Napadi panike

Napadi panike su emocionalni poremećaj koji se ispoljava naglom i za osobu iznenađujućom pojavom neprijatnih vegetativnih simptoma (ubrzan rad srca, otežano disanje, znojenje, senzacije probadanja, vrtoglavica, trenjenje ruku, trešenje, pomućenje vida i sl.), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga. Navedeni simptomi se ubrzano pojačavaju i osoba oseća da nije u stanju da ih podnese.

Šta su zapravo napadi panike? Napad panike je strah od straha. Napadi panike ponekad se jave kod osoba koje su inače sklone anksioznom reagovanju (strašljive i senzitivne osobe). Napadi panike se ne javljaju slučajno i bez razloga kako se to čini osobi koja ga preživljava. Javljanju prvog napada panike obično predstoji niz nepovoljnih događaja koji su doveli do toga da se osoba oseća anksiozno (uznemireno i napeto). Neki od tih događaja koji prethode napadima panike su: hroničan stres, traumatsko iskustvo ili serija stresnih događaja, hronična iscrpljenost organizama usled preteranog rada i/ili nespavanja, gubitak bliske osobe, intenzivan bes, preterano uzimanje toksičnih supstanci (marihuana, kofein, baribiturati alkohol), fiziološki poremećaji (tahikardije, problemi u radu štitne žlezde), hiperventilacija itd. Svi navedeni događaji mogu dovesti do osećanja napetosti, anksioznosti i vegetativne hiperpobuđenosti. Neki ljudi koji su senzitivniji i strašljiviji skloni su da se uplaše ovih neprijatnih telesnih simptoma. Kada se osoba uplaši, svi navedeni telesni simptomi se pojačaju, osoba zaključuje da se nešto opasno događa i u tom momentu javljaju mu/joj se razne strašne misli poput: umreću, dobiću infarkt, pašću u nesvest, gušim se, ovo je znak da ću poludeti, moram da pobegnem, moram ovo da sprečim, ja ovo ne mogu da podnesem, staće mi srce itd. Navedene misli dodatno pojačavaju strah, a strah telesne simptome, dakle stvara se začarani krug koji dovodi do panike. Opisani mehanizam stvaranja panike prikazan je na slici ispod.

Napad panike se često ponovo javi nakon nekog vremena. Tada se osobe obično još više uplaše i kreću da anticipiraju (predviđaju, očekuju) novi panični napad. Na primer, kada izađu iz kuće ili odu u noćni klub. Oni to čine tako što stalno prate i osluškuju sopstvene telesne senzacije. Upravo na taj način oni provociraju i izazivaju nove napade panike. Kada se napadi panike jave više puta, osobe počnu da izbegavaju mesta i situacije u kojima su doživeli napad panike (na primer: izbegavaju vožnju autobusom, prelazak mostova, zatvorene prostorije pune ljudi itd). Upravo izbegavanje ovih situacija doprinosi jačanju i održavanju paničnog straha. Svaki put kad osoba pobegne iz situacije u kojoj očekuje da će dobiti panični napad, to ima značenje kao da kaže sebi: ja ovo ne mogu da podnesem, još jedan panični napad i umreću itd.

Napadi panike se veoma uspešno tretiraju. U većini slučajeva dovoljan je samo psihoterapijski tretman a u nekim slučajevima (težim slučajevima, gde panični napadi traju godinama, ili su udruženi sa nekim drugim mentalnim i/ili telesnim poremećajima) potrebno je pored psihoterapijskog tretmana primeniti i psihofarmakološki tretman (uzimanje lekova koje može prepisati isključivo psihijatar). Kognitivno bihejvioralne terapije su se pokazale kao najefikasnije u tretmanu napada panike.

Osobe kada prvi put dožive panični napad se veoma uplaše i zbune i pitaju se šta se dešava sa njihovim zdravljem. Mnogi odlaze kod lekara različitih specijalizacija (kardiologa, pnumologa itd) da bi se pregledali. Odlazak kod lekara svakako je koristan, kako bi se eliminisala mogućnost nekog organskog poremećaja. Kada se na tim pregledima ne utvrdi nikakvo somatsko oboljenje, lekari obično šalju ove pacijente kod psihologa ili psihijatra.

Šta je važno da znate ako imate panične napade:

Napadi panike sami po sebi nisu opasni i ne mogu dovesti do smrti ili bilo kog telesnog oboljenja.

Napade panike je potrebno lečiti jer u suprotnom oni mogu trajati do kraja života (neće proći sami od sebe), zbog toga se obratite za pomoć psihologu ili psihijatru.

Napadi panike nisu znak ludila niti naznaka početka neke teške duševne bolesti, od napada panike ne možete poludeti i izgubiti razum i kontrolu.

Napadi panike se veoma uspešno psihoterapijski tretiraju.

Psihoterapijski tretman napada panike podrazumeva:

Edukativni deo: terapeut objašnjava klijentu šta su napadi panike, kako i zašto nastaju i kako ih osoba stvara i održava.

Terapijske intervencije: otkrivanje, analiza i osporavanje misli i ponašanja kojima osoba stvara i održava panične napade, učenje novog samopomažućeg načina mišljenja koje će osobi pomoći da ne doživljava nove napade, primena naučenih veština i izlaganje realnim situacijama itd.

Relaksacija: učenje vežbi relaksacije i disanja.

Vladimir Mišić dipl. psiholog

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

184 komentara na: “Napadi panike

  1. Matija says:

    Pre deset meseci sam imao strašne momente za koje sam verovao da su veoma opasni po moje zdravlje, i da će se uskoro desiti nešto strašno. Recimo, mislio sam da se bliži odlazak na onaj svet.
    To je slučaj sa svakim napadom panike, ali što više puta se desi da doživim to stanje, onda sve više idem u veću propast…
    Ja sam malo južnije, pa sam morao da nadjem pomoć u okolini. Onda sam dobio nalaz da patim od anksioznosti i depresivnosti koji su praćeni sa jakim napadima panike, u vidu spazma mišića, gde se ukočim ceo(utrnem od glave do pete), i gde sve to veoma jako boli(bol je neizdrživ), i to dešavanje koje sam imao, je tih deset puta moralo da bude prekinuto bensedinom, jer moje telo se u suprotnom samo više koči i steže, i samim tim počnem da se gušim toliko da mislim da mi je tada zadnji dan na ovome svetu.
    Dobio sam terapiju antidepresivom(seroxat), i anksiolitikom(ksalol). Odmah po početku uzimanja terapije sam prestao da imam bilo kakve napade panike, i bilo mi je mnogo bolje.
    Da bi ste prebrodili sve probleme koje imate, potrebno je da izlazite često, i trenirate što više!!!
    Iz mog iskustva vam kažem i savetujem vas!!! Okanite se interneta, televizora, igrica, a ako ste skloni alkoholu, i cigaretama, manite se i toga sto pre!!! Putujte što više i samo šetajte i družite se. Tako barem tri godine!!! Inače vam lekovi neće pomoći sami od sebe, jer su oni više tu sa placebo efektom. POZDRAV SVIMA, I SAMO NAPRED.

    • Cinta says:

      Zdravo svima , ja imam jedan sasvim drugi problem koji je pracen napadima panike zato sam odlucio da ovde ostavim komentar . Sve je pocelo jedne veceri kada sam se posvadjao sa jednim clanom porodice , u momentu kada je rasprava trajala osecao sam se napetije nego ikad u zivotu , kada je rasprava zavrsila posle nekih sat dva legao sam na spavanje , ono sto sam osetio na pocetku bio je jak adrenalin i misli koje ne mogu da zaustavim , panika je naravno zavladala i mislio sam da ce to ubrzo proci , sutradan sasvim ista pojava sve do dana kada vise nisam mogao da radim zato sto sam imao strasan pritisak u glavi pracen adrenalinom i panikom .. jedne veceri vise nisam mogao da izdrzim i otisao sam kao hitni slucaj u bolnicu , u bolnici su mi izmerili puls koji je bio 140 , a moram priznati da sam tad bio vec i prilicno smiren sto znaci da mi je puls na pocetku bio i do 170-180. iste te noci otisao sam u bolnicu na psihijatriju , psihijatar mi je postavljao razna pitanja i odredio mi tablete . u bolnici sam ostao 10 dana , 10. dan sam izasao na svoju ruku posto mi je bilo bolje ali od lekara nisam dobio nikakvu dijagnozu posto sam trebao da ostanem jos duze , kada sam dosao kuci prva dva dana se i nisam bas najbolje osecao , taj pritisak u glavi o kome pricam se odnosi na misli koje ne mogu da kontrolisem sve to uz pratnju napada panike . Zakazao sam termin kod psihijatra koji sam dobio za mesec dana . Posle ta dva dana koja sam prosao kuci sledecih 20 dana mi je bilo malo bolje , ne mogu da kazem da mi je bilo dobro al u svakom slucaju mi nije bilo ni lose .Posle 20 dana je opet pocelo , taj haos u glavi trajao je opet tri dana i strah koji sam dobio je postao neverovatan , strasne misli su pocele da mi kruze glavom , mislio sam doslovno da cu da poludim , posto su mi te misli razarale glavu. kada su ta tri dana prosla naredna dva dana sam imao napade panike i posle ta dva dana mi je opet bilo bolje , kada je dosao dan da odem kod psihijatra otisao sam i konsultovao se snjim , rekao sam da imam strasne misli koje ne mogu da kontrolisem i da mi one prave strasan haos , inace stvar koju sam primetio od pocetka svega ovoga je da sam skroz izgubio osecanja kao na primer sreca ili slicno i da sam celo vreme napet , ali napet u glavu a ne doslovno napet . doktorica mi je rekla da ce da mi promeni tablete i eto , sada cekam sledeci termin da uzmem nove tablete , ovo je cudna stvar koju ne prozivljava svako , u svakom slucaju je jako strasno i pitam se samo kada ce sve ovo da stane .

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovani, napadi panike se pre svega odrzavaju „strasnim“ mislima, lekovi mogu uticati na fizioloske simptome ali misli ostaju. Prema tome, lekovi nisu trajno resenje vec promena nacina razmisljanja tj. interpretiranja simptoma. Osecaj da nemate vise emocija je posledica istrosenosti organizna usled ucestalih panicnih napada a Vase emocije ne mogu da nestanu. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

      • Alexandra says:

        i meni se sve to desava, pijem 3 meseca escitalopram (elicea), napadi panike vise nemam i anksioznost se smalila, samo ne mogu da se otarasim od tih crne misli i stalna griza da nikad nece prodje … d-r kaze da treba vremena ..

  2. Matija says:

    I još nešto, nemojte da mislite da terapija traje tri godine, ona traje šest meseci lekovima… Tri godine traje očvršćavanje tela i duha, pa prema tome, preporučujem vam da se bavite malo vežbanjem disanja svakog dana, razgibavanje je obavezno, i samo uživajte u životu i biće vam mnogo bolje. Ali verujte mi kada kažem!!! CIGARETE I ALKOHOL NI MALO, i to vam govorim iz iskustva jer sam se opekao. PUNO ZDRAVLJA I SREĆE U NOVOJ GODINI!!!!!!!!

    • marija says:

      samo jedno pitanje Matija, jel si imao probleme sto se tice sexa dok si pio seroxat? ja sam ga pila pre par godina i imala sam dosta problema sa tim, posto su mi se napadi sad opet javili izgleda moram opet da ga pijem. Eto interesuje me tvoje iskustvo jer si ga pio isto i kakva su tvoja iskustva?

  3. Zeljko Nikolic says:

    BRAVO ZA SAJT ……..EXTRA JE OVO A DOKTOR JE NAJBOLJI JER SVATAM PO PRVI PUT DA IMAM POMOC ISTINSKU POZZZ SVIMA VLADIMIR MISICJE EXTRA DOKTOR

  4. Petar says:

    Ostavljam komentar radi ljudi koji čitaju jer pate od napada panike, a znam kako im je strasno. Ja sam bolovao godinama, nisam hteo da se lečim… Išlo je do toga da ne smem da odem do pola svoje ulice od kuce, da ne govorim o odlasku u gradu ili prelasku mosta, ulazenja u lift i mnoge druge stvari. Bio sam totalno izolovan od društva najmanje 3 godine. Sada sam uz terapiju kao nov! Ponovo funkcionišem, znam da se čini kao da je izlečenje nemoguće ali JESTE, ljudi verujte, lečite se i uspećete!

  5. Sneza says:

    Imam 40 god. Nekih sedam meseci na svakih deset do cetrnaest dana dobijem tahikardiju u snu (100-120 otkucaja u minuti)- sinusna tahikardija. To traje od 2casa rano do 8 casova pre podne. Tada pijem Bisoprolol od 1,25mg. Kad imam napad tahikardije nemogu da spavam. Da li to ima veze sa depresijom?

    P.S. Obavila sam sve preglede srca, stitne zlezde, nadbubrezne zlezde i tumor markere i sve je O.K.

  6. Sandi says:

    imam jedan cudan problem,svaki dan zamisljam kako imam strogu mamu,koja me tuce i kaznjava,bas se osjecam cudno,kako se toga rijesit?

  7. Marija says:

    Pozdrav! Vec duze vrijeme imam sve ove simptome napada panike.Poceli su se javljati nakon stresnog razdoblja na fakultetu(neispavane noci,losi rezultati,gubitak apetita ). Kada sam prvi put imala napadaj panike,imala sam osjecaj kao da cu dobiti nervni slom. Pocela sam se zatvarati u sobu,jer svaki put kada bih izlazila negdje gdje je mnogo ljudi ponovno bih se javio napad panike.Vec godinama strahujem od toga da cu dozivjeti zivcani slom kao moja mama prije par godina.To mi je jedan od najvecih strahova.Tako da sve to jos vise pojacava napad.Jos nikako nisam bila kod psihologa.Ranije sam mislila da nije potrebno,dok pojavom svih ovih simptoma se bojim otici.Za sada pijem tablete na biljnoj bazi (protiv anksioznosti,manjka koncetracije ) i pokusavam sama da se kontroliram. Da li je to dovoljno ili ipak trebam sto prije posjetiti psihijatra ? Unaprijed Hvala !

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, napadi panike se mogu uspesno tretirati adekvatnim psiholoskim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje, jer se mi godinama bavimo ovim i slicnim problemima. Srdacan pozdrav.

      • Milos Jovanovic says:

        Kako ja da vam se javim,kome da se obratim. Ja vec 3 meseca zivim sa napadom panike dozicveo sam neke strasne trenutke. U danu jedno 3 puta mi se javlja napadi,ja stvarno ne mogu vise naidje period kad sam ok kad mogu da se kontrolisem sa napadom,al nekad ne mogu pogotovo kad je neki problem ili nesto tad me bas jako pukne i bas se uplasim da necu umreti. Kome da se ja obratim da idem na te tretmane da pijem lekove. Samo da se izlecim od ovoga

      • Ivana says:

        Postovani, tek sad sam otkrila ovu stranicu i malo je rec da sam odusevljena..lipo od vas sto dajete savjete nama koji cesto mislimo da smo sami na svitu.. prije neke 3 god sam imala nekoliko panicnih napadaja i bila na hitnoj misleci da cu umrijeti jer sigurno ce me strefiti srcani, mozdani..neka strasna bolest..nakon posjeta svoje doktorice koja mi je objasnila u cemu je problem i da mi je to sve rezultiralo traumom gubitka majke koja je umrla od raka dojke prije 6 god. Ja sam ogradila nekako sebe i svoje osjecaje i nisam dala da izbiju vani.. borila sam se biti hrabra i ici dalje a nisam dozvolila sebi da isplacem i prebolim na neki nacin taj gubitak..i to mi je sve doslo na naplatu..tijelo mi je uzvratilo napadajima panike kad sam najmanje ocekivala..pila sam eliceu par mjeseci i bilo mi je dobro..problem je sto mi se opet pocelo javljati..i sad imam strah od straha..kad ce me opet to uhvatiti, hocu li pasti, strah me biti sama u kuci jer ako padnem od srcanog ili mozdanog udara tko ce me naci..pa cak mi se poceo javljati strah tijekom voznje..uzlupa mi se srca, znojni dlanovi, cudan osjecaj u glavi, mantanje..i naravno napad panike..sama sebi kazem nije ti nista..proc ce..al psihicki me satare svaki dan razmisljat o tome.. molim Boga kad ce doc dan da ne pomislim ni na paniku ni na bolesti..molim vas savjet..preporucate li psiho terapiju il nesto?

        • marko says:

          probaj piti po potrebi bromazepam od 3 mg i nemoj se plasiti budi opustena jel nije to opasno po zivotu vec ti tako mislis .misli samo pozitivno i pij ovaj lek za smirenje

  8. Vesna says:

    Imam i ja napade panike vec godinu i cetiri meseca i anksioznosti lecim se vec godinu i mesec dana! Imam 21 god. Ovo je prvi put da se prkljucim na forum iznenada mi je to palo na pamet. Jer vidim da se mogu deliti iskustva i saveti.

  9. Tiijana says:

    Pozdrav svima! Imam 37 godina i u poslednja dva meseca imam problema sa nesanicom (koren problema je verovatno dublji)…zivot mi je izgubio na kvalitetu..mnogo manje uzivam u nekim stvarima, nervozna sam,razdrazljiva, kada nesto ne mogu da uradim, zato sto sam mnogo umorna, pocnem da placem… cutljivija sam,nesigurna u sebe…samo gledam da nekako izguram dan..i to tako traje.. Dve noci spavam posto sam mnogo umorna, sledece dve vec ne i kada do nekog doba ne mogu da zaspim, uzmem bromaz od 1,5mg …i tako u krug sto me mnogo iscrpljuje i zabrinjava. Opravdanje za to je da sutra mogu sve obaveze da ispunim, posto sam spavala. Zelim to da promenim i krenem dalje…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, poreklo nesanice je u najvecem broju slucajeva problem sa anksioznoscu. Imate na nasem sajtu tekstove koji govore upravo o ovom problemu koje mozete pogledati.Pozdrav.

      • Sandra says:

        Htela bi da vas pitam da li je anesksioznost izleciva i da li mogu ostati u drugom stanju?Pijem rivotril i eliceu?Hvala

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovana Sandra, anksioznost je izleciva i moze se prevazici i bez medikamenata. Psiholosko savetovanje nudi resavanje problema sa anksioznim poremecajima uz pomoc psiholoskih tehnika. Više o tome možete pročitati ovde. Sanja M. dipl.psiholog

  10. vesna says:

    Pozdrav svima !!!vec 4godine se borim sa napadima panike,naime sve je kako mi se cini pocelo od kako mi je deda iznenada umro pred mojim ocima i to uoci moje svadbe,tada sam bila prestravljena,i od tada s vremena na vreme u toku sna sam osecala kako samo negde tonem i odmah mi se srce uzlupa,tako je trajalo do pre 2 godine dok mi se to nije desilo na sred ulice,imala sam neki zdravstveni problem i primila DEKSAZON injekciju i posle sat vremena samo sam osetila grc u zeludcu,bol u donjem delu stomaka,mrak na oci oduzetost nogu,i evo skoro 2 godine se borim sa tom misli da ce opet ta stvar da se ponovi i da ce nesto lose da mi se desi,vise mi postaje ne izdrzljivo jer gde god treba da krenem i nesto da uradim hvata me strah da ce to sve da mi se ponovi,molim vas ako je ikako moguce da mi pomognete ..HVALA UNAPRED.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, na zalost ne mozemo Vam pomoci jednim savetom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam adekvatno pomogli u resavanju problema koji ste opisali. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  11. Dejan says:

    Poštovani,
    pre dve godine sam iskusio jake napade panike, praćene lupanjem srca i nemogućnošću disanja. Ubrzo su prestali, ali se javila jaka anksioznost i preterane stresne reakcije na najmanju sitnicu. Nisam to lečio i dovelo je do pojave verovatno depresije (stanje apatije, otupljenosti…). Stanje je fluktuiralo jos godinu dana, a po promeni životne sredine ponovo su se javili napadi panike i rešio sam da posetim psihijatra. Prepisani su mi venlafaxin i xanax, dijagnostifikovan Generalni anksiozni poremećaj i lečenje traje već 5 meseci. Međutim, ataci su proređeni, ali stanje usamljenosti i konstantna potreba da neko brine za mene me ne prolazi. To se odrazilo i na posao, tako da sam već dobio ukore zbog lošeg posla. Često sam tužan i usamljen, kada nemam anksioznost. Da li je u mom slučaju dobro nastaviti sa lekovima i šta biste mi Vi preporučili? Hvala unapred.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, lekovi vam mogu donekle pomoci da se smanje neki fizioloski simptomi anksioznosti, medjutim za sve druge stvari kao sto su ucenje strategija kako da predupredite ponovno javljanje anksioznosti, kako da se izborite sa usamljenoscu i kako da se aktivirate lekovi nisu zaduzeni (ipak nikako nemojte naglo i na svoju ruku prekidati uzimanje lekova). Ukoliko ste u mogucnosti, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da usvojite adekvatne strategije za prevazilazenje problema u kojem se nalazite. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • Dejan says:

        Zahvaljujem se na odgovoru. Imao bih još jedno pitanje. Na poslu skoro svakodnevno dobijam napade panike, doduše ublažene, usled korišćenja medikamenata. Nekad mi je potrebno i po sat vremena da se smirim. Zbog toga se već duže vreme razmišljam da promenim posao, nađem neki manje zahtevan i da se polako borim da se povratim u svakodnevnicu. Šta Vi mislite, da li je to bolje, ili da se svakodnevno patim sa paničnim napadima koji ne prestaju? Znam da je danas većini ljudi problem naći posao, a meni je to što ga imam upravo problem. Srdačan pozdrav.

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovani, mislim da je bolje da se adekvatnije posvetite smanjenju intenziteta i ucestalosti javljanja panicnih napada nego da razmisljate o promeni posla. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da potpuno prevaziđete panicne napade. Nemoguce je resiti problem sa panicnim napadima samo jednim savetom. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  12. Marko says:

    Ja smatram da meni nisu potrebni lekovi i psihijatriska pomoc sve dok mogu da se borim sa ovim mojim panicnim napadom,procitao sam knjigu na internetu “Zbogom panici“ sto preporucujem i ostalim clanovima ovog foruma,bice im znatno olaksana borba protiv napada panike i nadam se jos brze otklanjanje istog,nadam se da se slazete samnom do nekle,inace imam 20 godina a napade panike imam nekih 3 do 4 meseca medjutim ovih poslednjih mesec dana sam naucio kako da ih kanalisem tako da su malo redji valjda cu uspeti da ih uklonim u nekom skorijem vremenskom periodu.Pozz i podrska svima koji se bore sa svojim strahovima.

  13. mary says:

    ja sam na ad vec 5 godina al oni mi nisu zaustavili napade osim nocu kad spavam …neznam kakav posao raditi sa ovim napadima i u maloj sredini gdje svi etiketiraju ljude sa mentalnom greskom :( bojim se da nikad necu moc nista raditi..jeli itko radi s napadima i kako ih regulira?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje putem skajpa. Mi se duze vremena i uspesno bavimo psiholoskim tretmanom za prevladavanje panicnih napada. Srdacan pozdrav.

  14. Sanja says:

    Postovani,
    dok sam bila u tinejdzerskim godinama, tacnije pred kraj osnovne i u srednjoj skoli desavalo mi se da se npr. dok razgovaram sa nekim kod kuce, gledam TV, slusam muziku, odjednom sve pocinje da se desava neverovatno ubrzano. Ubrzana muzika, ubrzan govor ljudi koje cujem da pricaju, tako cudan osecaj da nikad nikome nisam pricala o tome. Ja sam u tim trenutcima odlazila u svoju sobu legla na krevet i cekala nekoliko minuta dok sve to ne prodje. To se desavalo nekoliko puta godisnje. Sad imam 30 godina, vec 10-ak poslednjih nemam te napade, hvala bogu. Reci te mi sta se to desavalo sa mnom u tom periodu? Srdacan pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, moguce je da je doslo do neke prenapregnutosti ili opterecenosti senzornog sitema a sta je to tacnije i kakvi su razlozi to sada moze samo da se nagadja. Ono sto je vazno jeste da toga vise nema i da se ne treba podsecati na to. Pozdrav.

    • Tatjana says:

      Pozdrav Sanja, dosta vremena je proslo i ne znam da li ce ovaj moj komentar uopste doci do Vas. I ja sam u pubertetu, oko 12-13 godine imala ISTE NAPADE! Ovo je prvi put da cujem da je neko prosao kroz isto sto i ja. Ja sam tada rekla roditeljima o cemu se radi i oni su me odmah odveli kod lekara koji me je dalje uputio kod neuropsihijatra. Imala sam i terapiju, isla sam na razgovore kod neuropsihijatra i pila sam Leksilijum 2 – 3 nedelje, Kako sam krenula sa terapijom svi simptomi su nestali i nikada se vise nisu pojavili. Moram da napomenem da su mi se roditelji razvodili u tom periodu, pa se pretpostavlja da je to bio povod ovim mojim napadima. Sada povremeno imam blaze napade panike koje znam da prepoznam i svedem na podnosljivo,

  15. ceca says:

    Molim Vas za odgovor za jedan moj problem.Vec skoro godinu dana mi se desava ovakav osecaj:Kada se nadjem u drustvu,imam osecaj da mi je hladno i ako,recimo nije zima,zatim podrhtavaju mi misici u telu i povisi se pritisak.Inace imam nizi pritisak,ali u tom trenutku se osecam toliko uznemireno i i mislim samo negativno i stalno sam u nekom strahu.Radila sam krvnu sliku,snimala srce,sve je u redu.To traje kratko vreme i normalizuje se,ali tada se osecam veoma lose i stalno mislim kako sam bolesna ustvari znam da nije tako,ali jednostavno me tako uhvati i ne mogu da se odbranim od takvog osecaja koji mi jako smeta.Nadam se da sam lepo objasnila i da cete mi uskoro odgovoriti.Hvala i pozdrav!

  16. Nemanja says:

    Postovani,imam 24 godine,isao sam u Nevesinje na jezero,prilikom povratka u svoj kraj negdje u Mostaru u toku voznje mi se desilo da pocinjem da se tresem,tesko disem,drhtavicu u nogama imao sam osjecaj da cu da dozivim srcani udar,neku vrstu mucnine.izasao sam iz vozila da malo prosetam udahnem svjez vazduh i to je prestalo,nakon povratka u vozilo poslje nekoliko minuta sam opet imao ista desavanja ali u manjoj kolicini, ali da iskren budem konzumirao sam marihuanu,ne pijem mnogo cesto tada nisam bio pod uticajem alkohola,mislio sam da je sve to proizvelo to konzumiranje marihuane i promjene nadmorske visine i temaprature koja se razlikovala iz grada u grad i do petnest stepeni gore-dole.sutradan na poslu mi se desilo isto,odmah sam isto reagovao,odmah sam otisao u hitnu misleci da je srce u pitanjuu,uradio sam ekg,koji je bio dobar.Posle toga sam isao kod psihijatra koji mi je prepisao lijekove pod nazivom Rivotril,da pijem mjesec dana najmanju dozu osim u slucaju da cu imati napad da popijem dvije,uvijek se bolje osjecam poslje razgovora sa nekim,znam da nije opasno po zivo ali negdje u podsvjesti postoji veca doza straha.Od kada sam poceo sa terapijom,ima nekada osjecaj da mi trni lijeva ruka,tj dlan.Sta je nabolje da radim da to kontrolisem… Unaprjed Hvala…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, inicijanli panicni napad moze biti posledica konzumiranja opijata. Kasniji panicni napadi su posledica Vase interpretacije da ce se slican napad ponovo desiti i da cete npr. od toga dobiti srcani udar i sl. Trnjenje udova moze biti simptom panicnog napada ali ukoliko ste primitili da se to desava kada uzimate lekove obavezno to recite Vasem psihijatru (kako bi Vam eventualno korigovao terapiju). Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vam pomogli da resite ovaj problem (naravno terapija lekovima ostaje i mora biti pod kontrolom Vaseg lekara). Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  17. Bojan says:

    Postovani, pre par dana sam imao napad pracen nelagodom u grudima , plitkim disanjem, pritiskom u glavi i ocima, osecajem „propadanja“ bolom u misicima, variranjem pritiska( sa 140/90 na 100/60 u roku od pola sata),teskocama pri gutanju hrane i vode, malaksalosti.Isao sam u hitnu gde me je pregledao kardiolog, uradjen EKG i sve je u redu. Kardiolog misli da je u pitanju mijalgija te da unosim puno tecnosti. Takodje mi je prepisao i Lorazepam 1mg da ga pijem po potrebi,Imam 34 godine, trudnu zenu, koju to moje stanje jako pogadja. Da li imam napade panike ? Osecaj pritiska u glavi i ocima, slabiji vid i bol u misicima me ne prolaze vec nedelju dana. Sta da radim?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, ukoliko ste obavili sve analize fizickog funkcionisanja i one su bile u redu onda je verovatno u pitanju panicni napad. Ipak, dobili ste medikamentoznu terapiju koja se prepisuje u slucaju anksioznih poremecaja pa bi bilo dobro sacekati i videti da li se stanje popravlja. Naravno, ako i dalje osecate neke simptome bilo obratite se sturcom licu na detaljniju procenu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  18. Vlada says:

    Postovani,vec par godina imam napade panike,pa me interesuje da li je moguce da se od tih napada dobije poviseni krvni pritisak.Unapred hvala.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, sami panicni napadi na pocetku ne mogu uticati na trajnu promenu krvnog pritiska međutim ukoliko se oni kontinuirano odigravaju može tokom vremena doci do povecanja krvnog pritiska. Prema tome, jako je bitno pozabaviti se tretmanom panicnog napada jer je to primarni problem koji ce kada se otkloni uticati posredno i na vracanja krvnog pritiska u normalu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  19. Buba says:

    Zanima me da li je ovo napad panike, a ako nije sta je u pitanju. Dakle, desava mi se da se u toku razgovora iskljucim, tacnije bas u trenutku kad ja treba da ispricam neku pricu, samo izgumim koncentraciju, oblije me hladan znoj, tresem se, srce mi nenormalno lupa, kad vidim da me osoba preko puta mene upitno gleda postaje jos gore, onda odglumim kako sam nesto zaboravila i gledam da zbrisem iz te sobe. Sad imam strah da se to ne ponovi, imam utisam da ne mogu normalno da zivim zato sto ne mogu normalno da komuniciram. Ne mogu da se opustim u drustvu. Sta je sa mnom tacno?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ovo sto ste opisali je povisena anksiozna reakcija u odredjenoj socijalnoj situaciji a ne tipicni panicni napad. Dakle, radi se o socijalnoj anksioznosti u specificnoj situaciji (kada je potrebno da govorite o necemu u drustvu). Verovatno postoje u pozadini disfunkcionalna uverenje tipa „Ne smem da ispadnem glupa“ ili „Moram da ispadnem duhovita/zanimljiva“ i sl. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da prevazidjete ovaj problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  20. Marija says:

    Postovani, zanima me da li moje stanje spada u napad panike. Vec duze vreme imam povisen krvni pritisak, kasalj, lupanje srca, glavobolju,konstantne bolove u vratnim misicima i grudima. Od terapije koristim lorazepam od 1 mg po potrebi. Unapred zahvalna.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ovo lici na simptome koji mogu biti izazvani panicnim napadima (izuzevsi neke npr. kasalj) ali za preciznu dijagnozu potreban je opsirniji psiholoski intervju. Srdacana pozdrav.

  21. beba says:

    molim vas da mi napisete kako mogu da stupim u kontakt sa vama.Imam panicne napada koji traju vec tri ipo godine i posetila sam psihijatra koji je insistirao da pijem cipralex koji mi nista posebno nije pomagao a pila sam ga skoro godinu dana i rivotril koji je nuzno zlo bar sa moje tacke gledista.Svesna sam da mi u jednu ruku nije nista t opet u drugom trenutku svast.Zaista bi volela da ako mislite da mozete da mi pomognete objasnite da li ikako moze neka pomoc a da ne dolazim u bg jer mislim da ne bi mogla.hvala puno unapred

  22. Nikita says:

    Imam jake simptome, gusenje, bolovi u zeludcu, tresem se i muka mi je, strah me je da idem kod psihijatra,molim Vas za pomoc!!

  23. Nikita says:

    Zaboravala sam da kazem da sve analiziram i primam k srcu i da svaku sitnicu dozivljavam licno pa ako moze savet kako da resim

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, na zalost instant saveti kojim biste resili problem ne postoje. Mozete zakazati psiholosko savetovanje kod nas kako bismo precizirali problem i pomogli Vam da ga resete. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, imate nase kontakte sa desne strane sajta. Mozete nas kontaktirati putem e-maila ili putem telefona kako bismo se dogovorili oko procedure savetovanja putem skajpa. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  24. Milan says:

    Poštovani, zovem se Milan, imam 30 godina i izneću svoje iskustvo koje će pomoći drugima baš kao što su i meni pomogla tudja. Istovremeno bi želeo i mišljenje uvaženog psihologa. Pre 15 meseci sam ostavio cigarete, i samo nakon nekoliko dana doživeo sam svoj prvi napad panike u bioskopu. Tom prilikom, nisam mogao da udahnem vazduh, srce mi je lupalo kao „blesavo“, ali na moju sreću, prskanjem vode i izlaskom na svež vazduh uspeo sam nekako da se smirim. Nekoliko dana pred 30 ti rodjendan kupio sam si novi lap top i istog dana po njemu prosu čašu vode. Možete zamisliti nivo stresa. Napada panike sa jakim lupanjem srca i nedostatkom vazduha sam počeo da imam sve češće. Jednog jutra, za vreme doručka, počeo sam jako da kašljem, skoro na ivici povraćanja, počelo je da me steže u grudima, utrnule su mi ruke i vilica. Odvežen sam na hitnu i ostao jedan dan na posmatranju. Na moju sreću vrlo temeljni pregledi su isključili infarkt ali mi je dijagnosticiran Perikarditis (upala srčane kese izazvana infekcijom), pušten sam kući i od tada pijem četvrtinu Bisoprola svako jutro. Moj lekar, da bi uverio i mene i sebe, poslao me na dodatne preglede koju su uključivali detaljniji pregled krvne slike, EKG i holter srca. Svi rezultati su mi bili perfektni, što bi rekla moja lekarka „ko u pilota“. Medjutim, i pored svih potvrda često uhvatim sebe kako si prstom odmeravam puls na vratu (koji je uvek ujednačen), na najmanje peckanje, probadanje, gušenje javlja mi se misao da je to infarkt i da ću umreti. Moja opsednutost je poslednje vreme kulminirala jer se često budim noću i mislim da sam gotov. Dakle, fizičke napore podnosim, hranim se odlično, nemam vrtoglavice, seksualni život mi je uredan, ali i dalje iako sam sam sebi smešan, sve što me zatekne u predelu prsa ili ledja po automatizmu me tera na misao o infarktu i smrti. U poslednje vreme, da se pohvalim, uspevam da se izborim (meditacijom i jogom) ali i dalje imam napade, ponekad više puta na dan. I tada obavezno moram da budem sam sa sobom. Bisoprolo i dalje pijem, svaki drugi dan pešačim i vozim biciklu, ishrana mi je dobra, probava redovna, ali misao o tome da ću umreti je i dalje prisutna i ponekad dosadna. Hvala unapred na odgovoru i podršci.

  25. Miroslav says:

    Poštovani,
    Već duže vreme dešava mi se da imam napade panike. Počeli su da se javljaju pre godinu dana, tačnije pred doček Nove godine kada sam završio u hitnoj. Imao sam osećaj da gubim kontrolu i da ću da nekoga prebijem i da ću nekoga da zadavim. Srce je počelo ubrzano lupa i osećao sam jak bol u grudima. Nakon toga napadi panike počeli su da se javljaju na svakih dvadesetak dana ali ne toliko jako da sam morao da završim u bolnici. Bojim se da u toku napada ne izgubim kontrolu da ne poludim i povredim ćerkicu i suprugu koje mnogo volim. Pre dve godine umro mi je otac, pa je to jako potreslo. Bio sam kod psihijatra, dao mi je par saveta kako da se borim protiv napad panike. Bilo mi je lakše posle tog razgovora ali me opet napadi nisu prošli. lekar mi nije dao nikakve lekove, rekao je da za tim nema potrebe ali ja se i dalje plašim. Molim Vas posavetujte me, da li da odem opet kod psihijatra pošto mi je on samo rekao da kontrolu obavim po potrebi ili da nastavim da primenjujem tehnike koje mi je on preporučio.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, za prevazilazenje panicnih napada nisu potrebni medikamenti. Ne znam o kojim tehnikama se radi ali ukoliko su Vam pomogle nastavite sa njima. Pored zadavanja adekvatnih tehnika, potrebno je i njihovo kontinuirano primenjivanje takodje ocigledno da Vam nedostaju informacije o tome sta je panicni napad i da usled panicnog napada ne mozete „poludeti“, „izgubiti kontrolu“ i sl. to su samo Vase pogresne interpretacije simptoma koji se javljaju usled panicnog napada. Ukoliko zelite mozete se i nama obratiti za tretman. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  26. Milos says:

    Vec duze vreme imam napade panike kada se nadjem u nekim situacijama kao npr. na ispitu ili kod druga na rodjendanu i u jednom trenutku postane neizdrzivo i moram da ustanem i pobegnem jer mi se cini kao da cu da dozivim nervni slom.To me je dovelo u nekoliko neprijatnih situacija.Postalo je neizdrzivo.Sada izbegavam da izlazim iz kuce zbog straha da ce se ponoviti.Sta da radim da mi se ovo vise ne desava?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, panicni poremecaj se lako i brzo reseva bez medikamenata u okviru psiholoskog tretmana. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav.

  27. Mirela says:

    Borim se s napadima panike vec 2,5 godine. Kroz to vrijeme naucila sam na neki nacin da to kontrolisem bez strucne pomoci. Prvi put pojavilo se pred upis na fakultet, bilo je to 15 dana nesnosljivog nemira, panike, umisljenih bolova. Od tad mi se vraca svakih 6 mjeseci otprilike i traje 7-10 dana. Obicno pred napad panike osjecam iracionalne strahove da cu prestati voljeti ljude koje volim, da ce mi postati nebitni, da cu donijeti pogresne odluke u vrijeme dok traju napadi. U posljednje vrijeme imam dosta blaze napade, ali ipak poslije tolikog vremena razmisljam da se obratim za neku strucnu pomoc, jer voljela bih da znam da li je to znak da prestaje ili cu cijeli zivot s tim da se borim poslije neke stresne situacije.

  28. Boris says:

    Postovani,
    Cesto mi se desava da u momentima kada sam sam kod kuce pocinjem da se nerviram,da pesimisticki razmisljam o svom zivotu.Cesto razmisljam o losim stvarima koje mi se svakodnevno desavaju u skoli,ali i o problemima u kuci sto uzrokuje sve jaci stres.U takvim trenucima osecam da cu poludeti,da se necu izboriti sa problemima,i onda se javljaju grcevi u stomaku i bol u zelucu.Poceo sam i da pisem o velikom broju stvari koje mi se desavaju i da ih na neki nacin analiziram.Ne znam kako to utice na mene.U jednom za mene stresnom periodu imao sam jake glavobolje,a nekada mi se desava da mi se po telu javlja jak svrab.Moja mama je imala probleme sa srcem,pa mislim da i to na neki nacin utice na mene.Da li ovo ima veze sa napadima panike?Unapred hvala.

  29. Martin says:

    POstovanje. Zovem se martin imam26.god.
    Vec nekih 7-8 meseci imam simptome kao sto su: GUŠENJE,MALAKSALOST,GUBIM SNAGU POROMENIM BOJU LICA OSECAM TOPLO HLADANO MI KRUZI PO TELU IMNOGO MI JE TEŠKO I MUKA IMAM OSECAJ DA CU UMRETI I PPASTI.I I UVEK KAD MI SE TO DESSI KE TOLKO JAKO DA UVEK ZAVRSIM U BOLNICI. DOKTORI ME NAKON PREGLEDA SALJU KUCI I PSIHIJATRU. I NIKAD MI TERAPIJA NE POMAZE. OVDE U NEMACKOJ NEZNAM NI STA MI DAJU. PORED TOGA IMAM OSECAJ DA KAD SEDIM ILI LEZIM OSECAJ LEBDENJA ILI KAD BI SE PONEKAD ZAGLEDAO U NESTO ONO MRDI. MOLIM ZA SAVET.

  30. Karin says:

    Postovani…posle hirurske intervencije koja se uspesno zavrsila, lokalne anestezije gde anestezija nije delovala pa me je hirurg usivao nazivo dozivela sam jak stres koji je prouzrokovao napade panike sa kojima pokusavam da se izborim bez lekova. Tri meseca imam napade bar jednom nedeljno, u autobusu, guzvi, prodavnici gde brzinom svetlosti moram da izadjem i naslonim se na nesto ili sednem da ne bih pala. Isto tako znam iz iskustva meni bliskih ljudi koji su prolazili kroz isto DA SE SA STRAHOM TREBA SUOCITI, da se od toga ne moze umreti I DA JE TO SAMO OSECAJ, ali mene SAVLADA…i ja se borim da ne pocnem piti lekove ali cu mozda moati da sebi omognem. Kada mi se desi napad, noge su mi kao staklene, kao da se oduzimaju, disem, popijem vodu, zvacem zvaku, bilo sta jer ne znam da li cu se onesvestiti, drhtim, pobledim…napominjem da mi je krvna slika odlicna, secer i gvozdje u normali kao kompletna kks, pre napada panike sam bila kod neurologa zbog glavobolja koje imam pred ciklus, cak sam i snimala mozak, krvne sudove vrata i sve je u najboljem redu. Ne znam da li otici psihijatru i koji lek poceti piti a da ne budem zavisna od njega, da posle terapije nemam vise simptome i napade panike???? Plasim se otici negde na put…odjednom se plasim svega cega se nikada nisam plasila. Srdacan pozdrav. Karin

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, kao sto ste vec procitali u razlicitim tekstovima od panicnog napada necete umreti,poludeti,ugusiti se i sl. Uz adekvatan psiholoski tretman panicni poremecaj je moguce prevazici bez lekova. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli da prevazidjete strah koji ste opisali. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  31. Dejan says:

    Postovani
    Imam 35 god ,nemam poroka ,redovno treniram (trening je mozda malo intezivniji ,nego sto bi trebao za rekrativca)od prije nekoliko dana imam neki cudan strah od srcanog udara Sve pocinje tokom fizickog treninga ili bilo koje druge aktivnosti koje za posledicu imaju ubrzan rad srca(kao normalnu pojavu ).Stalno mislim da mi se srčani ritam nece vratiti u normalu ,od toga dobijem nenormalan strah koji za posledicu upravo ima povecanje srčanog ritma .Kada se sve to sabere dobijem panicni napad ,imam nenormalan nalet energije i straha ,prosto moram nekud da pobegnem .Danas sam imao panicni napad,i ovo je drugi u zadnjih 7 dana.Trenirao sam u teretani,i uobicajeno trening zavrsavam 10-15 min kardio treninga na traci za trcanje .
    Posto ta sprava omogucava pracenje otkucaja srca ,ukljucio sam tu opciju i otkucaji su se kretali u rasponu od 140 do 150 ,trcanje mi je palo ugodno ,bez naprezanja pri disanju jer sam u kondiciji,bez ikakvih bolova u grudima (ishemicnih bolova).Trcanje sam zavrsio i onda poceo da merim puls,tj,da osluskujem rad srca ,tada je nastupio taj strah,jer puls nije opadao onako kako sam ja to želio, obuzeo me je strasan strah ,onda krece to ludilo da moram nekud da pobegnem .Nekako sam se sabrao i krenuo u Hitnu ,dok sam vozio bio sam u grču i počele su da mi ruke nenormalno trnu sto me je jos vise uplasilo .Uletio sam u hitnu ,u stanju koje je uplasilo sve prisutne tamo,Osoblje me je drzalo ,jer sam imao nekakav stravicni nagon da nekud pobegnem !!!! ,,,Opet sem ubrzanog rada srca nista posebno ,utrnulost se povukla u nekih 20 sec,(utrnulost je kao kad zapsete na ruci ,pa ono karekteristicno bockanje ).Zelim napomenuti da za to celo vreme ubrzanog ritma srca,nisma osecao nikakvu bol ,karekteristicnu za Srcani napad !
    EKG nije pokazao nista se, ubrzanog rada,uz par reči doktora ,puls je opao .
    Ali ovo je za mene koji sam vrlo racionalan i stabilna osoba veoma iritirajuce
    Zelim napomenuti da sam ucesnik rata ,i imam strah od jakih i iznenadnih zvukova ,pogotovo gromova ,koji me podsecaju na detonacije,Panicne napade je imala i moja Majka u mojoj dobi .Pre 2 god sam radio ultrazvuk srca ,koji je bio u najboljem redu
    Ako imate neki savet mnogo bi mi pomoglo

    • Stres says:

      Prije jedno petnaestak minuta sam doživio napad panike u momentu sam se uplašio ali me iskustvo naučilo da ne klonem jer sam nekoliko puta već preživio, duboko disanje i smirivanje kao prvo a onda Sretoh par prijatelja usput i odmah u priču sa njima o svemu i svačemu i polako popusti, do kuće sam došao nasmijan. Nije lako simptomi jesu “strašni“ ali tvrdim da se ne umire niti se pada u nesvijest. I da odoh da igram basket i misliću na sve vas koji ste ovdje pisali. Ljubim vas i uz vas sam.

  32. Milos says:

    postovani, pre 4 dana doziveo sam prvi napad panike, nisam mogoao da se smirim imao sam drhtanje i sve simtome…Sutra dan sam imao isti napad ujutru i vec cetiri dana zivim u agoniji i osecam nekakav teret u grudima i ne mogu da skrenem svoje misli…Mislim da cu da skrenem nervno…Sta da radim molim vas za pomoc.

  33. anonimus says:

    Postovani,
    Imam 17 godina, i juce sam prvi put otisao na posao, i suocio se sa velikim problemom. Na radnom mjestu sam bio sam, i cijelu smjenu sam proveo placuci. Nisam mogao da zaustavim suze, ni sam ne znam zasto. Bilo mi je muka, osjecao sam tjeskobu u grudima, imao sam osjecaj da cu se onesvijestiti, i nisam mogao da prestanem da placem. Da li je to bio napad panike usled straha od nepoznatog? Da li trebam da posjetim psihijatra?
    Hvala uparijed.

  34. Tamara says:

    Postovani,

    Imam 24 godine. Prije mjesec dana desilo mi se nesto jako cudno. Legla sam u krevet i osjetila neki elektricitet u grudima, onda se taj osjecaj pretvorio u neki grc, koji se sirio prema grlu i kao da mi je nesto zapelo u grlu. Uhvatio me strah, Na momente sam mislila da mi srce jako kuca, a na momente da ne kuca, da staje, onda osjecam da se gubim, propadam. Desilo se jos nekoliko puta, jer cim legnem imam osjecaj da ce se to ponoviti, ili se plasim.Preko dana mi se ne desava, ali imam cesto neki pritisak u grudima, kao neka jaca doza straha, treme.. Da li se radi o napadu panike?

  35. isidora says:

    Sa napadima panike doreim se vec 6 godina. Desavaju mi se 2 puta godisnje. Iznenada me obuzme strah zalupa srce i to me jos vise uplasi. Imam osecaj kao da cu umreti, sreze me u grudima tresu mi se ruke. Brat mi ke lekar i uvek mi pomogne kada mi se ovo desi a ja se trudim da sama savladam svaki naredni put. Znam svesna sam da necu umreti ali prosto desava mi se bar jednom dva puta godisnje ne znam da li ce ikada prestati….

  36. zauvek miki sandra says:

    Dobro veče svima imam 27 godina i imam panicni poremećaj već 4 god i imam ih konstantno 12 sati dnevno nekad me i u snu probude tako da neznam više šta da radim sama sa sobom lekove pijem ali nikakve vajde kao zombiii sam jbm ti ja ovaj moj život non stop malaksalost umor vrtoglavice noge kao da nisu moje hodam ali kao da ne hodam ja ma sranje užasno stalno mislim da sam bolesna zidne me nesto ja odma panicim trcim kod dr kontrolisem dosadna sm sama sebi

  37. zauvek miki sandra says:

    Martine u istoj si situaciji kao ja bas istoj i ja se nalazim i nemackoj i katastrofa mi je ovde mislila sam da ću se brže izlečiti od ovih napada ali nee svaki dana mi je sve gore i kod mene isto malaksalos konstantno

  38. Pingback: Mitovi i zablude o napadu panike u koje ne treba vjerovati | Kliker.TV

  39. Mirjana says:

    Postovani, prosle godine mi se slosilo, ubrzan rad srca, uznemirenost, vrtoglavica, osecaj da cu umreti, desavalo mi se to i pre ali kada prodje ja zaboravim, citala sam dosta i gotovo sam bila sigurna da su to napadi panike, tom prilikom izmerila sam pritisak koji je bio 160 sa 100, kada sam se smirila bio je 110 sa 70, i odtad imam opsesiju da svaki dan merim pritisak, uvek mi je prvo merenje visoko od 140-150 sa 90-100, a onda vec posle nekoliko minuta bude normalan, i samo dok merim pritisak osecam se drugacije , jako uznemireno, sa vrtoglavicom, samo me buni to sto u tom trenutku merenja visokog pritiska, nemam ubrzan srcani rad, puls mi je od 60 do 75, da li je moguce da se napadi panike desavaju u odsustvu ubrzanog srcnog ritma? I da li je moguce da imam fobiju od visokog pritiska, jer se bojim da budem fizicki aktivna da mi se pritisak ne bi povisio? Da li mi je potreban tretman? Hvala unapred

    • Profile photo of Dr Vladimir Mišić
      Dr Vladimir Mišić says:

      Potreban Mirjana, ako nemate ubrzan rad srca to znaci da se intenzitet straha smanjio. Mnogi ljudi koji imaju napade panike mere cesto pritisak jer visok pritisak asociraju sa strahom. Visok pritisak koji je uzrokovan strahom nije opasan i prolazi kada prodje i sam strah zato ne morate da merite pritisak. S druge strane normalno je da se pritisak poveca kada ste aktivni, ne mojte izbegavti aktivnost zbog toga. Bilo bi dobto da resite problem straha do karaja kako vam se ne bi javljao ponovo, ako zelite mozete zakazati termin u nasem savetovalistu jer mi se bas specijalizovano bavimo anksioznim poremecajima. Pozdrav

  40. Monika says:

    Imam napade panike u drugom sam stanju, veoma cesto ne mogu da dodjem do vazduha, brzo se umaram i ne smem nigde da idem, zato sto stalno mislim o disanju..

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Monika, verovatno kada mislite o disanju pogresno zakljucujete da cete se ugusiti-to je nemoguce. Predlazem Vam da procitate ovaj i slicne tekstove sa naseg sajta. Napadi panike su prolazni i traju najduze 10-ak minuta bitno je da ne interpretirate senzacije koje Vam se desavaju kao gusenje, prestanak rada srca, pocetak „ludila“ i sl. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  41. Monika says:

    Ginekolog mi je rekao da slobodno mogu da pijem bensedin od 5 miligrama ujutru i uvece, nesmem da hodm mnogo, jer kada se umorim odmah se zadisem, i jedva dodjem do vazduha, to mi se desava i kada me ne uhvati panika, ne znam zbog cega imam potrebu tako da disem, i bas se uplasim, ne znam kako da se izborim sa tim strahom, sem sto uskoro trebam da se porodim…

  42. Mihaela says:

    imam pitanje kako da prebrodim strah od voznje znam da trebam onda sto vise da vozim da se ne predam konfrontacija je najbolja terapija. Vozim normalno hvala bogu nikad se nije nesta desilo imam kcerku a pogotovu kad je ona samnom onda mi te misli sta ako sad izgubim kontrolu pa namerno udarim negde u neko auto ili drvo nedaj boze. Ponekad mi se desi da kad mrdnem volanom levo desno sto je potpuno normalno jer nemoguce je sve u jednom pravcu znaci eksaktno samo pravo u istoj liniji da se vozi onda mislim ja to namerno radim i ponovim da se obecam da imam poverenje u sebe.
    Nezgodno kad treba da idem dalje pa mi nije bas svejedno pogotovu kad pomisl sta ako.jeli to isto vrsta opsesivno kompulzivnog poremećaj. Hvala vam pozdrav veliki za vas

  43. Biljana says:

    Htela bih da pitam kako da se resim povremenih napada panike….
    To stanje ne traje dugo, mozda godinu i po dana…. Prvi put mi se desilo na poslu, kada mi je kolega hteo dati injekciju, i mene je uhvatio napad panike, vrlo slicnog pocetka kao anafilakticki sok… Shvatila sam da me hvata panika svaki put kada hocu da popijem neki lek, pa zbog panike na kraju odustanem. Uzroci toga su verovatno iscrpljenost i neispavanost, gomila stresa i gubitaka bliskih osoba u kratkom vremenskom periodu… Takodje i zbog slucajnog konzumiranja haloperidola i bromazepama i exelona smuckanih u soljicu kafe namenjenoj dedi (koji je bolovao od demencije)… Posle nekog vremena sam otisla kod psihijatra koji mi je prepisao neke lekove koje nisam ni uzela, upravo iz straha od posledica.
    Panika me je takodje hvatala kada je trebalo da izadjem negde iz stana, jer me je pratio strah da cu se onesvestiti, jer mi je u periodu od pola godine cesto bilo lose… Medjutim, skoro sam se u potpunosti resila panike vezane za nesanicu i glad, ali lekove bilo koje vrste se i dalje ne usudjujem da konzumiram… Da li je moguce da se izlaganjem uzroku aksioznosti sama mogu resiti i problema sa lekovima, kao sto sam uradila sa nesvesticom, ili moram posetiti psihijatra? To mi stvara nervozu, jer ne zelim da pijem lekove koji toliko uticu na CNS…
    Zahvaljujem se unapred

  44. Biljana says:

    Zaboravila sam da napomenem da napadi ne traju dugo, mozda minut, jer uspem sebe nekako da vratim u realnost… Jedino sto osecam u pocetku je tahikardija, stezanje grla, ali nikada do momenta gusenja i zujanje u usima i snazan tremor…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Biljana, apsolutno je moguce panične napade prevazici bez lekova. Kao sto ste primetili napadi su prolazni i treba samo strpljivo sacekati da prodju, navedene fizioloske reakcije se ne zadrzavaju duze od nekoliko minuta (ukoliko dodatno ne razmisljate da ce Vam se desiti nesto lose). Bilo bi dobro da uvedete jogu ili neku drugu fizicku aktivnost, jako je korisno raditi i abdominalno disanje. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  45. Ivana says:

    Postovani,
    Tema nije panika, ali vam se obracam ovde, posto su ovde najsveziji odgovori. Zanima me da li je poremecaj i koji bi poremecaj bio u pitanju ako osoba otvoreno izrazava mrznju i potpuni nedostatak empatije i nehumanost za bliske osobe, ponekad cak i za svoju decu (isto tako i za nepoznate), narocito ukoliko se u tom trenutku sama oseca zbog necega ugrozeno, koja samo sebe prepoznaje kao zrtvu, ne vrednuje nicije misljenje i niciji trud osim svog, koja ce radije da svaki put da lupi glavom u zid zbog svog pogresnog stava i procene, nego da razmotri bilo ciji predlog, cesto se sluzi lazima da bi opravdala gore navedena ponasanja i koja negira da ima ikakve problem i poremecaje u ponasanju, vec da iskljucivo bliske osobe koje ukazu na takva ponasanja treba da potraze pomoc. S druge strane, govori da zeli da ima harmonicne odnose i da svi treba da je prihvate takvu kakva je i da je ponasanje normalno. Da li je moguce psihoterapijom bar donekle promeniti takav stav i probuditi humanost i postovanje prema drugim ljudima,, ukoliko uopste prihvati savetovanje sa psihoterapeutom i da li je moguce da joj se pomogne i ukaze i na drugacije, nekad opravdanije vidjenje stvari, ukoliko i u tim razgovorima ne iznosi pravu istinu vec svoje vidjenje istine. Najlepse hvala.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Ivana, nezahvalno je davati bilo kakvu psiholosku procenu na osnovu datih podataka. Mozda imamo elemente poremecaja licnosti ali to treba detaljnije proceniti, sto se tice odlaska psihoterapeutu i promene nacina razmisljanja i ponasanja vazno je da takva odluka bude donesena od strane osobe o kojoj govorite. Neki maladaptivni obici ponasanja se mogu promeniti ali je za to, pre svega, vazna svest o postojanju problema i određena doza motivacije da se krene u njegovo resavanje. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  46. Emin says:

    pozdrav svima imam 40 godina jedno dugo vreme sam pusio nikotin i marihuanu ostavio sam sve vec nedelju i po dana zbog zubobolje i sad nikako da zaspim imam jaku nesanicu i telo mi drhti skoro ceo dan i nikako da zaspim probao sam i sa diazepamom nista ne pomaze kako to izleciti

  47. Mila says:

    Pozdrav svima. Moj problem je počeo pre nekih 2,5 meseca, iz čista mira, nakon ručka osetila sam neku neprijatnost, nakon 2 dana, srce je počelo nekontrolisano da lupa, otišla sam u hitnu, uradili su mi EKG, rekli da je sve ok. Nakon toga počela sam da imam neobjašnjive osećaje neprijatnosti. Ubrzano lupanje srca, nedostatak vazduha, probadanje u levoj strani grudi, kratak oštar bol, neprijatan osećaj sa desne strane stomaka. Inače, u bliskom okruženju imam drugaricu koja pati od anksioznosti već godinama. Popričala sam sa njom i dala mi je par knjiga da pročitam. Počela sam sa čitanjem, ali brzo izgubila interesovanje, jer bi me to nekako još više podstaklo da razmišljam o glupostima. Već par meseci sam bez posla, imam 31 godinu. Kupila sam u zdravoj hrani čaj od matičnjaka i valerijane i to pijem svako veče pred spavanje i kao me malo umiri. Imam problem sa spavanjem, pre spavanja me uhvati napad panike, jer razmišljam o tome da li ću se sutra probuditi. Često razmišljam o bolestima i smrti. Imam neopisiv strah od toga. Prvo je to bilo povremeno, ali sada svako veče kad padne mrak, mene uhvati panika. Bez razloga, samo tako bum. Uhvati me i nekontrolisano grčenje tela, kao kad vam je jako hladno. Tresem se, steže mi se vilica, užasni osećaji. Generalno sam protivik lekova, pa sam razmišljala o prirodnim varijantama…. Kako da pomognem sama sebi???

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Mila, pre svega je vazno da shvatite da su panicni napadi bezopasni iako su neprijatni i izrazito se manifestuju kroz između ostalog trnjenje udova i grcenje misica koje ste naveli. O mehanizmu delovanja panicnog poremecaja imate puno tekstova na nasem sajtu, bilo bi korisno da procitate i knjige samopomoći koje pretpostavljam ima Vas drugarica(to su knjige koje se iskljucivo bave problemom panicnog poremecaja i njegovog prevazilazenja). Takođe, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Pozdrav, Sanja Marjanović dipl.psiholog

  48. Amel says:

    Poštovanje !

    Prije 2 godine sam izgubio oca, bio je teško bolestan gdje je posle bolnice boravio kući 3 mjeseca i nekoliko puta mi padao u nesvjest u rukama dok sam ga vodio,(evo i dok pišem nešto ima u meni strahovito). Posle njegove smrti ja sam bio sasvim normalan, shvatio sam kako je i šta je, a posle pola godine gledao sam televiziju i odjednom sam osjećao da cu se onesvjetit i počeo sam se tresti. Otišao u Hitnu dali mi nešto za smirenje i vadio sam nalaze što se toga tiće sve je uredu. Taj kao panični strah mi se javljao svaki 10-20 dana, i eto danas nekako se čudno osjećam, kao da nije stvarnost gdje sam i šta sam stvarno čudan osjećaj i po danu sam ok, a čim padne mrak počnem razmisljat o svakakvim dogadjanjima što mi se mogu desit i još više sebe uspaničim. Išao sam i kod psihologa ispricao sve kako je i šta je propisala mi je Xnanax uveće da popijem kad me ufati taj nemir i jos neke tablete da pijem svako jutro 1/2 tablete. Pio sam i posle 7 dana bolio me želdac i pretpostavljao da su od njih. To je bilo prije pola godine. I evo javljam vam se sad da mi kažete vaše mišljenje,jer i danas imam svaki dan isti osjećaj. Bio bi vam zahvalan…naravno imam 21 godinu. Hvala

  49. radesrb says:

    Ja se borim sa tim problemom vec tri godine, ali sam pre sest meseci resio da se ponasam kao da nisam bolestan, pijem alkohol, izlazim svaki vikend, kad me uhvati frka ja panicim na sav glas, pa onda pijem lekove dok se ne vratim u normalu i tako u krug i ziv sam i normalan

  50. sinisa vezmar says:

    postovani,e ovako usao sam na ovaj sajt slucajno i video o cemu se radi,pre sest meseci sam imao neki cudan napad,pocelo je da me steze u plucima kao da ce me infarkt udariti i pocelo je da mi trne leva ruka i noga,medjutim radio sam ekg sve je u redu,ultrazvuk srca celog abdomena snimao pluca,krvna slika u redu a samnom nije u redu nista,,,osecam tup bol u predelu grudi,i svi mi misici poigravaju,osecam lupanje srca i uvek se plasim da mi se to ne ponovi…osecam nesvesticu u glvi i malaksalost u nogama,kada sam sve to uradio nalaze kardiolog mi je rekao da je to napad panike i da sam se uplasio da ce me slogirati da se to odrazilo na ruku i nogu trnjenje…pa bih vas zamolio za savet najiskrenije sta da radim…hvala u napred Sinisa Vezmar

  51. devojka says:

    Postovani, interesuje me da li lek seroxat utice na seksualni zivot? pijem ga negde oko godinu dana i primetila sam da nemam zelju za seksom i da ne mogu da dozivim orgazam. da li jos neko ima ovaj problem?

  52. Optimista says:

    Utice na sex, ja sam seroksat kratko pio i imao sam jaku apstinenciju, prvobitno tijelo mi se prilagodjavalo lijeku, ali nisam mogao da se nosim sa simptomim istog. Seroxat je dobar antidepresiv, ali kao svaki ima neke svoje simptome koje nam ne odgovaraju! Ako se osjecas malo bolje, pocni da smanjujes dozu Seroxata (naravno uz konsuktacije sa svojim doktorom) i vratiti ce ti se zelja za endrofinom :)

  53. Jovana says:

    Moram da vas pitam nesto posto nzm o cemu je rec..Odavno vec se borim sa ovim,nzm ni kako da pocnem..Utripujem nesto u sebi da ako to ne uradim nesto ce da se desi..isto zamislim da nesto ulazi i izlazi iz mene kao,znate vrv o cemu se radi..to je jace od mene,svi mi kazi ne zaludjuj sa tim to ne postoji ali ja to u glavi imam tako i ponekad mi bas smeta..Hvala unapred..odg mi ovde ako mozete posto nesto mejl ne mogu da otvorim..

  54. Federica says:

    Pozdrav, svima!
    Nedavno je pocelo da mi se desava sledece. Nekoliko dana sam bila potpuno van sebe. Osecala sam kao da mi gori u grudima, bol u zdrelu i to ne samo prilikom gutanja. Srce mi je ubrzano lupalo i bila sam izuzetno razdrazljiva. Sada je sve to malo splasnulo, ali i dalje osecam neku teskobu u grudima i neki grc u misicima vrata i vilice. Kao kada cvokocete od hladnoce. Uz sve to, imam probleme sa ekcemima i seborejom, a da ne pricam o tome da me celo telo boli. Danas idem kod nekoliko lekara, ali me interesuje da li ovo moze biti vezano sa anksioznoscu i napadima panike.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Federica, bitno je prvo da proverite da li je sve u redu sa simptomima fizičkog zdravlja. Kada utvrdite da je tu sve u redu onda ima razloga da se posumnja na simptome povišene anksioznosti. Sanja Marjanović, dipl.psiholog

  55. Jovana542 says:

    Postovani… Pre nekih 2 meseca mi je pozlilo na poslu,onesvestila sam se,pre toga sam osetila kao da mi je neka struja prosla kroz telo i ubrzano lupanje srca. Bila je hitna,uradjene su mi analize,pritisak,krvni pritisak,ekg,secer,i sve je bilo u redu,nije bilo nikakve naznake zbog cega se to deslio. Vadila sam i krv i ti rezultati su bili u redu. Jako sam se uplasila jer mi se to nikad ranije nije desilo. Svaki put dok sam na poslu „tripujem“ da ce mi se to ponoviti i da cu ponovo pasti u nesvest. Pre neki dan dok sam se presvalacila mi je naisla blaga nesvestica i zamucenje vida i jako ubrzano lupanje srca,pocela sam da tripujem da mi se ponovo ne dogodi pad u nesvest. Inace sam „teski triper“ jako se plasim da mi se ne dogodi nesto. Zanima me da li je to panicni napad ili nesto drugo?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Jovana, verovatno se radilo o panicnom napadu s obzirom da su ostali fizioloski parametri bili u redu. Ono sto je sada vazno je da prestanete da se „tripujete“ jer ce Vas to uvesti u jos veci problem odnosno razvicete panicni poremecaj. Ovaj nas tekst Vam moze biti od koristi a ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  56. Mina says:

    Ranije sam imala veoma slabe napade panike ( osećaj gušenja i lupanja srca sa karakterističnim mislima ali sve to slabog inteziteta).
    Sinoć sam osetila naprasno užasan bol u centru i levoj strani grudi koji se proširio po celoj levoj strani tela, leva strana tela mi se skroz zgrčila i savila od bolova, pred ocima mi se zamračilo krenula sam da padam, vrtoglavica i mučnina su se pojavile kao i teško gušenje, pluća su mi u nekim trenucima prestala primati vazduh, leva ruka je otrnula, pritisak skočio 200\110 a u tom trenu pojavila se i jaka srčana aritmija, počela sam da se tresem i trnim, uzasno sam malaksala i izgubila snagu u celom telu. Nijednom se nisam uplašila ma kako to sada zvučalo, niti sam imala neke misli koje bi pojačale gore navedeno. Sve je izgledalo mojima sa strane kao jak infrakt. U hitnoj sve analize su bile normalne, rekli su mi da je u pitanju panični napad. Odmah me je pregledao neuropsihijatar i odredio terapiju.
    Da mi je neko rekao da je moguće imati ovakve telesne probleme u toku paničnog napada ne bih mu verovala. Iskreno ne plašim se da li će ponovo da mi se dogodi, ako se dogodi prebrodiću.
    Htela sam samo ovo da podelim sa drugima, ne da bi nekom stvorila strah da može da mu se desi isto, već ma šta se dešavalo u toku paničnog napada, ma kako loše bilo, proćiće i posle će biti sve u redu. Napad traje nekoliko minuta duze ili krace ali strah nas stalno prati i razara.
    Ono što sam odlučila je da cu da ispoštujem terapiju ali i da se okrenem alternativnim načinima za opuštanje, zdravija ishrana, dosta šetnje, uklanjanje svega nepotrebnog stresnog, posvećivanje kada mogu onome što volim, dosta više jurcanja, inače imam 24 godine …. Svima nama treba bolji kvalitet zivota.
    Svaka čast na sajtu i samo tako nastavite, svako dobro Vam želim.

  57. Treba izdrzati says:

    zdravo svima … ja se sa ovim problemom borim punih 13 godina tacno se secam bila je 2002 g od tada moj se zivot promenio nije vise isti kao pre…imao sam strasne panicne napade mislio sam da je samnom gotovo mrak na oci , lupanje srca,znojanje,povisen krvni pritisak ,stezanje u grudima,podrhtavanje misica starah od zivota ,strah od smrti to je bio haos – – ja i dan danas osecam nesigurnost i mnogo sam nervozan kada treba nesto da se radi negde da se ide strah me prati za petama mi je sta ako mi se sad ovo desi sta ako ono sta ako ovo u glavi ludilo.Radio sam ekg i analizu krvi bili su rezultati dobri – – posle toga bio sam kod neuropsihijatra ustanovili su da je u pitanju panicni poremecaj i prepisali su mi neke lekove koje i dan danas koristim . . . ali i dan danas taj osecaj je prisutan … sve bih dao da mogu da vratim vreme i da zivim normalno kao pre. . .ako imate neki savet bio bi vam zahvalan . . . hvala unapred :)

  58. nena says:

    Juce sam dozivela napad panike. Bar ja tako mislim. Nije mi prvi put. Sklona sam anksioznosti, od kad znam za sebe brinem za sve i svasta. Ubijam se da postavim stvari onako kao ja mislim da treba. Ne stedim se da posao dovedem do kraja. Rezultat je upravo taj napad panike o kome pisem. Izuzetno je neprijatno. Osecaj u nogama je tezak, otupeo, imam utisak da ne mogu da ustanem a ako bi ustala da cu pasti. Na tu otupelost u nogama, povremeno tu i tamo kroz noge mi prodje neki zivac i uzdrma misic (list, butinu…). U medjuvremenu imam neprijatan osecaj u ustima, kao da se skuplja vilica i da mi trnu zubi. Normalno je da sam uplasena i da mi pada na pamet svasta, od ozbiljne bolesti, mozdanog udara, smrti… Istovremeno sebe ubedjujem da je sve ok i da mora proci… Tako i bude, ali je uzasno… bas uzasno… Kad sam dobro, onim racionalnim delom mozga, na ove stvari gledam sa gadjenjem, shvatam poentu, shvatam sve sugestije koje se na ovu temu preporucuju, nisam glupa… RAZUMEM… Pa opet kad novi napad panike nastane sve to zaboravim i opet u krug. Muka mi je od mene same… Nervira me taj osecaj slabosti kad ga prepoznam kod sebe. Normalna sam, pametna, razumna, vazim za interesantnu, uspesnu zenu a opet dozvoljavam da me ova glupost izbaci iz takta. Moze li se covek sam sa ovim ludilom izboriti?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, dobro ste primetili da iako imate informacije o tome da su panicni napadi bezopasni, intenzivni fizioloski simptomi Vas uveravaju u suprotno. Poenta je da ne verujete svojoj fiziologiji, iracionalnim mislima i strahu. Dakle, da treba sve to da se desava i ne nije opasno po zivot i zdravlje. Prepustite se neprijatnoj situaciji stojeci na nogama bez obzira sta se desava. Kada jednom uspete da se suocite sa tim da je neprijatnost tu ali da je prolazna i bezopasna postepeno cete se osloboditi panike. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • Natasa says:

        Pre jedno mesec dana sam imala napad panike i bilo je grozno, stvarno mnogo grozan osecaj. Od tada ne mogu da zaspim nocu, stalno razmisljam o tome kako disem. Ne znam sta da radim. Pokusavam sama sebi pomoci da ne razmisljam da ne bih opet doslo da napada panike ali veoma je tesko.
        Molim vas da odgovorote sto brze, hvala u napred.

  59. Aleksamdar says:

    Pozdrav svima !! Zbog manjka razumevanja okolne za ovaj moj problem pokusao sam da na internetu nadjem mesto gde bih mogao da izlozim svoj problem u nadi da cu dobiti odgovore koje trazim …… U jednu ruku mogu da kazem da mi je drago sto sam pronasao ovaj forum jer citajuci objavljene tekstove shvatio sam da nisam jedini sa ovim problem i nekako na trenutak mi je lakse ali opet s druge strane mi je zao sto vidim da postoji jako velik broj ljudi meni slicnih . Elem ……Imam 34 god. i vec duzi niz godina patim od raznoraznih fobija i panicnih napada …. Ranije sam nekako lakse podnosio sve ovo cak sam u jednom periodu totalno bio bez strahova i napada ali nazalost vratilo se i kulminiralo do te mere da jednostavno ja vise ne uspevam da kotrolisem situaciju i postajem sve depresivniji zbog toga ….. Razlog vise zasto vam se obracam je i taj sto sam sada porodican covek koji jednostavno nemoze da vodi normalan porodicni zivot …. Da pocnem od pocetka ………. Pamtim da sam prvi napad ovog tipa dobio jos kao klinac u pubertetu !!! Visok pritisak , preznojavaje , grcenje misica bili su dovoljan razlog da me ostave tu noc na odelenje i ispitaju….. Ujutru sam pusten uz obrazlozenje da fizickih poremecaja nema i da je ovo najverovatnije reakcija na buran pubertet …Od tada pocinje agonija ….. Svakoga dana sam merio pritisak po 150 x na dan i trazio sebe u moru simptoma raznoraznih bolesti itd……To je tako trajalo par meseci medjutim nista se nije menjalo na bolje …. Pri put sam resio da se posavetujem sa psihijatrom i tako krenuo na terapije …. Dao mi je da radim nekakve skripte i prepisivao bromazepam ….. Naravno nista na bolje nije islo te sam odlucio da odbacim sve to i krenem sam u borbu sa problemima bez lekova bez psihijatra …. Ni sam neznam kako ali tada sam uspeo da prebrodim sve to … Nastavio sam da zivim tako bez ikakvih napada nekoliko godina tacnije sve do zavrsetka srednje skole….. Nakon srednje skole resio sam da odem u inostranstvo i 2001 godine sam otisao za Italiju …. Naravno kako sam tamo bio bez dokumenata bez posla uz svakodnevni stres desilo se ponovo …. Javio mi se opet onaj poznati osecaj panike grcenja , mucine ,vrtoglavice i jakog straha od mraka ….. Na svu srecu ubrzo sam dobio radne papire, posao , zaljubio se i proziveo nekoliko godna u blagostanju ……… Nazalost zbog sve gore politicke situacije u Italiji resio sam da napustim i vratim se kuci ……. 2008 sam se vratio zapoceo posao kod nas i nastavio sa normalnim zivotom …. Izlazio , dosta putovao …. mogu slobodno da kazem da mi je to bio najlepsi period …. Medjutim dodje taj 30 /si rodjendan i od tada lagano pcese simptomi da se javljaju sve cesce i cesce …….. Poceo sam sve cesce da razmisljam o godinama o starenju o smrti …. Budi bog snama …. Sve cesce (posebno nocu ) javljali smu mi se strahovi , nesanice ……. Od tada pa do dana danasnjeg ne popusta ni trenutka !! Sta vise cini mi se da je iz dana u dan sve gore i gore …. Sada imam toliko strahova napada u toku dana da je to strasno … Na srecu uspeo sam da pojedine stvari iskontrolisem ali ima onih kod kojih sam totalno nemocan …. Primer : Strah od nepoznatog , udaljavanja od kuce , guzve na autoputu , konstantan strah da ce mi pozliti negde i da cu se onesvestiti , te izbegavam da putujem cak i gledam da izbegnem svakodnevne obaveze kako ne bih morao u postu , banku itd……. Groblja i bolnice se uzasavam cak i da prodjem pored a kamoli nesto drugo …….. Sa zenom sam 6 godina u zajednici i za svo to vreme nisam ni jednom otisao sa njom na more bas iz ovih razloga ….. Jednostavno sad mi predstavlja problem da odem i do Beograda koji je na 45 km od mene tj nekih 20 ak minuta voznje…. Sa nekim i u redu ali sam ni u ludilu ….. Zbog svega ovoga jako trpi kako porodica tako i posao kojim se bavim …. Inace bavim se restauracijom antickog novca i predmeta koji jako volim i koji zahteva cesta putovanja po sajmovima kako u zemlji tako i u inostranstvu …. Na zlost za mene je to u ovom trenutku naucna fantastika … Osecam da mi je potrban rad sa strucnim licem jer sam ne uspevam da se izborim sa svojim problemima …. Svakog ko je uspeo da se spase ove agonije moolio bih da mi preporuci nekog za kog je siguran da moze da mi pomogne …. Unapred zahvalan Aleksandar

    • Optimista says:

      Aleksandre, svi mi tragamo za Svetim Gralom, ali ocigledno ne znamo da je da on u nama. Sve stvari koje prolazis, prolazim i ja. Stvar je na neki nacin jednostavna, a to je da se treba suociti sa strahom, zar ti ne dodije to konstantno razmisljanje o svemu, pogotovo o onom najgore!? Ne mislim da se borimo sa strahom, vec ako osjetimo u sebi taj strah, treba ga prihvatiti, jer dozivio si kamaru puta panicne napade i svaki put si ostao ziv i zdrav, samo naravno vise isprepadan, ali to je zbog toga sto dopustas sebi da strah vlada s tobom!

      Budi muskarac, stisni zube i nedozvoli da strah bude separator u braku, otidji na more to ti je moj savjet, tamo ces imati odlicnu terapiju! Sunce, riba, maslinovo ulje, cist zrak, more, to je sve sto covjeku treba da se oslobodi stresa. Bavi se malo sportom, bilo kakvom rekreacijom da fizicki ojacas, a tako ces i mentalno. Znam kako ti je, ja se borim sa svojim simptomima, ali eto izborim se s njima. 30 mi je godina, umjesto da uzivam ja se ukopavam, nedavno mi je istekao ugovor na poslu, malo me panika uhvatila sta poslije, jer posao mi je misli lude odvracao, sad sta sad? Nista, malo cu se posvetiti sebi, malo u teretanu ici, provoditi vise vremena sa djevojkom iako mi se ne da to sve, jer me depresija vuce sebi, ali moram i kad moram onda dozivim kamaru simptoma da me sputavaju, jednostavno sve na ignor i boriti se! Samo pomisli na to da ima dosta ljudi sa teskim bolestima, pa se izbore s njima i gledaju pozitivno, a mi samo umisljamo svakakve gluposti i konstatno smo u negativnim mislima, nekad treba da nas bude sramota! Nadam se da ce ti ova ekipa s ovog portala pomoci, ali na kraju sve je do tebe, druze stisni zube i okreni novu stranicu u zivotu!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani post je previse dugacak, ali pretpostavljam da se radi o panicnom poremecaju s obzirom da ste pisali ispod te teme. Ukoliko ste u mogucnoti, zakazite termin u nasem savetovalistu mi se upravo ovim problemom bavimo dugo godina i to efikasno. Sanja M.,dipl.psiholog

  60. Jelena says:

    Dobar dan i postovanje svima! Zovem se Jelena i imam 19godina.Citam razne komentare,razne pri,ere napada panike ,i jos ni jedan nisam pricitala da je slican mom.Vec dugo imam problem sa tim.Mene cesto uhvati panika,da li to bilo zbog zatvorenog prostora,klaustrofobija,pa izbegavanje lifta,autobusa,samo zato sto se jednom ugasilo svetlo u novom autobusu i nije moglo da se izadje,pa strah da ces se taglavitu negde.To mi je vremenom postao veliki problem,ali ne toliki koliki je ovaj trenuti.Uhvatila sam sebe sama,od silnog razmialjanja,da me uhvati panika zbog toga sto postojim.Odkud ja bas ovde na ovo mestu,ceo svet mi je mali i gde god se.nalazila ja zivim i postojim i kako.Ceo svet se srusio,i ne znam resenje izlaska iz toga.Mnogo je tesko biriti se sa tim pogotovo u ovim godinama.Strah da ides daleko od kuce ,sve zbog toga.Ne znam odakle.mi je to doslo,ali bukvalno se svodi na ono ne mogu da zivim ne mogu da umrem.Sta god i cega god se setio lepog u zivotu i onoga sto treba da se deai,ne raduje te,vec ti je monotono i dosasno.Mnogo me plasi to,jer bukvalno tako razmisljati nemas kud iz svoje koze.Da li je jos imao neko taj problem? Hvala puno

    • radeludak says:

      Danas slavimo ćerkici prvi rodjendan, a ja ću tako da se napijem da će i moj panični poremećaj da oseti veliku dozu pijanstva, on i ja smo se tako sprijateljili da smo sada postali nerazdvojni, ja se lečim već tri godine i stvarno mi je dobro i osećam da sam izlečen bar jedno 90%, ali mi nekako nedostaje moj poremećaj kada ga nema duže vreme. Znate kada ste sa nekim toliko dugo to vam već prelazi u naviku. On i ja imamo neku posebnu vezu za koju mislim da će da bude prisutna dugo vremena. U početku sam se mnogo plašio šta će da mi se desi u tim trenucim kada me uhvati panika i panični napad, ali vremenom na takav osećaj napada sam reagovao u smislu -Pa gde si ti, nema te duže vreme i smejem se sam sebi kakav sam bio pre i kako sam na to reagovao-. Pijem lekove i posle tri godine iako u početku samo sam mislio kako ću da ih se otarasim što nije nimalo dobro, jer sam pokušavao da izbacim terapiju na svakih tri do četiri meseca. Mnogo me je nerviralo to što se baš to meni desilo, to je nemoguće, kako da pijem ove lekove jer ko njih pije taj nije normalan, ali sada posle tri godine prihvatio sam to kao moju sudbinu i živim normalno sa svim tim i lekovima i paničnim poremećajem i ostalim simptomima koji prate taj poremećaj. Pozdrav svima nenormalnima

    • Ana says:

      Draga Jelena, nikako niste usamljeni. Ja imam 22 godine i često imam tegobe koje Vi opisujete i često se hvatam kako panično razmišljam o tome da mogu da postojim samo u svom telu i da sam u njemu zarobljena, da ne mogu da pobegnem od sebe gde god da odem, i da ako budem nesrećna i nezadovoljna ili bolesna, ne mogu da prosto izađem iz sebe i budem nešto drugo. I sve lepo što me očekuje u budućnosti nekako je isto i nezanimljivo, sva mesta na koja mogu da putujem, sve neverovatno i divno što život donosi, meni je nekako monotono i na istu foru. I jednostavno nemam izlaza iz sebe. Ono što mogu da Vam kažem jeste da to stanje niste Vi! To stanje, takvo osećanje, takvo razmišljanje, to je manifestacija života pod stalnim pritiskom, depresije i/ili anksioznosti koja nam se prikrala i uvukla u život a da smo jedva primetili. Kad čovek trpi veliki stres i svakodnevne probleme, kad se udalji od porodice i prijatelja, kad počne da razmišlja i da premerava, naročito u turbulentnim godinama u kojima smo Vi i ja sad, desi da dođe do ovakvih misli koje umanjuju kvalitet života i samo vuku u sve gori i gori bezdan. Draga Jelena, ja vas potpuno razumem i nije nam uopšte lako. Ali moramo da se držimo i da se borimo svim silama da budemo dobro i da promenimo način na koji gledamo svet i sve oko sebe. Ko ste bili pre godinu, dve, tri, koliko ste sada drugačiji, a ko ćete biti za godinu, dve, pet, deset – kako možemo da znamo? Ono čega se Vi i ja zapravo plašimo jeste preuzimanje odgovornosti za sopstveni život i sopstvene odluke – više niko nije odgovoran za ono što ćemo biti u životu sem nas samih, niko nije odgovoran za naše izbore sem nas, da li ćemo biti zdravi i zadovoljni ili ne, tiče se samo nas. Zbog toga se plašimo sebe i zbog toga imamo takve neracionalne misli. To svi osećaju u nekoj meri, nama je možda samo malo teže palo i jače smo osetile tu odgovornost nego drugi ljudi. Ono što mogu da Vam kažem je da pokušate da istrpite taj početni period, da se okružite ljudima koji su optimistični i koji vas zasmejavaju, da nastavite da se trudite i ulažete u svoj profesionalni razvoj, bilo da radite ili studirate i da samo izdržite malo taj najteži početak, jer kako odmiče vreme bićete sve sigurniji u sebe i svoju snagu, bićete sve manje zavisni od drugih, bićete veseliji, manje ćete se opterećivati i biće Vam lakše. Samim tim desiće se i promena u opažanju sveta i stvari oko Vas. Ja Vam želim svu sreću i snagu da izgurate težak period i nemojte da se dvoumite da se obratite nekome ako Vam bude potrebno savetovanje ili stručna podrška. Sve je u redu sa Vama, nemojte se dodatno opterećivati brigom, to će da prođe tako kako se i pojavilo ako se budete koncentrisali na pozitivne aspekte života i trudili se da budete dobro. Sve najbolje!

  61. Tanja says:

    Postovanje.
    Zovem se Tanja i imam 26 godina.
    Panicni napadi i anksioznost su poceli 2011-te godine(od trnjena ruku, nogu, lupanja
    srca, gusenja, osecaj da se – ako zaspim -necu probuditi…. ) Nakon svih mogucih pregelda (bukvalno od glave do pete) koji su pokazali da je sve ok, obratila sam se psihijatru. Bila sam na terapiji Flunisan i Bromazepam pola godine, pa mi se nakon 5 meseci ponovo vratilo, onda sam opet bila na terapiji godinu dana Flunisan i Karbapin, pa mi se vratilo posle 3 meseca ponovo pa sam opet pila Seroxat o Karbapin godinu dana. Pri tom, tokom celog ovog perioda imala sam jako teske trenutke. Sada ne pijem nista vec dva meseca (rivotril mogu da uzimam po potrebi 1/4). Pre dve nedelje pocelo je ponovo da mi se desava da imam jak pritisak u glavi, kao da me stalno neszo steze, to mi atvara jako veloku nervozu. Nekada mogu da se iskonttolisem, a nekada ne mogu…. Onda me toliko preplave emocije da mislim da ovo nikada nece prestati, i stalno placem….. Svakako da cu se javiti psihijatru, ali me interesuje Vase misljenje…. Ca li oostoji mogucnoat da je to sad neka „kriza“ zbog prestanka sa lekovima, ili mi se sve opet vraća. … :-(

    • Optimista says:

      Ako si naglo prestala koristiti lijekove, moze se javiti nekoliko simptoma, koji te razdrazuju!? Za to se obrati psihijatru, ali moj ti je savjet de ne trazis novu terapiju, jer to je za mene zacaran krug, samo ces se vrtiti dok ne popunis svoj „personalni album“ sa lijekovima. Ja se evo vec 2 godine borim sa PN-om, bio sam u pocetku pokusni kunic sa tabletama, ali sam ih odbacio od sebe i krenuo na „suho“! Istina je, tesko je bilo, bas kada mi je najteze spucam jedan Apaurin i smiri me… Najveca mi je doza 4 mg, a najmanja 2 mg! Stvar je u nasim glavama… Evo recimo jutros se budim, super raspolozen, kontam sta je sa simptomoma (pretezno me gusi u prsima, pa mi remeti disanje, a onda hiperventiliram i od toga nastane vrtoglavica, mucnina, znoj, trnci, drhtavica itd.) sto ih nema!?? Nije ni proslo minut od toga, mene pocelo stiskati u prsima!!! Tacno nekad prisilnim mislima prizovemo simptome. Ja opet hiperventiliran – ko napušen odem u teretanu, kasnije u setnju itd… Stvar je malo da se pokrenes, da ne razmisljas previse o svojim emocijama i simptomima, da ne istrazujes vise sebe. Nece tebi niko pomoci, nego ces ti sama sebi pomoci! Prije svega nisi bolesna, ni fizicki, a ni psihicki, nego si samo emotivno neispunjena! Ne mislim na emocije koje te tjeraju na plac, nego na dusevno blagostanje, da uzivas u najsitnijim stvarima… Nisi sama u ovom svijetu panicnih napada :), znaj da nas ima kamaru koji se borimo protiv toga, zato ne kloni duhom i bori se!

      Jos nesto, mi smo postali ovisnici o nasim problemima, kad nam je suoer proispitujemo se, a nebi trebali, zato treba uzivati 😉

      Pozh

      • Tanja says:

        Nisam naglo prestala. Cak sta vise najpostepenije sto se moze i naravno sve u konsultaciji sa lekarom i pod njegovim nadzorom. Nista na svoju ruku. Nisam mislila da trazim novu terapiju, stvarno mi je vec dosta lekova. Ponekad kad bas ne mogu da se iskontrolisem uzmem 1/4 rivotrila pa se smirim…To su mi rekli da mogu da uzmem po potrebi. Ali vise gledam da se kontrolisem nego da ga pijem svaki dan… Mada je u nekim situacijama stvatno jako tesko, uostalo, znas i sam…
        Hvala puno na odgovoru i podrsci, takodje sve najbolje zelim i tebi… :-)

        • Optimista says:

          Borba i samo borba… Ne dozvoli strahu da te pobjedi :), kada ti je bas tesko sjeti se da ima mnogo tezih situacija, pa ljudi se nose s tim. Nisi zapala u depresiju, mada smo svi pomalo takvi, ali tebi fizicki i psihicki nista ne fali… Psihicki mozda nam fali koja bubica, a ovo je vise u sali receno 😉

          Prezivjela si kamaru simptoma koje vode ka PN-u, pa opet si ziva i zdrava. Ne dozvoli strahu da te kontrolise, nego ti kontrolisi strah. Znam da ces me pitati kako!? Jednostavno se suoci s njim, borba u ringu se odlucuje K.O-om ili sudijskom odlukom, svaki boxer ima u sebi strah i hrabrost, strah jer mu je protivnik velik, misicav itd. ali hrabrost mu omogucava da se suoci s protivnikom, pa ga s tim i pobjedjuje :)! Vjerom u sebe mozes sve postici, samo ako istinski to zelis. Tako je u svakom sportu :) ;). Pokusaj naci neki hobi, biraj kvalitetne ljude oko sebe, hrani mozak pozitivom, ne proispituj sebe i svoje stanje. Hrani se zdravo, malo tijelovjezbe nije na odmet. Mlada si i nemoj da te starost pita gdje je prosla mladost :)

          Uzivaj u zivotu…

          • Tanja says:

            Tacno tako. Upravu si za sve sto si rekao. I iskreno ja to sve negde u podsvesti znam,samo nekako bas u situaciji kada je to potrebno ne mogu- ne znam da primenim na sebi. Nekako je uvek lakse reci i bodriti drugoga… Ali dobro valjda malo kada covek ojaca onda sve postane lakse. … U svakom slucaju mnigo ti hvala na recima podrske. Mnogo to znaci. Sve najbolje ti zelim od srca. :-)

  62. Dani says:

    Citam vase komentare i gotovo da nemam sta da dodam, vecinu bih prosto prepisao. Imam 27 godina i s mukom se, vec godinama, borim sa napadima panike. Bio je jedan period kada sam izbegavao guzve, odlazak u banku, vecernji izlazak itd. Isto tako sam imao periode koji su bili jako dugi bez ijednog napada. Medjutim nekako se oni uvek vrate. Sada sam nasao ovaj thread i iscitao ga celog, podsetio me sta se zapravo desava. U poslednje vreme sam se nekako predao, valjda zbog prevelikog stresa, svega se nakupilo. Imam verenicu i plasim se da nam ne narusim kvalitet zajednickog zivota zbog svog stanja. Ona me odlicno poznaje, voli uprkos svemu ali to meni ne cini sve ovo laksim. Steta je sto sam nekako zaboravio da uzivam u zivotu zbog svega ovoga, jako sam uspesan u poslu, cak mogu da kazem uspesniji od vecine ljudi. Imam izuzetnu osobu pored sebe, imam mladjeg brata koji je odrasta u strasnog momka, ponosan sam na njega. Imam gomilu razloga da budem srecan, a ipak, ja sam nekako slomljen i stalno uplasen od ovog straha. Cak sam odlucio da prestanem sa cigaretama, nakon 12 godina pusenja. Pocnem sa vezbanjem, ma sta god samo da nekako opet nadjacam ovo. Zao mi je sto nas ima ovoliko, ljudi moji. Da mogu, pomogao bih svakome od vas, odlicno znam kako je to biti zdrav, a ipak se stalno osecati lose. Verujem da smo svi svesni da je problem samo u nasim glavama. Srecno svima i ne predajte se.

    • aum says:

      Uzrok stresa, depresije, panike, anksioznosti i bilo kojih drugih neprijatnih osećajia u telu, su previše negativnih misli, duboko useđena neprijatna uverenja kojih se držimo jer smo ih mnogo puta čuli i posle nastavili da ih ponavljamo, ali uverenja se mogu menjati na isti način. Pored toga, sve oko nas je neutralno, ništa nema uticaja na naša osećanja, zapravo nije život ono što se dešava, život je KAKO GLEDAŠ na ono što se dešava. Realnost je kod svake osobe drugačija.

      I bitno je kako se TI osećaš, na to obrati pažnju kada budeš bio na nešto pomislio ili budeš doživeo pa se osetiš loše. Meditiraj 15 minuta dnevno, svakog jutra; ne moraš biti u tišini, fokusiraj se na zvuke iz okoline i ne lutaj u mislima, ne misli ni o čemu :) to svako može uvežbati za mesec dana. U meditaciji saznaješ šta su MISLI i kada budeš bio na primer u nekoj gužvi i na trenutak pomisliš o nečemu što ti sada izaziva napad panike, neće imati uticaja na tvoje emocije, bićeš opušten i lako ćeš se prebaciti na misli o stvarima koje te čine srećnim. :)

  63. Milana says:

    Procitala sam sve konentare i moram da se zahvalim,prilicno mi je pomoglo.Volela bih i ja da podelim svoj problem. Naime, jos od kad sam bila dete ja sam bila podlozna prezivljavanju simptoma bolesti za koje cujem da se cesto spominju i umisljanju da bolujem od istih..Ovo se narocito odnosilo na srcane bolesti i razvio se kod mene snazan strah od smrti i srcanog udara ili drugih bolesti srca. Sve je bilo praceno probadanjem u gruda,brzim otkucajima srca i narocito osecajem preskakanja srca. Vodili su me moji do sada kod cetiri razlicita kardiologa,radili mi ekg,eho,rezultate krvi i uvek je sve u najboljem redu. Odveli su me i kod psihologa i nakon razgovora sa njim strah i tegobe su nestali. Medjutim kako sam odrasla,nakon par godina,pa do danas,imam 26,moje tegobe se javljaju povremeno,bar jednom godisnje ali traju duze. I intenzivnije su. U smislu da osetim npr preskakanje srca zbog stresa ili neispavanosti ili pms-a i onda mesec dana ne mogu da se smirim,samo razmisljam o smrti i da sam tesko bolesna, merim puls svakih pola sata,preskace mi srce,to traje dve tri sekunde,nekad samo jednom,nekad par puta dnevno,nikad uzastopno,boli me u grudima,a od nedavno mi se javlja i vrtoglavica,osecaj trnjenja ruku i nogu,i hladnoca istih,kao da mi trne leva polovina glave,narocito temena,usne…radili sam u novembru ekg,uredan je,pritisak isto,ne cuje se sum,rezultati krvi uredni.Nosila sam u aptilu i holter,medjutim bio je pokvaren pa nije nista snimljeno,sad mesecima moram cekati novi termin.Ima li neko slicne probleme? Znam da umisljam fizicke bolesti,kad ostanem sama najgore mi je,no uspevam da se pravilnim disanjem umirim. Problem je sto meni navedeni simptomi ne prestaju po dve,tri nedelje dok se ne urazumim ili ne preokupiram necim drugim…napominjem da radim stresan posao,narocito poslednjih meseci u kom periodu su mi se pogorsali simptomi. Sad me podsvesno brine sto nije uspeo holter,dakle nemam potvrdu da sam zdrava,kako ja to tumacim i samo o preskaknju srca razmisljam. Mislite li da moze u pitanju biti napad panike? Ne pijem nista za smirenje.
    Sa zahvalnoscu.
    Milana

    • Optimista says:

      Nemoj da ti holter bude opsesija, meni je tlakomijer bio najbolji drug! Ovo je fakat smijesno, ali istinito! Stvorio sam sebi opsesiju s tim, pa nekad kad mi je nizak tlak, ja umislim da je visok, pa i kad mi je visok to je sve na psihickoj bazi, jer se uznemirim, ma budalestina ziva… tacnije komedija! Prestani razmisljati o srcu, pusti ga nek radi, ne broj otkucaje i puls, jer tad ces uvijek osjetiti preskakanje srca, ali to je normalno, to svi dozivljavaju, samo ti mnogo vise jer si se usredotocila na to! Pusti neka srce radi svoj posao, ja sam isto tako imao problem oko preskakanja srca, ali to je sve zbog osluskivanja istog. Otisla si kod doktora, obavila sve pretrage i ako ti doktor kaze da je sve ok, onda vjeruj u to, vjeruj da ti je bolje, kad mozes sebe ubijediti da ti nije dobro, sad sa svim nalazima koji su hvala Bogu ispravni, onda brate mili mozes se ubijediti da ti je dobro :)…

      Vrtoglavice mogu biti od napetosti misica, pa do hiperventilacije koja je cesta pojava kod anksioznih ljudi. Nekontrolisano disanje zna izazvati dosta strasnih simptoma (stezanje u prsima, trnce, trnjenje, oduzimanje pojedinih dijelova tijela, vrtoglavice, umor, lupanje srca, preskakanje itd. itd..)! Ja imam problem sa disanjem, ja se ocigledno trebam ponove rodit da bi znao disat :), ali eto kad ne razmisljam o njemu disem, super se osjecam, cim pomislim na disanje, mene odmah nesto steze, dakle treba se baviti malo sa odvracanjem misli od neceg sto nas moze uznemiriti! A recept za to ti je gajenje pozitivnih misli… Ja recimo nekad razmisljam sta bi sve radio kad bi dobio na Bingu 2 mil KM! Hehe! Razmisljam kako bi lovu kvalitetno potrosio, sta bi kupio, pa nekog obradovao itd… itd…hehe blesavo pa hajd, al ucinkovito! Kasnije ces bogatiti svoje misli nekom pozitivom 😉

      Pa onda kardio trening je najbolji prijatelj tvoga srca, na You Tubeu mozes naci kamaru vjezbi za to, a i redovna setnja ili trcanje su idealna aktivnost za srce… Pij dosta magnezija, jedi dosta badema, banana, generalno voca i povrca, kao i zitarica, sa tjelovjezbom zivjeti ces 100 god :)

      Pokusajte da manje istrazujete svoje simptome, da prestanete osluskivati svoje tijelo, pustite nekad mozak malo na ispašu… :)

  64. Milana says:

    Hvala puno na savetu,definitivno mi je mnoogoo lakse kad vidim da nisam jedina i da mnogi imaju slicne probleme! Sportu moram da se vratim,dok sam redovno trenirala nijedan jedini sipmtom nisam imala niti sam razmisljala o tome. I moram poceti pozitivno da razmisljam,kao sto kazes,procice mi najlepse zivotno doba u umisljanju nepostojecih problema. Hvala puuunoo jos jednom,danasnji dan mi je mnogo bolje poceo citanjem tvog komentara:)

  65. radeludak says:

    Ej optimista ti kao da si pokupio svo znanje, svaka osoba se bori na svoj nacin sa ovim problemom i svako treba svoj nacin da nadje, zato molim te prestani svima da dajes savete.

    • Optimista says:

      Ja ljudima dajem podrsku, prosao sam sve ovo sto oni prolaze, imao sam faza strasnih, ali necu da ih ovdje iznosim i opet sam ih sve prebrodio! ljudima je dosta kukanja, zele malo motivacije, zato znam o cemu pricam! Ljudi su isprepadani, nekada neshvaceni, ovdje dodju da traze savjet, da malo olaksaju svoje muke, a ne treba im pesimizam! Pun mi je klinac takvih, ako nemas sta pametno reci, zasto se javljas!? Nista nisam rekao sto nije istina, ne dajem ljudima terapije, niti im prepisujem iste, vec ih ohrabrujem! Anksioznost nije bolest, anksioznost se moze izlijeciti, samo treba ljude motivisati! Ovdje barem ljudi shvataju jedni druge, onaj ko nije prezivio ovo ne moze pricati, ne moze shvatiti, pa nekadni doktori! Nije jednostavno imati djecu a imati panicne napade, zenu, djevojku… Kolikl je nama tesko, toliko je i njima da nas shvate! A trebamo i mi njih shvatiti, nije jednostavno nekom partneru koji hoce malo vani, a ne moze jer mu drugi partner pati od PN-a! Socijalni zivot nam se skracuje zbog toga, ako je neko odradio sve testove po pitanju zdravlja i ako su oni super uredni, cemu onda briga!? Samo je stvar u podsvijesti, jer ljudi se uvijek vracaju na staro, to treba izbiti iz glave… I ljudi trebaju da shvate da im se nista od PN-a nece desiti, to su samo emocije, a da svoju mladost trose na zatvaranju u kuce i brigu za zdravlje, to nebi smijeli dopustiti! Pa sad, ako hoce neko nesto cuti od mene super, ako nece od tebe ce… Ja od ovog nemam nikakve koristi, vec samo zelim pomoci, jer kao sto sam rekao prosao sam sve ovo i jos prolazim, ali ja danas nemam agorofobije, nemam problema da vozim auto po nekoliko sati, da stojim u redu na kasi itd… itd… Malo pozitive ljudi ukljucite…

  66. Mimi says:

    7 mjeseci sam se borila sa panicnim napadima, juce sam prvi put otisla kod neuropsihijatra i prepisao mi je Helex 0,25mg i Relax na biljnoj bazi po potrebi na 14 dana da pijem kako bi vidjeli rezultate, prije nego mi prepise antidepresive. Nisam imala nove napade ali uvece ne mogu da spavam kao da me je strah da zaspim. Da li je to moguce da je od tableta ili je to nesto drugo?

  67. Bahrudin says:

    Pozdrav sve siptome te imam napade strah da izadem iz kuce bolovi u prsima bolovi u stomaku povisena telesna tepertura znojenje dlanova i poceo. Sam. Da mrsavim uzimao sam eliceu lekove koristijo ih dva meseca i video sam da nista ne odgovaraju mi sta ciniti dalje neznam ni sam. Sad uzimam. Leksilijum za smirenje i. Bude mi dobro dan a sutra ista prica pa molim vas sta da radim koje lekove da uzimam hvala unapre

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, nemojte uzimati lekove na svoju ruku. Radi se o panicnom poremecaju, ovaj nas tekst Vam moze pomoci. Ukoliko ste u mogucnosti mozete se obratiti nama ili nekom drugom strucnom licu za adekvatnu pomoc. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  68. elvis says:

    moze jedno pitanje,,kad sam kod kuce sve uredu budem al kad odem kod drustva negdje u kuci il negdje gdje nas ima vise,kad sjedimo utrnem i pocnem se znojiti jako po celu svukud i ruke,,a kad je malo hladnije temperatura sve uredu.hvala

  69. jelena says:

    postovani.. molim za pomoc. moja mama vec godinama ali godinama ima problema sa napadima panike. boji se od lifta,malog prostora,ima vrtoglavice,gusenje,zujanje u usima, cak kaze da joj utrne leva strana. isla je na magnetnu nasli su joj lexije i navodno sumnjaju na multiplu sklerozu. mada nije dijagnostikovana. nema terapiju pije ksalol od 0,025 sto nije nista. neznam vise kako da joj pomognem. plasi se samoce uvek mora neko biti uz nju. molim vas za savet. hvala

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Jelena, prema onome sto ste naveli postoji panicni poremecaj, fobija a verovatno i zavisni tip licnosti. Bilo bi dobro da se javite i za psihotrepiju najbolji izbor za anksiozne poremecaje je kognitivno-bihejvioralna terapija (mozete se javiti nama ili nekom drugom strucnjaku). Klucni deo je psihoterapija lekovi samo pomazu delimicno. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  70. Marko Tomke says:

    NIkada do pre 4 meseca mi se nije desavalo da kada malo prejedem odmah mi pocne jako kucati srce,,,i sav se unervozim iz momenta,,,i sav budem vruc,,i sav sam uplasen,,,sta li se to desava samnmom>?>cak i kada sam pospan i vozim bajs brzo ili trcim to slicno mi se desi,,javite mi odgovor

  71. Jovana says:

    Postovani, student sam prve godine i vec 10 meseci imam problem sa sobom. Zanima me samo da li je to sto mi se desava „napad panike“?
    Moje stanje ima faze. Pocinje time da ne mogu da se skoncentrise, onda krecem da placem, to plakanje traje dugo i tada sve u prostoriji postaje previsr tuzno, posle toga moram da izadjem iz stana i setam. Setam satima, a kada se vratim odmah odlazim na spavanje,ne vazno koliko je sati i da li je vreme za to. Sada se nije promenilo i postaje cesce. Primetila sam i da ne mogu da ostajemfizicki sama. Imam dvadeset godina i ne smem da ostanem sama,posto znam da ce da pocne… molim Vas za neki komentar ili bilo sta.
    Hvala mnogo

  72. mala says:

    Postovana imam problem sa anksioznosti vec 4 god. Sad kad sam bila kod doktora rekao je da imam problem agorafobija sa napadima panike. Propisao mi je ksalol 0.25 i actapax 20 mg. Posle treceg dana od kad sam krenula terapiju osecam se lose,uznemireno,nemir u nogama,ne drzi me mesto,glavobolja,mucnina.Najvise osecam simptome ujutro. Jako je neprijatno i mnogo se brinem. Imam dvoje dece i plasim se da budem sama sa njima da mi se nebi nesto desilo. Da li su ti simptomi normalni na pocetku terapije i da li smem po nekad da popijem bromazepam iako pijem ksalol. Molim vas odgovorite mi. Unapred zahvalna.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, tako je postoje simptomi koji su prateci za odredjenu medikamentoznu terapiju. Ipak, sto se tice anksioznih poremecaja medju kojima je panicni poremecaj sa agorafobijom najbolje nacin za prevladavanje je adekvatna psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna terapija) lekovi samo maskiraju problem. Psihoterapija zahteva ulaganje vremena i Vaseg truda ali na duze staze daje dugotrajnije efekte. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam adekvatno pomogli. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  73. saja says:

    zovem se safet,rodjen sam 83 godine u beogradu,po zanimanju sam borac,2014 godine u aprilu mesecu sam imao veoma tesku povredu noge , pao sam sa zida od 4 metara i pukla mi noga na pola bio sam u gipsu 8 meseci.tj lezao sam,padu je predhodila tuca izmedju mene i policajca,tako da sam zavrsio u kpz sremska mitrovica, tamo me nisu pustali napolje s slomljenom nogom kako ne bi oni odgovarali za mene ako se skotrljam niz stepenice …da vas ne davim puno, kada sam se malo oporavio i izasao napolje doziveo sam po prvi put napad panike ,gusenja nervoze,sunce mi je smetalo stravicno jer ga nisam video celu proslu godinu,nisam mogao ni da jedem,,proradila mi stitna zlezda ,dobio heliko bakteriju ,smrsao sam 20 kg,i sve sam uspeo da sredim ali imam i dalje problem s tim izlaskom napolje,cini mi se da nemam snage, da ce srce da mi pukne od nekog umora ,,pa stanem i vratim se ,ali ja znam da imam snage i treniram kuci na stazi za trcanje alikada izadjem napolje strah me preklopi,nikada se nisam ovako slabo osetio i tesko mi je ,ne samo zbog mene samog vec i zbog cerkice koju imam a trazi od mene da je prosetam ,a ja se plasim da negde ne padnem jer ostajem bez vazduha a ona pored mene, ako bilo ko moze da mi pomogne bio bih mu duznik za ceo zivot ,zena me je ostavila ,tesko ce mi biti ako i dete ne bude htela da dodje kod mene jer ne mogu da je izvedem u park…..hvala vam svima na sajtu sto delite ovakve savete i dace bog svima zdravlja ,,,hvala jos jednom

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Safete, u pitanju je PTSD, panicni napadi su usledili nakon traumaticnog dogadjaja. Moguce je to resiti adekvatnim tretmanom. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  74. sanya says:

    zdravo,zelim da vam pitam dali moje simtome su od anksizonosti ima par meseci kako se osjecam cudno u glavi mi je haos kao da sam u snu i kako da sam zesemecena bila sak kod lekara za to i navodno rekao mi je da se osjecam tako zbog nizok levela vitamina D.ali ja ne verujem da je od toga,imam neko losho cuvstvo u grudi mislim da cu se onesvjestiti i hvaca me paniku,stvarno osjecaj e haos.dali sam anksiozna?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Sanya, najverovatnije je da se radi o anksioznosti, preispitajte sebe da li ste imali skorije vece ili manje stresove koji se nadovezivali ili sada prolazite kroz neki. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  75. mitar says:

    zdravo imam 30 godina vec mesec dana osecam se cudno proverio sam sve krvna slika mi e ok srce ok stitna zlezda isto ok ,po zanimanaja sam fitness trenera pre svaki trening slucue mi se da mi se pokaci krvni tlak i do 165/90 prepisana mi e terapija od internista so demitrina i concor, molim vas za savet dali da ideme na psiholog ili psihijatara?? hvala unapred

  76. Gagaa says:

    Postovani, da li je moguce da dobijem napad panike posle kafe? Mnogo se unervozim i umisljam svasta..a ponekad je popijem..jednom u mesec dana otprilike.. Hvala

  77. Tanja says:

    Pozz…
    Imam godinama anks.sa napadom panike,uglavnom isti simptomi.Danas mi se prvi put desilo da mi je utrnuo vrat ,ramena i grudi sa skokom pritiska. Da li je i to anksioz.ziva nisam….molim da mi neko odgovori…unapred…hvala..

  78. Veronika says:

    Pozz svima,
    MOja sestra u zadnje vrijeme ima napade za koje ne znam sta je, jos uvijek vadi nalaze, tako da ne znam dal je zdravstveno ili je mozda napad panike. Uglavnom, ona tesko dise i ima osjecaj da nema zraka, ovo traje stalno. Kad joj se pogorsa stanje, odnosno kada kaslje intenzivnije onda ima napad gdje joj se tijelo pocne grciti i ima ubrzan rad srca, uz jako otezano disanje. Ona kaze da nema nikakav stres niti strah. Nego normalno dozivljava sve ok sebe. Moze li onda ipak imat napad panike? Takodjer, taj napad bas izgleda lose, gdje joj cijelo tijelo bude modro od grcenja. Svaki put kad dodjemo do hitne smiri se pomalo i samo bude slaba. Odnosno slabost joj dodje od iscrpljenosti i intezivnih bolova koji prouzrokuje otezano disanje i grcenje. Svaki put u hitnoj joj kazu da je napad panike u pitanju. Mozete li nam dati savjet?

    Hvala

  79. Milena says:

    Zdravo…Resila sam posle duzeg vremena da i ja napisem par recenica o ovome…jer sam bas pre nekoliko minuta imala jak napad panike i proslo je bas dok sam citala vase komentare i price.Ja se sa ovim problemom borim vise od 5 godina,probala sam mnoge lekove,promenila razne terapije i psihijatre i nije mi bas pomoglo.Imam 28.godina,udata sam i imam sina od 5 godina.Zbog svega sto mi se desava zapostavila sam i porodicu i prijatelje i uopste promenila zivot iz korena.Plasim se svega…ne izlazim,ne radim ,ne smem cak ni svoje dete da cuvam jer mi se par puta desilo da dozivim strasne napade panike pred njim i zbog toga je dete kod mojih roditelja.Ja sam po ceo dan u kuci,jer mi tako najvise odgovara mada i kad sam sama i kad utonem u neki svoj svet dobijem napad panike i to stvarno pocinje da me plasi.Imala sam i suicidne misli i cak dva puta pokusala suicid jer nisam imala snage da se borim sa ovim tegobama.Najteze mi je zbog sina,jer znam da sam mu potrebna zdrava,prava i normalna a ja nikako da skupim snage da prebrodim strah i da pocnem da zivim normalan zivot!Molim vas pomozite mi,vasi saveti mi puno znace.POZDRAV

  80. Andrej says:

    Poštovani,
    Da li su usluge psihologa i psihijatra uključene u obavezno socijalno osiguranje?
    Ja više ne znam kako da se izborim s napadima panike…
    Pokušavam da dišem duboko, razmišljam da je strana s kojom pričam samo jedna obična osoba i da me neće ubiti jer joj se obraćam, ali ništa ne pomaže i stvarno mi je viša muka od svega. Uvek ista situacija, skroz se pogubim, osećam da mi ponestaje daha i u trenutku kada treba da se obratim nekome ja jednostavno ne mogu da izgovorim reči niti da sastavim rečenicu. Ukoliko uspem to izgleda kao da mucam ili da hoću da plačem, ali opet ne uspevam smisleno da izgovaram reči. Sto puta me pitaju da ponovim (uvek imate i one poglede snebivanja, ali to mi i nije toliko bitno jer ih neću više ni videti u životu), i stvarno se neprijatno i glupo osećam.
    Isti problem imam i kad su u pitanju telefonski pozivi (nezavisno od toga da li ja zovem ili me zovu). Čak i kad napišem na papir šta treba da pitam (jer znam da ću se pogubiti kad se osoba javi), ne uspevam da pročitam ono što je napisano jer ostajem bez daha.
    Šta raditi u ovim situacijama?
    Hvala unapred.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Andrej, u okviru svog Doma zdravlja imate regularno psihologa i psihijatra i to pokriva socijalno osiguranje. Svi simtomi koje ste opisali su odraz anksioznosti, i Vi imate „osecaj“ da cete izgubiti dah, da necete moci da izgovorite reci i to Vam pojacava anksioznost koja Vas dalje blokira…Mozate se javiti i nama, mozda Vam budu odgovarali uslovi savetovanja. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  81. Milana says:

    Pre nekoliko dana sam imala menstruaciju. Jako sam se iznervirala, ozbiljna svađa sa nekim… Danas sam bolje, ali te noći su mi se mišići jako, jako grčili, imala sam osećaj vrtoglavice, jedva sam disala. I inače jako teško reagujem jer sam emotivna osoba, da li je ovo bio napad panike? Jako sam se uplašila,nisam mogla da se saberem, nisam mogla da se opustim, samo sam se tresla… Ovo nije prvi put da mi se ovako nešto desilo..

  82. Milana says:

    E ovako… Pre nekoliko dana sam imala menstruaciju, kad me je jedne noći dečko jako iznervirao. Svađali smo se, preko telefona i ja sam polako počela da osećam grčenje mišića i počela ssm da se tresem, nisam mogla nikako da se smirim, jedva sam disala, srce je htelo da mi iskoči iz grudi. Jako sam se uplašila, ali ovo nije prvi put da mi se ovo dešava… Iznervirao me je jako, bila sam pod stresom i menstruacija i ova svađa.. Sve mi se skupilo. Peošlog puta je bilo baš isti svenario, jedva sam se smirila, plakala sam kao beba. Ja sam inače jako emotivna osoba, molim vas da mi odgovorite šta se to dešavalo u mom telu i zašto sam jedva disala i pričala.

  83. Dijana says:

    Pozdrav svima.
    Polazim srednju skolu i cesto imam blage napade panike. Srce mi pocne jako udarati i teze disem, ali nista gore od toga. Citajuci komentare,navelo me na razmisljanje da zapravo i nemam napade, vec da je to nesto drugo. Nemam te strasne misli kao da cu umrijet ni slicno, vec sam svijesna sebe i svega sto se dogada. Pocelo mi se pojavljivati ove skolske godine dok sam prosle godine imala dosta problema sa stresom oko skole. Ako ima netko sa slicnim pronlemom molim vas da ostavite komentar.
    Hvala :)

  84. vesna says:

    zdravo ja sam iz makedonije i patim od aksioznosti i napade panike posle mojeg poradjaja sa deteto imam mnogu jake vrtoglavice svaki dan mislicu da cu pastiti svaki minuti svaki sekunde pa pocnuva lupejne srce pa cu misliti da cu umreti evo vise 15 mesecom se borim sa ovom uste kolko dugo ce trajati hvala puno

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, najbolje bi bilo da se sto pre obratite strucnjaku psihologu/psihijatru kako biste lakse prevazisli panicne napade. Ukoliko zelite mozete se javiti i nama za savetovanje putem skajpa. Vrtoglavice su sastavni deo panicnih napada procitajte vise o tome ovde. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  85. Ivan says:

    Zovem se Ivan imam 23 godine, imao sam u jako kratkom periodu puno stresova oko faxa pa onda posla koji je jako odgovoran i uz sve to porodicnih i ljubavnih problema. Veoma sam temperamentan i zbog svih tih problema i stalno nervozan, napet i besan. Do sada nisam imao nikakve strahove niti nekakva posebna razmisljanja o smrti. U zadnje vreme bilo je u mojoj okolini nekih teskih bolesti i smrtnih slucaja sto je verovatno postaklo moju podsvest na neki nacin. I pre tri dana sam imao panicni napad, legao sam da spavam i normalno zaspao posle nekih sat vremena u snu sam osetio kao da nekud propadam, zatim gubitak vazduha, ubrzan puls jako lupanje srca skocio sam iz kreveta ispred ociju mi je bilo sve crno i narednih 10 sekundi nisam mogao i dalje da dodjem do daha. Prosle su mi razne misli kroz glavu „sta mi se desava i da li umirem mozda?“. Cim sam uhvatio vazduh bilo mi je bolje ali sam bio jako uplasen jer mi se tako nesto nikad nije desilo. Otiso sam u hitnu: ekg, pritisak, secer pluca su uredu sve je bilo odlicno osim pulsa koji je bio malo povecan zbog straha 130 . Problem je u tome sto mi je sad noc postala nocna mora, u glavi su mi uvek pozitivne misli i ubedjen sam da je to samo psiha ali pored svega toga kad legnem da spavam cim me uhvati prvi san u jednom trenutku me samo budi gusenje, nedostatak vazduha jako lupanje srca halucinacije to je za mene jako traumaticno i evo nocima ne spavam kako treba. Ne bih da se obracam psihologu i da se to javno zavodi, posto imam neka sudjenja u toku i ne bi voleo da oni to pogresno protumace. Pa vas molim da mi date neke savete sta bih mogao da uradim sam ili ipak moram da idem kod psihologa da bi mi prepisao lekove. Ja psihickih problema ovako nemam ne razmisljam o tome, verovatno mi je to u podsvesti , ali kad legnem da spavam moram zbog gusenja da se probudim koje prestane cim otvorim oci. Unapred hvala.

  86. Marija says:

    Uzimam seroxat 20mg 1/2 tablete vech 2 nedelje,doktorica mi je rekla da treba da predzem na celu tabletu ali upravo zbog toga sto sam prochitala da je debljanje nus pojava ne mogu se odluchiti da popijem celu tabletu.Zelim da nestanu simptomi ankzioznosti ali ne po cenu debljanja,to bi me bacilo u vechu depresiju.Dali ima neko ko bi mogao podeliti iskustva oko uzimanja seroxata?

    Hvala puno

    • Optimista says:

      Marija za takve stvari tesko je dati pravi odgovor. Svako ce na svoj nacin doziviti nekakve simptome, nekima to moze biti zastrasujuce, a nekima nista. Vecinom ce tvoja psiha prosipitivat te „zastrasujuce“ simptome, pa ces cak neke pocet i umisljat, kao sto umisljas da imas nekakvu bolest i slicno.

      Svaka tableta ima nekakve nus pojeve, jer logicno radi se o hemijskom procesu u nasem organizmu. Ja sam koristio Sexoat i nije bas sjedao, prestao sam ga koristit, kao sto sam prestao sa svim tabletama. Psihic mi je rekao da ta tableta mora da se pije duze vrijeme, kako bi se tjelo prilagodilo, ali meni nisu sjedale nikako, ja sam upravo imao kontra efekat – mrsao sam, imao sam smanjen libido, i sad da ne nabrajam nekakve druge simptome…

      Posto ti vec 2 sedmice pijes Seroxat, trebas nam reci, jel ti sad za sad odgovara i ako ti je najveca nus pojava „debljanje“, to je nista, ja sam Seroxat pio 7 dana i nisam mogao vise.

      Kada sam uzimao Seroxat izlazio sam vani, bilo je bas tesko, ali trudio sam se, jer on zna malo da „uspori“ covjeka, a sklonost ka debljanju neces imat ako se necim bavis. Pocni malo da treniras, unesi malo fizicke aktivnosti, fizicka aktivnost je najbolja protiv depresije, kao i anksioznosti, da ne govorim protiv debljanja.

      Znam da je tesko naci volju i hrabrost da covjek izadje negdje, da trci ili trenira, ali znajte da takve stvari su 100 x zdravije od lezanja i sjedenja u kuci. Zato skupite hrabrosti i nadjite malo vremena za setnju ili neku tjelovjezbu.

  87. treba izdrzati says:

    Zdravo ljudi … imam 31 godinu i patim od napada panike punih 13 godina ,sta da vam pricam kad i sami znate kako je to :/ .lecim se nekih 5 godina :) e sad hteo sam da vas pitam da li ima nekog ovde koji je sa tim napadom panike nasao srodnu dusu dobro mislim devojku i obrnuto.a da je ona ili on nju ili njega prihvatio takav kakav je znaci sa tim problemom…e sad ja bih isto voleo da upoznam neku devojku poput mene s tim problemom jel ona zna kako je ziveti s tim u suprotnom pitam se da li ce neka druga devojka da me prihvati takvog kakav jesam :) hvala :)

    • treba izdrzati says:

      bilo je tu i nekih veza … ali sta da vam kazem sve nekako krijuci skriveno i tako kazes sam sebi sta ako sazna za to –ostavi me i tako to sve kao neki teret…ipak nije to bilo nesto dugo sve u nekim kratkim intervalima sve zbog tog napada tog napada koji te pogodi ko grom iz vedrog neba i sve ti upropasti … strasno :/

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovani, nemojte smatrati panicni poremecaj nekim hendikepom i ogranicavati sebe sto se tice veza. Ovaj poremecaj je prolazan i moze se prevazici bez medikamenta, takodje nema nikakve veze sa nacinom rasudjivanja, osim povremenih fizioloskih simptoma nista se ne desava. Veliki broj ljudi dozivi panicni napad a da toga nije ni svestan pa se on vise ne ponavlja. Prema tome, molim Vas ne ogranicavajte sebe i zivite sa tim kao da je bilo koji drugi prolazni poremecaj. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  88. Nikola says:

    Pozdrav, pre neki dan sam otisao na spavanje (oko 1 ujutru), i dok sam lezao u krevetu, desilo mi se nesto cudno. U glavi mi je nesto „kvrcnulo“ kao da mi je neko udario cveger i od tog mesta (potiljak) pa sve do stopala, kroz telo mi je prosao jako cudan osecaj (kao da me je struja udarila), sve to je trajalo neke dve/tri sekunde, i onda prestalo. Nisam imao nikakve glavobolje pre ili posle toga, niti ista slicno.

    I da napomenem da sam iz nekih privatnih razloga bio dosta nervozan, nisam posetio lekara, pa vas molim da mi objasnite o cemu se radi i trebali posetiti lekara.

    Hvala unapred.

  89. mare says:

    da li je moguce da dobijem napad panike nakon konzumiranja alkohola, uglavnom se javlja sledeci dan (nakon izlaska)…osecaj lupanja srca, bolovi u levoj strani grudi, leve ruke, ruke trnu, plitak udah,

  90. Mirjana says:

    Postovani,
    Zelim da Vam se zahvalim na ovoj tematici i svima Vama koji iskreno pisete o svoji problemima napada panike, meni licno, a mislim da i vama, zaista mnogo znaci – sto nisam jedina, sto eto ima ko da nas razume bez etiketiranja, i pored svih ovih komentara ne osecam se usamljeno i samo, u borbi protiv covekovog najveceg neprijatelja – straha,
    Na drugom mestu bi stavila bezvoljnost, pa za njim propratne elemente lose misli, depresija i sl.
    Gledacu da budem sto kraca: Ima 31 godinu, Do pre par godina bila sam neko ko zivi za izazove, avanture, nepoznato, prva sam uskakala ako je neka frka pa cak i fizicki kontakt, skakala 5 metra u visinu sa snowbordom i skijama, uvek bila za ludorije znate one najludje kad osecate da ste na ivici i kad vas pukne adrenalin pa tek onda osetite da uistinu zivite punim plucima! Zivela sam za zabavu, zurke i avanture..bez straha!kazu neustrasiva

    A onda pre par godina svemu ovome je dosao kraj, a moj ego novu JA nije mogao i jos uvek ne moze da podnese a kamoli prihvati. Majka mi je postala invalid, stariji brat me je psihicki (nekada ranije i fizicki) maltretirao, mnogo obaveza oko majke, i fizickih i psihickih i oko posla, i plus jos dva muskarca starija iz familije…mnogo agresije oko mene i negativne energije,bila sam rastrzana na sve strane sve dok jedne veceri brat nije dao noz majci da se kao“ubije“(stalno je to spominjala od kad je izgubila nogu), izvukao je noz iz ruku, a ja sam kao i uvek reagovala mirno i smirivala druge razmisljajuci racionalno, kako da smirim situaciju i njih i kako da resim problem, kao i uvek bez suza (jer je to meni bilo nedopustivo sobzirom da sam sa ocem rasla i svako iskazivanje slabosti i losih emocija se smatralo ludim). Posle ovog konkretnog dogadjaja, tacnije posle pola sata u autobusu me je sustigao prvi napad panike, to je bilo pre 4 godine. pokusala sam da se izborim sa tim sama godinu dana, VERUJTE BEZ LEKOVA NISTA NE POMAZE KAD SU TAKO VELIKI NAPADI UPITANJU. Pocela sa da bezim od ljudi, od javnih mesta, ugojila se 27 kg! i sl.Posle godiu ipo dana pod ciprelexom konacno sam bila bez ikakavih napada, novi decko, sreca..taman da prestanem da pijem lekove..a onda mi majka umrla i plus jos mnogo ozbiljnih realnih problema i op jbg opet lekovi i to povecana doza..pijem ih vec godinu dana, bolje sam, vrlo retko imam napade i to blage, i pravo da vam kazem jesu lekovi pomogli itekako ali JBS TI TO KAD SAM IZGUBILA SEBE, ZATO LAGANO SMANJUJEM LEKOVE PA KOD PSIHICA I NA PSIHOTERPIJU PA AKO UMREM NEKA UMREM, ETO TO KAZEM SEBI KAD ME STREFI NAPAD, I POMAZE MI ITEKAKO,PA BOLJE DA ME NEMA NEGO DA ZIVIM U STRAHU OD ZIVOTA, DOSTA MI JE, A MISLIM DA JE I VAMA?

    p.s. izvinjavam se ako sam bila vulgarna ali pisala sam iz srca radi sebe i onih ljudi koji ce se mozda pronaci u nekim mojim recenicama.
    Da li mozda Nas psiholog ima neki komentar ili savet na moj tekst?
    Hvala unapred – Turista

  91. Vojislav says:

    Nevjerovatno sam fizicki bio aktiavn i izdrzljiv, nikad nisam nista profesionalno trenirao posto sam djete sa planine non stop sam trcao uz brda penjao se na drveca i posle kad smo dosli u grad fudbal, kosarka, rukomet, foklor itd. u 17 godini dobijem prvu tahikardiju u sekundi sam se prepao al cim je stalno odma sam zaboravio za nju. I dalje sam bio aktivan i nisam se bojao nicega do svoje 22 god kad mi je tetak iznenada umro od srcanog udara. Tu noc prvi put u svom zivotu nisam oka sklopio i sutra dan sam dozivio prvi panican napad. Tad roditeljima kazem kakav problem imam i sta mi se desava. krenemo po doktorima i ustanove mi da imam Wolf – Parkinson – White sindrom ili wpw. Tad krece agonija koja traje i dan danas vec punih 7 god. Pri prikupljanju nalaza da idem da resim to ustanove mi da imam tumor na donjem reznju ljevog plucnog krila. Uglavnom da ne duzim resio sam to operisao uspjesno i posle i ovaj wpw sindrom elektrofizioloskom ablacijom odklone na dedinju. Od tada je sve ok ali strah me ubija ne secam se kad sam zadnji put potrcao, kad trebam da se popnem na 3 sprat ili vise odma dobijem lupanje srca i napad panike. Uglavnom stalno sam u tom nekom grcu osluskivanja rada srca i kad pocne da lupa uhvati me panika i nastaje haos u glavi. Edukovao sam se i shvatio sam sta mi se desava i to sam uspio da potisnem neke dobre 3 godine sam fukcionisao ajmo reci normalno mada nije to kao nekad. Prije 10 dana dozivio sma opet panican napad i ne mogu nikako da se smirim, stalno osluskujem srce sto mi stvara nervozu i samim tim povecava volumen rada njegovog i dalje predpostavljate sta sledi. Razmisljam a pitam i vas za savjet dali da probam neke ljekove da uzimam ili i dalje da se borim sa ovim na nacin da stalno sebi govorim da mi nije nista. Najgore mi je sto vec 10 dana ne prestajem da se osluskujem sto me je dosta paralizovalu i u poslu a i u privatnom zivotu. Nikad me ovo nije drzalo ovoliko dugo, Tj. da mi se toliko dugo zadrzi u glavi to osluskivanje. Uglavnom ja se bojim ubrzanog rada srca. To je moj jedini okidac panicnih napada. Uzmem Bromazepan ponekad kad ne mogu da zaspim ali jako rjetko.

  92. Milan says:

    Poštovani,kako se izboriti sa ovim napadima panike i anksioznošću, postaji nesnošljivi..taman dodje period kad je bolje, kad ono ponovo, gušenja po celi dan, misli.. Ima li leka ovome?

  93. Nana says:

    Poštovani,
    Citam komentare i nigdje nisam našla sličan problem. Naime, ja imam strah od toga da neću stići na wc. Borim se s tim jos od početka srednje škole. Sad sam treća godina na faxu. Imam strah od autobusa i uhvati me panika kad znam da mi neće moći stati kad mene natjera u wc, užasno mrzim da se vozim autobusom zbog tog, zatim čekanje u redu me također plaši jer i tad mislim da neću uspjeti doći do wc ako me natjera, bojim se da ne zaglavim u prometnoj guzvi, o noćnim izlascima da ne govorim, ispitima, događajima koji su mi važni, uvijek, bas uvijek dobijem diareu, srce mi pocne ubrzano lupati, ruke i tjelo mi se znoje, zelim bježati, plakati .. Jedan period je gotovo strah nestao, prije par dana se ponovo pojavio i mislim da je još jači nego prije. Nikad nisam pila nikakve lijekove, nekako sam se sama uspjela boriti s tim, sad sam već umorna od tog. Može neki savjet?

    • radeludak says:

      Ja mislim da ti imas isti problem kao i mi samo sto je malo cudan taj tvoj strah. Dobro je sto nisi dosla do stadijuma da mislis i plasis se za svoj zivot i psihu ali ako na vreme ne krenes na lecenje moze doci i do toga, jos imas vremena da se izvuces bez terapije lekovima ali ti je potrebna strucna pomoc. U pocetku svako ima neki primarni strah koji dovode do potpune anksoznosti koja je totalno zajebana. Moj ti je savet da sto pre potrazis strucnu pomoc dok jos imas seratonina u sebi

  94. jovana pavlovic says:

    Postovani,meni se desava vec neko vrijeme da ostajem bez daha,kao da se gusim,recimo kao da je stegnut prostor u grudnom kosu i tada mislim da cu dobiti infarkt.odmah krecem da pijem vodu,jer mi se cini da mi to pomogne.inace sam cesto napeta,imala sam par napada panike od prije tri godine pa do sada,pijem ksalol od 0,25 i mislim da mi je lakse kada ga popijem,inace imam konstantne vrtoglavice,kako bih rekla,to i nisu prave vrtoglavice,nego nesto kao osjecaj propadanja,lelujanja,kao da se ljuljam kada hodam.radila sam EKG srca vec vise puta,naravno zbog straha iako mi je DR. rekla da nema potrebe,da se samo smirim i da ce me gusenje proci…dalje…imam spondilozu vratnog dijela kicme i bol u lijevoj ruci,laktu..ali to znam da je zbog vrata,e sada da li postoji mogucnost HIJATUS HERNIJE jer mi mnogi govore da i ona moze biti uzrok,a ja inace imam osjetljiv zeludac i cini mi se da uopste nije na svom mjestu.pola hrane ne mogu da svarim,podrigujem svaki dan po bezbroj puta,,,molim vas recite mi da li ovo gusenje koje inace traje nekih desetak sekundi moze biti povezano sa navedenim stvarima..i da napomenem da uvijek imam neke strahove,a inace mi se svi simptomi pocnu pojavljivati predvece,preko dana sam ok,iako sam evo prije pola sata mislila da sam gotova,nisam mogla doci do vazduha,pila sam vodu,osjecala gusenje,uplasila se do besvijesti,uzela telefon i krenula da zovem supruga jer sam bila sa djecom u kuci…pomozite,,,neki savjet

  95. Stevka says:

    postovani moji saputnicu u ovoj bolesti mozga ako se tako moze nazvati od pre 20ak dana imam napade panike tako kazu doktori,u pocetku sam mislio da bolujem od raka ili ciroze jetre posto sam pijo duze vremena i cim sam prestao prvi dan mi se javila ta bolest.Prvi simptomi su bili nadutost u stomaku i predelu jetre i otezano disanje kao i da ceo otrnim pomislio sam najgore ili ciroza jetre ili rak.Posto sam odradio celokupnu krvnu sliku koja je sasvim u normali doktori su mi rekli da ne bolujem od nicega, ali ja se na tome nnisam zaustavio isao sam i na ultra zvuk stomaka pregled mokrace rendgen pluca d dimer i svi rezultati su bili ok.Onda sam otisao kod psihijatra on mi je prepisao ksanak 0,25 i seroxat.Biloo mi je bolje ali posle tri dana uzimanja seroxata izbacio sam ga iz upotrebe posto mi se ucinilo da me mnogo pravi ravnodusnim da nemam smisao za zivot.Sad imam simptome uzlupanog srca na trenutak mi se javi kao poviseni otkucaji u min uu stanju mirovanja 90 pa se smanje posle 1 do 5 min mislim da imam oboljenje srca i ako na ekg pregledu kazu da je sve ok i uz sve to kad mi skoce otkucaji ponekad me zaboli u predelu grudi ali bas malo i imam osecaj da cu doziveti infrakt.Sad me najvise zanim dali smem ja da vezbam u teretani da se vratim aktivnostima posto otkad mislim da cu da dozivim infrakt smrsao sam za 15 dana 6kg zato sto jedem dva puta dnevno i to uglavnom supe i koliko ce jos ovo da mi traje od prilike?Hvala unapred

  96. Veljko says:

    Pre dve nedelje me je savatao neki virus, koji je trajao do pre nekoliko dana, nisam isao u skolu, imao sam temperaturu, bolelo me je grlo itd… Od ponedeljka, kada mi je vec bilo bolje sam poceo da osecam ovaj cudan osecaj u glavi, nije vrtoglavica, nije bila ni glavobolja do pre dva dana, kada sam isao na kontrolu zbog tog virusa, pozalio sam se na to i doktorka me je poslala da vadim rezultate, medjutim svi rezultati su bili normalni, kao i pritisak 120 sa 80,takodje mi se cesto desi da se jednostavno “zablenem“ ni u sta, pa sada ja ne znam od cega je meni ovaj veoma cudan osecaj, jednostavno se osecam kao da sam umoran, iako sam spavao 10 sati, ili da imam nekakvu drugaciju svest, da li je to od silnih antibiotika koje sam pio protekle dve nedelje (prvo Palitrex pa Hemomycin, pa na inhalaciju svaki dan), ili je neki hronican umor ili anksioznost, ili je jednostavno pubertet (imam 15 godina). Hteo bih da napomenem da mene ovaj osecaj ne sprecava ni u cemu, ali jednostavno osecam da nesto nije u redu. Unapred hvala.

    Takodje nekad je vise izrazen, a nekad imam osecaj kao da ga nema, tako da da li bi ovo mogli biti mozda napadi panike? (ponekad imam poteskoca ponekad u disanju,takodje cest stres i lako se uplasim) Molim vas za odgovor, postadoh hipohondar trazeci sta mi je po internetu 😀

  97. Anđela says:

    Imam 18 godina i zivot mi je prilicno pracen stresom. Imala sam hipertireozu, a nakon 3 godine terapije hormoni su se smirili i sad mi je dijagnozirana hipotireoza. Pre nekoliko dana sam bila strasno pod pritiskom zbog jednog clana porodice i posle nekoliko sati pocela sam da osetim da ne mogu normalno da disem na nos, onda sam pocela da se malo tresem i osetila sam da mi je jako hladno…odjednom sam pocela da placem i nisam mogla da kontrolisem suze….nakon jos nekoliko minuta osetila sam kao da me nesto gusi osecaj je stvarno bio ruzan toliko sam htela da ga se resim, ali koliko god da sam pokusavala da ga se resim tako je sve postajalo gore. Osetila sam da mi trne glava, a onda i usne i onda sam odlucila da legnem da probam zaspati. Uspela sam malo da spavam mozda 20 minuta, ako to uopste moze da se zove spavanjem…kada sam se probudila osetila sam kako su mi ruke i noge nekako ukocene i to je tako trajalo jos 15 minuta i proslo. Najgore mi je to sto od tad imam strasno ruzan osecaj u nosu, kao da mi nesto ne dopusta da disem normalno kroz nos i nepodnosljivo je. Zivim u Nemackoj, i otisla sam kod doktora i on ne zna sta je, prepisao mi je sprej za nos za prehladu a to ne pomaze uopste. Pre 2 dana sam bila kod drugarice na proslavi rodjendana i tog osecaja da ne mogu da disem nije bilo uopste. Cim sam se vratila kuci, vratio se i osecaj. Dok sad ovo pisem isto ne mogu normalno da disem ne znam vise sta da radim. Bilo bi mi drago kad bi mi neko odgovorio. Hvala unapred.

  98. milostiva says:

    postovanje.imam.strah od. .gutanja cvrste hrane taj osecaj se javio pre 12 godina prepisan mi je ksalol 0.50 stanje se poboljsalo stim sto je povremeno vracao taj strah ali to je prolazilo brzo i sada pijem taj kdalol.medjutim pre mesec dana stanje se naglo pogorsalo imam strah od gutanja hrane tabletu nesmem da popijem na sam pomisao na jelo ili uzimanje lekova puls mi skoci ma 120 krace drrhtavica i preznojavanje .kekar opste peakse mi jerekao da sam postala rezistentna na ksalol posto ga pijem 12 goguna i uputio me kod paihijatea cekam pregled .molim za savet i vase misljenje

  99. Dina says:

    Pozdrav svima ja imam iskustva s tim napadm panike mislim muzu se desava.Saznali smo za jedan problem kod muza neplodnost i od tad bjezi iz trgovina cudan je skroz.Danas je popio tabletu mislim pola tablete escitalopram 10 mg.Od te tablete haos nastao nije znao sta radi ni gdje je izgubljen skroz neznam sta da radi sad da nastavi tablete il da ih ostavi zbog tog takvog napada imao je i mucninu i gusenje nakon tablete imal ko iskustva tim tabletama i jel to normalno.pozdrav za sve i da sto brze prebrodite svoje probleme napada panike

  100. branka says:

    Imam problem.Kada sam u potpunom mraku ne mogu da disem,gusim se.Nestane struja ili spavam i probudim se a u medjuvremenu je nestala,borim se da nadjem tracak svetlosti,panika,vristanje,samo da neko dodje do mene sa telefonom.Kako da prevazidjem to?

  101. Andjela says:

    Zdravo…Imam 16 godina. putpuno sam zdrava devojcica bez ijednog zdravstvenog problema. Ali desava se…i to cesce da imam ubrzan rad srca,i onda kao da se gusim. A ne radim nista sto bi moglo da me umori. Na primer,lezim. Ili sedim,gledam tv,pisem dnevnik za radnim stolom, i odjednom.Da li ipak postoji neki problem? unapred hvala za odogvor.

  102. marko says:

    zdravo svima ja sam marko imam 23 god od svoje 13 god sam poceo jako puno da konzumiram alkohol do svojih 17 god dok nisam osetio gusenje lupanje srca trnjenje ruku i lica i paraliza sna. od pocetka kad sam se razboleo pio sam englonil 3 meseca i resio sam se svega posle toka opet sam poceo da pijem alkohol i razboleo sam se i opet sam ozdravio sa terapijom kojoj mi je doktor prepisao i po treci put opet isto i sada nepijem vise alkohol 4 i po god ali nikako da mi prodje gusnje lupanje srca i teskog disanja i preskakanja srca pijem elicea i rivortil ujutru i uvece ali nevredi .neznam vise sta da radim da ozdravim jel nemislim vise nikada da pijem alkohol po potrebi pijem bromazepam od svoje bake i onda mi je lakse i dok vozim auto ili kamion osecam da mi se steze zeludac i sve sto dovodi do teskog disanja molim vas odgovor sto pre hvala unapred

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *