Dramatizovanje – mehanizam koji vodi robovanju vlastitim osećanjima

Dramatizovanje – mehanizam koji vodi robovanju vlastitim osećanjima

Kakva je veza između dramatizovanja i osećanja?

Dramatizovanje pretstavlja jedan od mehanizama koji pojedine osobe koriste za nošenje sa osećanjima. Dramatizovanje podrazumeva inteziviranje, udubljivanje i produbljivanje već postojećeg osećanja koje osoba doživljava.

Dramatizovanje, prenaglašavanje je sastavni deo glume. Svaki glumac se uživljava u osećanja i lik koji glumi, prenaglašava ekspresiju osećanja kako bi na taj način verno preneo publici poruke koje treba preneti i kako bi kod publike pobudio ista ta osećanja. To je umetnost.

Dramatizovanje koriste novinari kako bi naglasili značaj neke teme, kako bi kod čitalaca izazvali šok, iznenađenje ili jake emocije koje privlače pažnju na njihov tekst.

Šta se dešava kada osoba prenaglašava svoja osećanja i uživljava se u njih?

Osobe koje dramataziju svoja osećanja po pravilu pridaju osećanjima preveliki značaj, imaju ideju da je poželjno naglasati izražavanje osećanja i da je potrebno svako osećanje proživeti i doživeti u potpunosti.

Emocije su začin života ali kao i sa svakim začinom ni sa ovim ne treba preterivati. Zamislite kako biste se osećali kada bi svaki dan, jeli jako začinjenu hranu. Šta bi se dogodilo sa vašim sistemom za varenje i probavu? Ista stvar je i sa emocijama. Vašem telu i umu ne prija prevelika doza emocija, euforije i drame.

Osoba koja dramatizuje se uživljava u svoja osećanja i na taj način ih intezivira, što vodi visokoj pobuđenosti i uzbuđenju. Za neke, to je specifičan vid samo-stimulacije kojom nastoje da popune praznine koje osećaju u sebi.

Prenaglašavanje, preterano bavljenje i uživljavanje u vlastita osećanja je mehanizam koji osobu drži robom osećanja i čini njenu percepciju detinjastom. Kada je osoba u afektu i osećanja intenzivna osećanja njena moć rasuđivanja, kritičko mišljenje i sposobnost donošenja mudrih odluka je smanjena.

Ko je sklon dramatizovanju?

Dramatizovanju su sklone neke od osoba koje su sklone anksioznosti. Osoba koja je sklona anksioznosti kada doživljava anksioznost ona zaboravi na razliku između svog unutrašnjeg stanja i realnosti, ima tendenciju da se uživljava u strahove, razrađuje zastrašujuće misli, imaginacije i strašljiva očekivanja. Na taj način osoba se uživljava umesto da se distancira od anksioznosti, pojačava je i održava iako to svesno ne želi.

Šta je važnije drama ili unutrašnji mir?

Neke osobe su postale zavisne od drame. Oni prave dramu i tamo gde je nema, od svakog malog stresa prave sebi veliki stres koji ih dovodi do hiperpobuđenosti a kasnije i do iscrpljenosti. Mnogi to čine kada brinu, kada su besni ali i kada osećaju euforiju, zaljubljenost i slična osećanja. Da li je to korisno? Da li je to zdravo? Nije.

Ako sebe uvodite u stanja euforije nužno ćete se posle osećati deprimirano, iscrpljeno. Ko visoko leti nisko pada. Drama nije nešto što će vam pomoći da se bolje osećate.

Ono što vam treba je unutrašnji mir i harmonija. Prvi od koraka ka postizanju unutrašnjeg mira jeste promena stava prema drami i osećanjima uopšte. Drama je loša, detinjasta i smanjuje kvalitet vašeg života. Unutrašnji mir jer posledica prihvatanja osećanja onakvim kakva jesu, bez dramatizovanja, preuveličavanja i uživljavanja. Nemojte se identifikovati sa vašim osećanjima. Osećanja su samo naučene reakcije iz prošlosti. Većina njih pretstavljaju obazac reagovanja koji ste imali kada ste bili deca. Biti detinjast može biti simpatično ponekad, ali na duže staze to nije mudro ni zdravo.

Drama je odraz emocionalne nezrelosti. Emocionalno zrela osoba nije dramatična, ona je umerena, više dela nego što reaguje. Emocionalno zrela osoba oseća unutrašnji mir i retko reaguje burno.

Kako da prestanete da dramatizujete?

Kada konstatujete da osećate neko osećanje, prihvatite ga u potpunosti. Prihvatite osećaje u telu i misli koje se javljaju sa tim osećanje. Ali nemojte se uživljavati u misli koje prate to osećanje. Napravite distancu prema tom osećanju tako što ćete podsetiti sebe da je to samo osećanje, vaša subjektivna reakcija a ne odraz realnosti. Nemojte se opirati tom osećanju koliko kog da je intenzivno ili neprijatno.

Pustite da se osećanje javi, prostruji kroz vas i ode bez vašeg uplitanja, bez samoanaliziranja i uživljanjavanja. Ako imate potrebu da analizirate, učinite to kada osećanje prođe. Nemojte se poistovećivati sa osećanjem, osećanje je naučena reakcija a vi ste vi.

Ako želite da naučite tehnike koje će vam pomoći da se zaista oslobodite bilo kojih negativnih misli koje se javljaju automatski zajedno sa anksioznošću obratite pažnju na moj program za prevazilaženje opsesivnih misli koji možete naći u našoj prodavnici u glavnom meniju sajta. U tom programu naćićete sjajne, jednostavne i veoma praktične tehnike koje možete primenjivati svakodnevno kako biste naučili:

  1. da prihvatate osećanja umesto da se konstantno borite sa njima
  2. kako da pustite da iracionalne misli prođu bez da se uplićete u njih
  3. da prestanete da se poistovećujete sa svojim mislima i osećanjima
  4. konačno se distancirate od osećanja i povratite vaš prirodni osećaj samo-kontrole

Dr Vladimi Mišić

psiholog i psihoterapeut

www.vaspsiholog.com

skype: vaspsiholog

email: onlinepsihoterapija@gmail.com