Homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (HOKP)

Homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (HOKP)

U jednom od prošlih tekstova o mehanizmu delovanja opsesivno-kompulzivnog poremećaja kao primer korišćene su opsesije koje po sadržaju pripadaju jednom tipu OKP-a sa seksualnim sadržajem koji se tiče sumnje u sopstvenu seksualnost. Naziv „homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj“ nije zvanični naziv ali ga tako nazivaju ljudi koji imaju ovaj problem. Lično mislim da je dobro nazvati ga ovako jer na taj način osobi može lakše dopreti do svesti činjenica da je to samo jedan od niza anksioznih poremećaja i ništa više. Cilj ovog teksta je upravo da osvesti kod osoba sa ovim problemom da je njihov problem rešiv i da potiče od pogrešnog načina razmišljanja i pogrešnog interpretiranja informacija kako spoljašnjih tako i unutrašnjih (fiziološke senzacije).

Prevashodno, jako je važno da shvatite da niste jedini sa ovakvim problemom i da se on odvija manje više po sličnom šablonu. Postoji spoljašnji okidač (najčešće  je to neko neprijatno iskustvo sa suprotnim polom, bilo u domenu komunikacije ili seksualnih odnosa ali može biti i nešto potpuno drugačije), postoji opsesivna misao „Da li sam ja homuseksualac?“, „Da li ja mogu postati homoseksualac?“, „Kako mogu biti potpuno siguran da li jesam ili nisam?“, postoji uverenje o temi homoseksualizma koje je ključno „Biti homoseksualac je nešto što je za mene nezamislivo!“ i pritom to izaziva kod Vas neku nelagodu i gađenje kao i uverenje o samim opsesivnim mislima „Ako preispitujem svoju seksualnost to mora da znači da ja možda nisam heteroseksualac“. Dodatno, postoje tzv. lažne senzacije koje se tumače kao seksualna uzbuđenja a koje su zapravo senzacije straha i nelagode. Ove senzacije se javljaju u okviru tzv. proveravanja svoje seksualnosti. Zapravo osoba koja odjednom postaje homoseksualac (ovo čitajte sa dozom ironije jer je to nemoguće) očekuje da će imati seksualnu reakciju na osobe istog pola pri tom ona ne doživljava seksualno uzbuđenje već strah i nelagodu koju tumači kao seksualno uzbuđenje. Takođe, postoji uverenje „Ja ne smem imati bilo kakvu prijatnu reakciju na osobu istog pola i ako to imam to znači na sam homoseksualac.“ koje dodatno pojačava ovaj problem jer  osoba lažne senzacije (npr. u predelu genitalija) doživljava kao dokaz koji ide u prilog njenoj pogrešnoj pretopostavci. Takođe, postoji potreba da se forsira heteroseksualno ponašanje npr. izlaganje erotičnim sadržajima kako bi proverili da li i dalje postoji seksualno uzbuđenje na suprotni pol. Paradoksalno, može se desiti da ovo uzbuđenje izostane ali ne zato što je hetero osoba odjednom počela da se preobražava u homo već zato što je strah usled pogrešnog razmišljanja i zaključivanja preplavljujući i blokira njene senzacije koje prirodno postoje i postojale su celog života.

Ono što svaka osoba koja ima HOKP želi, jeste da se uveri da njena orjentacija nije homoseksualna. Problem je sto u stvari  heteroseksualna osoba ne zna kako je biti homoseksualne orjentacije i samo pravi pogresna nagađanja. Kakva je razlika između HOKP-a i prave homoseksualne orjentacije?

  1. Osobe sa HOKP-om svoje misli o odnosu sa osobom istog pola doživljavaju kao neprijatne i one kod njih izazivaju strah, osobe homoseksualne orjentacije takve misli doživljavaju kao poželjne i to ih dovodi do prijatnijh senzacija i seksualnog uzbuđenja.
  2. Osobe sa HOKP-om uživaju u seksualnom iskustvu sa osobom suprotnog pola (pritom ovo uživanje može biti blokirano strahom), osobe homoseksualne orjentacije uživaju u seksualnom iskustvu sa osobom istog pola.
  3. Osobe sa HOKP-om brinu o tome da li će fizički privući osobe istog pola, osobe homoseksualne orjentacije vole da privuku osobe istog pola.
  4. Osobe sa HOKP-om imaju fantazije o tome da budu u vezi sa osobom suprotnog pola, osobe homoseksualne orjentacije imaju fantazije da budu u vezi sa osobom istog pola.
  5. Osobe sa HOKP-om žele da saznaju više o svom seksualnom identitetu da bi sebe razuverile da nisu homoseksualno orjentisane, osobe homoseksualne orjentacije to žele da bi bolje upoznale sebe i ostale svoje seksualne orjentacije.

(pogledajte više na: http://www.neuroticplanet.com/hocd.php)

Jedan od mojih klijenta mi je prosledio zanimljivo upoređivanje razmišljanja osobe sa HOKP-om i osobe homoseksualne orjentacije. Ovo poređenje je napravio muškarac koji je homoseksualne orjentacije a koji je pomagao osobama sa HOKP-om da prevaziđu ovaj problem.

Razmišljanje osobe sa HOKP-om: „Znam da sam gej, jer imam teškoća da budem s devojkama. Ali na pomisao da budem sa drugim momkom meni se smuči. Biti sa momkom je tako odvratno! Nikad nisam voleo da me neki momak dodiruje na taj način. Ipak, moj mozak mi govori da je to ono što ja želim i da će biti u redu kada jednom priznam da sam gej. Ali ja nisam gej! Do đavala, zašto moj mozak ne umukne? Pokušavao sam da gledam gej porniće, ali ja ipak samo želim da gledam atraktivne žene umesto toga. Nikada me nisu privlačili muškarci ali ja znam da sam gej. Uf, ova anksioznost me ubija. Ne mogu ni da čujem reč „gej“ a da se ne osetim anksiozno!“

Razmišljanje osobe homoseksualne orjentacije: „Znam da sam gej, ali imam teškoća da budem sa momcima. Plašim se da će me odbiti, ali sve u meni želi da se preda muškarcu koji će mi uzvratiti ljubav. To bi bilo tako lepo. Mislio sam da je biti sa muškarcem loše, ali kada pomislim na to da sam u naručju muškarca osetim prijatnost i leptiriće u stomaku. Kada vidim muškarca osetim se kao da je on ono što mi treba. Jedini strah koji osećam jeste povodom toga šta drugi misli o gejevima i kako će se osobe strejt orjentacije ponašati prema meni. Kako bih voleo da mogu jasno da se izrazim o svojim osećanjima to bi bila prava sreća za mene.“

Dakle, sve gore navedeno je nešto čega su osobe sa HOKP-om delimično i same svasne ali i dalje sumnjaju u tu priču. Problem je sto je ta sumnja podstaknuta iracionalnim strahom odnosno anksioznošću koju su sami sebi stvorili i strah postaje jedini dokaz njihovoj sumnji. Zapamtite, to što se plašite opsesivne misli koju ste proizveli ne znači da je ona istinita. Sve je to deo pogrešnog mehanizma koji ste razvili nerazmišljajući racionalno!

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog i psihološki savetnik

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

kontakt: 064 64 93 417

skypename: psihologsanja