Napadi panike

Napadi panike su emocionalni poremećaj koji se ispoljava naglom i za osobu iznenađujućom pojavom neprijatnih vegetativnih simptoma (ubrzan rad srca, otežano disanje, znojenje, senzacije probadanja, vrtoglavica, trenjenje ruku, trešenje, pomućenje vida i sl.), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga. Navedeni simptomi se ubrzano pojačavaju i osoba oseća da nije u stanju da ih podnese.

Šta su zapravo napadi panike? Napad panike je strah od straha. Napadi panike ponekad se jave kod osoba koje su inače sklone anksioznom reagovanju (strašljive i senzitivne osobe). Napadi panike se ne javljaju slučajno i bez razloga kako se to čini osobi koja ga preživljava. Javljanju prvog napada panike obično predstoji niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća anksiozno (uznemireno i napeto). Neki od tih događaja koji prethode napadima panike su: hroničan stres, traumatsko iskustvo ili serija stresnih događaja, hronična iscrpljenost organizama usled preteranog rada i/ili nespavanja, gubitak bliske osobe, intenzivan bes, preterano uzimanje toksičnih supstanci (marihuana, kofein, baribiturati alkohol), fiziološki poremećaji (tahikardije, problemi u radu štitne žlezde), hiperventilacija itd. Svi navedeni događaji mogu dovesti do osećanja napetosti, anksioznosti i vegetativne hiperpobuđenosti. Neki ljudi koji su senzitivniji i strašljiviji skloni su da se uplaše ovih neprijatnih telesnih simptoma. Kada se osoba uplaši, svi navedeni telesni simptomi se pojačaju, osoba zaključuje da se nešto opasno događa i u tom momentu javljaju mu/joj se razne strašne misli poput: umreću, dobiću infarkt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ja ovo ne mogu da podnesem, staće mi srce itd. Navedene misli dodatno pojačavaju strah, a strah telesne simptome, dakle stvara se začarani krug koji dovodi do panike. Opisani mehanizam stvaranja panike prikazan je na slici ispod.

Napad panike se često ponovo javi nakon nekog vremena. Tada se osobe obično još više uplaše i kreću da anticipiraju (predviđaju, očekuju) novi panični napad. Na primer, kada izađu iz kuće ili odu u noćni klub. Oni to čine tako što stalno prate i osluškuju sopstvene telesne senzacije. Upravo na taj način oni provociraju i izazivaju nove napade panike. Kada se napadi panike jave više puta, osobe počnu da izbegavaju mesta i situacije u kojima su doživeli napad panike (na primer: izbegavaju vožnju autobusom, prelazak mostova, zatvorene prostorije pune ljudi itd). Upravo izbegavanje ovih situacija doprinosi jačanju i održavanju paničnog straha. Svaki put kad osoba pobegne iz situacije u kojoj očekuje da će dobiti panični napad, to ima značenje kao da kaže sebi: ja ovo ne mogu da podnesem, još jedan panični napad i umreću itd.

Napadi panike se veoma uspešno tretiraju. U većini slučajeva dovoljan je samo psihoterapijski tretman a u nekim slučajevima (težim slučajevima, gde panični napadi traju godinama, ili su udruženi sa nekim drugim mentalnim i/ili telesnim poremećajima) potrebno je pored psihoterapijskog tretmana primeniti i psihofarmakološki tretman (uzimanje lekova koje može prepisati isključivo psihijatar). Kognitivno bihejvioralne terapije su se pokazale kao najefikasnije u tretmanu napada panike.

Osobe kada prvi put dožive panični napad se veoma uplaše i zbune i pitaju se šta se dešava sa njihovim zdravljem. Mnogi odlaze kod lekara različitih specijalizacija (kardiologa, pnumologa itd) da bi se pregledali. Odlazak kod lekara svakako je koristan, kako bi se eliminisala mogućnost nekog organskog poremećaja. Kada se na tim pregledima ne utvrdi nikakvo somatsko oboljenje, lekari obično šalju ove pacijente kod psihologa ili psihijatra.

Šta je važno da znate ako imate panične napade:

Napadi panike sami po sebi nisu opasni i ne mogu dovesti do smrti ili bilo kog telesnog oboljenja.

Napade panike je potrebno lečiti jer u suprotnom oni mogu trajati do kraja života (neće proći sami od sebe), zbog toga se obratite za pomoć psihologu ili psihijatru.

Napadi panike nisu znak ludila niti naznaka početka neke teške duševne bolesti, od napada panike ne možete poludeti i izgubiti razum i kontrolu.

Napadi panike se veoma uspešno psihoterapijski tretiraju.

Psihoterapijski tretman napada panike podrazumeva:

Edukativni deo: terapeut objašnjava klijentu šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava.

Terapijske intervencije: otkrivanje, analiza i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koje će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijama itd.

Relaksacija: učenje vežbi relaksacije i disanja.

Vladimir Mišić dipl. psiholog