Da li sam ekstravert ili introvert?

Da li sam ekstravert ili introvert?

Kada je u pitanju procena osobina ličnosti, ljudi najčešće postavljaju sebi pitanje da li pripadaju ekstravertima ili introvertima. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Važno pravilo vezano za procenu osobina ličnosti, jeste da svi mi posedujemo sve osobine samo je pitanje u kom stepenu su one izražene. Pa tako, ako imamo osobinu ličnosti koja se zove Ekstraverzija kod svakog čoveka će ova osobina biti izražena u određenom stepenu. Ako je ova osobina izražena u veoma visokom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični ekstravert ako je izražena u veoma niskom stepenu onda možemo reći da je osoba tipični introvert. Međutim, većina ljudi može imati skorove koji su prosečni pa se tako ne mogu jasno svrstati u jedne ili druge. Generalno, osobe čiji su skorovi prosečni na ovoj crti ličnosti pokazuju veću funksionalnost u različitim životnim aspektima.

Šta razlikuje tipične ekstraverte od tipičnih introverata?

Ono što se zapaža u ponašanju tipičnog ekstraverta jeste da je to osoba koja je veoma druželjubiva, voli da je u društvu većeg broja ljudi, lako sklapa nova poznanstva, aktivna je, vedra, obično duhovita, očekuje pozitivne ishode nakon određenog ponašanja ili preduzimanja aktivnosti, optimistična je, u stalnoj je potrazi za spoljašnjom stimulacijom i novim uzbuđenjima, obično imaju visok stepen samopouzdanja. Tipični introvert je u odnosu sa drugim ljudima distanciraniji, ali to ne znači da je negativno nastrojen prema drugima. On pre bira manji krug ljudi sa kojima će ostvariti bliske odnose a postoji i preferencija da se osami i uživa u „solo“ aktivnostima.  Ne ističe se u komunikaciji, niti ima potrebu da doprinese pozitivnoj atmosferi, manje izražava pozitivne emocije u većem krugu ljudi pa ga često drugi mogu proceniti kao hladnu i nezainteresovanu osobu. Deluju ozbiljno, ali to ne znači da je nezadovoljan već kod njega postoji smanjeno izražavanje emocija.

Ono što je, zapravo, glavana razlika između ovih tipova ličnosti jeste razlika u reakciji nervog sistema na spoljašnje stimulacije. Introverti su osetljiviji na različite uticaje koji dolaze od spolja i njihov nervni sistem reaguje intenzivno čak i na stimulacije manjeg intenziteta dok je kod tipično ekstravertnih osoba situacija potpuno suprotna. Na primer, veliki broj nepoznatih ljudi, nepoznate situacije za nervni sistem tipičnog introverta predstavlja veliko opterećenje jer on postiže visoko uzbuđenje i za manje intenzive sitmulacije. Sa druge strane, da bi se nervni sistem ekstraverta dovoljno „pobudio“ potrebno je što više stimulacije, što više novina od spolja, što više neizvesnih situacija.

Da li je bolje biti  ekstravert ili introvert?

Preterano visoki (tipični ekstraverti) ili preterano niski skorovi (tipičan introvert) na crti ličnosti Ekstraverzija mogu ukazivati da osoba ima izvesnih psiholoških problema. Ipak, za ovu procenu nisu dovoljni samo skorovi za crtu ličnosti Ekstraverzija već i skorovi na nekim drugim crtama ličnosti (npr. Neuroticizmu). Obično se u zapadnoj kulturi ekstravertno ponašanje smatra poželjnijim, ipak kada govorimo o tome koliko je neko ponašanje funkcionalno ili poželjno mnogo je bitnije koliki je njegov stepen-svaka ekstremnost je pre loša nego dobra za osobu i njeno okruženje.

Merenje ekstraverzije i introverzije

Najpoznatija podela na ekstraverte i introverte je vezana za Jungovu tipologiju ličnosti , međutim merenje ovih osobina ličnosti je do danas prošlo različite teorijske i praktične provere. Većina savremenih psiholoških testova ličnosti meri ovu osobinu. Kada se vrši procena osobina ličnosti obično se mere i neke druge crte ličnosti kao što su Neuroticizam, Savesnost i sl. Tek na osnovu skorova na svim ovim osobinama ličnosti može se zaključitivati nešto više o profilu ličnosti date osobe. U našem savetovalištu  postoji mogućnost testiranja ličnosti i dobijanja sručnog izveštaja o individualnom profilu ličnosti. Više informacija možete dobiti ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt:  064 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Koje su karakteristike „pravih“ psiholoških testova

Koje su karakteristike „pravih“ psiholoških testova

Većina ljudi je zainteresovano za psihološko testiranje/procenu nekih svojih osobina ili sposobnosti, često na internetu ili u časopisima možemo naići na različite testove kojima se procenjuju neke karakteristike ljudi. Ipak, ovi testovi nisu pravi ili stručni testovi i skorovi na ovim testovima ne mogu pružiti bilo kakvu valjanu informaciju o osobini koju navodno mere. Šta karakteriše „prave“ psihološke testove saznaćete u ovom tekstu.

Proces izrade psiholoških testova

Izrada psiholoških testova obuhvata više faza. Za početak se definiše predmet merenja, obično se kao predmet merenja kod psiholoških testova uzimaju neke osobine za koje se smatra da su u većoj ili manjoj meri prisutne kod uzorka ispitanika koji se ispituje. Na primer, najpopularniji testovi mere osobine ličnosti i intelektualne sposobnosti (testovi inteligencije), ovi testovi se koriste u školama, prilikom selekcije za određene poslove a često ih ljudi na svoju ruku koriste kao bi „izmerili“ date osobine kod sebe. Predmet merenja se dalje, na osnovu teorijskih i empirijskih saznanja deli na manje celine indikatore a zatim se indikatori dele na još manje celine koje se nazivaju ajtemi ili stavke. Ajtemi ili stavke su zapravo rečenice ili tvrdnje koje se nalaze u testu i zadatak ispitanika je obično (kod testova ličnosti ili merenja stavova) da se na određenoj skali izjasne u kom stepenu se slažu sa određenom tvrdnjom (npr. ispitanik treba da odgovori u kojoj meri se slaže sa tvrdnjom: „Volim da sam okružen velikim brojem ljudi.“).  Stavke ne moraju biti samo rečenice, kod testova inteligencije to su određeni zadaci i od ispitanika se zahteva da zaokruže tačno rešenje.

Kada se sačini prva verzija psihološkog testa ajtemi (tvrdnje/zadaci) se podvrgavaju preliminarnoj proveri na manjem uzorku ispitanika. Ovo je tzv. pilot istraživanje koje služi da se određenim naučnim metodama (diskriminativnost, pouzdanost,valjanost, reprezentativnost) odredi u kojoj meri su određene stavke pogodne da se uvrste u test za merenje određene  karakteristike. U psihologiji postoji posebna naučna disciplina psihometrija koja se bavi isključivo principima merenja psiholoških pojava i konstrukcijom psiholoških testova i drugih psiholoških instrumenata.

Standardizacija psiholoških testova

Ono što u najvećoj meri razlikuje „prave“ psihološke testove  od ostalih testova jeste standardizacija. Nakon pilot istraživanja, psihološki test se zadaje velikom ili tzv. reprezentativnom uzorku ispitanika kako bi se izradile norme testa. Na osnovu normi rezultat svakog pojedičanog ispitanka se upoređuje sa rezultatima ostalih ispitanika koji pripadaju istoj populaciji. Šta to zapravo znači? Kada neka osoba uradi određeni psihološki test i dobije nekakav rezultat (sirovi skor), taj rezultat sam po sebi ništa ne znači ako se on ne uporedi sa rezultatima na testu, drugih ispitanika koji su isti sa tom osobom po uzrastu, obrazovanju, polu, nacionalnosti i dr. Ovo upoređivanje se vrši uz pomoć normi (do kojih se dolazi posebnim psihometijskim metodama), pa tako možemo da kažemo da je neka osoba na osnovu svog rezultata bolja ili gora od 70% pripadnika svoje populacije. Na primer, Marko Marković, koji ima 25 godina, i muškog je pola je bolji od 55% svojih vršnjaka istog pola, iz Srbije, na testu intelektualnih sposobnosti. Često se dešava da postoje psihološki testovi koji su standardizovani za populaciju ispitanika npr. iz SAD-a ali ti testovi nisu primenljivi na populaciju ispitanika koja živi u Srbiji.

Zadavanje i tumačenje psiholoških testova

Zadavanje psiholoških testova i njihovo tumačenje obavalja stručna osoba-diplomirani psiholog koji ima teorijska i praktična znanja o zadavanju i karakteristikama konkretnog testa. Na primer, ako osoba radi test ličnosti „Velikih pet“ i ima određen skor na subskali Neuroticizam, psiholog treba da zna šta to znači u konkretnom teorijskom kontekstu koji je vezan za taj test i kako skor na ostalim subskalama npr. Ekstraverzija, Otvorenost i sl. u kombinaciji sa ovim skorom opisuje datu osobu. Do standardizovanih psiholoških testova mogu doći isključivo diplomirani psiholozi i oni se kupuju u Društvu psihologa Srbije.

Izrada pravih psiholoških testova je ozbiljan i dugotrajan proces zasnovan na proverenim naučnim metodama. Koliko je ovaj proces ozbiljan govori u prilog činjenica da postoji posebna naučna disciplina (psihometrija) koja se bavi isključivo pitanjima psihološkog merenja. Prema tome, testiranje uz pomoć testova koji se nalaze na internetu ili u časopisima može biti zabavno ali vam ono neće dati validnu informaciju o vašim karakteristikama ličnosti, intelektualnim sposobnostima i sl.

Od nedavno u našem savetovalištu  postoji mogućnost psihološkog testiranja osobina ličnosti, intelektualnih sposobnosti i profesionalne orjentacije. Više o tome možete pročitati ovde.

Mr Sanja Marjanović

dipl.psiholog

kontakt za zakazivanje savetovanja uživo: 064 64 93 417

kontakt za zakazivanje online savetovanja: vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

skypename: psihologsanja