Šta je srž depresije?

Šta je srž depresije?

Ako izuzmemo teške oblike depresije koje imaju svoju biološku osnovu, možemo reći da je depresija pre svega stečeni, naučeni poremećaj. Ljudi se ne rađaju depresivni već to postaju jer depresija nije prirodno stanje. To je stanje koje nastaje postepno tokom razvoja ličnosti.

U čemu je razlika između depresije i depresivne epizode?

Depresiju kao poremećaj ne treba brkati sa depresivnim epizodama. Svi ljudi su skloni depresivnim epizodama koje se mogu javiti kada se osobi u životu desi nešto loše ili još češće kada se osobi iznenada desi zaredom nekoliko loših događaja koji značajno uzdrmaju njenu stabilnost. Smrt bliske osobe, razvod, raskid dugogodišnje veze, gubitak posla, preseljenje u inostranstvo i sl. Sve su to stresni događaji koji mogu prethoditi javljanju prolazne depresivne epizode. Depresivna epizoda je prolazna, osoba spontano izađe iz nje. Za razliku od toga depresija je stanje koje traje duže (duže od 6 nedelja). To je stanje koje osoba sama nesvesno održava i javlja se samo kod osoba koje imaju predispoziciju za depresiju.

Intenzitet depresije

Depresija se može javiti kao blaga, umerena ili teška, sa ili bez psihotičnih simptoma (psihotični simptomi se javljaju kao deo duševnog oboljenja, psihoze i podrazumevaju gubitak kontakta sa realnošću u vidu halucinacija ili sumanutih ideja). U ovom tekstu neću govoriti o depresiji koja se javlja u okviru psihotičnog poremećaja, već ću govoriti isključivo o blagim i umerenim depresijama koje nemaju biološku osnovu, koje se javljaju bez psihotičnih simptoma i koje nisu udružene sa nekim drugim poremećajima (kao što su organski poremećeaji, adikcije, poremećaji ličnosti itd.).

Depresija može trajati u blagom obliku gotovo neprestalno i tada govorimo o distimiji. Distimija je blagi, hroničan oblik depresivnosti koji karakteriše pesimizam, negativna slika o sebi, osećaj manje vrednosti. Drugi oblici depresije se mogu javiti i trajati neko vreme i zatim spontano nestati (spontana remisija). Ako se osoba ne leči od depresije, samo je pitanje vremena kada će se depresija ponovo vratiti. U tretmanu depresije koriste se psihofarmaci (antidepresivi) i psihoterapija. Lekovi samo po sebi ne mogu da izleče depresiju ali mogu da ublaže neke njene simptome, kao što su nesanica, pad energije, razdražljivost i sl. Psihoterapija je nužan i sastavni deo tretmana depresije jer bez promene u načinu razmišljanja, reagovanja, ponašanja i doživljavanja sebe, osoba ne može se trajno rešiti depresije.

Kako se ispoljava depresija?

Depresija se ispoljava na više nivoa. Na telesnom (somatskom) nivou može se manifestovati kroz poremećaje spavanja (problem sa spavanjem ili preterano spavanje), odsustvo seksualne želje (impotencija), promene u kilaži (značajan gubitak ili dobitak na kilaži u kraćem vremenskom periodu), gubitak eneregije i sl. Na misaonom (kognitivnom) nivou osoba ima pesimističke, crne misli (nekada i suicidalne misli), optužuje sebe, ima problem sa koncetracijom, razmišlja crno-belo, opsednuta je prošlošću ili brigom za budućnost koju opaža kao sumornu, preteću i sl. Na emocionalnom planu osoba oseća anksioznost (najčešće generalizovanu anksioznost koja se ispoljava u vidu hronične brige), bes (najčeće bes na sebe), potištenost i očaj, osećanje krivice, bepomoćnost.

Šta je zapravo depresija?

Najprostije rečeno depresivna osoba je osoba koja ne voli sebe. Koliko depresivna osoba sebe ne voli je stvar intenziteta koji varira od neprihvatanja, naglašene kritičnosti prema sebi, osećaja da manje vredi, pa sve do osećaja bezvrednosti, samooptuživanja i otvorene autoagresije, mržnje prema sebi.

Zašto depresivna osoba ne voli sebe?

Postoje dva razloga za to:

  1. Zato što je usvojila niz negativnih modela (šablona) odnošenja prema sebi
  2. Zato što se identifikovala sa tim modelima i negativnim osećanjima koje oseća prema sebi

Kao što sam rekao, niko se ne rađa depresivan već se depresija stiče. Depresija je stvar poistovećenja sa nizom negativnih identiteta koje je osoba stekla i kreirala tokom svog odrastanja i razvoja. Tokom odrastanja osoba je u stalnoj interakciji sa drugim važnim osobama kao što su roditelji, braća i sestre, vršnjaci, nastavnici, razni drugi autoriteti i emocionalno bliske osobe. Najvažniju ulogu naravno igraju roditelji jer su oni prvi objekti ljubavi, prvi i najvažniji uzori (modeli).

Deca su ogledalo svojih roditelja. Ponašanje roditelja prema deci i prema sebi samima predstavlja modele za dete. Dete se nesvesno i automatski identifikuje sa tim modelima. Dete se ne idetifikuje samo sa onim što roditelji govore, već pre svega sa onim kako se oni ponašaju prema detetu i prema sebi. Na primer, ako roditelj govori detetu da ne bude agresivno a onda ga bije kada nešto zgreši, roditelj na taj način uči dete da bude agresivno, da je agresija prihvatljiv vid ponašanja. Takodje na taj način šalje detetu poruku da je dete loše, da nije voljeno. Ako se to ponavlja, dete se identifikuje sa tim osećanjima i počinje sebe da doživljava iznutra kao lošu, manje vrednu, nevoljenu osobu.

Jedan od važnih aspekata tog modelovanja je ljubav prema sebi. Dete niti voli niti ne voli sebe, dete uči da tretira sebe na način na koji ga tretira njegova okolina, pre svega roditelji kao najvažniji modeli. Dete nema izgrađen identitet već ga izgrađuje postepeno tokom razvoja. Dete koje je prihvaćeno od strane roditelje naučiće da samo sebe prihvata i voli. Zanemareno dete naučiće da sebe doživljava kao manje vredno. Zlostavljano dete može doživljavati sebe kao loše, prljavo, zlo. Prezaštićeno dete doživljava sebe kao iskontrolisano, zavisno, nesamostalno, nesposobno, lišeno slobode itd. Sve su to modeli naučeni kroz odnose sa roditeljima i drugim važnim osobama tokom razvoja.

Izloženost lošim modelima nije samo po sebi dovoljno za razvoj strukture ličnosti podložne depresiji. Potrebno je da se osoba identifikuje sa tim modelima i da ih doživljava kao deo svoje ličnosti, sastavni deo svog identiteta. Deca (pa i odrasli) su skloni da se identifikuju sa svojim osećanjima, iskustvima, naročito onima koja se ponavljaju. Na primer, ako je neko više puta doživeo odbačenost od osoba koje doživljava kao značajne, i to iskustvo se ponavljalo više puta ta osoba će se verovatno identifikovati sa osećajem odbačenosti i početi sebe da doživljava kao manje vrednu osobu. Pošto je verovanje da je manje vredna osoba bolno i stvara patnju, osoba će početi da taj deo svog identiteta potiskuje i da se na sve moguće načine opire tome. Na taj način ona nesvesno održava taj identitet koji zbog potiskivanja ostaje zaglavljen.

Suština bilo kog pravog duhovnog razvoja je da osoba shvati da suština njenog ili njegovog bića nije ni u jednom osećanju, uverenju, naučenom šablonu, niti identifikaciji. Ono što stvara patnju su ta uverenja o sebi koje je osoba izgradila, usvojila i identifikovala se sa njima a sada ih potiskuje. Oslobađanje od okova depresije leži u tome da osoba postepeno prihvata, suočava se i otpušta sva ta negativna uverenja, šablone i negativna osećanja sa kojima se identifikovala kako više ne bi više ostajala zaglavljena u njima.

Da li je depresija iluzija?

Gledano iz najviše tačke ličnog razvoja, depresija je posledica jedne iluzije u koju osoba duboko veruje i ne samo da veruje već je oseća kao deo svog identiteta. Ta iluzija je da je ona manje vredna, da ne zaslužuje da bude voljena, da mora da pati, da mora da trpi i muči se i sl. Patnja je posledica idetifikacije sa štetnim uverenjima, patnja nije nužna i nametnuta realnošću već je uvek konstruisana iznutra. Da bi se osoba rešila depresije ona mora da uđe u sebe, prihvati, osvesti i otpusti svoje štetne idetifikacije i na taj način prestane da im robuje.

Odakle dolazi depresija?

Depresija uvek dolazi iznutra a nikada spolja. U spoljašnjem svetu se nalaze okidači, događaji koji mogu pokrenuti depresivne reakcije ali ti događaji nisu uzroci veća samo okidači. Život može u pokrenuti u vama samo ono što imate u sebi a ne ono što nemate. Rešenje za depresiju je da osoba proširi svoju svesnost, uđe u sebe i napravi distancu prema štetnim identifikacijama kako bi prepoznala svoje istinsko biće koje odlikuje ljubav i sloboda. Upravo je to cilj svake dobre psihoterapije.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

Skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com