Kako da budete hrabri i izađete iz zone komfora?

Kako da budete hrabri i izađete iz zone komfora?

Mnogi smatraju da se hrabre osobe ne plaše. Smatraju da je hrabrost zapravo odsustvo straha. Ko veruje u to kada se sam uplaši misli da nije i ne može biti hrabar. Istina je baš suprotna. Hrabrost nije odsusutvo straha. Odsustvo straha bi bila čista ludost. Hrabri ljudi osećaju strah s tim što oni urade ono čega se plaše ako su tako odlučili. Hrabrost nije suprotnost strahu. Hrabrost je spremnost da se uradi nešto što osoba želi da uradi a čega se ujedno i plaši.

Šta sprečava neke ljude da budu hrabri?

Sledeća netačna uverenja:

  • Hrabri ne osećaju strah – osoba se plaši i zaključuje da nije u stanju da bude hrabra ako oseća strah.
  • Strah je znak slabosti – suprotnost je istina, strah daje snagu, on pumpa adrenalin i daje telu veliku snagu koju ono nema kada je osoba smirena.
  • Moram savladati strah da bih bio hrabar – osoba potiskuje strah jer veruje da mora da ga savlada i potisne da bi bila hrabra i stupila u željenu akciju. To dovodi do javljanja još jačeg straha, strepnje i osećaja slabosti koji osoba naknadno tumači kao potvrdu da nije sposobna da bude hrabra i jaka. Osećaj slabosti je posledica potiskivanja straha, borbe sa sobom, unutrašnjeg konflikta.

Navedeni stavovi i verovanja sprečavaju ljude da budu hrabri iako svako može biti hrabar. Biti hrabar najpre znači priznati postojanje straha. Ko ne priznaje svoj strah postaje njegov sluga. Strah treba da služi svom gospodaru a ne da njime vlada. Jedini način da se to izvede jeste prihvatanje i suočavanje sa strahom umesto negiranja i potiskivanja.

Drugo, nije potrebno da potiskujem strah da bih bio hrabar i stupio u željenu akciju. Mogu i da osećam strah i u istovreme uradim suprotno onome na šta me strah upozorava. Strah je samo signal da jedan deo nas veruje da smo u opasnosti i da tu opasnost treba izbeći, udaljiti se od nje. Dakle, strah motiviše na povlačenje, izbegavanje. Nekada su naši strahovi opravdani i spasavaju nas od zaista opasnih situacija. Međutim postoji isto toliko slučajeva kada strah pretstavlja ograničenje ličnom razvoju. Razvoj podrazumeva prevazilaženje strahova.

Kada se javlja strah?

Strah se uvek javlja kada izađemo iz zone komfora. To je ona zona na koju smo navikli, to je utabana staza u kojoj se osećamo sigurno jer nam je tu sve poznato i predvidivo. U zoni komfora nema rizika ali ni dobiti. Jednom rečju zona komfora je ona sredina i set ponašanja na koje smo navikli i u kojoj se osećamo sigurno. Svako ima svoju zonu komfora, s tim što je kod nekih ona veoma sužena a kod nekih je šira.

Da li je izlazak iz zone komfora uvek rizičan i opasan?

Uglavnom nije, jer je zona komfora samo navika. Ljudski ego je biće navike i čim se stvari dešavaju van utvđenih šablona na koje je ego navikao nastaje strah, strepnja ili čak panika.

Kako izaći iz zone komfora i prevazići svoja sopstvena ograničenja?

Evo kako:

  • shvatite da je zona komfora samo navika a ne neko čarobno sigurno mesto
  • kada izađete iz zone komfora i osetite strah ne morate odustati zbog toga, možete postupiti suprotno strahu jer strah govori samo da ste izašli iz zone komfora a ne da se pred vama nalazi strašni lav
  • suočite se sa strahom i krenite napred, nemojte ga potiskivati, kažite sebi iako osećam strah ja mogu da učinim šta god ja želim sada 
  • Izađite iz zone komfora kada god možete, pomerajte svoje granice, jer samo pomeranje granica pokreće vaš razvoj napred
  • promislite pažljivo šta želite da postignete izlazkom iz zone komfora, napravite racionalnu procenu dobiti i štete i onda se bacite u “vatru”
  • ako želite da izađete iz zone komfora učinite to, nemojte izbegavati i odlagati, jer svako odlaganje pojačava vaš strah

Zašto bi uopšte neko želeo da izađe iz zone komfora kada to podrazumeva izlaganje strahu? Evo nekoliko razloga za to:

  1. izlazak iz zone komfora pretstavlja jačanje samopouzdanja
  2. van zone komfora “čuda” se dešavaju
  3. u zoni komrofa je dosadno i neinspirativno

Kako da naučite da prevaziđete bilo koji iracionalni strah?

Ako želite da naučite moćne i jednostavne tehnike kako da prevaziđete bilo koji iracionalni strah zakažite vaš termin savetovanja putem skajpa. Do sada pomogli smo stotinama ljudi da se reše iracionalnih strahova, izađu iz zone komfora i žive onako kako zaslužuju.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

skype: vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Zašto se ne treba boriti sa strahom

Zašto se ne treba boriti sa strahom

Mnogi ljudi strah doživljavaju kao izuzetno negativno osećanje koje ih limitira da rade ono što žele. Istina je da strah kao nijedno drugo osećanje vas ne može limitirati u onome što radite sem ako vi odlučite drugačije. Strah postaje ograničenje i pretvara se u patnju kada odlučimo da se borimo sa njim, da ga ne prihvatamo i bežimo do njega. Kada prestanemo to da radimo strah se sam povlači, jer nije prirodno, a ni korisno živeti stalno u srahu.

Navešću osnovne razloge zašto se ne treba boriti sa strahom:

  1. Što se više borite sa strahom to on više istrajava – opiranje strahu dovodi do njegovog održavanja jer je organizmu potrebno više vremena da se smiri. Kada se opirete strahu vi ustvari šaljete vašem mozgu signal da opasnost još nije prošla. Kada odustanete od borbe sa strahom on prolazi i to je signal za mozak da nema očekivane opasnosti ili da je ona prošla.
  2. Što se više borite sa strahom on je neprijatniji – borba sa strahom dovodi do stvaranja neprijatnog unutrašnjeg konflikta koji se manifestuje kroz stezanje tela, neprijatne telesne senzacije, unutrašnjeg pritiska i posledično intenzivnog osećaja umora i iscrpljenosti. Ako se ne borite sa strahom, strah prolazi bez tih neprijatnih osećaja, neprijatnost je manje intenzivna i kada strah prođe osoba se ne oseća umorno i iscrpljeno.
  3. Što se više borite sa strahom to on duže traje – borba sa strahom dovodi do toga da strah traje dosta duže, što je samim tim i neprijatnije. Ako se ne biste uopšte opirali strahu on bi trajao oko 90 sekundi do dva minuta. Ako se borite sa strahom i anksioznosšću, strah može trajati satima.
  4. Što se više borite sa strahom to je manja šansa da ćete ga se dugoročno oslobiti – borba sa strahom je neprihvatanje straha, ignorisanje jednog dela vaše unutrašnje, psihičke realnosti. To ne dovodi do smanjenja straha, već naprotiv sprečava vas da ga priznate, suočite se sa njim i otpustite ga, pustite ga da sam ode.
  5. Kada se borite sa strahom pojačavate sebi osećaj bespomoćnosti ili stvarate ljutnju na sebe – pošto je borba sa strahom unapred osuđena na propast, jer se strah ne možete pobediti, taj neuspeh u suzbijanju straha kod osobe može pojačati osećaj bespomoćnosti ili čak ljutnje na sebe. Osoba se oseća bespomoćno jer misli da ne može sebe da kontroliše, odnosno ne može da kontroliše strah. Kada bi osoba prestala da suzbija strah on bi ionako sam prošao i osoba ne bi imala razloga da se oseća bespomoćno. Neke osobe misle da one nebi ni trebale da osećaju strah ili da reaguju strahom u nekim situacijama za koje one svesno misle da nisu opasne. Ako osoba reaguje strahom to ne znači da je ta osoba slaba ili da nije hrabra. Hrabre osobe takođe osećaju strah ali urade ono čega se plaše i povrh toga što osećaju strah. Dakle, hrabrost nije odsusutvo straha već naprotiv suočavanje sa njim.

Šta nam govore iracionalni strahovi?

Mnogi ljudi žele da razumeju svoje iracionalne strahove odnosno žele da znaju zašto reaguju strahom u nekim situacijama koje nisu same po sebi opasne i u kojima drugi ljudi ne reaguju strahom. Iracionalni strahovi govore drugim jezikom, jer njih stvara onaj deo ličnosti koji nije racionalan. Iracionalni strahovi imaju simboličko, preneseno a ne direktno, bukvalno značenje. Da biste ih shvatili morate prevesti njihovo značenje. Na primer, strah od zatvorenog prostora nije strah od zatvorenog prostora, nego je reč o strahu od straha da osoba neće moći da pobegne od neprijatnog iskustva kojeg se plaši a to je strah. Strah od visine i otvorenog prostora je često strah od gubitka granica i strah od ranjivosti. Strah od samostalnog kretanja i udaljavanje od kuće ili drugog sigurnog mesta (agorafobija) često može biti strah od odvajanja i samoće. Strah od gubitka kontrole (ili strah od ludila) je strah od suočavanja sa strahom. Strah od prljavih stvari je strah od suočavanja sa vlasitim osećanjima koje osoba oseća prljavim, gadnim i nepodnošljivim. Fobijski strahovi (na primer strah od insekata i sl.) mogu često predstavljati strah od gađenja i sličnoh neprijatnih osećanja. Strah od smrti i slični strahovi (strah od bolesti, strah od krvi itd.) mogu predstavljati strah od osećaja praznine, strah od samoće itd.

Dakle, iracionalni strahovi su strahovi drugačije prirode od takozvanih realnih strahova i oni dolaze iz unutra, iz podsvesti. Ove strahove je moguće prevazići osvešćivanjem i prihvatanjem, što i predstavlja osnovu rada sa strahovima u svakoj dobroj psihoterapiji. U našoj prodavnici možete pronaći fantastične programe kako da se sami oslobodite iracionalnih strahova.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype:vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Deset faktora uspeha

Deset faktora uspeha

Mnogi smatraju da je za uspeh neophodno da imate sreće, neke povoljne okolnosti, nečiju podršku, naklonost sredine i sl. Da li je to zaista tako? Većina uspešnih ljudi tvrdi nešto sasvim suprotno. Uspešni ljudi često navode kako su za uspeh potrebni neki drugi kvaliteti, neki unutrašnji pre nego spoljašnji kvaliteti.Uspeh je sve sem stvar sreće, novca, pa čak i inteligencije. Uspeh je više od toga. Mnogi inteligenti ljudi su neuspešni, mnogi ljudi lako i brzo potroše novac koji su nasledili, mnoge je sreća pogledala ali nisu iskoristili priliku da nešto od toga naprave.

Šta je neophodno da bismo bili uspešni?

Za uspeh su potrebni sledeći faktori:

  1. Jasno definisan cilj – podrazumeva da osoba tačno zna kako, zašto i na koji način će ostvariti svoje želje. Svi ljudi imaju mnogo želja ali većina nema jasno definisane ciljeve, odnosno ne zna načine kako bi mogla da te želje ostvari. Želja je neodređena a cilj mora biti određen, jasan, specifičan. Osoba koja nema definisan cilj ne zna u kom smeru ide, nema svoju viziju, nema putokaz. Kako će osoba znati da je uspešna u nečemu ako ne zna šta je merilo njenog uspeha? Merilo uspeha je ostvaren cilj koji je osoba odabrala.
  2. Pozitivna motivacija – kada osoba ima jasno definisan cilj to samo po sebi stvara motivaciju. Osoba zna čemu i zašto tome teži i to stvara motivaciju. Ali to je samo polovina motivacije. Ljudi su često ambivaletni kada su u pitanju ciljevi koji su odabrali. Oni nešto žele a ujedno se toga i plaše, tako da često motivacija nije sto posto pozitivna. Da bi osoba imala pozitivnu motivaciju ona mora prevazići strah od neuspeha. Najčešći uzrok straha od neuspeha leži u tome što se osoba poistovećuje sa ciljem, odnosno uspehom ili neuspehom i na taj način sebi stvara presiju koja rezultira strahom. Dakle, ne treba se identifikovati sa uspehom ili neuspehom. Razloge uspeha ili neuspeha nikada ne treba tražiti u osobi, njenom karakteru nego u njenom ponašanju, načinu na koji definiše ciljeve, strategijama koje koristi za ostvarenje cilja i sl.
  3. Pozitivan fokus – podrazumeva da se osoba fokusira samo na ono što može da uradi a ne na ono što ne može. Mnogi ljudi veći deo vremena provode razmišljajući o svemu onome što ne može da se uradi, o onome što je nemoguće ili teško izvodljivo. Pošto osoba ne može da se u isto vreme udubi u dve stvari, razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osoba propušta šansu da dođe do kreativnih rešenja i ideja o tome šta može da se uradi kako bi osoba ostvarila svoj cilj. Razmišljajući o tome šta sve ne može da se uradi osobi smanjuje sebi motivaciju, bez koje osoba neće ni imati energiju za početnu akciju na putu ostvarenja cilja.
  4. Orijentacija na rezultat – podrazumeva da osoba analizira postignute rezultate i dovodi ih u vezu sa primenjenom strategijom, ponašanjem i planom kojeg se držala dok se kretala ka cilju. Rezultat je povratna informacija o onome što je osoba radila i ništa ne govori samoj osobi niti njenom karakteru. Rezultat govori o tome šta treba menjati su strategiji ponašanja ili početnom planu.
  5. Upornost – je ključni element uspeha. Mnogi ljudi nisu uporni i lako odustaju kada naiđu na prve prepreke. Upornost podrazumeva da osoba ne odustaje kada naiđe na prepreke već ulaže dodatnu energiju da ih prevaziđe. Ako nešto zaista želite, uporni ste i radite na tome dovoljno dugo, sigurno ćete uspeti, samo je pitanje i toga koliko ćete dobiti imati. Svaki uspeh podrazumva vreme, što znači da treba istrajati, čak i onda kada rezultati nisu vidljivi i kada stvari ne idu onako kako bismo želeli.
  6. Fleksibilnost – se nadovezuje na prethodnu karakteristiku, upornost. Biti uporan ne znači isto što i biti tvrdoglav. Tvrdoglavost je upornost u negativnom smeru, to je situacija kada smo uporni u nečemu što nam ne donosi dobit i željeni rezultat. Tvrdoglavost se više bazira na nekom emocionalnom nego racionalnom razlogu. Da ne bismo bili tvrdoglavi i uporni u nečemu što nam ne donosi dobit, trebamo biti fleksibilni. Suprotnost fleksibilnosti je rigidnost, nepromenljivost, ograničenost. Za uspeh u životu je potrebno da se stalno menjamo, rastemo i razvijamo se, prilagođavamo novim okolnostima i promena. To je neophodno zato što se ceo svet oko nas stalno menja i ako mi nismo spremni da to pratimo nećemo uspeti gledano na duže staze. Najčešći uzrok rigidnosti je strah, pre svega strah da se prizna da nešto nismo dobro radili i strah od priznanja da treba da se menjamo.
  7. Pozitivna očekivanja – podrazumevaju da dovoljno verujumo u ostvarenje cilja koji smo sebi postavili. Bez pozitivnih očekivanja nećemo imati jaku motivaciju što će se odraziti i na upornost koja nam je neophodna da bismo istrajali. Da li ćemo imati pozitivna očekivanja zavisi od procene realističnosti postavljenog cilja, ali i od procene vlastitih sposobnosti i resursa koji su nam potrebni za ostvarenje datog cilja. Sposobnosti za ostvarenje cilja su važne ali često precenjene. Mnogi sposobni ljudi ne ostvaruju odabrane ciljeve dok neki manje sposobni su mnogo više uspešni. Osoba prosečnih intelektualnih sposobnosti uz jaku motivaciju i ostale faktore opisane u ovom tekstu može postići odlične rezultate u onome što radi. Često važniji faktor od sposobnosti su veštine i praktične kompetence i znanja. Sve veštine i kompetence se mogu naučiti i uvežbati.
  8. Hrabrost – podrazumeva spremnost da se rizikuje. Uspeh nužno podrazumeva rizik. Što je cilj izazovniji i veći to je po pravilu i rizik veći. Nema uspeha bez rizika. Spremnost da se rizikuje podrazumeva da osoba ume da racionalno proceni rizik čak i kada oseća strah i neizvesnost. Hrabrost ne podrazumeva odsustvo straha, već upravo suprotno spremnost da se donose racionalne odluke i dela kada je najrizičnije, najneizvesnije. Tu takođe do izražaja dolazi fleksibilnost. Nekada je mudro dobro promisliti i dati sebi dovoljno vremena za važne odluke a nekada je potrebno biti impulsivan i skočiti u vatru. Strategije rizika treba menjati u skladu sa tekućim događanjima.
  9. Realističnost – odrazumeva donošenje racionalnih sudova i postavljanje realističnih ciljeva. Postaviti realistične ciljeve nekada nije lako jer uvek postoji mogućnost da se podcenite ili precenite. Umetnost postavljanja realističnih ciljeva podrazumeva balansiranje između ova dva ekstrema.
  10. Otvorenost – je spremnost da se usvoji novo, da se menjaju navike, stavovi i uverenja i spremnost da stalno učimo nešto novo i usavršavamo se u onome što radimo. Mnogi ljudi nisu otvoreni za menjanje i učenje novog a to je neophodno za uspešnost, naročito dugoročno gledano.

Kada pogledate spisak svih ovih faktora koji nekoga čine uspešnim lako možete shvatiti da uspeh nije stvar sreće ili okolnosti. Uspeh je rezultat svih ovih faktora koji predstavljaju način razmišljanja osobe, njen ugao gledanja na uspeh i sebe.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com