Panični napad može biti veoma zastrašujuće i neprijatno iskustvo, ali ono apsolutno NIJE OPASNO. Možda biste se začudili kada biste čuli da panični napad predstavlja jednu prirodnu reakciju organizma koja se prosto javlja van odgovarajućeg konteksta. Kod svih sisara, ne samo kod čoveka, postoji tzv. bori-se-ili-beži reakcija organizma (eng. fight-or-flight)  u kojoj se on fiziološki priprema na određenu vrstu ponašanja. Ovo je refleksna reakcija i neophodna je kako bi jedinka opstala u sredini punoj predatora. Na osnovu posebne fiziološke reakcije vi postajete informisani i pripremljeni da se suočite sa opasnošću i spasite sebi život.

Zamislimo sada jednu savremenu ugrožavajuću stresnu situaciju. Na primer, prelazite preko železničke pruge automobilom koji u jednom trenutku staje dok vam se neverovatnom brzinom približava voz. U tom trenutku osetićete momentalni udar adrenalina u vašem telu, koji će biti praćen panikom, i veoma snažnom potrebom da pobegnete od „predatora“ koji vam se približava neverovatnom brzinom.  Fiziološke reakcije koje će se pokrenuti u vašem telu su:

● Ubrzani rad srca

● Ubrzano disanje

● Povećanje mišićne tenzije

● Suženje krvnih sudova i redukciju protoka krvi u vašim ekstremitetima (hlađenje nogu i ruku)

● Povećani krvni protok u vašim mišićima

● Otpuštanje šećera iz jetre u vaš krvotok

● Pojačano znojenje

Intenzitet ove reakcije vam obezbeđuje opstanak, lučenje adrenalina i povećani protok krvi u vašem mišićnom sistemu povećava vašu pozornost i fizičku snagu. Da su ove reakcije sporije, možda nikada ne biste mogli da reagujete na vreme u rizičnim situacijama.

Prilikom spontanih paničnih napada, vaše telo reaguje potpuno na isti način koji smo upravo opisali. Ono što panični napad čini jedinstvenim i teškim za prevladavanje je što se ovakva telesna reakcija javlja u odsustvu bilo kakve trenutne i očevidne opasnosti. Ono što je još zajedničko je da vi ne znete zašto se takve reakcije javljaju one su jednostavno automatske. Upravo zbog toga što ne možete da objasnite tako intenzivne reakcije vašeg tela čitav doživljaj vam izgleda mnogo strašniji nego što jeste.

Niko ne zna u potpunosti zašto se javljaju spontani panični napadi i zašto se inače normalna reakcija organizma koji se priprema na beg iz ugrožavajuće situacije javlja bez ikakvog očiglednog razloga i van konteksta. Neki su mišljenja da uvek postoji neki okidač u spoljašljoj okolini koji ne mora biti očigledan a koji provocira panični napad. Neki pak misle da su iznenadni napadi rezultat trenutnog fiziološkog disbalansa. Ono što se sigurno zna je da postoji veća tendencija javljanja paničnih napada kod osoba koje su preživele određeni stres i/ili doživeli neki značajan gubitak u životu. Ipak, samo neki ljudi koji su doživeli stres ili gubitak imaju panične napade, dok neki drugi mogu patiti od glavobolja, drugih psihosomatskih smetnji, reaktivnih depresija, itd.

Pošto prilikom paničnih napada ne postoji trenutna i očigledna opsanost iz spoljašnje okoline, vaš um usled fiziološke reakcije organizma može „iskonstruisati“ opasnost. Vaš misaoni proces može izgledati ovako: „Ako se osećam ovako loše, mora biti da sam u nekoj opasnosti. Ako nema opasnosti spolja, moguće je da je ona unutar mene.“ Nakon ovog zaključka slede poznate zastrašujuće misli kojima se POGREŠNO tumače fiziološke reakcije organizma: „Dobiću srčani udar“, „Prestaću da dišem“, „Počinjem da ludim“, „ Neću moći da hodam“, „Onesvestiću se“, „Potpuno ću izgubiti kontrolu nad sobom“, „Umreću“.

Kada počnete da govorite sebi neke od gore navedenih rečenica, vaš strah će postajati sve veći i veći. Intenzivni strah će činiti da vaše telesne reakcije postanu još gore, što opet povećava osećanje straha, tako bivate uhvaćeni u zamku panike.

Najbolji način da se izađe iz ovog začaranog kruga je da shavtite da ono kroz šta prolazi vaše telo NIJE NEŠTO ŠTO JE STRAŠNO I OPASNO. Sva opasnost koji vidite je iluzorna, produkt panike je vaša interpretacija fizioloških reakcija koje se javljaju u organizmu. Prema tome,postoji nekoliko ZABLUDA koje su uobičajene za  osobe koje imaju panične napade,pokušaćemo sada da vam ukažemo na iste.

Panični napad ne može prouzrokovati srčani udar ili prestanak rada srca. Postoji suštinska razlika između rada srca pri paničnom napadu i srčanom udaru. Tokom paničnog napada, vaše srce može biti ubrzano, i s vremena na vreme imati više ili manje udara nego što je predviđeno. Neki ljudi izveštavaju i o bolu u grudima koji prođe veoma brzo. Nijedan od ovih simptoma se ne pogoršava pokretom ili povećanom fizičkom aktivnošću. Tokom srćanog udara, uobičajeni simptomi su kontinuirani bol i pritisak, kao razarajući osećaj u centralnom delu grudnog koša. Ubrzani rad srca postoji ali on je nešto što je sporedno u odnosu na jak bol koji je primarni. Bol i pritisak u grudima se povećava ukoliko pokušavate da se dodatno pokrećete, naprotiv, u takvim situacijama se preporučuje mirovanje. EKG zapisi,takođe pokazuju razliku- kod paničnih napada za razliku od srčanih abnormalnosti ne postoje nalazi koji upućuju da se nešto neobično dešava već se registruje samo ubrzani rad srca.

ZAKLJUČAK: Nema osnove za povezivanjem srčanog udara sa panikom. Panični napad nije predvorje srčanog udara!

Panični napad neće prouzrokovati prestanak disanja ili gušenje. Uobičajeno je da u toku paničnog napada osetite da vam se grudni koš nekako sužava i da vaše disanje postaje otežano. Ovo vas može dovesti do zaključka da ćete se ugušiti. Kada ste pod stresom vaš vrat i grudni koš se skupljaju i redukuju respiratorni kapacitet. Budite sigurni da je sve u redu sa vašim disanjem i da će „stezanje“ ubrzo prestati. Naš mozak ima refleksni mehanizam koji  će vas naterati da dišete u slučaju da nemate dovoljno kiseonika. Ako ne verujete pokušajte jednostavnu i poznatu stvar-zaustavite dah na nekoliko minuta i pratite šta će se desiti-u jednom trenutku ćete osetiti jaku refleksnu potrebu da udahnete što više vazduha.

ZAKLJUČAK: Gušenje i doživljaj redukovanog disanja tokom paničnog napada, jeste neprijatan doživljaj ali ne i opasan. Umesto da razmišljate kako ćete se ugušiti fokusirajte se na to da udahnete vazduh duboko par put i to smirenim tempom.

Panični napad ne može izazvati nesvesticu. Osećaj vrtoglavice tokom paničnog napada može prouzrokovati strah da ćete se onesvestiti. U tom trenutku postoji blaga redukcija cirkulacije krvi u vašem mozgu, većinom zbog toga što je tada i disanje ubrzano. Ova reakcija nije opasna i može se regulisati laganim disanjem, iz abdomena (pogledajte tekstove na našem sajtu koji govore o tehnikama disanja). Takođe, od velike pomoći može biti i to da se malo prošetete okolo koliko vam uslovi dozvoljavaju. Pustite da osećaj vrtoglavice splasne i nemojte se boriti sa njim.

ZAKLJUČAK: Zbog toga što vaše srce pumpa krv jače i povećava cirkulaciju u vašem organizmu verovatnoća da se onesvestite je nikakva. Prema tome, dišite duboko i smireno iz stomaka i prošetajte nekoliko koraka dok se situacija ne stabilizuje sama od sebe.

Od paničnog napada nećete poludeti. Redukcija protoka krvi u vašem mozgu tokom paničnog napada javlja se usled arterijske konstrikcije, što je normalna posledica ubrzanog disanja. Ovo može prouzrokovati osećaj dezorjentacije i  neralnosti što vas može zastrašiti. Ako se ovakav osećaj nastavlja, podsetite sebe da to ima veze sa trenutnom redukcijom cirkulacije u važem mozgu i da nema nikakve veze sa „ludilom“ bez obzira koliko to vama izgledalo čudno i neobjašnjivo.

ZAKLJUČAK: Niko nikada nije poludeo od paničnog napada. Ma koliko izgledaju loše, senzacije nerealnosti će vremenom proći i potpuno su bezopasne.

Ono što se nameće kao glavni zaključak ovog teksta je da panične reakcije NISU OPASNE ma koliko se to učinilo na prvi pogled. Ipak, veoma je lako da se na osnovu telesnih reakcija uz pomoć naših interpretacija stvori osećaj straha ali u takvim trenucima se treba stalno podsećati da se ne vredi plašiti i pogoršavti situaciju već pustiti da „oluja“ prođe. Ono što znamo sigurno da u realnosti opasnost ne postoji prema tome nema mesta za strah i paniku.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog