako ženska osoba zna da joj partner obezbeđuje sigurnost i zaštitu sa jedne strane iako istovremeno  otkriva znake neverstva kod njega ona će ih ignorisati jer prosto se to ne uklapa u idealnu sliku njega, ili u idealnu sliku veze koja postoji kao imperativ u njenoj glavi.  Nusprodukt idealizacije u ovakvom slučaju mogu biti psihosomatski simptomi koji su rezultat potisnutih emocija ili pomeranje nezadovoljstva na druge osobe koje nemaju nikakve veze sa datom situacijom.

Idealizacija vs. kriticizam

Suprotno od idealizaciji u proceni partnera jeste preterani kriticizam. Osoba koja je sklona preteranom kriticizmu od samog početka procenjuje potencijalnog partnera  isključivo u negativnom svetlu. Takve osobe teško i započinju bilo kakav odnos jer pre i nego što se bilo šta desi one to osude na neuspeh. Uverenje koje se javlja je da su sve žene/muškarci loši i da je to pravilo koje se stalno potvrđuje. Ovakvo uverenje je obično posledica ranijih neprijatnih iskustva  u primarnoj porodici ili u ranijim emotivnim vezama u kome su takve osobe bile povređivane i svaka nova veza za njih predstavlja potencijalno „opasnu“ situaciju.

Kako napraviti balans?

Idealizacija je korisna donekle, posebno u prvim danima veze jer ona daje inicijalnu energiju koja pokreće jedan emotivni odnos. Ipak, idealizacija može biti štetna ukoliko je preterana i ukoliko se značajne negativne činjenice vezane za drugu osobu zanemaruju, a posebno ako se zanemaruju duže vreme. Sa druge strane, treba biti kritičan i oprezan ali ne previše jer će takav odnos isključiti mogućnost prepuštanja i sticanja poverenja što je vrlo bitna komponenta emotivne veze.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

email: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Kako da na konstruktivan način saopštite partneru šta vam smeta

Nezadovoljstvo, konflikti i neslaganja uobičajeni su pratioci komunikacije među ljudima. Različiti ljudi imaju različite motive, želje i ciljeve i mogu u nekom momentu biti namerno ili nenamerno prepreka jedni drugima. Isto važi i za bračne partnere i parove. Mnogi konflikti u braku ili vezama nastaju zbog nedostatka komunikacijskih veština jednog ili oba partnera. Pročijate nešto o asertivnosti na našem sajtu.

Šta se dešava kada komunikacija prestane?

Nedostatak ovih veština može voditi u prećutkivanje i gomilanje nezadovoljstva u sebi ili može voditi u hroničnu ljutnju i svađe. Hronična ljutnja se može pretvoriti u kriticizam i prezir. Kriticiam i prezir su dva najveća neprijatelja komunikacije, međusobnog razumevanja i ljubavi među partnerima. Neophodno je da s vremena na vreme kažemo partneru šta nam smeta kako nezdovoljstvo nebi preraslo u bes. Ne možete imati samopouzdanje a da ne kažete drugima šta mislite i želite. Morate naučiti i da kažete Ne. To činite zbog sebe ali i zbog unapređenja odnosa.

Kako da sprečite da vaše nezadovoljstvo dovede do prezira i kriticizma? Kako da iskažete da ste nezadovoljni nečim a da pritom ne povredite drugu stranu?

Praktični saveti za konstruktivno izražavanje nezadovoljstva partneru

Kažite šta vam smeta ali ne okrivljujte – jednostavno se požalite na situaciju ali ne i na ličnost partnera. Navedite konkretna ponašanja koja vam smetaju i predložite šta očekujete umesto njih.

Rečenice treba da počnu sa Ja a ne sa Ti – ovakve izjave manje su kritične i manje izazivaju odbranu druge strane. Umesto: Ti radiš … Vi kažite: Meni smeta kada ti radišJa se loše osećam kada ti radiš

Opišite šta se desilo – nemojte procenjivati  i suditi. Tako sprečavate da se partner oseća napadnutim, sprečava defanzivu.

Budite jasni – ne očekujte od partnera da ti čita vaše misli, nastojte da budete jasni i precizni, kažite sve što mislite da se podrazumeva. Ono što se podrazumeva za vas možda se ne podrazumeva za nekog ko nije u vašim cipelama i ko ne oseća to što osećate vi.

Budite ljubazani – izražavanje nezadovoljstva ne mora nužno biti praćeno izlivima besa i destruktivnom kritikom, naročito ako svoje nezadovoljstvo izražavate umesto da ga gomilate i prećutkujete. Ako ste ljubazni i dobronamerni u izlaganju onoga što vam smeta imaćete veći uticaj na partnera i postojaće veća šansa da će vas on / ona saslušati nego ako pristupite neprijateljski i ljutito.

Pokažite razumevanje za drugu stranu – nemojte tražiti krivca u drugoj strani već nastojte da razumete motive vašeg partnera. Nastojte da shvatite zašto on / ona čini ono što vam smeta. To često ne mora biti nešto što je lično upereno protiv vas. U mnogo situacija mi činimo nešto što smeta drugoj strani iz razloga koji uopšte nemaju veze sa drugom stranom, već nama samima.

Ne prećutkujte – prećutkivanje vodi nagomilavanju nezadovoljstva koji se onda pretvara u bes. Bes je nagomilana ljutnja. Nagomilavanje besa može voditi izlivima besa u kojima ljudi kažu i ono što misle i ono što ne misle. Nakon takvih izliva, mnogi osećaju krivicu i uviđaju da su preterali. Da bi ste sprečili izlive besa i poštedeli i sebe i partnera, izražavajte nezadovoljstvo onda kada ste nezadovoljni i na ničin koji je opisan.

Ne odlažite da kažete šta vam smeta – recite šta vam smeta kada je to aktuelno umesto da odlažete. Svako odlaganje dovodi do gomilanja ljutnje na partnera i na sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

www.vaspsiholog