Da li se suprotnosti zaista privlače?

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Kada su u pitanju emotivni odnosi uobičajene su dve izreke „Suprotnosti se privlače“ i „Slično se sličnom raduje“. Iako prva važi u fizičkom svetu, u međuljudskim odnosima se ona ne pokazuje kao ispravna iako su ljudi skloni da veruju u nju. Nije nemoguće da osobe koje su dijametralno suprotne, po svojim profilima ličnosti, životnim vrednostima i stavovima, interesovanjima budu u  emotivnoj vezi ali je kvalitet i zadovoljstvo takvim odnosom nizak.

Poklapanje životnih vrednosti

Ako partneri imaju iste ili slične životne vrednosti onda je najverovatnije da će njihova veza dobiti na kvalitetu  i opstati duže. Životne vrednosti se odnose na različite aspekte života kao što su porodica, prijateljstvo, obrazovanje, želja za postignućem, finansije, religioznost, težnja ka postizanju harmonije i zadovoljstva, seksualni život, održanje zdravlja, itd. Što je više poklapanja u različitim životnim vrednostima dveju osoba veća je verovatnoća da se kvalitet veze održi.

Poklapanja profila ličnosti

Ukoliko su dve osobe po strukturi ličnosti i intelektualnim sposobnostima sličnije veća je verovatnoća da će imati kvalitetniji odnos. Npr. dve osobe koje su otvorene, komunikativne, teže ka novim iskustvima a pritom su na sličnom intelektualnom i obrazovnom nivou će verovatno imati slična interesovanja i kvalitetnije provoditi zajedničko vreme.

Poklapanje vezano za sam parterski odnos

Obično svaki partner unosi u vezu svoja očekivanja vezana za to kako partenerski odnos treba da izgleda odnosno kako osoba sa kojom je treba da se ponaša u vezi. Jedno od takvih stavki jeste pitanje „slobode“ u odnosu. Iako većinu vremena partneri provode zajedno sasvim je prirodno da svaki od partnera neki deo vremena provodi odvojeno baveći se samostalno aktivnostima koje ga ispunjavaju ili u društvu drugih ljudi. Ako se stavovi po ovom pitanju ne poklapaju često dolazi do konflikta. Pitanje komunikacije u vezi je takođe aspekt koji je važan. Pored komunikacije o uobičajenim stvarima i humora koji je važan za svaki međuljudski odnos, komunikacija vezana za izražavanje sopstvenih stanja, osećanja i želja je takođe bitna. Često preteran zahtev da partner  uvek treba da primeti kako se ovaj drugi oseća ili šta želi može da dovede do tumačenja da u vezi nema razumevanja što dalje dovodi do nezadovoljstva. Podržavanje razvoja i ličnog usavršavanja partnera u vezi je takođe aspekt koji bi trebao da se poklopi. Ako jedan od partnera očekuje da ga ovaj drugi podržava u njegovom razvoju a on to ne čini verovatno će doći do osećanja ličnog nezadovoljstva i neispunjenosti što će smanjiti kvalitet odnosa.

Što su dve osobe sličnije veća je verovatnoća da budu zadovoljne u emotivnom odnosu, ipak ne moramo se poklapati u svim aspektima već u onim koji su za nas od najvećeg značaja. Postoje uvek aspekti koji nam se ne sviđaju kod našeg partnera ali oni nisu  krucijalni za sreću u našem odnosu i mogu se tolerisati.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt: 064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Samopouzdanje i otvorenost ka emotivnom vezivanju

Samopouzdanje i otvorenost ka emotivnom vezivanju

Da li se osećate sigurnim u sebe kada se zaljubite? Da li izbegavate da se vežete i postanete bliskiji sa partnerom? Ako izbegavate da se vežete da li je to razlog što niste u intimnoj vezi ili ne postoji ni jedan adekvatan partner sa kim biste se upustili u nešto ozbiljnije? Na osnovu brojnih studija o teoriji vezivanja došlo se do zaključka da naša slika o sebi odnosno naše samopouzdanje utiče na sposobnost da damo i primimo ljubav. Pokazalo se da osobe koje imaju najviše iskustava u zaljubljivanju imaju više samopouzdanje i manje su skloni odbranama i poricanju sopstvenih osećanja.

Staro svima poznato pravilo glasi: „ Da bismo voleli druge, moramo prvo voleti i poštovati sebe.“ Osobe koje vole sebe imaju visok stepen svesnosti o sopstvenom identitetu, znaju šta hoće, upoznati su sa svojim vrlinama i manama, umeju dobro da ih integrišu i da prihvate sebe onakivim kakvi jesu. Takve osobe imaju kapacitet da prihvate i da vole drugoga kao i da prime ljubav drugih. Osobe koje imaju difuzan identitet se plaše da će u vezi izgubiti sebe, da će partner razotkriti njihove mane i da će ih napustiti. Ovakve osobe u intimnim vezama imaju potrebu za kontrolom, sumnjaju u tuđa osećanja, stalno traže potvrdu ljubavi od partnera, za njih je intimna veza prava „mora“ jer stalno strepe od eventualnog napuštanja od strane partnera. Prema tome, lakše je zatvoriti se odmah i ne pokazivati pravog sebe jer je to opasno i nanosi bol. Sa druge strane, imamo osobe koje previše vole sebe, i koje su toliko preokupirane sopstvenom veličinom da ih nije briga za druge pa u vezi mogu biti samo sa osobom koja ih stalno hvali i podržava a nikada ne kritikuje, što je slučaj kod narcističkog poremećaja ličnosti. Ipak, kod „narcisa“ u osnovi postoji prikriveno osećanje inferiornosti i stida i takođe jedna neizgrađena slika o sebi.

Osobe koje imaju nisko samopouzdanje su mnogo više željne ljubavi i pažnje od samosvesnih osoba. Takve osobe će se vezati za partnera samo zbog toga što im neprestalno pruža ljubav, prihvatanje, poštovanje bez obzira na to da li joj je ta osoba na bilo koji drugi način privlačna. Ovakav odabir omogućava sigurnost na uštrb istinskog zadovoljstva i uživanja u partnerskom odnosu. Ovo je i čest razlog upuštanja u različite vidove ljubavnih avantura sa atraktivnijim i na druge načine privlačnijim partnerima.

Dakle, treba prihvatiti sebe i imati uvid u sopstvene vrednosti ali i nedostatke, suočiti se sa njima, i ući u kontakt sa svojim osećanjima i željama. Svoja osećanja, kada se jave, treba podeliti sa svojim partnerom ukoliko ih prihvati i svoja podeli sa vama onda je to znak da je moguće ostvariti visok nivo intimnosti sa takvom osobom. Sa druge strane, ukoliko primetite da postoji barijera u emotivnom odgovoru, ukoliko se partner čas prepušta čas povlači, ukoliko ne zna šta oseća prema vama, „igra igre“, onda je bolje da i sami ne ulažete u takav odnos jer sigurno nije vredan toga.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Funkcionalna i disfunkcionalna emotivna veza

Funkcionalna i disfunkcionalna emotivna veza

Bilo je raznih pokušaja da se definiše šta je to funkcionalna emotivna veza i sa druge strane disfunkcionalna emotivna veza. Nekima će možda zvučati pretenciozno definisanje funkcionalnosti emotivne veze, jer kako objektivno definisati da li je neka veza ,, dobra“ ili ,, loša“ kada je to stvar subjektivne procene parova koji tu vezu čine. Ovde ćemo dati neki najopštiji pogled šta je to što pomaže i održava vezu a šta je to što istu kvari.

Funkcionalna emotivna veza doprinosi rastu, razvoju, osećanju ravnoteže i ispunjenja kod oba partnera. Ona omogućava njihov psihološki rast i sazrevanje, povoljno utiče na razvoj i napredovanje u profesionalnoj karijeri, kao i na fizičko zdravlje. Funkcionalna veza treba da obezbedi podršku za partnere tokom teških i stresnih perioda i to u obliku instrumentalne pomoći (npr. obavljanje neke fizičke aktivnosti za partnera-pomoć u kućnim poslovima) i u obliku emotivne podrške (npr. ematijsko slušanje partnerovih briga). Oba partera su sposobna da doprinesu ovakvoj vezi suočavajući se i rešavajući probleme, razvijajući intimnost, konstruktivnu komunikaciju, podržavajući zajedničke aktivnosti koje im donose zadovoljstvo, uzvraćajući pozitivnim ponašanjem na pozitivno ponašanje svog partnera i sagledavajući partnera na pozitivan način.

U disfunkcionalnoj emotivnoj vezi najveće probleme predstavljaju izostanak pozitivnih očekivanja kod oba partnera, manjak komunikacije, loše rešavanje problema i visoka učestalost razmenjivanja negativnog ili kažnjavajućeg ponašanja između partnera. Pokazuje se da partneri u manje funkcionalnim vezama na ponašanje partnera gledaju selektivno (uzimajući u obzir samo njegove negativne aspekte), pridaju veliki broj negativnih atributa takvom ponašanju i na negativno ponašanje vraćaju takođe negativnim ponašanjem. Partneri nastavljajući da učestvuju u razmenjivanju negativnih ponašanja i stvaranju negativne slike o onom drugom, mogu razviti tzv. globalni negativni osećaj jedan prema drugome. Ovaj globalni negativni osećaj povećava verovatnoću narednih negativnih ponašanja i razvoj negativnih očekivanja ili predviđanja za ponašanje druge osobe.

Razlike u individualnim željama i potrebama u vezi, mogu predstavljati problem za osobe koje su inače psihološki visoko prilagođene. Na primer, partneri koji se razlikuju u svojoj želji za bliskošću ili potrebom za kontrolom, organizacijom i palniranjem, mogu biti emotivno uznemireni i isfrustrirani i negativno interpretiraju ponašanje svog partnera pritom očajnički težeći da uguše te razlike. Stres koji potiče od bazičnih neslaganja između potreba i želja u vezi je tzv. primarni stres koji može stvoriti sekundarni stres. Sekundarni stres se javlja prilikom korišćanja neadaptivnih strategija u vezi kao što su povlačenje ili verbalno obračunavanje. Obično se u terapiji kao simptom javi sekundarni stres, ali psiholog treba razmotriti uzroke ovog stresa koji zapravo vodi do problema vezanih za primarni stres. Kada se on ustanovi, pokušavaju se pronaći načini za konstruktivno pregovaranje o razlikama koje postoje među partnerima.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog